PORTAL

I Austrija sledi Egipat i SAD - Zakonski moguće gašenje interneta

2011-02-05T14:07:00.000+02:00

Čarobnih 13 minuta je trebalo egipatskoj vladi da bi isključila Internet u cijeloj državi i time ukinula komunikaciju između 83.000.000 građana. To su građani, koji, površno gledano, traže svoje pravo na demokraciju i slobodu. S jednim potezom vlada je hladnokrvno iskoristila mogućnosti tehnologije, pa se slobodno može pričati o novoj povijesnoj tehnološkoj katastrofi koja opet pokazuje kako je tehnologija još uvijek više zloupotrijebljena nego korisna ako se velike mase uvedu u ovisnost tehnoloških igračaka.

U uredu austrijskog kancelara se radi na jednom projektu koji bi trebao omogućiti gašenje interneta u slučaju cyber-napada na prostoru Europske unije.

Austrija radi već 'duže vrijeme' na tzv. 'Kill Switchu" za Internet. Zanimljivo je, da se u ovom slučaju poziva na temelj međunarodnih dogovora koji definiraju gdje i kada bi se Internet mogao isključiti na razini EU-a, javlja Futurezone, pozivajući se na jednu odgovornu osobu iz GovCERT(Government Computer Emergendy Response Team) koji je dio ureda austrijskog kancelara i nešto kao krizni menadžment u slučaju da dođe do problema u nacionalnim IT-sektorima.

Dakle, može se zaključiti kako će uskoro u Austriji, u okviru programa za zaštitu kritične infrastrukture, postojati jedno dugme za gašenje interneta.

Zakonska osnova za ovaj postupak ne postoji u Austriji, ali se ured kancelara u ovom slučaju oslanja na jednu deset godina staru, od strane Nacionalnog vijeća odobrenu doktrinu imenom „Nauk sigurnosti i obrane“. Tamo piše npr. da je sigurnost Austrije i Europske unije neodvojiva, da se ne može nikako razlikovati i da se u najvećem smislu gradi po okviru donesenom u EU.

Čitajući rečenicu na prvi pogled zvuči vrlo logično ali se može i izvući zaključak kako strateški potezi u ovom slučaju dolaze preko direktive sa vrha Europske unije, koja to želi uvesti kao standard.

Poznato je svima kako je narod zahvaljujući internetu dobio veću mogućnost komuniciranja. Informacije više ne putuju jednosmjerno od emitera prema narodu, nego se i uzvraća informacijama i komunicira međusobno.

Otkud sad ideje da se takav protok informacija mora kontrolirati ili čak razmišljati o jednom sustavu preko kojeg se taj „dar“ i sloboda interneta mogla u hitnom postupku, preko jednog dugmeta, sasvim onemogućiti?

Nacionalno vijeće Austrije uputilo je, dakle, vladi gore navedeni popis „Nauk sigurnosti i obrane“ u kojem neobavezujući preporučuje da se austrijska sigurnosna politika kreira u skladu s određenim načelima. Deveta i posljednja "preporuka" je: "Osigurati dostupnost vitalnih resursa (npr. hrana, energija i sirovine), te zaštita strateških infrastruktura (npr. komunikacija i promet)." Daljnje ili detaljnije komentare na temu komunikacije ili Internet se ne nalaze u dokumentu.

Prema informacijama iz ureda kancelara, odluka o gašenju Interneta pripada Saveznoj vladi i firmi Rundfunk- und Telekom-Regulierungs-GmbH (RTR). „Ako dođe do akutnog napada iz interneta, ured kancelara se uključuje kao koordinator i sastaje se sa providerima s kojima na kraju odlučuje o slijedećim postupcima.“, navodi Futurezone.

Iz CERTa tvrde kako nije tako jednostavno isključiti ili onemogućiti komunikacijsku infrastrukturu Austrije: „Austrijska mreža nije monokultura – ISP-i koriste različite routere različitih proizvođača i da se nađe jedna rupa koja je na svim modelima prisutna, je vrlo nemoguće“. Preko toga virus bi se morao prvo proširiti preko routera a zatim ih dovesti u offline stanje. U tom vremenu se virus može detektirati i provoditi protuakcije.

I mobilne mreže posjeduju slične decentralizirane strukture: „U Austriji ne postoji jedna točka, preko koje bi se mogle ugasiti cijele mreže“, govori glasnogovornik A1 Telekom mreže Martin Bredl. „Takva jedna točka ne postoji ni u Europi.“ Bio to A1, T-Mobile, Orange ili Drei – svak pokreće vlastitu mrežu, koja u slučaju katastrofe funkcionira i sama za sebe. Kako bi rad u slučaju i dalje bio osiguran, mreže su građene u redundantnom sustavu, odnosno povezani s više mreža kako bi se umanjio rizik. Orange npr. nije samo zakupio udio mreže kod Telekom Austria već i kod British Telecoma, koji također posjeduju optičke kablove. I ako TA deaktivira svoju mrežu, mobiteli bi i dalje radili.

Što na lokalnoj razini možda nije lako realizirati za pojedince, SAD bi uskoro mogao provesti na svjetskoj razini: Jedan zakon bi trebao predsjedniku SAD-a dati ovlasti da u iznenadnoj situaciji preuzme nadzor nad ključnim institucijama za komunikaciju.

Digitalni zakon „Protecting Cyberspace as a National Asset Act of 2010“ već je dostupan kao nacrt i trebao bi se usvojiti još ove godine. U slučaju cyber-napada predsjednik je ovlašten između ostaloga preuzeti kontrolu nad internet uslugama te mobilnim operaterima.

Preko ICANN-a američka vlada već posjeduje kontrolu nad internetom. Organizacija je odgovorna za upravljanje s web-adresama i nalazi se u bliskom odnosu s ministarstvom trgovine. Zbog svog središnjeg položaja ICANN se često naziva vladom weba. „Uprava bi mogla isključiti pojedinačne domene i time cijele zemlje ili regije isključiti sa interneta“, kaže Richard Wein iz austrijske uprave nic.at.

U Njemačkoj se također čuju zahtjevi za jedno „dugme“ preko kojeg se može isključiti internet i time dati sveobuhvatne ovlasti za ured kancelara koji bi u slučaju napada cijelu državu mogao skinuti sa interneta.

Kao što je već poznato, EU se nalazi u velikim gospodarskim poteškoćama. Belgija se dijeli što ugrožava jedinstvo unije a na drugu stranu EURO gubi ugled kao stabilna valuta. Mnogobrojni analitičari prognoziraju raspad Europske unije kao zajednički gospodarski i politički prostor. Španjolska, Portugal i Grčka pokazuju da EU ne daje nikakvu sigurnost. Naprotiv, stvara silne probleme nacionalnim gospodarstvenim infrastrukturama koje se ne mogu prilagoditi u jedan unitarni sustav. Rezultati takve strategije su nemiri diljem Europe.

Na kraju se može zaključiti kako svjetske vlade izgrađuju nove sustave za kontrolu interneta, koji je preko niz godina postao jedan važan demokratski faktor i koji definitivno može skočiti izvan kontrolnih mehanizama jedne korumpirane vlade i time izgraditi građanske opozicije ili čak revolucije pa s njima uzdrmati, ne samo nacionalni, već i postojeći svjetski poredak.

Je li uvođenje tzv. „Kill-Switcha“ jedan običan razlog za veću kontrolu ili prirodan put za zaštitu demokracije, želimo prepustiti svakome da odluči za sebe. I jedno i drugo se može zloupotrijebiti, ali treba obavezno napomenuti kako svjetski trend monopoliziranja moći svakako daje mnogobrojne indicije i razloge za sve veću brigu.

Obama dobio ovlašćenje o gašenju interneta u SAD-u - počela diktatura?

2011-02-05T14:01:00.000+02:00

Na isti datum kada je u Egiptu „ugašen“ internet, američki je Senat izglasao zakon o takozvanom „Kill Switch“ koji ima ulogu zaustavljanja internet prometa u cijelom SAD-u. „Kill Switch“ ima ulogu zaustavljanja internet prometa u cijelom SAD-u u slučaju cyber napada. Cijeli sustav funkcionira po principu da američki predsjednik ima ovlast, u slučaju opasnosti, jednim pozivom postaviti svojevrsnu internet branu.

Wikileaks već nekoliko mjeseci ne izlazi iz pozornosti svjetskih medija. Julian Assange, osnivač i glavni direktor stranice, je slavljen od strane brojnih aktivista i boraca za slobodu govora, kao svojevrsni Robin Hood koji uzima bogatima i moćnima njihove prljave tajne i prostire ih pred oči gladne javnosti.

Neosporno je da veliku, zapravo presudnu ulogu u ovoj priči ima internet, te sposobnost interneta da tako brzo, nepristrano i bez granica prezentira svako mišljenje i svaku informaciju. O utjecaju Facebooka, Twittera, blogova, Googlea se piše jako puno, te kao da postoji svojevrsno natjecanje u tome tko će napisati veći hvalospjev o moći interneta.

Ipak, u zadnje vrijeme onaj moćni, nepredvidljivi, slobodni, informirani internet je pokazao i svoju drugu stranu. Ili možda je bolje reći, pokazali su mu je. Wikileaks je trenutno u svojevrsnom štrajku kojim žele ukazati na gušenje njihovog prava na slobodu govora. Međunarodni, prije svega američki, pritisak je stvorio od Wikileaks stranice internet gubavca, te uspio poznatoj stranici prekinuti sve kanale preko kojih se financirala. Moneybookers, Paypal, Amazon.com, MasterCard, Visa i Apple su samo neke od kompanija koje su okrenule leđa stranici koja iznosi prljavi veš zapadne diplomacije.
Druga povreda „cyber Golijata“ je nedavni potez egipatskih vlasti, koje su u strahu od potencijala interneta kao vrhunskog medija za organizaciju velikog broja ljudi, internet jednostavno ugasili. Facebook i Twitter su poslužili kao savršeno sredstvo za organizaciju masovnih prosvjeda, te nije čudno da je internet predstavljao problem egipatskim vlastima, ono što je zapanjujuće je lakoća kojom je internet ugašen. Strani izvori prenose kako takvo gašenje interneta zapravo i nije nešto previše komplicirano, te da je sve bilo provedeno jednim pozivom iz ureda predsjednika Mubaraka u ured agencije nadležne za internet promet.

Ovom događaju možemo dodati i prošlogodišnji sukob Googlea i Kine. Google je nakon mnogih kritika odlučio prestati samocenzurirati kinesku verziju stranice na što je Kina, bez nekog prevelikog ustručavanja, protjerala najpoznatiji svjetski pretraživač sa kineskih kompjutera. No možemo bit sigurni za internet jer su njegovi temelji na stabilnom američkom tlu. Sigurno u americi neće biti povrede slobode interneta. Ili se možda varamo? Na isti datum kada je u Egiptu „ugašen“ internet, američki je Senat izglasao zakon o takozvanom „Kill Switch“ ili u slobodnom prijevodu sigurnosnoj sklopci. „Kill Switch“ ima ulogu zaustavljanja internet prometa u cijelom SAD-u u slučaju cyber napada. Cijeli sustav funkcionira po principu da američki predsjednik ima ovlast, u slučaju opasnosti, jednim pozivom postaviti svojevrsnu internet branu.

Mnogi koji prate stanje internet sloboda postavljaju pitanje ne daje li možda ovaj zakon malo previše snage vlasti SAD-a. Prevelika je možda odgovornost omogućiti jednoj osobi da jednim pozivom vrati zemlju par desetljeća unatrag u razvoju, te prekine sve, tako popularne načine internet komunikacije. Kao što vidimo iz aktualnih događanja, internet je moćno oružje naroda u osiguravanju slobode. Jasna je briga onih koji se boje da vlast sve više svojata to snažno oružje.

Davos pod opsadom

2011-01-29T15:12:00.001+02:00

Oko 5.000 švajcarskih vojnika zaduženo je za bezbednost 2.500 svetskih političkih i poslovnih lidera na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu

Sve je pokriveno... Snajperisti su raspoređeni po krovovima

Svetski ekonomski forum, koji je juče počeo u švajcarskom zimskom centru Davos, okupiće tokom pet dana oko 2.500 svetskih političkih i poslovnih lidera. Skup svetskih moćnika održava se uz neviđene mere bezbednosti.

Teme koje će dominirati forumom jesu zabrinutost zbog rastućeg uticaja Kine u sektoru politike i biznisa, kao i problemi u Evropi zbog dužničke krize u EU.

Ograđeni bodljikavom žicom

Slogan ovogodišnjeg skupa političko-poslovne elite u elitnom turističkom centru je „Zajednička pravila za novu realnost". Između ostalih, samitu će prisustvovati nemačka kancelarka Angela Merkel, francuski predsednik Nikola Sarkozi, premijer Velike Britanije Dejvid Kameron, kao i meksički predsednik Felipe Kalderon. U Davos će, ipak, doputovati i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji je u ponedeljak, nakon vesti o terorističkom napadu na moskovski aerodrom „Domodedovo", bio odložio put.

Samitu prisustvuje i oko 500 žena

Predstavnici Svetskog ekonomskog foruma u Davosu uveli su, nakon brojnih kritika, kvote za obavezno učešće žena na samitu. Od ove godine, strateški partneri foruma, oko stotinu velikih korporacija, moraće da poštuju određenu polnu proporciju pri izboru svojih predstavnika na samitu tako što će na svaka četiri muškarca u delegaciji morati da dođe najmanje jedna žena. Organizatori smatraju da će od oko 2.500 ovogodišnjih učesnika foruma, samitu u Davosu prisustvovati najmanje 500 pripadnica lepšeg pola. Udeo žena na forumu do 2005. nije prelazio 15 odsto, a poslednjih godina povećan je na 17 procenata.

Zbog prisustva visokih delegacija širom sveta, forum poslovno-političke elite u Davosu protiče uz neviđene bezbednosne mere. Oko 5.000 švajcarskih vojnika uključeno je u obezbeđivanje skupa svetskih lidera. Na krovovima hotela „Belvedere", u kome se održavaju sastanci, kao i na krovovima okolnih zgrada u Davosu raspoređen je veliki broj snajperista. Specijalne kamere za nadzor koje su postavljene povodom samita pokrivaju gotovo svaki deo živopisnog gradića u podnožju Alpa. Na brežuljcima u okolini razvučena je čak i bodljikava žica.

Skupo učešće

Samo učešće na samitu nije nimalo jeftino. Na primer, američka kompanija koja želi da prisustvuje godišnjem skupu svetskih ekonomskih lidera u Davosu, prema računici „Njujork tajmsa", mora da izdvoji između 200.000 i 300.000 dolara. Ukoliko je kompanija pozvana da prisustvuje samitu, mora da plati osnovnu članarinu u iznosu od 52.000 dolara. Ona omogućava prisustvo samo na opštim sastancima tokom foruma, a ukoliko predstavnici kompanije žele da prisustvuju i posebnim sednicama u sklopu samita, to zadovoljstvo moraju da plate i do 137.000 dolara.

„Njujork tajms" je izračunao i koliko iznose ostali troškovi, poput avionskih karata, zakupa hotela i iznajmljivanja automobila. Cena avionskog leta iz SAD do Davosa u biznis klasi i zakup soba za petočlanu delegaciju u nekom od luksuznih hotela iznosi ukupno 140.000 dolara. Za limuzinu i vozača za nedelju dana kompanija mora da izdvoji oko 10.000 dolara. Takođe, za večere u nekom od luksuznih hotela tokom trajanja samita kompanije moraju da izdvoje dodatnih 10.000 dolara.

Preživeo zbog smrtonosne doze

2011-01-28T23:21:00.000+02:00

Varšava -- Policijska patrola u Šćećinu na jugu Poljske naišla je na jednog Poljaka koji je preživeo ledenu noć na autobuskoj stanici sa čak 10,24 promila alkohola u krvi.

Smrtonosna doza alkohola počinje već na četiri do pet promila.

Uprkos skoro rekordnoj doze aklohola u krvi, taj beskućnik prespavao je noć u kojoj se temepratura spustila na minus 10 na klupi na autobuskoj stanici polunag. Kada su videli da ne reaguje na gurkanje, policajci iz patrole su pozvali hitnu pomoć.

"Nakon prve pomoći, muškarac je povratio svest", kazala je novinarima policija u Šćećinu.

Rekorder po količini alkohola u krvi je jedan 45-godišnji Poljak koga je pre nekoliko godina pijanog sa čak 12,3 promila u krvi udario automobil. Preživeo je i nesreću i smrtonosnu dozu alkohola.

Skandalozno otkriće Vikiliksa: Slobin čuvar u Hagu bio špijun SAD!

2011-01-23T00:35:00.001+02:00

Upravnik pritvorske jedinice u Sheveningenu Timoti Mekfaden prenosio Amerikancima sve detalje tokom Miloševićevog boravka u zatvoru. Mekfaden: On može da kontroliše naciju iz Haga, ali ne i svoju ženu!

Upravnik pritvorske jedinice u Sheveningenu Timoti Mekfaden dostavljao je američkim diplomatama sve podatke o boravku Slobodana Miloševića u haškom zatvoru, naglašavajući da je on iz ćelije mogao da kontroliše naciju u Srbiji, ali nije mogao da kontroliše - svoju ženu!

U tajnoj depeši američke ambasade u Hagu iz novembra 2003. godine koju je sada objavio Vikiliks, piše da je Mekfaden dostavio američkim diplomatama sve detalje Miloševićevog zdravstvenog stanja i svih kontakata sa ljudima van pritvora sa kojima održava svoju pravnu i finansijsku mrežu. U depeši piše da je Mekfaden često isticao suprugu bivšeg predsednika, jer je njihov brak „centralni odnos u njegovom životu" i jer je „ona koordinisala sve njegove veze".

Nije bolovao od dijabetesa?

- On zove svoju suprugu Mirjanu svakog jutra. Milošević je mogao da manipuliše nacijom, ali se borio da kontroliše svoju ženu, koja očigledno ima veliki uticaj na njega. Mira ga je nagovarala da preuzima određene akcije. Kada je ne bi poslušao, ona bi mu spočitavala da je razlog lošeg ishoda upravo to što je nije poslušao. Markovićeva je služila kao izvor informacija, motivacije i strategije, i on se čvrsto oslanjao na njena uputstva. Kada bi ga pritiskala da učini nešto što ne želi, on joj se retko direktno suprotstavljao, već samo ne bi uradio to što mu je rekla - piše u izveštaju američke ambasade.

Kako piše u depeši, Mekfaden je upozoravao Amerikance na rizično zdravstveno stanje Miloševića koje je dodatno ugroženo stresnim situacijama kojima se izlaže tokom suđenja, ali je naveo da uprkos nekim tvrdnjama Milošević nije bolovao od dijabetesa i depresije. Mekfaden je tvrdio i da ga nemogućnost da vidi sina, ćerku, snaju, ženu i unuka čine „veoma nesrećnim", ali da posao kojim je zaokupljen ne ostavlja mesta da se prepusti depresiji. Mekfaden je Tribunalu čak predlagao da se omogući susret Miloševića i Mire Marković, uz uverenje da će joj biti garantovan imunitet od hapšenja pošto je duboko verovao da bi to smirilo Miloševićev stres i možda uticalo na smanjenje njegovog krvnog pritiska. On je, međutim, dodao da bi to bilo rizično jer „ona zna da bude nestabilna osoba".

- U njenom odsustvu, Milošević je sam morao da koordiniše raznim grupama koje mu pružaju pravnu i druge vrste pomoći. Ispostavilo se da je njeno odsustvo ostavlja rupu u njegovim sposobnostima da organizuje svoje ljude. Markovićeva je održavala kontakte sa SPS-om i govorila mu koga treba da zove da bi držao stvar pod kontrolom i rešio konflikte u stranci - rekao je američkim diplomatama Mekfaden.

Balkanci su mace za irske teroriste

Upravnik zatvorske jedinice u Hagu Timoti Mekfaden je u depeši Stejt departmentu predstavljen kao čovek koji najredovnije održava kontakt sa Miloševićem i koji ima kontrolu nad njegovim telefonskim pozivima, posetama i kontaktima sa drugim zatvorenicima. U depeši piše da je „tokom jednočasovnog razgovora Mekfaden ostavio utisak da je u potpunosti upoznat sa svim bitnim detaljima vezanim za Miloševićev život u pritvoru", uz opasku da je „Milošević ipak povučen čovek koji retko deli svoje misli sa drugim ljudima". Mekfaden je inače Irac koji je radio u zatvorima sa teroristima IRA tokom sedamdesetih godina, a američkim diplomatama je naveo da su u odnosu na njegova ranija iskustva optuženi za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji „male mace".

On je izvestio i da se u proleće 2003, posle ubistva Zorana Đinđića, Miloševićeva finansijska situacija znatno pogoršala i da je imao problem da plati avionske karte pravnim savetnicima, kao i da je situacija došla dotle da je SPS morao da skuplja novac za pomoć. Upravnik zatvora je govorio i o odnosima Miloševića sa takozvanim prijateljima suda koje je Milošević poštovao, i njegovim savetnicima iz Beograda zbog kojih je, kako je rekao Mekfaden, bivši predsednik Srbije govorio da je „okružen budalama".

Interesovala ih Mirina moć

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, kaže za Press da je dostavljanje informacija američkoj ambasadi „strašna i nedopustiva" zloupotreba, ali da ne treba da čudi da su Amerikanci najviše bili zainteresovani za Slobin odnos sa suprugom.

- Amerikancima je bilo važno da razumeju kolika je njena realna moć, pogotovo imajući u vidu da u Srbiji u to vreme nisu postojale demokratske institucije koje su donosile odluke, već je bilo važno samo ono što kaže Milošević - zaključuje Dragišić.

Policija krije identitet bahate žene za volanom Video

2011-01-20T02:30:00.001+02:00

BEOGRAD - Čitalac “Blica” poslao je pre dva dana mejl redakciji našeg lista na kojem se nalazi video snimak bahate vožnje vozača crvenog automobila marke “alfa spajder” kabriolet koji je na raskrsnici prošao kroz crveno svetlo rizikujući sudar sa drugim vozilima u saobraćaju. U saobraćajnoj policiji ističu da će na osnovu registarskih oznaka preduzeti sve mere kako bi pronašli krivca.

Preuzeto iz video-zapisa

Na snimku koji traje 14 sekundi vidi se kako vozač “alfe” beogradskih tablica na kojem su uključena sva četiri migavca prolazi pored vozila na semaforu dok svetli crveno, ulazi u raskrsnicu i rizikuje sudar sa drugim automobilom. Na osnovu snimka može samo da se pretpostavi da se incident dogodio na jednoj od raskrsnica na Kanarevom brdu, a čitalac “Blica” u poslatom mejlu tvrdi da je “alfu” vozila sredovečna žena, a da je video zapisu prethodio niz njenih bahatosti na putu.
Prvo je prošla kroz crveno na prethodnom semaforu, zatim prešla preko pune linije u kontra smeru i presekla put autobusu GSP u kojem su se nalazili putnici. Zatim je pokazala srednji prst vozaču autobusa, upalila sirenu zavijajućeg tona i izašla iz vozila da se raspravi sa njim. Mahala je službenom legitimacijom svetlo plave boje i zlatnom značkom, a zatim pljunula u šoferšajbnu autobusa, sela u automobil i ponovo prošla kroz crveno svetlo - piše u mejlu koji je čitalac poslao redakciji “Blica”.

Preuzeto iz video-zapisa

U GSP “Beograd” nisu zabeležili sporni slučaj pošto, kako kažu, takve situacije se gotovo svakodnevno događaju vozačima javnog prevoza.

Redakcija “Blica” sporni snimak objavila je na svom interenet izdanju i prosledila ga saobraćajnoj policiji. U policiji ističu da će pokrenuti postupak protiv vozača za prolazak kroz crveno svetlo jer se na osnovu snimka taj prekršaj jedino može utvrditi.

- Na osnovu registarskih oznaka možemo da utvrdimo ko je vlasnik automobila, a preko njega pokušaćemo da dođemo do vozača koji je načinio prekršaj - rekli su u saobraćajnoj policiji i dodali da zbog dalje istrage ne mogu da kažu da li se radi o službenom vozilu.

„Krtica“ Vikiliksa imao pseudonim Robin Hud

2011-01-20T02:07:00.000+02:00

Bivši švajcarski bankar, koji je juče proglašen krivim za odavanje bankarskih tajni medijima i poreskim vlastima, tvrdi da nije prekršio nijedan švajcarski zakon o bankama i da je samo želeo da skrene pažnju javnosti na ofšor finansijske zloupotrebe i rasprostranjen sistem izbegavanja poreza koji koriste bogati poslovni ljudi i političari.

Rudolf Elmer predao je Džulijanu Asanžu podatke o kompanijama i ljudima koji izbegavaju porez

Predstavnici „Julijus Bera”, banke za koju je radio, tvrde da se Elmer nije rukovodio moralnim motivima, već da se svetio jer nije dobio odštetu zbog otpuštanja. Optužnica ga tereti da je želeo da diskredituje banku, da je slao preteće faksove bivšim kolegama, da je čak poslao lažnu dojavu o podmetnutoj bombi, pretio da će poverljive informacije poslati neonacističkim organizacijama, da se pretvarao da je pripadnik meksičkog narko-kartela i da se povremeno predstavljao kao Robin Hud.

Procurile informacije se odnose na račune na Kajmanskim ostrvima gde je Elmer (55), kvalifikovani revizor, radio kao direktor operacija „Julijus Bera”, ali je dobio otkaz 2002. jer je odbio da se na zahtev šefa podvrgne detektoru laži. „Što sam više napredovao, to sam se više uplitao u ilegalne aktivnosti na koje su me terali”, istakao je on, optužujući banku za kriminalnu delatnost.

Elmer je u ponedeljak ustupio Vikiliksu, insajderskom sajtu Džulijana Asanža, oko 2.000 podataka o računima kompanija i pojedinaca za koje tvrdi da izbegavaju plaćanje poreza. Asanž je saopštio da će sve podatke da obelodani čim ih proveri.

Elmeru se sada sudi za odavanje poverljivih informacija 2005. kada je, prema vlastitom priznanju, poslao banci nepotpisan mejl u kojem preti da će podatke o ofšor klijentima predati poreskim vlastima u Švajcarskoj, SAD i Britaniji, i javnim glasilima, što je kasnije i učinio. On je objasnio da je to uradio iz straha za bezbednost porodice. Bivši bankar čak tvrdi da su mu šefovi nudili pola miliona švajcarskih franaka u zamenu za ćutanje.

Banke na udaru kritike

Švajcarske banke su poslednjih godina na udaru kritike zbog toga što su, čuvajući tajnost računa, odbijale da otkriju podatke o utajivačima poreza koji kod njih drže novac. Švajcarska je, ipak, pod pritiskom SAD i EU napravila ustupak i prosledila Americi pojedinosti o 4.450 bankarskih računa.

“Vikiliks” dobio podatke o skrivenim računima u švajcarskim bankama

2011-01-18T01:06:00.000+02:00

LONDON - Bivši švajcarski bankar Rudolf Elmer dostavio je internet stranici “Vikiliks” detalje o bankovnim računima oko 2.000 poznatih ličnosti.

Švajcarski bankar predaje Asanžu fajlove sa imenima 2.000 biznismena i političara za koje se ocenjuje da su utajili porez

Elmer je na konferenciji za novinare u Londonu predao dva kompakt-diska sa podacima osnivaču “Vikiliksa” Džulijanu Asanžu, koji je obećao da će sve informacije biti stavljene na uvid javnosti.

U Švajcarskoj će za dva dana početi suđenje Elmeru za kršenje zakona o zaštiti tajnosti poslovanja banaka. Elmer je otpušten iz švajcarske banke “Julius Ber” 2002. godine, a u međuvremenu je već dostavljao podatke “Vikiliksu”. List “Zontag” piše da se podaci odnose na finansijske kompanije i bogate pojedince iz mnogih zemalja, uključujući Veliku Britaniju, SAD i Nemačku, te da pokrivaju period od 1990. do 2009. godine.
“Nakon što budemo pregledali podatke, oni će biti objavljeni u celosti”, rekao je Asanž, koji trenutno boravi na uslovnoj slobodi u Britaniji tokom razmatranja zahteva za njegovim izručenjem Švedskoj, koja ga traži zbog navodno počinjenih seksualnih krivičnih dela.

Asanž je rekao da je teško proceniti koliko će vremena biti potrebno za pregled podataka o bankovnim računima i dodao da bi posao mogao da bude završen za dve nedelje. Vlasnik “Vikiliksa” rekao je da će medijima koji se bave izveštavanjem o finansijama možda biti upućena ponuda da pomognu u tom poslu.

Asanž je dodao da će neke informacije verovatno biti dostavljene vlastima u Velikoj Britaniji, kao što je ranije učinjeno sa podacima o bankama na Islandu. Informacije koje je ranije dostavio Elmer odnosile su se na utaju poreza i nezakonitu zaštitu imovine koja je trebalo da propadne, radi sticanja političke koristi.

Nastići nisu krivi

2011-01-18T01:01:00.000+02:00

Beograd -- Američko državno tužilaštvo u Sakramentu utvrdilo je da Vuk i Verica Nastić nisu krivi za seksualno zlostavljanje svoje dece, za šta su bili optuženi.

Vuk Nastić sa decom (Foto: Blic)

Tužilaštvo je to utvrdilo nakon uvida u fotografije zbog kojih su Nastići optuženi za seksualno zlostavljanje svoje dece prenosi Blic.

Porodica Nastić živi u Kaliforniji, a roditelji su optuženi za seksualno zlostavljanje dece, Nastasije (5) i Damijana (8),kada su u kompjuteru Vuka Nastića, prilikom popravke, pronađene sporne fotografije njegove dece.

Nastićima je zbog optužbi za seksualno zlostavljanje privremeno oduzeto starateljstvo nad decom, koja su prebačena u hraniteljsku porodicu, a potom i razdvojena.

Američki tužilac je sada nakon uvida u fotografije pokrenuo istragu da li je prema Nastićima prekršen zakon, a vlasti su dozvolile Vuku Nastiću da nakon nekoliko meseci vidi svoju decu.

Tužilac je u pismu Ministarstvu SAD za socijalna pitanja naveo da je očigledno da je te fotografije snimio sin, a ne roditelji kako je navedeno u optužnici Agencije za zaštitu dece u Kaliforniji. Pismo je prosleđeno i Ministarstvu pravde SAD.

Preminuli bio vakcinisan

2011-01-12T17:27:00.001+02:00

Zagreb -- Pacijent star 46 godina oboleo od svinjskog gripa umro je u Zagrebu mada je bio vakcinisan protiv virusa H1N1, saopštili su sa Infektivne klinike u Zagrebu.

Direktor klinike u Zagrebu dr Ante Beus izjavio je da je pacijent primio vakcinu mesec dana pre, a da su za sticanje imuniteta potrebne dve nedelje.

Ovo je treća žrtva ovogodišnjeg gripa u Hrvatskoj.

Beus je rekao da je čovek koji je preminuo bio gojazan, da je imao dijabetes i još neke zdravstvene probleme, što je moglo da prouzrokuje da vakcina ne deluje.

Medicinski stručnjaci istražuju uzroke smrti ovog pacijenta, a zdravstveni zvaničnici pozivaju građane da se vakcinišu.

Prošle godine za vreme pandemije svinjskog gripa u Hrvatskoj umrlo je 20 osoba, a veruje se da je oko 1000 ljudi bilo inficirano.

SAD: Muke zbog "šverca" Kinder jaja

2011-01-12T17:26:00.001+02:00

Vašington -- Kinder jaje, jedan od omiljenih slatkiša mnogih mališana, smatra se švercovanom robom u SAD gde je ova dečja poslastica zabranjena još 1972.

Tako kada neko pokuša da pređe granicu sa jednom od ovih čokoladica, to može da preraste u ozbiljan slučaj.

Prošlog meseca, Kanađanka Lind Bird pošla je u Ameriku kolima. Tokom nasumične kontrole na granici, američki carinici su temeljno pretresli njen automobil u kome su pronašli jedno kinder jaje.

Tada su počele muke ove mlade žene kojoj je, kako prenosi televizija CBC, čokoladno jaje zaplenjeno kao predmet šverca.

Kinder jaje je proizvod koji je u SAD zabranjen još 1972. Vlasti su u to vreme strahovale da bi deca mogla da se uguše sićušnim igračkama u njemu. Za razliku od Amerike gde je zabrana ovog slatkiša još na snazi, Kanada je liberalizovala njegov uvoz 1975.

"Napravili su čitavu aferu, navodeći da bih morala da platim kaznu od 300 dolara da su me sa jajetom uhvatili s druge (američke) strane granice", kazala je Bird.

Njeni problemi sa Kinder jajetom nisu tu završeni. Nekoliko dana kasnije dobila je dopis na sedam stranica od američke carine koja je tražila njenu dozvolu da se jaje od čokolade uništi.

"Pomislila sam da je po sredi šala, ali oni su bili sasvim ozbiljni", objasnila je ona.

Tokom prošle godine, američki carinici su zaplenili više od 25.000 Kinder jaja. Najveći broj zaplena usledio je tokom božićnih i uskršnjih praznika.

Pravna bitka za profit od „Fejsbuk“ mreže

2011-01-12T15:28:00.000+02:00

SAN FANCISKO - Kompanija “Fejsbuk” koja stoji iza popularne društvene mreže juče je pred federalnim Apelacionim sudom u San Francisku zatražila nagodbu po tužbi koju su protiv nje i njenog osnivača Marka Zakerberga podneli blizanci Kameron i Tajler Vinklvos. Blizanci zajedno sa kolegom sa Harvarda Divjom Naredrom tvrde da im je Zakerberg, njihov bivši prijatelj sa studija, ukrao ideju o stvaranju kompanije za socijalno umrežavanje, kao i da im je isplatio nedovoljnu odštetu od 65 miliona dolara u akcijama i gotovini 2008, pa sada traže više od 168,5 miliona dolara.

Marka Zakerberga optužuju da je ukrao ideju o „Fejsbuku“

Toliko bi iznosila vansudska nagodba pri sadašnjoj vrednosti “Fejsbuka”, ali Džerom Fok, advokat blizanaca Vinklvos, kazao je za agenciju Blumberg da oni žele da rizikuju i ponište nagodbu postignutu pred sudom u San Hoseu u Kaliforniji kako bi protiv “Fejsbuka” podneli novu tužbu i zatražili još veći iznos.

“U pitanju je novac, ali je posredi i moralna drama. Mi zahtevamo od suda da nagodba bude poništena. Vinklvosovi će pokrenuti postupak u kojem će morati da trijumfuju ukoliko žele išta da dobiju i oni su spremni na taj rizik”, rekao je Fok, koji nije hteo da se izjasni da li će njegovi klijenti tražiti ukupnu odštetu od 600 miliona dolara.

Pravna bitka između trojice tužitelja s jedne strane i Zakerberga s druge počela je pre četiri godine, a opisana je i u filmu “Društvena mreža” iz 2010. u kojem su prikazane kontroverze u vezi sa nastankom “Fejsbuka”. Vinklvosovi su 2003. za vreme studija na Harvardu angažovali Zakerberga da bi im napravio sajt za upoznavanje putem interneta koji je nazvan “Konektju”. Blizanci su zajedno sa poslovnim partnerom Naredrom u tužbi iz 2007. naveli da im je Zakerberg ukrao ideju i da je namerno odugovlačio rad na projektu “Konektju” dok je tajno pravio “Fejsbuk”. U drugoj tužbi “Fejsbuk” je tužio “Konektju” optužujući ga za spemovanje miliona “Fejsbukovih” korisnika kako bi ih privukli na konkurentski sajt. Ukoliko ova tužba prođe, blizanci Vinklvos ne samo da neće ništa dodatno zaraditi već će morati da “Fejsbuku” isplate nadoknadu u visini od 900 miliona dolara. Ukoliko blizanci pristanu da se prethodno dogovorena nagodba proglasi važećom i pred federalnim sudom, “Fejsbuk” bi prema navodima Blumberga odustao od apelacionog postupka. Endrju Nojes, portparol “Fejsbuka”, izjavio je da kompanija ne želi da se izjašnjava o toku sudskog procesa.

Advokat Fok je objasnio da je nagodbom koja je postignuta u februaru 2008. definisano da “Fejsbuk” osnivačima sajta “Konektju” isplati 20 miliona dolara u gotovini i 45 miliona dolara u akcijama, odnosno 1,25 miliona akcija “Fejsbuka” po pojedinačnoj vrednosti od 35,90 dolara.

“Vrednost akcija je delovala fer, s obzirom na to da je ‘Fejsbuk’ pet meseci pre toga objavio da je kompanija ‘Majkrosoft’ investirala 240 miliona dolara i podigla vrednost ‘Fejsbuka’ na 15 milijardi dolara”, navodi Fok.

Međutim, samo nekoliko meseci nakon postizanja nagodbe, advokati sajta “Konektju” doznali su da je “Fejsbuk” prihvatio sugestije stručnjaka da pojedinačnu vrednost akcija zaposlenih postavi na 8,88 dolara.

“Prema toj pojedinačnoj vrednosti akcije, Vinklvosovima je trebalo da pripadne četiri puta više akcija od onog što su dobili”, kaže Fok i kaže da je zahtev za poništavanje nagodbe “jednostavan slučaj” koji treba da dokaže da je “Fejsbuk” prekršio zakon time što nije obelodanio klijentima da je vrednost pojedinačne akcije 8,88 dolara.

“Fejsbuk” u sudskim spisima tvrdi da su Vinklvosovi i Narendra mogli tokom procesa sudske medijacije, pre postizanja nagodbe, da otkriju cenu akcija, ukoliko su stvarno smatrali da “Fejsbuk” krije njihovu pravu vrednost. Prema navodima “Fejsbuka”, tokom prvog procesa osnivače sajta “Konektju” zastupalo je sedam advokata, kao Hauard Vinklvos, otac blizanaca koji predaje na Vorton školi za biznis pri Univerzitetu Pensilvanija i ekspert je za procenu vrednosti kompanija.

„Goldmen Saks“ utrostručio vrednost „Fejsbuka”
Advokat Fok smatra da je vrednost nagodbe iz 2008. narasla za dodatnih 100 miliona dolara nakon što je finansijska grupacija “Goldmen Saks” uložila 140 miliona dolara u “Fejsbuk”, podižući tako vrednost kompanije sa 15 na 50 milijardi dolara, odnosno za više od tri puta. Ulaganje “Goldmen Saksa” je obelodanjeno ovog meseca.

Uhapšen falsifikator evra

2011-01-12T15:26:00.000+02:00

Vladica Vidosavljavić (22) iz Mrsaća kod kraljeva, uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje novca, saopštila je kraljevačka policija.

Vidosavljević je osumnjičen da je lažni novčanice u apoenima od 50 evra pribavio na području Crne Gore, a zatim 9. i 10. januara četiri lažne novčanice pokušao da stavi u promet u klubu "In" u Kraljevu. U saopštenju je navedeno da su novčanice poslate na ekspertizu u Narodnu banku Srbije. Istražni sudija je Vidosavljeviću odredio pritvor u trajanju do mesec dana.

Trgovištu slali tange kao pomoć!

2011-01-11T21:47:00.001+02:00

Jedna od najsiromašnijih opština dobila posle poplava hiljade zaplenjenih tanga gaćica i brushaltera. Magacioner: Ovo naše žene ne nose ni za džabe. Umesto potrebne odeće i obuće, dobili i cipele za mrtvace!! Uprava carina: Nismo mi, pomoć šalje Vlada Srbije

Na ime humanitarne pomoći posle nedavnih katastrofalnih poplava država je opštini Trgovište poslala hiljadu pari tanga gaćica i brushaltera, saznaje Press! Kako su nam rekli nadležni u jednoj od najsiromašnijih srpskih opština, neobična pošiljka stigla je iz Uprave carina. Svi su bili iznenađeni kada su videli da im je umesto osnovnih životnih namirnica poslat moderan donji veš raznih boja i dimenzija!

Neobična humanitarna pomoć stigla je u Trgovište neposredno nakon velikih poplava koje su prošle godine zadesile ovaj kraj, odnele dva života i nanele ogromnu materijalnu štetu već osiromašenom narodu, koji uglavnom živi od poljoprivrede.

„Najnoviji model" gaća

- Kad nam je stigla ova pošiljka, ponadali smo se da je neka garderoba za decu, jer nam je toga najviše falilo. Kad smo videli gaće i brushaltere, nisam mogao da verujem! - priča za Press Dragoljub Stanojković, šef magacina, i dodaje:

Nedaćama nema kraja

Stanovnici mahale Suljince, nadomak Trgovišta, još pre poplava imali su problema sa klizištima. Početkom decembra morali su da napuste domove jer im je zabranjeno da borave u njima pošto su opasni za život.

- Alarmantnost smeštaja ovih porodica je nešto što ne moram posebno da objašnjavam. Ostali su bez krova nad glavom i jedino rešenje je da se za njih naprave kuće poput onih u Kraljevu. Uputio sam zahtev nadležnom ministarstvu i očekujem pozitivan odgovor. Nakon obilnih padavina i pokretanja klizišta šteta u Suljincima je procenjena na 70 miliona dinara - kaže predsednik Darko Tomić.

- Pomislio sam da je pošiljka zalutala i greškom završila u magacinu humanitarne pomoći. Raspitam se kod ljudi koji su dovezli pakete, a oni mi objasne da je u pitanju zaplenjena roba sa carine. Sve same gaće, i to ove moderne, takve, bre, naše žene ne nose pa sve i da su džabe. Poklon je poklon, ali gladnom narodu treba brašno, a ne tange. Stvarno ispada da teraju šalu sa našom mukom.

Stanojković od prvog dana, kada je počela da stiže humanitarna pomoć u Trgovište, radi u ovom magacinu potpuno volonterski, obećano mu je da će za to biti plaćen, ali on i dalje čeka. Naslušao se raznih priča i nagledao mnogih očajnih lica, pa je na svoju muku zaboravio.

- Dolaze ljudi i dalje, iako već nekoliko meseci posle gaća ništa nije stiglo. „Daj nam, Dragoljube, nešto ako je ostalo bar za decu", kažu mi ljudi. Ja im odgovaram da u ponudi imamo samo brushaltere, gaće, i to najnoviji model tangi i mrtvačke cipele, pa neka biraju. Ljudi se na kraju naljute na mene, kao da sam ja kriv - priča rezignirano Dragoljub, dok nam pokazuje pune kutije tanga gaćica za koje niko nije zainteresovan.

Između modernog donjeg veša nalazi se i pokoji par crnih cipela za pokojnike. Ljutili su se u Trgovištu zbog nepriličnog poklona, a onda su neki, priča Dragoljub, pogazili ponos i uzeli po par onih mrtvačkih cipela, pa koliko posluže.

Carina: O slanju pomoći odlučuje Vlada

U Upravi carina rekli su nam juče da oni ne odlučuju sami o upućivanju humanitarne pomoći, već za to postoji stroga procedura. Prema njihovoj evidenciji, poslednja pošiljka koja je otišla u Trgovište bilo je vozilo za Dom zdravlja, i to još 2009. godine.

- Procedura podrazumeva da na predlog Ministarstva finansija, Vlada Republike Srbije donosi odluku o dodeljivanju neke robe koja je nakon okončanja prekršajnog postupka trajno oduzeta u korist države. Šta je i kako poslato odlučila je Vlada - istakli su u službi za odnose s javnošću Uprave carina.

- „Dragoljube, ionako osim tebe niko i ne zna da su za pokojnike, neka ostane među nama", kažu mi ljudi. Razumem ih, mnogo je ovde bedan narod, odavno smo zaboravili šta je to ponos i stid. Zima je donela još veću bedu. Nemaju ljudi za ogrev i osnovno, a kamoli za garderobu ili nov par cipela. To ne mogu da razumeju svi oni ministri koji su dolazili u Trgovište da se slikaju - objašnjava Dragoljub.

Politika se umešala

Trgovištani su, kažu, navikli da od njih svi dižu ruke i da se godinama nose sa svojim siromaštvom, ali misle da ne mora niko da im se podsmeva i šaljući ovakvu pomoć baca prašinu u oči.

Gaćice na gomili... Nema zainteresovanih za moderan donji veš

- Lepo je što su se na početku ljudi odazvali i poslali na tone pomoći, ali u svakom razgovoru sa nekim od ministara mi smo insistirali na nekom dugoročnijem rešenju u vidu otvaranja novih radnih mesta. Umesto toga, dobili smo robu za butik intimnog rublja i radnju pogrebne opreme. Samo nam još mrtvački sanduci fale - ljut je i predsednik opštine Trgovište Darko Tomić.

On kaže da je potpuno svestan da država nije svemoćna, da je i njen budžet tanak, da treba pomoći Kraljevu...

Čudan poklon... Cipele za pokojnike

- Ali izgleda da se i nesreća politikom meri. Ja sam izgleda iz „neodgovarajuće" stranke, iz DSS-a. Uostalom, sva je pomoć stigla dok su na vlasti bili SPS, DS i G17 Plus, od juna kada sam ja izabran za predsednika opštine nije stigao nijedan dinar. Ja ne zazirem od bilo čega kada je u pitanju ova opština. Obišao sam sve moguće institucije u Beogradu, mnogi su obećali da će pomoći, ali nekako se sve završi na obećanjima - kaže za Press Tomić.

Zanimljivo je da su, iako im je i samima neophodna pomoć, žitelji Trgovišta odvojili od gladnih usta i među prvima uputili pomoć Kraljevčanima posle nedavnog zemljotresa. Simbolična suma je uplaćena, ali bar nisu tange.

"Presretači" prekršaj snimaju i sa kilometra udaljenosti

2011-01-09T02:27:00.000+02:00

Vozač sivog “pežoa 205” izgubio je strpljenje dok je stajao u koloni na Brankovom mostu i skrenuo je u žutu traku. Posle skoro 200 metara, ponovo se ubacio u kolonu, međutim nije bio svestan da se iza njega nalazio policijski automobil bez obeležja, takozvani presretač, koji je kamerom zabeležio prekršaj. Vozaču “pežoa 205” prijava će sa fotografijom stići na kućnu adresu.

Svakog dana desetak presretača kruži beogradskim ulicama i lovi nesavesne vozače

Svakog dana desetak presretača kruži beogradskim ulicama i lovi nesavesne vozače, a snimke grešaka mogu da naprave čak i sa kilometar udaljenosti. Specijalnih policijskih automobila svakodnevno ima na koridoru 10, od Horgoša do Batrovaca, na Ibarskoj magistrali i drugim magistralnim putevima. Reporteri “Blica” vozili su se nekoliko sati sa pripadnicima saobraćajne policije u jednom od policijskih presretača i uživo se uverili o kakvim je automobilima reč i kakve su njihove mogućnosti.

- Svi automobili koje koristimo su visoke klase, ali se često mogu videti na našim putevima, pa ne zapadaju u oči. Imaju zavidnu kubikažu i broj konjskih snaga, tako da smo u stanju da pariramo vozačima koji jure putevima - počinju priču policajci Ivan Marković i Milovan Jovanović.

Tamni “pežo” koji je patrolirao ulicama na prvi pogled izgleda kao svaki drugi automobil. Međutim, utisak je potpuno drugačiji kada se pogleda unutrašnjost. Na prednjem i zadnjem staklu postavljena je po jedna, jedva primetna kamera visokog kvaliteta. Policajci gledaju snimak na displeju postavljenom ispred suvozačevog sedišta, a preko glavnog uređaja počinju snimanje ili merenje brzine vozila.

- Kamere mogu da se rotiraju za 360 stepeni, evidentiraju svaki prekršaj i mogu da snimaju noću. Imaju mogućnost zumiranja, što nam omogućava da zabeležimo registrarski broj vozila ili lice pešaka koji je prešao ulicu van pešačkog prelaza. Radar koji koristimo ne radi na principu lasera, pa ga je nemoguće detektovati. Sve što snimimo beleži se na hard disku, tako da vozačima nema opraštanja. Od video zapisa prave se fotografije koje služe kao dokaz kod sudije za prekšaje - objašnjava Milovan Jovanović.

Samo nekoliko minuta vožnje bilo je dovoljno da se primeti prvi vozač koji je napravio prekršaj. Na autoputu, nedaleko od isključenja za Novi Sad, vozač “fijata” je vozio brže od ograničenja. Policajci ubrzavaju i posle nekoliko sekundi voze istom brzinom kao i vozač kog love. Zatim počinju snimanje i uključuju radar.

- Potrebno je najmanje 250 metara da ga pratimo kako bi zabeleženo prekoračenje bilo dokaz pred sudijom za prekršaje. Potom pretičemo vozilo, a iznad zadnjeg sedišta podižemo digitalni uređaj, takozvanu rampu na kojoj se u zavisnosti od stanja na putu pojavljuje poruka “policija”, „stop“ ili „pratite nas“. S nama je u kolima najčešće i uniformisani kolega koji popunjava prijavu - pričaju Marković i Jovanović.

U Ulici srpskih vladara policajci su evidentirali tri prekršaja za svega desetak minuta. Prvo je muškarac srednjih godina prešao ulicu van pešačkog prelaza, a odmah potom je primećena devojka kako telefonira tokom vožnje. Zahvaljujući zumiranju i rotiranju kamera, muškarcu i neopreznoj devojci zumirana su lica. Koliko je policija novom opremom dobila moćno oružje pokazuje primer vozača koji je iz Ulice kralja Milana nepropisno skrenuo u Ulicu kneza Miloša, prema Mostarskoj petlji. Iako ga u tom trenutku policajci nisu snimali, vozač će biti sankcionisan zahvaljujući savremenoj opremi.

- Mehanizam je podešen tako da od trenutka kada pritisnemo dugme za snimanje u memoriju ulazi prethodni minut - objašnjavaju policajci.

Kako kažu, do sada nisu imali neprijatnosti sa građanima, ali bilo je rizičnih situacija.

- Kada su se presretači pojavili na našim putevima, građani su kao po pravilu tražili da vide snimak, ne zato što nam ne veruju, već iz znatiželje. Bilo im je interesantno da vide kakvu to opremu imamo. Sada je drugačije, ljudi su svesni moći kamere i priznaju prekršaj. S druge strane, nekoliko puta nam se desilo da vozimo preko 200 na sat po autoputu jureći bahate vozače. Jedan naš kolega je izmerio na radaru vozača koji je vozio 263 kilometra na sat - kaže Jovanović.Specijalnih policijskih automobila svakodnevno ima na koridoru 10,

Najčešći prekršaj brza vožnja
Za 11 meseci ove godine upotrebom automobila presretača otkriveno je 5.190 prekršaja. Dragan Antić, načelnik Odeljenja za prevenciju i saobraćajno obezbeđenje, kaže za “Blic” da je najčešći prekršaj prekoračenje brzine, ukupno 4.651. U ovoj godini presretačima je otkriveno i 12 slučajeva nasilničke vožnje.

Kad banka proda kredit uterivačima

2011-01-09T02:24:00.000+02:00

Banke, ali i telefonski operateri koji od klijenata ne mogu da naplate potraživanja na ime mesečnih rata za kredite ili telefonske račune, često svoj dug po diskontnim cenama prodaju agencijama za naplatu dugovanja. Tako neredovne platiše umesto bankara sada zovu operateri tih firmi, koji često ne baš biranim metodama pokušavaju da naplate dugovanja.

U NBS kažu da banka ima pravo da proda dug, ali da uslovi moraju ostati isti

- Niko me nikad nije obavestio o prodaji duga. Imala sam 11.000 dinara duga po minusu na tekućem računu. Na računu koji mi je stigao od meni nepoznate firme pored tog duga imam još obavezu od oko tri hiljade za zateznu kamatu i oko pet hiljada za administrativne troškove. Ukupno oko 19.000 dinara. Skoro svakodnevno me zovu iz te firme i ubeđuju da platim, preteći mi da mi je dnevna kamata 15.000 dinara i da sam dužna 215.000 dinara. Moram priznati da i ja njima ne odgovaram biranim rečima. Otišla sam u banku i oni su mi rekli da sada njima nisam ništa dužna - objašnjava za “Blic” Beograđanka Mira.

Kad klijent kasni s otplatom, banka proda dug, a građani tvrde da ih o tome niko ne obaveštava i da im novi “kreditori” podižu kamatu, iako to ne bi smeli

Primer ove gospođe nije usamljen jer su se našoj redakciji javljali i drugi klijenti banaka koji se žale na ponašanje firmi koje naplaćuju dugovanja, kao i na banke koje ih nisu obavestile o prodaji duga. Ipak, svim ovim građanima je jedno zajedničko - nisu redovno izmirivali svoje obaveze.

Nešto blaža je varijanta da banka unajmi firmu koja će kao spoljni saradnik u ime banke svakodnevno zvati klijenta da plati potraživanja.

U NBS kažu da je sve to po zakonu samo u slučaju da je banka već pokušala da naplati svoje potraživanje.

- Banka može u skladu sa odlukom o upravljanju rizicima banke zbog neizvršavanja obaveza dužnika prema banci potraživanje od tog dužnika pod uslovom da je dospelo i da je banka pokušala da ga naplati - ustupiti pravnom licu u Srbiji saglasno Zakonu o obligacionim odnosima. Kupac duga uslove ugovora ne može menjati ukoliko bi takva izmena dovela klijenta u nepovoljniju poziciju u odnosu na uslove koje je predvidela banka u ugovoru - kažu za “Blic” u NBS.

U skladu sa odredbama Zakona o bankama, banke podatke o klijentu koji se smatraju bankarskom tajnom mogu saopštiti trećim licima samo uz pismeno odobrenje tog klijenta.

U kompaniji „EOS matriks“, koja se bavi otkupom dugova od banaka, kažu ne da ne povećavaju kamate, već klijenta oslobađaju zatezne kamate u slučaju da on pokaže dobre volju da otplati dug.

- Niko ne preti našim klijentima jer naše operatere redovno kontrolišemo. Nama se isplati da uzimamo rizična potraživanja jer ih uzimamo po diskontnim cenama, a onda ih naplatimo ili kroz dobru volju dužnika, što je svima draže ili, naravno, sudskim putem. Mi ta sredstva ne moramo da rezervišemo kao banka. Čak mogu da kažem da su Srbi dobre platiše u odnosu na krizu i druga dešavanja u regionu - kaže za “Blic” Irina Lada, generalni direktor kompanije „EOS matriks” za Srbiju.

"Inteza": Obaveštavamo sve klijente

Banke po pravilu izbegavaju da pričaju o prodaji svojih kredita, a “Blicu” je odgovorila jedino “Banka Inteza” u kojoj tvrde da su sve klijente pisanim putem obavestili o prodaji njihovog duga.

- Kako smo trenutno u fazi potpisivanja ugovora o ustupanju potraživanja, nakon što se završe sve formalne radnje, pisanim putem ćemo obavestiti sve klijente čija su dugovanja obuhvaćena ovom merom, uz dostavljanje potpune informacije o novom poveriocu i preciznim instrukcijama za dalje postupanje. Ne postoji nikakva mogućnost da se dugovanja klijenata dodatno uvećaju ustupanjem trećim licima. Naprotiv, banke prilikom ustupanja potraživanja obično ugovaraju maksimalan iznos kamate u odnosu na glavnicu u ukupnom dugu klijenta - kažu u toj banci.

Prema njihovim rečima, svi ovi klijenti su obaveštavani više puta telefonom o stanju duga i pozivani da izmire svoje dugovanje, takođe svima su poslate i pisane opomene sa stanjem duga na adrese koje su oni sami dali prilikom identifikacije kod apliciranja za neki od kreditnih proizvoda banke.

- Dakle, iscrpljena su sva sredstva u pokušajima da se dug naplati - zaključuju u toj banci.

Kraljevo: Uzrok požara kablovi

2011-01-06T15:26:00.000+02:00

Kraljevo -- Uzrok požara koji je jutros izbio u Kraljevu su pregrejane električne instalacije, izjavio za B92 istražni sudija osnovnog suda u Kraljevu Dragan Stefanović.

Požar je izbio na trećem spratu zgrade opštine Kraljevom jutros oko 09.50 časova.

Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović potvrdio je za B92 da su vatrogasne ekipe brzo lokalizovale požar i da je vatra zahvatila kancelarije na trećem spratu. Svi zaposleni su evakuisani na vreme.

"Dve kancelarije su potpuno izgorele, a okolne kancelarije su dosta oštećene. Na svu sreću, u tom delu nije bilo nikakve dokumentacije vezane za zemljotres. To su uglavnom kancelarije prekršajnog veća, pored kojih se nalazi samo jedna kancelarija gradske uprave u kojoj je srever”, kazao je Simović za B92.

On kaže da je istraga započela odmah.

Inače, zgrada opštine nalazi se u samom centru Kraljeva.

Podsetimo, Kraljevo se još uvek oporavlja od posledica snažnog zemljotresa, magnitude 5,4 stepena po Rihteru, koji je taj grad i okolinu pogodio u noći između 2. i 3. novembra.

"Rat među kriminalnim grupama"

2011-01-06T15:24:00.000+02:00

Milorad Veljović (FoNet, arhiva)

Direktor policije Milorad Veljović izjavio je da među vođama najmoćnijih srpskih kriminalnih grupa trenutno besni rat zbog sukoba interesa.

Oni su zajedno prali pare kroz of-šor kompanije i ulagali novac u privatizaciju, kazao je Veljović u intervjuu za „Blic".

Policija je ušla u poslovanje kriminalaca, otkrila kretanje njihovog novca i osujetila njihove uticaje u određenim strukturama u državi, istakao je on.

"Svaki kriminalac koji ima novac želi vlast. Kada imate novac, a nemate uticaj, nastaje problem. Zato danas vlada sukob interesa među vođama kriminalnih organizacija zbog nemogućnosti da oni vode kadrovsku politiku u državi i utiču na funkcionisanje državnih institucuja", rekao je Veljović.

Na primedbu "Blica" da su mnogi prvooptuženi za krivična dela i dalje na slobodi, kao što su Darko Šarić i Stanko Subotić, Veljović je odgovoruio da je "interes policije, a i Šarićev interes, da bude uhapšen i to nije neozbiljna izjava".

"Tvrdim da će se onda kad Šarić bude uhapšen, konačno videti da on nije vrh kriminalne piramide.", dodao je Veljović.

On je naveo da je sa generalnim sekretarom Interpola Ronaldom K. Noblom dogovoreno da ova međunarodna policijska organizacija po prvi put učestvuje u sprovođenju zajedničkih akcija u borbi protiv organizovanih kriminalnih grupa, pre svega onih koje se bave krijumčarenjem droga.

"Rezultati tih akcija u saradnji sa policijama više zemalja biće vrlo brzo poznati javnosti", kazao je Veljović najavljujući hapšenja novih narko-grupa, "ne samo jedne, već više grupa".

"Formirane su zajedničke istražne grupe u kojima su i policije više zemalja i predstavnici Interpola, koje će raditi na rasvetljavanju krivičnih dela ovih kriminalnih organizacija", kazao je Veljović dodavši da su "one u bliskim vezama ili u nivou sa kriminalnom grupom braće Šarić".

"Njima rukovode državljani iz više zemalja, a realizacija ovih akcija biće u prvoj polovini 2011. godine", rekao je Veljović.

On je istakao da je uloga srpske policije tu veoma bitna.

Na sastanku u centrali Interpola, gde su bili direktori policija iz još deset zemalja, rad naše policije i ministra Ivice Dačića je posebno pohvaljen.

Ocenjeno je i da je Srbija sa predsednikom Borisom Tadićem lider na Balkanu u borbi protiv organizovanog kriminala, rekao je Veljović.

"Naravno da je naš cilj da vođe glavnih organizovanih kriminalnih grupa budu privedene jer će jedino tako javnost Srbije shvatiti da nema zaštićenih", istakao je Veljović.

Još jedna misteriozna smrt ptica koje padaju s neba

2011-01-05T02:02:00.000+02:00

ČIKAGO - Nova grupa mrtvih ptica koje misteriozno padaju s neba otkrivena je danas na jugu SAD, u Luizijani, posle sličnog fenomena u susednoj američkoj državi Arkanzas, saopštile su danas lokalne vlasti.

Oko 500 ptica je palo u mestu Point Kupe, izjavila je predstavnica za ribolov i faunu Luizijane Olivija Votkins i dodala da se ne zna uzrok njihovog uginuća.

"Poslali smo uzorke u laboratoriju u Misuriju i čekamo rezultate", dodala je ona.

Slični fenomen se dogodio u novogodišnjoj noći u Arkanzasu.

Stanovnici jednog malog mesta te američke države koji su uživali u vatrometu u novogodišnjoj noći, sa zaprepašćenjem su videli da još nešto pada sa neba - hiljade mrtvih ptica.

Mrtvi kosovi su padali na krovove kuća, ulice, polja, jedna ptica je pala na ženu koja je šetala psa a druga je pogodila policijska patrolna kola.

Slučaj se dogodio u Bibiju, mestu sa 5.000 stanovnika, u blizini glavnog grada Litl Roka.

Više od 3.000 ptica je iz, za sada neobjašnjenih razloga, stradalo, a sada naučnici pokušavaju da otkriju da li su za to krivi snažna oluja, vatromet ili nešto treće.

Teorije zavere o mrtvim pticama u Arkanzasu

2011-01-05T01:48:00.000+02:00

LITL ROK - Posle kiše mrtvih ptica koje su zasule gradić Bibi u Arkanzasu, u SAD, u obližnjem Ozarku obala reke bila je poplavljena mrtvim ribama. Dok vladini stručnjaci ispituju primerke mrtvih kosova u Bibiju i grgeča u Ozarku, blogeri iznose najraznovrsnija objašnjenja zašto se ovo desilo.

U mnoštvu teorija zavere jesu tajni eksperimenti američke vlade, ekološki terorizam čija su meta prirodna bogatstva Arkanzasa, početak smaka sveta 2012, pa do toga da vanzemaljci izvode još jedan intergalaktički naučni eksperiment.

Sve je počelo kada su stanovnici Bibija, grada udaljenog 60-ak kilometara severoistočno od Litl Roka, čekali Novu godinu. Oko pola dvanaest uveče ptice su počele da padaju sa neba, u početku jedna ili dve, a posle i po deset odjednom. Sat vremena kasnije čak četiri hiljade ptica palo je na zemlju i prekrilo površinu od kilometar i po u inače mirnom gradu.

U međuvremenu, na 200 kilometara odatle, na površini reke Arkanzas pojavile su se mrtve ribe. Po reci se belasalo na hiljade grgeča, da bi do kraja nedelje bilo više od 100.000 mrtvih riba.

Ornitolog Karin Rou smatra da je novogodišnji vatromet najverovatniji uzrok stradanja ptica, a prvi laboratorijski testovi pokazali su da je uzrok smrti ptica trauma.

Zoran Pejić Peja: Sve ću spiskati na žene!

2010-12-31T03:15:00.001+02:00

Nijedna farmerka nije uspela da probudi muškarca u meni. Nisam primetio da se Katarina kupala na imanju, samo sam video da je neki put oprala zube

Voditelj i jedan od omiljenih farmera na „Pinkovom" seoskom imanju Zoran Pejić Peja nije uspeo da uđe u superfinale i tako se oprostio od glavne nagrade vredne 100.000 evra.

U razgovoru za Press bivši muž pevačice Zlate Petrović poručuje da će sve pare od honorara potrošiti na žene.

- Da sam zaradio 100.000 evra, sve pare bih potrošio na žene, ali i honorar od učešća biće dovoljan. Da sam se usredsredio na neku farmerku, ta bi bila gotova. Pošto mi se nijedna nije svidela, nisam mogao kompletno da pokažem kako muškarac treba da se ophodi prema pripadnicama lepšeg pola.

Kako ste kontrolisali svoju želju za seksom?

- Svaki muškarac treba da ima neku vrstu samokontrole, ali sam ipak kad-tad morao da osetim želju za seksom. Mene žena mora da fascinira i da me izludi da bih imao seks sa njom. Tad se pali moj motor i prepuštam se osećaju, ali nijedna od žena tamo nije uspela da probudi muškarca u meni.

Da li žalite što niste malo mlađi? Možda biste malo lakše „harali" po „Farmi", kao, na primer, maneken Branislav Janković?

- Ja svoje godine jako dobro nosim. Bane je opasan mangupčič i šmeker. Iza njega je Jelena Stožinić stajala kao stub i brinula o njemu, a Katarina je u njega bila uzaludno zaljubljena.

Koliko ima istine u tome da je Katarina najaljkavija od svih farmera?

- Nisam primetio da se Katarina kupala na imanju, samo sam video da je neki put oprala zube. Nikada nisam želeo da joj priđem blizu kako bih proverio da li zaista smrdi, ali svi tamo koriste parfeme, pa su na neki način mirisali. Morate da razumete tu situaciju: mi nismo živeli u normalnim uslovima, pa i ja smrdim, šta da radim. Inače, nikada neću reći koja je žena smrdela, za mene su sve mirisale.

Imali smo prilike da vidimo kako Ekrem uživa dok ljubi stopala Vendi. Kakav će, prema vašem mišljenju, biti epilog te ljubavne priče?

- Ta ljubav je osuđena na propast posle kraja „Farme". Za Vendi će Ekrem biti „Prohujalo sa vihorom". On je sam sebe tim postupkom spustio, iako iskreno voli Vendi. Međutim, ja bih isto to radio onoj koja mi prija.

Kina - Streljan bivši funkcioner koji je primao mito

2010-12-31T03:11:00.000+02:00

Bivši kineski funkcioner za borbu protiv korupcije Zeng Džinćun steljan je danas, posle procesa u kome je osuđen na smrtnu kaznu zbog primanja mita

Zeng je bio glavni inspektor za borbu protiv korupcije u gradu Čenžu, u centralnoj kineskoj provinciji Hunan i, prema presudi, okrivljen je za primanje 4,7 miliona dolara, koje je dobio da bi omogućio ugovore za firme koje se bave iskopavanjima.
Kako se navodi, on je punih 10 godina, do 2006, primao mito da bi omogućavao dobijanje ovih poslova, javila je agencija AP.
Današnja egzekucija je došlo samo dan nakon što su zvaničnici Komunističke partije u Pekingu obećali borbu protiv nepoštenog bogaćenja ljudi na vlasti.

Uhapšeni zbog krađe vozila

2010-12-24T22:38:00.000+02:00

Uhapšeno je šest osoba zbog više teških krađa i neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije

Uhapšeni su Aleksandar P. (39) iz Barajeva, Vladan L. (26) iz Pančeva, Dragan M. (42) iz Surčina, Saša T. (35) iz Novog Pazara, Radoslav M. (31) i Marko J. (31), obojica iz Kraljeva.
Kako se navodi u saopštenju, osumnjičeni su sa auto-placeva u Kraljevu i Gornjem Milanovcu ukrali vozila marke "Mercedes", "Ford Fiesta", "Folksvagen Golf 4", "Reno Megan", "Opel Astra" i "Folksvagen Turan".
Kako se navodi, u stanu Radoslava M. policija je našla dva paketa sa 177 grama praškaste supstance za koju se sumnja da je heroin.
Uhapšenima je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, osim Draganu M. koji je pušten da se brani sa slobode.

Dragin zaboravio prihod ministarstva od 50 miliona evra

2010-12-17T12:53:00.000+02:00

Ministarstvo poljoprivrede nije iskazalo prihode od 4,7 milijardi dinara ostvarenih na osnovu otplate kredita poljoprivrednih gazdinstava, odobrenih u 2004. i 2005. godini, koji su uplaćeni na podračun Fonda za razvoj, utvrdili su državni revizori koji su proveravali završni račun budžeta Srbije za prošlu godinu.

Ukazano da je javni dug veći za 1,8 milijardi evra nego što je Ministarstvo finansija prikazalo. Reč je o novcu koji je država pozajmila od MMF-a.

U detaljnom izveštaju na skoro 1.500 strana državni revizori su utvrdili da je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku avanse za projektovanje i izgradnju gerontološkog centra u Valjevu manje prikazalo za 221,8 miliona dinara. Revizori navode da se nisu uverili u neophodnost hitnosti pomenutog postupka javne nabavke budući da su radovi počeli deset meseci nakon pokretanja postupka i sklapanja ugovora o javnoj nabavci.

Zoran Martinović, državni sekretar za opšte poslove Ministarstva za rad i socijalnu politiku, tvrdi za “Blic” da je sve čisto u vezi ovog posla u Valjevu i dodaje da se radi o donaciji japanske ambasade koja je bila ugrožena jer devet meseci ništa nije učinjeno od kada su pare legle na račun.

Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović najavio da će, pored datih rokova od 45 dana za otklanjanje nepravilnosti, biti preduzete mere protiv svih odgovornih lica. Revizori su, inače, proveravali finansije sedam ministarstava, dve uprave i Narodne banke.

Država umesto poreza treba da poveća naplatu

2010-12-16T21:19:00.000+02:00

Naplatite trenutna dugovanja od svih dužnika i neće biti potrebno povećanje poreza, poručuje Vladi jedan od nekoliko stotina građana koji su podržali akciju NIN-a i “Blica” za pravičnije oporezivanje imovine.

Uredne platiše ispaštaju jer država nije u stanju da utera porez

Ljudi koji, uprkos tome što teško žive, redovno izmiruju obaveze prema državi ne žele da se pomire sa činjenicom da će njihova građanska lojalnost biti “nagrađena” povećanjem nameta samo zato što su poreske vlasti nesposobne da naplate dugove od onih koji odbijaju da plate porez.

Uprava javnih prihoda Beograda utvrdila je da postoje 223.304 poreska obveznika koji nisu izmirili obaveze po osnovu poreza na imovinu. Ovogodišnja naplata poreza na imovinu u prestonici iznosi oko 15 milijardi dinara, a obaveze redovno izmiruje 50 do 60 odsto obveznika.

O ovome pročitajte još

Akcija NIN-a i "Blica": Protiv nepravičnog oporezivanja imovine

To znači da bi bilo dovoljno da se naplata poboljša za jednu petinu i u gradsku kasu bi se slile tri milijarde dinara (oko 27,5 miliona evra), tačno onoliko koliko je ministarka finansija Diana Dragutinović najavila da će se dobiti izmenama Zakona o porezu na imovinu. Ako je to cilj, rešenje je tu - ne mora se ići dalje od Beograda.

Zar obični građani treba da ispaštaju zato što tamo neki vlasnik “Ruskog cara” duguje 100.000 evra, a poreske vlasti ne mogu ili ne smeju da mu naplate dug? Ili zato što vlasnik vile u Augusta Cesarca na Dedinju poreskim vlastima duguje tri i po miliona dinara, vlasnik vile u Baja Pivljanina dva miliona itd.

Ako je lokalnim samoupravama u 2011. neophodno tih nekoliko desetina miliona evra, rešenje se, opet bez izmena postojećeg zakona, može naći i van Beograda. Dovoljno je skoknuti do Novog Sada, gde ovaj porez ne plaća oko 40.000 vlasnika nekretnina. Slična je situacija i u mnogim drugim gradovima, pa nije čudo što čitaoci “Blica” poreskim vlastima poručuju: Pošaljite ljude na teren da popišu zgrade i kuće koje nisu prijavljene! Kada bi se popisala samo jedna petina nekretnina u Srbiji o čijem postojanju poreski organi nisu obavešteni i kada bi njihovi vlasnici platili makar minimalan porez, prikupilo bi se najmanje pola milijarde dinara. Zašto se to ne radi? Zašto država, na primer, ne pooštri naplatu dugovanja za isporučenu električnu energiju? Kada bi se naplatila samo trećina od 70 milijardi dinara duga građana i privrede Elektropivredi Srbije, u državnu kasu bi se od PDV-a slilo više od tri milijarde dinara. Dakle, više od najavljenih efekata poreske reforme koja je izazvala toliko nezadovoljstvo građana.

Kako su se snašli tajkuni
U svom blogu Saša Radulović, konsultant za poreski sistem Asocijacije malih i srednjih preduzeća, piše: “Stopa je ista i za pravna i za fizička lica. Međutim, domaćinstva će plaćati porez na osnovicu koja predstavlja tržišnu vrednost imovine, a pravna lica na osnovicu koja predstavlja knjigovodstvenu vrednost koja je nula ili praktično nula. Zato predlažem svim fizičkim licima koja imaju vrednije nekretnine da osnuju pravno lice (košta 250 evra), unesu svoju nekretninu u to preduzeće kao osnivački kapital i utvrdite mu knjigovodstvenu vrednost na 10 odsto tržišne. Naši mali tajkuni i tajkunčići su to već uradili.”

Akcija NIN-a i „Blica“: Porez, a ne harač
Predložene izmene poreza na imovinu znatno će podići iznose koje prosečan obveznik treba da plati, najteže će pogoditi krhki srednji sloj, dok će one zbog kojih je navodno uveden, grupu najbogatijih, pogoditi znatno manje.

U ime svojih čitalaca, NIN i „Blic“ pozivaju Ministarstvo finansija i Vladu da odustanu od najavljenih izmena i hitno predlože nova rešenja za popunjavanje državne kase. Pozivamo čitaoce da nam na osnovu priložene formule izračunaju koliko bi ih, po novom zakonu, koštao porez tokom iduće godine, uz obrazloženje čega planiraju da se reše zbog novog poreza.

Ujedno pozivamo sve pojedince i organizacije koji se slažu sa našom inicijativom da nam se jave i priključe akciji.

U očekivanju odluke Ministarstva i Vlade da odustanu od predloženih izmena, NIN i „Blic“ će redovno objavljivati predloge drugačijih rešenja i stavove svojih čitalaca.

Dve osobe ubijene i tri ranjene

2010-12-15T13:33:00.000+02:00

Dve osobe su ubijene, a tri ranjene u pucnjavi koja se rano jutros dogodila u Batajnici, u motel-restoranu "Sremska noć".

Do nesreće je došlo zbog toga što gosti restorana nisu hteli da plate račun koji su napravili.

Ubistva i ranjavanje je počinio vlasnik restorana Dražen Požar, inače pripadnik Vojno- bezbednosne agencije, koji je sam pozvao policiju. Pucnjava se dogodila oko pola jedan ujutru.

Šestorica mladića koji su bili gosti restorana krenuli su ka izlazu. Vlasnik motel-restorana Dražen Požar tada je zahtevao da plate račun od nekoliko hiljada dinara koji su napravili, a kada su ovi to odbili došlo je do svađe i tuče u kojoj je vlasnik povređen.

Mladići su tada počeli da beže ka automobilu, ali su posle 30-ak metara kolima upali u kanal.

Dražen Požar tada je izvadio pištolj i zapucao. Na licu mesta poginuo je dvadesettrogodišnji Pavle Stanišić, dok je dvadesetjednogodišnji Zdravko Lučić od posledica ranjavanja preminuo u Urgentnom centru.

U pucnjavi su ranjeni i Stanišićev brat Nikola, kao i dvadesetjednogodišnji Bogdan D. Oni su kolima Hitne pomoći prevezeni u Urgentni centar i nisu životno ugroženi.

Jednog od mladića koji je ostao nepovređen policija je privela, dok je jedan u bekstvu. Uviđaj je trajao nekoliko sati.

Skoro 200 intervencija

U proteklih 15-tak časova Hitna pomoć je u Beogradu obavila 193 intervencije izjavila je portparoka te zdravstvene službe dr Nada Macura.

Dogodio se čitav niz incidenata. Ispred indijske ambasade povređen je policajac kada mu je, po izveštavanju dnevne štampe, slučajno opalio pištolj.

Sinoć je u saobraćajnoj nesreći poginuo instruktor vožnje. Žensku osobu je u Pinosavi pregazio kamion. Brankov most bio je sinoć zatvoren zbog lažne dojave o podmetnutoj bombi.

Banke više neće moći da nas pelješe!

2010-12-15T13:28:00.001+02:00

U Nacrt zakona o zaštiti potrošača unete odredbe koje stavljaju klijente u znatno ravnopravniji položaj. Banke se razljutile i prete skupljim kreditima

Država je konačno odlučila da spreči banke da se bogate preko leđa klijenata. U Nacrt zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga uneto je nekoliko odredaba po kojima će odnosi banaka i klijenata biti znatno ravnopravniji nego do sada, a banke su se zbog toga razljutile i poručuju da će biti primorane da poskupe kredite.

"DISCIPLINOVANJE" BANAKA
1 Banka ne može jednostrano da izmeni odredbe ugovora, već mora da dobije pismenu saglasnost klijenta
2 Kamatna stopa može da se promeni samo ako je promenljivost unapred ugovorena i ako se odnosi na elemente koji ne zavise od volje banke (referentna stopa, indeks rasta cena i sl.)
3 Obaveza da se jednom mesečno klijentu dostavi izvod bez naknade
4 Pravo klijenta da u roku od 14 dana odustane od kredita bez nadoknade (osim kod stambenih kredita)
5 Banka je u obavezi da na depozit klijenta za kredit, ukoliko ga ima, plaća istu kamatu kao što je naplaćuje klijentu
6 Klijent može u svakom trenutku da otplati u celosti kredit, a banka može za to da mu naplati najviše jedan odsto, odnosno 0,5 odsto ukoliko do isteka kredita nije ostalo više od godinu dana
7 Ne sme se naplaćivati nikakva naplata ili provizija za podizanje novca sa računa, bez obzira na iznos
8 U slučaju krađe kreditne kartice, klijent plaća najviše 150 evra bez obzira koliki je iznos neko zloupotrebio
9 Ako klijent prelazi u drugu banku, zadržava sva prava koja je imao u banci iz koje odlazi
10 Zakon će se retroaktivno primeniti i na sve kredite koji su već u otplati
* Iz Nacrta zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga

U Nacrtu zakona navodi se, recimo, da klijent banke 15 dana po potpisivanju ugovora može da odustane od kredita bez nadoknade, a do isteka 30 dana od korišćenja zajma može da vrati glavnicu, bez plaćanja kaznenih kamata. Takođe, prema novom zakonu, ukoliko klijent izgubi ili mu ukradu platnu karticu, plaća najviše do 150 evra, bez obzira koliko je lopov uspeo da potroši pre prijave krađe. Sve preko toga plaća banka koja je izdala karticu.

Izmena 12 miliona ugovora

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić navodi, međutim, da su ove odredbe potpuno neprihvatljive.

- Generalno podržavamo donošenje zakona koji bi uredio ovu oblast, ali pojedine odredbe su potpuno besmislene. Zakon kaže da sve ugovorne odredbe koje su sporne idu u korist korisnika. Pa gde u svetu to postoji? Takođe, potpuna je besmislica to što će ovaj zakon važiti i retroaktivno, odnosno primenjivaće se na sve već odobrene kredite. Da li je moguće da su se krediti odobravali po tada važećim propisima, a sada će se primenjivati pravila novog zakona. To je neustavno, mimo zakonodavne prakse i znači da će morati da se menja 12 miliona ugovora koje su banke po raznim osnovama sklopile sa svojim klijentima - ogorčen je Dugalić.

On smatra i da su novim zakonom finansijske usluge izjednačene sa prodajom robe.

- Uvodi se, na primer, da se u zahtevu za odobravanje kredita popunjavaju 23 obavezne stavke o klijentu. To je još jedan trošak za banku - kaže Dugalić.

BANKE: KREDITI ĆE MORATI DA POSKUPE

Bankari tvrde da bi usvajanje ovakvog zakona dovelo do poskupljenja njihovih usluga.

- Ako nacrt bude usvojen ovako, bankarske usluge će poskupeti i biće teže dostupne klijentima - ističe za Press potpredsednik Findomestik banke Vladimir Marković.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Goran Papović ističe da zakon ni izbliza ne štiti korisnike toliko koliko banke pričaju.

- Veliki i najvažniji nedostatak zakona je to što nije regulisano pitanje kamate koja pada na teret korisnika - ističe Papović.

Kupovni i prodajni kurs

On dodaje da takođe nisu regulisani ni ugovori o revolving kreditima, kao ni dozvoljeni minus.

Ekonomista Goran Nikolić slaže se da je potreban zakon koji će dodatno zaštititi građane od visokih nameta.

- Na prvom mestu treba ukinuti mogućnost da se krediti diskreciono usklađuju sa poslovnom politikom banke, jer je to za svakoga ko otplaćuje kredit neprihvatljivo. - ističe Nikolić.

Na Svetog Nikolu minus 15!

2010-12-15T13:22:00.000+02:00

Srbija juče bila najhladnija zemlja u Evropi, u Sjenici zabeleženo čak minus 18. Nešto toplije tek početkom sledeće nedelje

Srbija je juče bila jedna od najhladnijih zemalja u Evropi! U Sjenici je izmereno minus 18 stepeni Celzijusa, što ju je, uz hrvatski Otočac, svrstalo i u najhladnije gradove. Hladno vreme zadržaće se i narednih dana, pa meteorolozi prognoziraju da će na Svetog Nikolu, 19. decembra, u celoj Srbiji živa dostići čak minus 15 podeoka.

U Sjenici je palo petnaestak centimetara snega, koji je na Pešterskoj visoravni i juče povremeno padao. Oko podneva temperatura je porasla do minus 7 stepeni Celzijusa. Kako su naveli meteorolozi na Radišića brdu kod Sjenice, gde se u stanici Hidrometeorološkog zavoda prate vremenske prilike u ovom kraju, najveće hladnoće na Pešteru se očekuju u drugom delu januara i početkom februara. Tada je, po tradiciji, najhladnije u Sjenici, gde se temperatura pre nekoliko godina spustila i do minus 39,3 stepena Celzijusa, što je rekord po hladnoći izmeren u ovom delu Evrope.

Do ponedeljka ispod nule

Ivan Ristić, meteorolog iz „Veder to ambrela", precizirao je da je hladan talas koji je prethodnih nedelja „vladao" u zapadnoj Evropi sada stigao i kod nas. Celu nedelju pred nama karakterisaće ledeni dani i sneg.

REKORDNA POTROŠNJA STRUJE

„Elektroprivreda Srbije" saopštila je da je u Srbiji u ponedeljak potrošeno 140,4 miliona kilovat-sati struje. Kako se navodi, sa padom temperature krajem sedmice se očekuje još veća potrošnja električne energije i moguće je da bude oboren rekord od 26. januara 2010. godine, kada je potrošeno 156,3 miliona kilovat-sati struje.

- Međutim, ne mogu očekivati toliko niske temperature kakve su bile u pojedinim evropskim gradovima. Jedina ekstremna temperatura biće u nedelju, kada će u celoj Srbiji pasti na minus 15 stepeni Celzijusa, dok će Beograd biti najtopliji na minus 8. Ova temperatura biće ujednačena u svim delovima zemlje, te će na planinama i u Vojvodini biti približna. Postoji šansa i da tokom novogodišnje noći bude hladnije i da pada sneg. Nešto dugoročnija prognoza još nije moguća, ali se predviđa da će u januaru biti prava zima - rekao je Ristić.

Hladno i snežno vreme zadržaće se do početka naredne nedelje, kada sledi otopljenje sa oblačnim vremenom i povremenom kišom. Nakon nekoliko toplijih dana, kada će živa dostići najviše osam podeoka u plusu, sledi poslednja nedelja decembra, koja će ponovo doneti pravu zimu sa minusom i snegom.

- Do 19. decembra jutarnje temperature biće između minus 10 i minus 5 stepeni, dok najviše dnevne neće prelaziti nulu, a najverovatnije će biti između minus 4 i minus 1 stepen. Od 20. do 24. decembra očekuje se porast temperatura uz pojačanje južnog vetra i kišu, te će 23. i 24. decembra najviše temperature biti između 5 i 8 podeoka. Nakon 25. decembra uslediće pogoršanje vremena, koje će oko 29. i 30. decembra preći u susnežicu i sneg - naveo je Branko Bjelić iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Problemi u saobraćaju

Sneg je juče padao u većem delu Srbije. Na Kopaoniku je debljina snežnog pokrivača iznosila više od 20 santimetara i sneg je nastavljao da pada umerenim intenzitetom. Ista je debljina snega i na Zlatiboru, kao i susednim planinskim predelima užičkog regiona, dok je temperatura vazduha bila 10 stepeni ispod nule.

Sneg je usporio saobraćaj na većini puteva u državi, a u AMSS-u preporučuju opreznu vožnju.

Ciča zima... Smrzavanje sve do sledeće nedelje, a onda blago otopljenje

Saobraćaj na starom novosadskom putu juče je u jednom trenutku bio potpuno prekinut, a nakon intervencije putara osposobljen je samo za putnički saobraćaj.

- Što se tiče nižih predela, kolovozi su uglavnom mokri i postoji opasnost od poledice. Zaleđen je magistralni put Trstenik - Kraljevo, a situacija se pogoršava u svakom trenutku. Na starom novosadskom putu saobraćaj je bio potpuno prekinut zbog snežnih nanosa - objasnila je Aleksandra Ljubenković iz AMSS-a.

Ukinuta presuda policajcu koji je ubio Đorđa Zarića

2010-12-14T23:53:00.000+02:00

Apelacioni sud poništio presudu kojom je policajac Miljan Raičević (25) osuđen na sedam godina zatvora za ubistvo Đorđa Zarića (24) u martu 2009. u Beogradu

Upucan u glavu... Suvozač iz „pežoa" Zarić preminuo na licu mesta

Apelacioni sud u Beogradu poništio je presudu kojom je policajac Miljan Raičević (25) osuđen na sedam godina zatvora zbog ubistva fudbalera Đorđa Zarića (24) u martu 2009. godine! Raičeviću će se ponovo suditi jer je Apelacioni sud utvrdio da su postojale znatne protivrečnosti u izrečenoj presudi!

Đorđe Zarić ubijen je 19. marta 2009. u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Interventna patrola zaustavila je „pežo 307", u kojem su bili Zarić i sportski direktor Fudbalskog kluba „Resnik" Filip Milićević, jer je prošao kroz crveno svetlo na semaforu. Posle svađe između Zarića, koji je bio suvozač, i policajca Miljana Raičevića pištolj je opalio, a metak je pogodio Zarića u glavu.

Raičević ostaje u pritvoru

- Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. U obrazloženju presude postoji znatna protivurečnost. Zato je nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - navodi se u obrazloženju Apelacionog suda koji je ovu odluku doneo 13. oktobra 2010. Raičeviću je ovom odlukom produžen pritvor.

Veštaci

- Veštak sudske medicine Dušan Dunjić: Ruka koja drži oružje nije mogla da bude u poziciji koju je opisao Raičević, jer bi mesto kojem je metak prošao kroz glavu Zarića bilo drugačije

- Veštak balističar Milan Kunjadić: Pištolj ne bi mogao da izbaci čauru da se događaj odigrao onako kako je optuženi opisao, a čaura je pronađena na više od dva metra od mesta ispaljenja

Odbrana

- Raičević: Zarić je izašao iz kola, skočio na mene bez reči i uhvatio me rukama za dlan i podlakticu desne ruke u kojoj sam držao pištolj

- Zarić se okrenuo, povukao me za ruku i tada je došlo do opaljenja

- Saopštenje MUP-a: Zarić je prilikom izlaska iz vozila zakačio policajca vratima po ruci, a zatim i odgurnuo pištolj, koji je potom opalio, a Zarić je pogođen u glavu

Advokat Vlada Petrović, branilac policajca Miljana Raičevića, potvrdio je da je Apelacioni sud doneo rešenje kojim je uvažio žalbe odbrane, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

- U veštačenju je bilo nekoliko propusta. Viši sud, tada Okružni sud u Beogradu, nije utvrdio značaj Zarićevih DNK tragova na navlaci pištolja. To ukazuje da se Raičević rvao sa Zarićem upravo kako je i opisao u svojoj odbrani - kaže Petrović.

Policajac Raičević je, podsetimo, tvrdio tokom suđenja da je Zarić nakon upozorenja iskočio iz automobila i uhvatio ga za ruke i počeo da otima pištolj, dok je tužilaštvo tvrdilo da je on izvadio pištolj i pucao Zariću u glavu. Policajac je bio optužen za ubistvo sa umišljajem, za koje je predviđena kazna od pet do 15 godina zatvora.

Žrtva... Fudbaler Đorđe Zarić

Advokat Petrović ističe da su veštaci taj događaj posmatrali kao statičan i zato su propustili da utvrde pojedinosti koje se odnose na materijalne tragove.

- Čaura pištolja nije bila ispred automobila kako bi trebalo da bude po opisu događaja i nalazu veštaka. Međutim, ona je bila iza automobila, što takođe dokazuje da je bilo rvanja. Dobro je da je naša žalba u celosti prihvaćena i da predstoji novo suđenje - izjavio je Raičevićev advokat.

Zora Dobričanin, advokat Filipa Milićevića, kaže da je pravda spora, ali dostižna.

Tužilaštvo

- Policajac Raičević je prišao „pežou" u kojem se nalazio Đorđe Zarić na mestu suvozača

- Raičevič je repetirao službeni pištolj i držeći taj pištolj prišao vratima, naredio Zariću da izađe napolje i levom rukom otvorio vrata suvozača

- Kada je Zarić je izašao iz vozila, Raičević je iz službenog pištolja iz neposredne blizine ispalio metak u glavu Zariću koji je preminuo na licu mesta

Apelacioni sud

- Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer u obrazloženju presude nisu navedeni razlozi o odlučujućim činjenicama

- Postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika

- Na taj način je i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje

- Nije važno u kojoj se poziciji nalazim, ali uvek mi je cilj da sudske odluke budu pravne i pravične. To se možda ne dogodi u prvom krugu, ali pravda je dostižna iako je nekada spora - kaže Zora Dobričanin.

Negirao krivicu

Policajac Miljan Raičević osuđen je 13. novembra 2009. godine u Okružnom sudu u Beogradu na sedam godina zatvora zbog ubistva Đorđa Zarića. Sudija Života Đoinčević, koji u međuvremenu nije reizabran, prilikom iznošenja završnih reči pitao je policajca Raičevića da li se kaje zbog ubistva.

Mesto ubistva... Raičević pucao na mladića u ulici Omladinskih brigada

- Ne osećam se krivim. Sve sam radio profesionalno i po propisu - rekao je Raičević, nakon čega ga je sudija pitao da li mu je žao zbog tog događaja, na šta je policajac odgovorio:

- Žao mi je zbog svega što se dogodilo. Želim da izjavim saučešće porodici Zarić.

Rusko "oružje na naduvavanje"

2010-12-14T02:41:00.000+02:00


	Ruski tenkovi - ali pravi...

Ruske oružane snage došle su na relativno originalnu ideju kako da zavaraju neprijatelja, i da usput uštede nešto para.

Ruska vojska poseduje, naime, oružane sisteme na naduvavanje.

Oružje koje, u prenosnom smislu, "radi na vazduh" nalikuje originalima, bilo da je reč o tenkovima T-80 ili protivavionskim raketnim sistemima S-300, samo što se za razliku od pravog oružja ovo "naduvano" lakše transportuje, i brže razmešta.

BBC-jev dopisnik Stiv Rozenberg bio je u prilici da se iz prve ruke upozna sa ruskim načinom da se, bukvalno, "naduvaju" efektivi oružanih snaga.

Bala kao nesklopljeni šator

Na poljani u jednom od moskovskih predgrađa dva čoveka nose oveću crnu torbu, a onda je spuštaju na zemlju; iz nje vade veliku plastičnu balu, koja na prvi pogled nalikuje nesklopljenom šatoru.

Reč je o jednom od glavnih sistema iz arsenala ruskog strateškog oružja, samo što ovom konkretnom oružju nije potrebna municija već samo - vazduh.

Pumpa je uključena, i vazduh počinje da ispunjava plastičnu balu koja počinje da raste i poprima oblik - pojavljuje se kupola, a potom iz nje iskače i duga plastična cev tenkovskog topa.

Pet minuta kasnije, ruski borbeni tenk T-80 spreman je za "akciju". Sledi napumpavanje i druge slične plasične bale koja, ispunjena vazduhom, poprima oblik protivavionskog ratektnog sistema S-300, sve sa četiri raketna lansera i velikim kamionom kao vučnim vozilom - u neku ruku, u pitanju je rezultat ukrštanja protivavionskih raketa i dečijeg zamka na naduvavanje.

MIG i radarska stanica u torbi

U torbama nalikm onim koje su krile tenk i rakete nalazi se i jedan od lovaca iz porodice MiG-ova, pa čak i kompletna radarska stanica.

Ove najsavremenije makete su jedne od najsavršenijih vojnih mamaca na svetu; ono što im nedostaje u ubojnoj moći uveliko nadoknađuju svojom fleksibilnošću.

"Mamci na naduvavanje" laki su i jednostavni za prenos do lokacija na kojima vojska želi da zavara protivnika.

Makete su do te mere verno urađene da su uspele da prevare i svog vlasnika, odnosno ruske vojnike. Viktor Talanov radi za firmu koja, za potrebe oružanih snaga Ruske Federacije, proizvodi ovo oružje na vazduh:

"Na jednoj vojnoj vežbi u kojoj su učestvovali kopnena vojska i avijacija, od nas je zatraženo da zbog obuke trupa naduvamo maketu raketnog sistema S-300. Kada smo to uradili dotrčao je jedan od generala avijacije iz štaba vežbe i naredio nam da lansere spustimo u neutralan položaj. General je prosto odbijao da poveruje da je reč o mamcima ispunjenim vazduhom jer su obaveštajni podaci ukazivali da je reč o bojevom oružanom sistemu spremnom za lansiranje ", kaže on.

Proizvodnja uz pop muziku

Uz zvuke pop muzike iz sovjetksih vremena, radnici u obližnjem pogonu proizvode oružje na naduvavanje.

Jedan od radnika na velikom komadu plastike iseca mustru tenka, ali nije u pitanju obična plastika već materijal na koji je nanet sloj hemikalija koje su u stanju da prevare radare i osmatračke i nišanske sisteme za uočavanje toplotnog infracrvenog zračenja.

To zračenje emituju sva tela, a na ovaj način objekti na zemlji mogu da "ubede" posadu radara da je reč o pravom oružju.

Posle krojenja, na scenu stupa armija švalja koje prišivaju komade obrađene plastike; ove žene su svojevremeno prozvodile velike balone koje je u visinu dizao topao vazduh.

Za radnice je, čini se, pravljenje modela za vojsku ipak patriotizmom nadahnutija profesija.

"Bezgranično zadovoljstvo"

Jedna od njih, Lena, radi na sklapanju protivavionskog raketnog sistema:

"Ponosna sam što pravim kompletne raketne sisteme i tenkove za našu vojsku. I kada ih na kraju zašijete i vidite kako se pune vazduhom i poprimaju oblik pravog oružja, ispunjeni ste bezgraničnim zadovoljstvom", kaže ona.

Ruske oružane snage nisu jedini kupac ovih mamaca na naduvavanje - i armije drugih zemalja pokazale su interesovanje za rakete i tenkove na vazduh.

Jedan od razloga za to mogla bi da bude i cena; makete su, naime, više od stotinu puta jeftinije od pravog naoružanja. Dok pravi tenk M-80 košta skoro sedamsto hiljada evra, cena makete je nepunih četiri i po hiljade evra.

Dakle, ako neko želi da "naduva" svoje vojne efektive, ne mora da za to potroši mnogo novca - potrebna mu je samo vazdušna pumpa...

Džej Zi: od kriminala do slave

2010-12-14T02:39:00.000+02:00


	Džej Zi sa suprugom Bijonse Noulz

Ko god nešto zna o rep muzici, sigurno je čuo za Džej Zija - ne samo jednog od vodećih svetskih repera, već i vrlo uspešnog preduzetnika i biznismena. Njegovo bogatstvo, naime, vredi više stotina miliona dolara.

Džej Zi je čovek koji je odrastao na opasnim ulicama Bruklina, u porodici koju je napustio otac. Sa dvanaest godina pištoljem je upucao rođenog brata u rame.

On ovih dana boravi u Londonu, koji je inače proglasio svojim drugim domom, a BBC ga je u razgovoru koji sledi najpre pitao odakle potiče njegov preduzetnički duh.

"Stekao sam ga na ulici, odrastajući u naselju Marsi u Bruklinu... Ta vrsta integriteta kojem se učite - iako ste u biznisu koji je veoma ilegalan - jeste suština života. Baveći se takvim stvarima, glava vam je stalno u torbi i ako se ne držite reči, slede posledice. Integritet koji steknete u tako pogrešnom kontekstu važan je ako želite da ga primenite za nešto dobro... A takve lekcije ne predaju u poslovnim školama. Ja naravno ne odobravam takvu vrstu iskustva, niti ga reklamiram, samo pričam o onome kroz šta sam lično prošao."

Marketinški genije

Džej Zi inače važi za marketinškog genija - stranice njegove najnovije knjige su, recimo, rasute širom sveta, a njegovi obožavaoci pozvani su da je sami "sastave" u nekoj vrsti "potrage za blagom" na internetu.

Imao je samo 26 godina kada je osnovao svoju muzičku izdavačku kuću, a često kaže i da je samo ime Džej Zi poslovni brend - produžetak njega samog kao ličnosti.

"To je jedna ista stvar - ako čuvate svoje integritet i ono što radite, automatski će opstati i vaš brend. Srećom po mene, što je dobro i u strateškom smislu, ja sam se vezao za stvari koje zaista volim... To zvuči vrlo prosto, ali to je zaista bolji put u životu."

Čini se da u karijerama nekih od vodećih rep muzičara postoji obrazac: put koji počinje od teškog detinjstva i završava uspešnom karijerom.

Utrt put narednim generacijama

U slučaju Džej Zija, ručkovi sa jednim od najbogatijih ljudi na svetu Vorenom Bafetom rezultiraju ogromnim novcem koji se ulaže u dobrotvorne svrhe.

Džej Zi

"Ponosan sam zbog toga gde sam u ovom trenutku i mislim da će to olakšati putovanje sledećoj generaciji. To već vidite na primeru muzičara kao što je Kanje Vest -- oni ne stižu iz sredine iz kakve sam ja potekao, niti im to želim, kao što ne želim bilo kome drugom... Statistika kaže da je u sredini iz koje sam ja potekao svaki treći crnac u zatvoru. Zamislite da sedite u sobi sa desetoro ljudi i da konstatujete da su trojica praktično iza rešetaka i da je to prosto činjenica. Kako vam to zvuči?"

Razgovor sa Džej Zijem vođen je u trenutku dok su pristizali rezultati sa izbora za američki Kongres, prema kojima je Demokratska stranka izgubila većinu u Predstavničkom domu.

"Sve je, možda, ispalo dobro"

Kao poznatog pristalicu predsednika Baraka Obame, BBC ga je pitao za komentar pobede Republikanaca:

"Možda će ispasti da je sve to dobro - mislim da je mnoge u glasanju o zakonima rukovodila tvrdoglavost, i da su Republikanci na taj način dosta toga usporili samo zato da bi bilo usporeno. Sad kad imaju kontrolu u jednom kongresnom domu - oni preuzimaju i odgovornost. Kada ljudi sude o Baraku Obami, moraju da uzmu u obzir šta je sve nasledio: najgoru ekonomsku situaciju od Velike depresije, ratove vođene u isto vreme, nezaposlenost i kreditnu krizu - dakle, zemlju u potpunom haosu... Ko god da se našao na njegovom mestu, dve godine mu ne bi bile dovoljne da to stanje dovede u red. Za takve stvari potrebno je vreme", kaže na kraju intervjua za BBC američki reper - i uspešan poslovni čovek - Džej Zi.

Nova tajna Mona Lize

2010-12-14T02:36:00.001+02:00

Dejli telegraf je jedan od listova koji pišu o novootkrivenom Da Vinčijevom kodu.

Mona Lizin enigmatični osmeh već vekovima opčinjava istoričare umetnosti, ali tajna se krije u očima, piše Dejli telegraf.

Ustanovljeno je, naime, da se u njenim očima kriju sićušni brojevi i slova, koje stručnjaci sada nastoje da dešifruju.

U desnom oku su, na primer, slova L i V, što su, naravno, Leonardovi inicijali, ali levo oko je misterioznije i u njemu se nalaze simboli za koje se još uvek tačno ne zna šta su.

Uskoro bi, pak, mogla da bude rešena još jedna misterija vezana za čuvenu sliku - italijanski nacionalni komitet za kulturno nasleđe traži dozvolu da ekshumira Leonardove posmrtne ostatke, kako bi analizom njegove lobanje pokušali da ustanove da li je Mona Liza zapravo autoportret, što je jedna od mnogobrojnih teorija u pogledu identiteta osobe na slici.

Pojedini istoričari čak veruju da je Leonardo bio homoseksualac, i da ga je ljubav prema zagonetkama podstakla da se predstavi kao žena.

Medvedev: "Slede hapšenja!"

2010-12-14T02:33:00.001+02:00


	Dmitrij Medvedev

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je izjavio da će učesnici nemira koji su u subotu izbili u Moskvi biti uhvaćeni i kažnjeni.

Više hiljada fudbalskih navijača i nacionalista sukobilo se s policijom u blizini Kremlja.

Oni su tom prilikom napali osobe za koje su sumnjali da su imigranti.

Do sukoba je došlo nakon protesta povodom ubistva jednog navijača Spartaka iz Moskve.

Policija ističe da je nakon rasterivanja demonstranata izvršen niz rasističkih napada, pri čemu je jedan stranac ubijen.

U poruci objavljenoj na mreži Tviter, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je naveo da je situacija pod kontrolom, kako u Moskvi tako i u čitavoj zemlji.

Dopisnik BBC-ja iz Moskve navodi da su obim i žestina najnovijeg nasilja obnovili strahovanja u pogledu jačanja nacionalizma u Rusiji.

Rumunija: Uhapšeni učesnici u prevari oko ptičijeg gripa

2010-12-14T02:30:00.001+02:00

Bivši službenik ministarstva saobraćaja Rumunije i jedan rumunski biznismen uhapšeni su pod optužbom za prevaru tešku više miliona evra, tokom 2006. godine, u doba panike oko ptičijeg gripa, saopštile su danas rumuske vlasti.

Službenik ministarstva saobraćaja Viktor Butean je otpužen da je od biznismena Tonela Ursakija primio mito kako bi za njegovu firmu obezbedio ugovor vezan za prevenciju i nadzor nad ptičijim gripom.

Ursakijeva firma je zaista dobila rečeni posao, iako je imala samo jednog zaposlenog, ništa od potrebne opreme i nikakvo iskustvo u toj oblasti.

Potom je Ursaki unajmio dvanaest podugovarača da bi obavili ugovoreni posao. Njima je ukupno isplaćeno šest miliiona evra.

Katolička crkva špijunirala za Amerikance

2010-12-12T19:50:00.001+02:00

Diplomatske depeše koje je objavio Vikiliks pokazuju da je Katolička crkva bila duboko umešana u lokalnu politiku širom sveta i da su se američke diplomate često oslanjale na mrežu katoličkih prelata za dobijanje obaveštajnih podataka, piše „Njujork tajms"

Još mu ništa nije jasno... Papa Benedikt XVI

List konstatuje da u tim dokumentima nema nikakvih eksplozivnih otkrića, ali se daje uvid da je Katolička crkva bila koristan izvor informacija za američke diplomate, pogotovo za zemlje kao što su Kuba i Venecuela. U jednoj depeši se pominje da bi jedan sveštenik mogao biti dobar izvor informacija o venecuelanskom predsedniku Ugu Čavesu.

U depeši namenjenoj predsedniku Baraku Obami pred susret sa papom Benediktom u Vatikanu u julu 2009. godine, piše da je Sveta stolica duboko zabrinuta zbog nasilja u Iranu, ali da javno ćuti o tome, delom i zato što želi da bude posrednik ako kriza postane međunarodna.

Jedna diplomatska poruka iz novembra 2008. godine, navodi kardinala Valtera Kaspera, zaduženog za odnose sa Jevrejima, kako kaže da papa Benedikt Šesnaesti neće nastaviti sa beatifikacijom pape Pija Dvanaestog, koji je vodio crkvu za vreme Drugog svetskog rata, sve dok se ne završi proces otvaranja arhiva, što može potrajati više godina.

Jevreji su protestovali tvrdeći da papa Pije Dvanaesti nije dovoljno učinio da zaštiti Jevreje tokom holokausta. Ipak, Papa Benedikt je prošle godine za jedan korak približio papu Pija statusu sveca.

U depeši iz 2002. godine navodi se da, uprkos stvarnom napretku za vreme pape Jovana Pavla, neki u vatikanskoj hijerarhiji i dalje pokazuju ostatke antisemitskih osećanja.

„Njujork tajms" konstatuje da depeše pokazuju i da je Vatikan nastojao da stavi pod kontrolu seksualne skandale u SAD i Irskoj, i pružaju pogled na složene napetosti između birokratije Svete stolice, lokalnih biskupa i civilnih vlasti.

CIA pustila glavnog izvršioca holokausta da pobegne u Argentinu

2010-12-11T10:37:00.000+02:00

U izveštaju istoričara dostavljenom danas američkom Kongresu otkrivaju se detalji kako je američka obaveštajna služba CIA koristila i štitila neke agente nacističkog Gestapoa posle Drugog svetskog rata i kako je tražila glavnog izvršioca holokausta Adolfa Ajhmana.

Pred američkim Kongresom 1.000 dokumenata o tajnim operaciama

Izveštaj pod nazivom "Hitlerova senka: nacistički ratni zločinci, američka obaveštajna služba i hladni rat" napisali su istoričari iz američke Nacionalne arhive.

U njemu se nalaze oko 1.000 dokumenata - snimaka, pisanih izjava, ekspertiza i analiza o tajnim operacijama CIA i vojne obaveštajne službe.

"Podaci CIA su nam omogućili da steknemo bolju sliku o kretanju nacističkih ratnih zločinaca u posleratnom periodu. Podaci iz vojske su obimni i biće potrebno nekoliko godina da se sve to pročita", rekao je koautor studije Ričard Brajtman sa Univerziteta u Vašingtonu.

Adolf Ajhman

Portparol CIA Džordž Litl izjavio je da ta agencija nije u to vreme imala politiku ili program zaštite nacističkih ratnih zločinaca, niti je pomagala da oni izbegnu pravdu.

Litl je rekao da je CIA decenijama sarađivala s ministarstvom pravde o tome, kao i sa odsekom za specijalne istrage.

U izveštaju se navodi detalji kako su Amerikanci koristili oficire Gestapoa, uključujući Rudolfa Mildnera, posle Drugog svetskog rata. Vojska je držala Mildnera i vodila računa da ne dođe u ruke istražitelja za ratne zločine, jer joj je bio potreban zbog svojih saznanja o komunistima.

"Namera vojske da koristi oficire Gestapoa protiv komunista mnogo je veća od onog što smo do sada mislili, iako nije bilo velikih slučajeva kao što je bio slučaj Klausa Barbija", rekao je Brajtman, aludirajući na ozloglašenog "Kasapina iz Liona", koji je radio za američke obaveštajce posle rata.

Mildner je kasnio pobegao u Argentinu, gde se sastao sa Ajhmanom, koji je iz Evrope pobegao u Južnu Ameriku. Izveštaj navodi detalje o Ajhmanovom kretanju pre nego što ga je 1960. godine otela izraelska obaveštajna služba.

"Oni (dokumenti) pokazuju da je zapad znao o Ajhmanovim zločinima i njegovom posleratnom kretanju. Niko iz američke obaveštajne agencije nije pomogao Ajhmanu da pobegne, već su mu jednostavno dozvolili da se bezbedno sakrije i ode u Argentinu", rekao je Brajtman.

Saradnja sa nacistima i tokom Hladnog rata

U izveštaju se navode i detalji saradnje CIA i nacističkih saradnika za vreme Hladnog rata.

U pokušaju da razbiju Sovjetski Savez preko Ukrajine, agencija se obratila pronacističkim ukrajinskim nacionalistima, među kojima je bio Mikola Lebed, koji je vodio paravojnu organizaciju koja je tokom rata sprovodila politiku etničkog čišćenja.

Lebed je otišao u Njujork 1948. godina, a njegova saradnja sa agencijom je "trajala koliko i ceo hladni rat", navodi se u izveštaju.
"CIA je navodila tada da Lebed nema veze s nacistima i da je on ukrajinski borac za slobodu", dodaje se u izveštaju i navodi da je Lebed imao kontakte sa CIA do smrti, 1998. godine.

U udesu kod Kraljeva poginuo vozač "lade nive"

2010-12-08T22:49:00.001+02:00

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se danas u 13 časova dogodila u naselju Čibukovac kod Kraljeva, život je izgubio Nenad Pavlović (28) iz Konareva kod Kraljeva

Kako je saopštila Policijska uprava Kraljevo, Pavlović se putničkim vozilom marke "lada niva" sudario sa kamionom marke "MAN" novopazarskih registarskih oznaka, kojim je upravljao Kenam Omerović (32) iz Novog Pazara.
U policijskom saopštenju se navodi da je Nenad Pavlović preminuo na licu mesta.
Uviđaj je izvršio istražni sudija Osnovnog suda u Kraljevu u prisustvu osnovnog javnog tužioca i policijskih službenika.

Srpski trgovac oružjem počeo kao kondukter

2010-12-08T22:48:00.001+02:00

BEOGRAD - Poverljiv dokument Stejt departmenta, jedna od desetina hiljada diplomatskih depeša do kojih je došao sajt Vikiliks, otkriva da su američki zvaničnici pokušali da spreče jednog srpskog „crnoberzijanca“ da proda snajperske puške Jemenu, koji ima embargo na uvoz oružja. U depeši je reč o srpskoj of-šor kompaniji registrovanoj na Kipru, u vlasništvu Slobodana Tešića, srpskog državljanina, a dug je spisak prestupa povezanih s ovim čovekom: „isporučuje oružje Iraku, Liberiji itd. terorističkim režimima“.

„On ima i britanski pasoš, ali ne i zvaničnu dozvolu izdatu u Velikoj Britaniji da trguje vojnom opremom. Slobodan Tešić pokušao je da uđe u Bugarsku 2005, ali je zbog zabrane ulaska u zemlje EU vraćen“, piše potpisnik depeše, lokalni agent u Jemenu.

Srpske vlasti tvrde da ne znaju ništa o ovom poslu Tešića, da li je bio u Bugarskoj, koji su njegovi poslovi sa Jemenom. Ali nikako se ne bi moglo reći da je Tešićevo ime za njih strano, jer on je i ranije bio meta stranih i domaćih medija kao ilegalni trgovac oružjem i zbog njega je Srbiji više puta prećeno sankcijama i embargom na izvoz oružja. Sam Tešić je demantovao optužbe, a jučerašnji pokušaj da stupimo s njim u kontakt bio je bezuspešan.

Sve tekstove o aferi Vikilis, možete čitati u fokusu Vikiliks.

Ko je ovaj čovek? Pre nego što je postao trgovac oružjem, Tešić, koji je do početka devedesetih živeo u Bosni, radio je kao kondukter. Prvi kapital stekao je preko poslovnih veza sa rukovodstvom RS, kad je nabavljao oružje i trgovao njime. U Beogradu je registrovao firmu „Temeks“, koju je ugasio nakon vesti da je početkom 2000. kršio rezoluciju Saveta bezbednosti zbog ilegalne trgovine oružjem u Liberiji. Firma je, da bi izbegla sankcije UN, falsifikovala dokumentaciju o krajnjem korisniku oružja navodeći da se ono isporučuje Republici Kongo. Savet bezbednosti je Tešića označio kao glavnog prekršioca sankcija u izvozu oružja. Nakon toga Tešić osniva firmu „Melvale“ na Sejšelskim ostrvima, ali i tada posluje preko of-šor kompanija.

Od 2009. firma za trgovinu oružjem mu je u Bosni, a on živi u Beogradu, na Dedinju. U njegovoj firmi rade mahom bivši oficiri, među njima i Dragan Ilić, koji je u vreme Vlajka Stoiljkovića i Slobodana Miloševića bio načelnik kriminalističke policije. Prošle godine Tešić je sprečen da obavi trgovinu oružjem sa Libijom, a njegova firma „Melvale“ je diskreditovana.

NAJVEĆI POSLOVI SLOBODANA TEŠIĆA
- Krajem devedesetih sklopio ugovor sa „Zastavom oružje”, koja je isporučila svu robu na Filipine, ali nikada nije naplatila posao.
- Poslovi sa Irakom dok je bio pod sankcijama UN i poslovi sa Jermenijom u istom periodu.
- 2003. godine sa svojom firmom „Temaks” dospeo na listu zabrane Ujedinjenih nacija zbog izvoza oružja u Liberiju, zemlju pod embargom. Srbija je tada za dlaku izmakla embargu na izvoz oružja. Temeks“ je, inače, da bi izbegla sankcije Saveta bezbednosti UN, falsifikovala dokumentaciju o krajnjem korisniku oružja navodeći da ga isporučuje Republici Kongo.
- 2005. godine osnovao kompaniju „Melvale” sa sedištem u Beogradu i na Sejšelskim ostrvima. Zaključuje ugovore sa „Krušikom” iz Valjeva, „Slobodom” iz Čačka za izvoz oružja u Gruziju, bez dozvola. Posao nije realizovan, a država je godinu dana kasnije obeštetila dve domaće kompanije.
- 2006. godine sklopljen posao sa „Zastavom” za izvoz u Nigeriju. Rukovodioci „Zastave” u sudskom postupku optuženi za zloupotrebu službenog položaja.
- 2009. izvoz naoružanja za Libiju vredan 50 miliona dolara iz fabrika „Sloboda” iz Čačka i „Zastava oružje” preko firme Melvale.
- 2009. (oktobar) njegova fiktivna kompanija, kako prenosi Vikiliks potpisala ugovor od 78 miliona američkih dolara sa jemenskim Ministarstvom odbrane, s tim da oružje bude isporučeno početkom januara 2010. (prema tvrđenju bugarske ambasade u Sani)
I danas je aktivan na tržištima koja su pod embargom, a gde je zarada najveća.

Neuspeo izvoz
U depeši koju je objavio Vikiliks piše da je u oktobru 2009. Tešićeva fiktivna kompanija potpisala ugovor od 78 miliona dolara sa jemenskim ministarstvom odbrane. Precizirano je da se oružje isporuči početkom 2010. U depeši se navodi da je Tešić često putovao u Jemen tokom protekle godine u vezi sa ovim ugovorom.

Ne može i Kosovo i EU
Vikiliks je objavio i depešu pomoćnika sekretara za kontinentalnu Evropu Rolana Galaraga iz ministarstva za spoljne poslove Francuske poslatu 22. februara 2010. Francuzi traže da SAD i EU zajednički stave do znanja Srbiji da nije moguće da postigne pobedu po pitanju Kosova i da uđe u EU. Galarag je tražio od SAD i EU da zajednički obeshrabre Srbe da predlože novu rezoluciju UN o Kosovu, navodeći da šef srpske diplomatije Vuk Jeremić „izgleda veruje da Srbija može da postigne pobedu po pitanju Kosova i istovremeno uđe u EU“.

Vikiliks: Američka firma podvodila dečake policajcima veteranima za seksi zabave

2010-12-08T22:47:00.000+02:00

LONDON - Zaposleni u američkoj privatnoj kompaniji, koji su obučavalli avganistanske regrute za policiju, podvodili su dečake veteranima, a ovi su ih, često drogirani, seksualno zlostavljali, piše u jednom od tajnih dokumenata koje je objavio "Vikiliks".

Firma "Dyn Corp" odabrana za obuku avganistanskih policajaca, prema navodima iz objavljenih dokumenata, bila je umešana u "angažovanje" mladih Avganistanaca za privatne zabave.

Dečaci od osam do 15 godina su na zabavama, organizovanim u avganistanskoj regiji Kunduz, izvodili "tradicionalne plesove", koje su talibani zabranili.

Našminkani i obučeni u ženski dečaci su izvodili zavodljivi ples pred, uglavnom, starijim, često drogiranim muškarcima, navedeno je u dokumentima koje su objavili britanski list "Gardijan" i portal "Siti stejt tajms".

Posle plesa, muškarci su na aukciji kupovali dečake i seksualno ih iskorišćavali.

Više o aferi Vikiliks

možete čitati ovde

Avganistan je zahtevao da privatne kompanije budu stavljene pod mnogo veću kontrolu vlade, ali američka ambasada nije imala pravnu mogućnost da ispuni njihov zahtev i preuzme vlast nad centrima za obuku firme "Dyn Corp".

U okviru istrage tog incidenta uhapšena su dva policajca i devet Avganistanaca, preneo je "Gardijan".

Avganistanski ministar unutrašnjih poslova Hanif Atmar je u razgovoru sa pomoćnikom američkog ambasadora prošlog juna istakao da bi incident trebalo zataškati i da bi objavljivanje ugrozilo mnoge živote, navedeno je u depeši.

Osnivaču Vikiliksa preti suđenje u SAD? Video

2010-12-08T11:58:00.000+02:00

Američki i švedski zvaničnici održali su neformalne razgovore o mogućnostima za izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama.

Asanž je uhapšen juče u Londonu, pošto se sam predao policiji. Za njim je bila raspisana Interpolova poternica zbog navodnog silovanja dve volonterke u Švedskoj, što on demantuje. Pošto je sud odbio kauciju, noć je proveo u britanskom zatvoru, iščekivajući odluku o izručenju Švedskoj.

Sud u Londonu obrazložio je svoju odluku tvrdnjom da postoji opasnost da osnivač Vikiliksa pobegne iz Velike Britanije, uprkos činjenici da mu je nekoliko istaknutih ličnosti ponudilo jemstvo. Asanž će u pritvoru će ostati do 14. decembra.

Komentarišući vest o njegovom hapšenju, američki sekretar za odbranu Robert Gejts je rekao da je to "dobra vest". Zvaničnici Ministarstva pravde SAD traže način na osnovu kojeg bi Asanž mogao biti optužen za špijunažu u toj zemlji. Najveći problem sa kojim se trenutno susreću je taj što se u prvom članu ustava SAD garantuje sloboda govora i javnog izražavanja. Američki desničari zahtevaju oštru kaznu, pa čak i egzekuciju, navode britanski mediji.

Portparol američkog ministarstva odbrane Dejvid Lapan rekao je da, od kako je Vikiliks počeo da objavljuje poverljive depeše Stejt departmenta, strane zemlje smanjuju obim saradnje sa SAD. On je dodao da "uverenje da SAD nisu dobre u čuvanju tajni" svakako menja stvari i da je "generalno došlo do smanjenja u saradnji".

Švedska vlada, s druge strane, pokušava da izruči Asanža vlastima SAD. Ipak, izvori navode da nijedan zahtev iz Vašingtona neće biti razmatran sve dok američko tužilaštvo ne podigne optužnicu i dok se u Švedskoj ne završi pravna procedura u vezi optužbi za silovanje.

Asanžov advokat izjavio je juče da mnogi veruju da je reč o politički motivisanom procesu, jer je Asanž razljutio ceo svet, posebno SAD, objavljivanjem poverljivih depeša Stejt departmenta.

I sam Asanž se, u međuvremenu, oglasio pismom listu "Ostralijen", tvrdeći da njegova internet stranica zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje.

U prvom javnom obraćanju australijskim medijima, Asanž, koji je rođen u Kvinslendu, optužio je australijsku vladu da pokušava da "ubije glasnika", jer ne želi da se otkrije istina o njenim diplomatskim i političkim postupcima.

Sve vesti o aferi "Vikiliks" možete da pročitate ovde.

"Vikiliks zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje", napisao je on i dodao da sajt bez straha objavljuje činjenice za dobro javnosti.

Hapšenje Džulijana Asanža nije, međutim, zaustavilo curenje američkih diplomatskih depeša. Britanski "Gardijan" danas prenosi pikantne detalje vezane za ličnost i navike libijskog lidera Muamera Gadafija, kao i predlog Saudijske Arabije da se formiraju arapske vojne snage koje bi, pomoću SAD i NATO, napale pripadnike Hezbolaha u Libanu.

Top 10 otkrića “Vikiliksa”

2010-12-08T11:56:00.000+02:00

Dok se “Vikiliks” sprema da objavi 400.000 fajlova poverljivih dokumenata o ratu u Iraku, koji će po svoj prilici baciti u zasenak letošnjih 70.000 poverljivih američkih vojnih dokumenata o sukobu u Avganistanu, odabrali smo 10 dosadašnjih najvećih otkrića kontroverznog “sajta za otkrivanje tajni”, koji ovih dana ne prestaje da puni novinske stupce sadržajem diplomatskih poverljivih dokumenata.

1. Napad helikoptera “apač” u Iraku

Napad vojnika SAD: Snimak koji je zgrozio svet

Zastrašujući video-snimak koji prikazuje kako posada američkog naoružanog helikoptera ubija 15 ljudi, uključujući i dvojicu novinara “Rojtersa”, snimljen kamerom sa mitraljeza u helikopteru, izazvao je, nakon objavljivanja na “Vikiliksu”, gnušanje širom sveta.

Sve vesti o aferi "Vikiliks" možete da pročitate ovde.

Uz snimak može i da se čuje kako se posada helikoptera smeje “mrtvim džukelama”, i viče “sprži ih!” i “nastavi da pucaš, nastavi da pucaš”.
Vojska SAD je odbila da protiv posade helikoptera preduzme disciplinske mere, uz obrazloženje da su se “pobunjenici i novinari našli u oblasti iz koje su snage SAD očekivale napad iz zasede” i da vojnici u tom trenutku nisu mogli da razlikuju ”da li oni (novinari ‘Rojtersa’) nose kamere ili oružje”.

Brat jednog od poginulih je, međutim, prema ovom obrazloženju bio skeptičan, uz pitanje “kako ti najsavremenije obučeni američki piloti, sa svim svojim visokotehnološkim informacijama, ne mogu da razlikuju kameru od raketnog nosača”.

2. Radna procedura logora Gvatanamo

Gvantanamo: Toalet-papir kao nagrada

“Standardna radna procedura za Logor Delta”, priručnik vojske SAD za vojnike koji imaju posla sa zatvorenicima u Logoru Delta, objavljen je na “Vikiliksu” 2007.

Grupe za zaštitu ljudskih prava su sa zabrinutošću primile otkrića da, prema ovim zvaničnim smernicama, zatvorenicima može biti uskraćen pristup Crvenom krstu u trajanju do dve nedelje, kao i da zatvorenici za dobro ponašanje i saradnju mogu da steknu “specijalne nagrade” - pri čemu je jedna od ovih “nagrada” bila rolna toalet-papira.

3.Sajentologija

Unutrašnjost jednog od sajentoloških "hramova"

“Vikiliks” je u 2008. objavio “Sabrane tajne’biblije’ Sajentologije”, uključujući i neke od unutrašnjih aktivnosti i neobičnih praksi ove kontroverzne crkve. Iz njih proizilazi da postoji osam nivoa “operativnih tetana”, pri čemu je osmi nivo najviši koji sajentolozi mogu težiti da dostignu.

Sajt je objavio i uputstva sledbenicima za izvođenje teško razumljivih vežbi, kao što su: ”pronađi veliku gužvu u kojoj ljudi stoje gusto zbijeni. Opiši je kao gužvu, a zatim kao pojedince, sve dok ne stekneš spoznaju. Zapiši sve to”. Vežbe o kojima je reč napisao je lično osnivač Sajentološke crkve, pisac naučne fantastike Ron Habard, a advokati crkve su pokušali da izdejstvuju da se ove informacije skinu sa sajta, jer se navodno radi o “naprednim tehnikama sajentološke religije”, ali sajt je odbio da to učini.

4. Mejlovi Odeljenja za istraživanje klime

Lažiranje podataka o klimatskim promenama

Preko 1000 mejlova koje je tokom 10 godina slalo osoblje Odeljenja za istraživanje klime Univerziteta istočne Anglije postavljeno je na “Vikliks” nakonšto su se hakeri domogli ovog materijala. Oni pokazuju da su naučnici pribegavali “trikovima” kako bi potkrepili argument da je globalno zagrevanje stvarno i da je za njega odgovoran čovek.

“Samo sam dopunio Majkov trik iz ‘Nejčera”(naučni časopis) da se realne temperature u svakom nizu tokom proteklih 20 (od 1981.) godina sabiraju”, kaže se u jednom od ovih mejlova, ”a za podatke od 1961. primenio sam Kejtov trik da se prikrije opadanje”.

Izveštaj je propraćen skeptičnim komentarima kao što je “najgori naučni skandal za života naše genracije”. Šef Odeljenja za istraživanje klime, profesor Fil Džons, povukao se sa položaja odmah nakon objavljivanja mejlova, ali je na njega kasnije ponovo vraćen, pošto je istraga koju je sproveo Donji dom britanskog Parlamenta ustanovila da nije ni za šta kriv.

5. Australijska crna lista internet sajtova

Hteli da zabrane informativne sajtove pod izgovorom "izopačenosti"

Prošle godine, dok je australijska vlada kovala plan za formiranje “velikog australijskog vatrenog zida”, koji bi korisnike interneta u ovoj zemlji sprečio da vide sajtove koje vlada oceni kao neprikladne, “Vikiliksu” je pošlo za rukom da se dočepa ove predložene crne liste.

Ona je objavljena, uprkos upozorenjima Bjorna Landfelda, profesora Sidnejskog Univerziteta koji je u formiranju liste učestvovao, da ta lista ”predstavlja zgusnutu enciklopediju izopačenosti i potencijalno vrlo opasnog materijala” a takođe i “najgoru noćnu moru roditelja”, jer bi se deca neizbežno trudila da se domognu ovog materijala.

Oko polovine nabrojanih stavki, međutim, uopšte nije predstavljalo dečiju pornografiju, niti bilo šta slično, već je obuhvatalo unose sa “Vikipedije”, video snimke sa Jutjuba, sajtove opskurnih religija, fetišističku, homoseksualnu i heteroseksualnu pornografiju, pa čak i sajt jedne turističke agencije i jednog zubara iz Kvinslenda, a koje je Australija htela da zabrani

6. Mintonov izveštaj o “Trafigari”

"Trafigara" zabranila "Gardijanu" da objavi podatke, ali nije mogla i "Vikiliksu"

U 2009. internet je poludeo zbog pokušaja kompanije “Trafigara”, koja trguje naftom, da osujeti objavljivanje interne studije o zdravstvenim posledicama svog izbacivanja otpada u Africi. U nacrtu izveštaja, koji je napisao naučni konsultant Džon Minton, tvrdi se da su hemijski procesi koje je “Trafigara” koristila za prečišćavanje benzina bačenog kao otpad bili “amaterski” i da su verovatno ostavili netaknutim opasna jedinjenja sumpora.

Ta jedinjenja, pak, mogu kod ljudi koji sa njima dođu u kontakt da izazovu ozbiljne opekotine kože i pluća, hronične čireve, oštećenja rožnjače, proliv, povraćanje, gubitak svesti i smrt. “Gardijanu” je pošlo za rukom da dođe do tog izveštaja, ali “Trafigara” je protiv britanskog lista podnela sudsku tužbu, ne bi li izdejstvovala zabranu objavljivanja. “Vikiliks” je, međutim, takođe primio izveštaj, i tako se inforamcija koju je “Gardijan” bio pravno sprečen da objavi u roku od nekoliko minuta našla na Tviteru.

7.Članstvo Britanske nacionalne partije

Barem jedna osoba ostala bez posla zbog članstva u partiji

U 2008. na “Vikiliksu” su objavljni imena, adrese i zanimanja 13.500 članova radikalno desničarske Britanske nacionalne partije (BNP). Na listi su se našla i imena nekoliko policajaca, visokih vojnih starešina, profesora i lekara.

Do objavljivanja ovih podataka došlo je u trenutku u kom su ličnosti iz redova britanske vojske upozoravale da je politika BNP u “fundamentalnom raskoraku” sa vrednostima britanske armije, dok su lideri BNP optuživali “establišment” da pokušava da “izbaci iz koloseka“ ovu stranku. Najmanje jedna osoba sa spiska izgubila je posao nakon što je otkriveno da je član BNP.

8. Privatna elektronska pošta Sare Pejlin

Sara Pejlin htela da izbegne američke zakone o javnim dokumentima

Uoči američkih predsedničkih izbora 2008, u privatni korisnički nalog elektronske pošte na "Jahuu" Sare Pejlin, najbliže saradnice u predizbornoj kampanji republikanskog predsedničkog kandidata Mekejna, provalili su pripadnici hakerske grupe “Anonimus”, dotle najpoznatije po svom internet-ratu protiv Sajentološke crkve.

Na “Vikiliks” su postavljena dva mejla, lista kontakata Pejlinove i različite porodične fotografije. Mekejnova kampanja je ovaj potez opisala kao “šokantni napad na privatnost guvernerke i kršenje zakona”. Ustanovljeno je da je Pejlinova svoj privatni mejl koristila za zvanične poslove, navodno zato da bi izbegla američke zakone o javnim dokumentima.

9. Podaci sa pejdžera od 11. septembra

Objavljeno više od 500.000 poruka za vreme napada

U novembru prošle godine na “Vikiliks” je postavljeno više od 500.000 poruka sa pejdžera, poslatih na dan napada od 11. septembra. Neki od njih poticali su od federalnih i lokalnih zvaničnika, ali većinu su pisali obični ljudi. Vodila se debata da li je legitimno u javnom interesu objavljivati lične poruke poput “Dobro sam i volim vas.X0X0X0X0X.”

Portparol “Vikiliksa” je odluku da se poruke objave branio, uz tvrdnju da ovo objavljivanje predstavlja “još jednu komponentu u nastojanju da se stekne puna slika o onom što se tog dana dogodilo”.

10. Dokument sa uputstvima kako sprečiti da dokumenta “procure”

Sajt "Vikilks" objavio priručnik vojske o tome kako sprečiti da informacije cure

Zabavan obrt je bioo kada je britanski vojni priručnik - Odbrambeni priručnik o bezbednosti, odnosno Protokol združenih oružanih snaga 440 (JSP440), koji se konkretno bavi time kako sprečiti da dokumenta “procure”, i sam “procureo” na ovaj sajt, u oktobru prošle godine.

U njemu se upozorava da Kinezi “imaju nezasit apetit za sve vrste informacija, političkih, vojnih, poslovnih, naučnih i tehničkih”, i da špijunaža nije više kao “u romanima Džona le Karea”.

Novinari se u ovom dokumentu navode kao jedna od “pretnji” po bezbednost, zajedno sa stranim obaveštajnim službama, kriminalcima, terorističkim grupama i nelojalnim osobljem. U jednom još rečitijem obrtu, na “Vikiliks” je “procureo” i dokument Pentagona u kom se, kao jedna od pretnji po nacionalnu bezbednost, navodi - sam “Vikiliks”.

Suzbićemo pirateriju

2010-12-07T12:09:00.001+02:00

Specijalne jedinice za kontrolu legalnosti softvera trebalo bi u narednih nekoliko godina da stopu piraterije smanje sa postojećih 74 na 50 odsto, čime će se u budžet sliti milioni evra, kaže u intervjuu za “Blic” dr Dejan Vidojević, pomoćnik direktora Poreske uprave. On navodi da zasad te jedinice građanima neće ulaziti u kuće i proveravati softver, iako na to imaju zakonsko pravo.

Vidojević: Tek svaki četvrti softver je legalan

Tri četvrtine softvera u Srbiji su nelegalni, kako smanjiti te brojke?
- Softverska piraterija kod nas je na nivou od 74 odsto i po tome je samo Albanija gora. To znači da je tek svaki četvrti softver legalan. Pokušaćemo da na godišnjem nivou smanjujemo pirateriju 10 odsto. U toku je formiranje posebne jedinice za kontrolu legalnosti softvera, a plan je da 25 ljudi prođe dobro organizovanu obuku. U januaru očekujemo prve korake. Naravno, obuka će ići kroz više nivoa, tako da bismo krajem godine mogli imati jedinicu i sa više od 50 ljudi.

Prognoza je da će se u budžet sliti 29 miliona evra ako se piraterija smanji 10 odsto?
- I ja sam čuo za te brojke i treba im verovati.
Da li ćete ulaziti u najveće firme koje su u privatnom vlasništvu?
- Do sada se kontrola softvera radila u okviru redovne poreske kontrole. Trenutno imamo nekih 40 do 50 kriterijuma kojima klasifikujemo privredne subjekte koje ćemo kontrolisati. Kriterijum može biti veličina subjekta, broj računara, koje informacione sisteme koriste. Ovo se odnosi i na male i na velike privredne subjekte, kao i na državna i privatna preduzeća.

Šta raditi sa građanima od kojih 90 odsto nema legalan sofver?
- Mi smo jedna od tri evropske zemlje gde poreska uprava radi ovakve vrste kontrole, a zakon nam omogućuje da kontrolišemo privatna lica za razliku od drugih zemalja. Međutim, za te kontrole nas koče drugi zakoni, jer da biste ušli ljudima u kuću, potreban vam je nalog. Zato iz čisto praktičnih razloga zasada nećemo kontrolisati privatna lica.

Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević kaže da su za prvih jedanaest meseci naplaćene 502 milijarde dinara javnih prihoda, što je 99,7 odsto plana i da će biti prebačen plan od 503 milijarde?
- Blizu smo ispunjenja budžetskog plana, a za neki procenat ćemo ga i prebaciti. Prihodi od budžeta i akciza su porasli u poslednjem kvartalu i kako je decembar mesec kada se budžet bolje puni, mi ćemo sigurno prebaciti plan.

Šta podrazumeva najavljena poreska reforma?
- To je plan koji traje od 2011. do 2015. Podrazumeva potpuno novu organizaciju sa novim principima, veći tehnološki nivo, a uvešće se potpuno elektronsko poslovanje. Mi smo već obezbedili elektronski servis koji se veoma malo koristi, a to je onlajn podnošenje prijava za uplatu PDV-a preko portala Privredne komore Srbije. Ako bi se samo taj taj servis koristio punim kapacitetom, to bi privredi uštedelo 600 miliona evra. Nadamo se da ćemo početkom 2011. godine potpuno implementirati elektronski sistem, što će doneti nesagledive uštede.

Dobre platiše
Da li su građani dobre platiše poreza?
Srbi su dosta dobre platiše. U Grčkoj niko dobrovoljno ne plaća porez. Primera radi, u 2003. Poreska uprava nije funkcionisala zbog reorganizacije, a ljudi su plaćali porez kao da je sve regularno. Mi smo našim poreskim obveznicima veoma zadovoljni.

Oporezivanje bogatih
Pominje se veće oporezivanje bogatih, izmena Zakona o porezu na imovinu?
- To je sve u ingerenciji Ministarstva finansija i razumećete da ja ne mogu o tome da pričam. Ali reći ću vam ovo: Prihodi su najveći od PDV-a. Porez na imovinu je prešao u nadležnost lokalnih samouprava. Ti poreski prihodi su veoma mali i teško je verovati da će lokalne samouprave moći da žive od tih prihoda.

Asanž ugovara sastanak sa britanskom policijom

2010-12-07T01:21:00.000+02:00

LONDON - Advokat osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža izjavio je večeras da njegov klijent trenutno ugovara sastanak sa britanskom policijom.

"Asanž još nije ni za šta optužen"

Švedska želi da ispita Asanža (39) o optužbama za silovanje, koje on odbacuje.

"Večeras sam, nakon posla, dobio poziv od policije i rekli su mi da su od Švedske dobili nalog za izručenje", rekao je londonski advokat Mark Stivens.

On je naglasio da njegov klijent nije ni za šta optužen i da je u toku ugovaranje sastanka sa policijom kako bi se razmotrio način na koji Asanž može da odgovori na pitanja.

Britanski mediji ranije su izvestili da se Australijanac nalazi u Velikoj Britaniji od kada je njegova veb stranica počela da objavljuje poverljive dokumente američke diplomatije.

Asanžov advokatski tim objavio je da će se pred britanskim sudovima boriti protiv pokušaja Švedske da izdejstvuje njegovo hapšenje i izručenje.

Obama razmatra izmene zakona radi gonjenja Asanža

Holder: Akt o špijunaži je veoma star

Američki državni tužilac Erik Holder izjavio je danas da administracija predsednika Baraka Obame razmatra mogućnost izmene Akta o špijunaži i primene ostalih zakona radi eventualnog pokretanja krivičnog procesa posle objavljivanja poverljivih dokumenata na internet sajtu "Vikiliks".

"To je svakako nešto što može da odigra ulogu, ali imamo na raspolaganju i druge statute i alate", rekao je Holder.

Akt o špijunaži potiče iz 1917. godine, a usvojen je da bi se nezakonitim proglasilo posedovanje informacija iz oblasti nacionalne odbrane sa ciljem da se ugroze Sjedinjene Američke Države.

Holder je rekao da je ovaj zakon prilično star i da članovi Kongresa razmatraju mogućnost da ga modernizuju u svetlu aktuelne afere.

Neki pravni stručnjaci smatraju da Obaminoj administraciji ne bi bilo lako da protiv "Vikilika" ili njegovog osnivača, Australijanca Džulijana Asanža, podigne tužbu za špijunažu.

Asanž može da se pozove na Prvi amandman američkog Ustava

Pojedini delovi američkog zakona omogućavaju krivično gonjenje osoba koje neovlašćeno objave određene poverljive informacije. Asanž i "Vikiliks", međutim, mogu da tvrde da su oni medijska organizacija i pozovu se na zaštitu koja je garantovana Prvim amandmanom Ustava SAD.

Holder je rekao da je prošle sedmice izdao naredbe o određenim radnjama u vezi sa aktivnostima "Vikiliksa", ali je odbio da kaže da li bi Obamina administracija mogla direktno da pokuša da ugasi ovaj sajt.

"Vikiliks" je dostavio poverljivu dokumentaciju nekolicini svetskih medija i objavio na svojoj stranici stotine depeša američkih diplomata, uključujući informacije koje su dovele Obaminu administraciju u neugodnu sutuaciju pred stranim vladama.

Novi nalog za hapšenje

Britanska policija je dobila novi međunarodni nalog za hapšenje Asanža, koji je izdalo švedsko pravosuđe.

Švedska je za Asanžom izdala međunarodni nalog za hapšenje zbog "silovanja, seksualnog napastovanja i prinude", koji se odnose na dve žene i koji su se dogodili u avgustu u toj zemlji.

Prvi nalog za hapšenje nije bio realizovan zbog greške u tekstu, a novi je švedsko pravosuđe izdalo prošle sedmice vodeći računa o primedbama britanske policije.

Ukinut račun za donacije Vikiliksu zbog netačnih podataka

Švajcarska pošta je ukinula račun Džulijana Asanža, na koji su građani uplaćivali donacije u korist tog sajta, prenela je švajcarska državna televizija TSR.

"Asanž je dao pogrešne informacije o svom prebivalištu kada je otvarao taj račun", dodaje se u saopštenju Pošte.
Bankarska filijala Pošte odlučila je da "prekine poslovne odnose sa Asanžom, jer je tokom istrage ustanovljeno da su podaci o njegovom prebivalištu netačni".
"Vikiliks" je objavio na svom sajtu račun u švajcarskoj Pošti, kako bi skupio donacije za odbranu Džulijana Asanža i ostalih članova ekipe toj sajta.

Švajcarci za davanje azila Asanžu

U intervjuu televiziji TSR, početkom novembra, Asanž je izjavio da postoji šansa da zatraži politički azil u Švajcarskoj.
Televizija TSR postavila je ovih dana na svom sajtu i pitanje građanima da li Švajcarska treba da odobri azil Asanžu, ukoliko on to zatraži i većina od 57 odsto se složila sa tim. Negativno je odgovorilo 34 odsto Švajcaraca, dok se devet odsto nije izjasnilo.

Osnivač "Vikiliksa" preti pogubnim tajnama ako ga uhapse ili ubiju

2010-12-07T01:18:00.000+02:00

BEOGRAD - Kao svojevrsno “osiguranje” za slučaj da bude uhapšen ili ubijen, ili da njegov sajt koji otkriva mračne tajne bude trajno skinut sa interneta, vlasnik i osnivač “Vikiliksa“ Džulijen Asanž je svojim kolegama hakerima dostavio šifrovanu “otrovnu kapsulu” razornih tajni, za koju se veruje da sadrži i detalje o “Britiš petroleumu” i logoru Gvatanamo.

A za slučaj da ma koja zemlja pokuša da suzbije njegove aktivnosti, Asanž upozorava da su njegove pristalice spremne da objave pravi “potop” poverljivih državnih dokumenata. Veruje se da se Asanž trenutno krije negde u Britaniji i da je moguće da ga Skotland jard uhapsi još koliko sutra.

Asanž, koji je australijski državljanin, proteklih je meseci objavio stotine hiljada poverljivih dokumenata, čime je uspeo ozbiljno da razgnevi i izblamira SAD. Interpol je izdao takozvani “crveni nalog” za Asanžovo hapšenje, a istaknuti američki političari, među kojima je i Sara Pejlin već su sugerisali da bi ovaj kompjuterski programer zbog objavljivanja američkih tajni trebalo da bude ”ubijen”.

Asanž može da se vrati u Australiju
Osnivač veb sajta "Vikiliks" Džulijen Asanž može da se vrati u domovinu Australiju i dobije istu zaštitu koju uživa svaki drugi australijski državljanin, izjavio je danas državni tužilac te zemlje Robert Mekliland.
Asanž je u petak, odgovarajući na pitanja posetilaca "Gardijanovog" veb sajta, rekao da su Mekliland i australijska premijerka DŽulija Gilard jasno stavili do znanja da njegov povratak u domovinu nije moguć.
"Asanž, kao i svaki australijski državljanin, ima prava i ništa ga ne sprečava da se vrati u Australiju. On ima ista prava kao i svaki drugi australijski državljanin, a to podrazumeva i pravo na povratak u Australiju i dobijanje pomoći u australijskim konzultima i ambasadama u inostranstvu, ako je zatraži", poručio je Mekliland.

Zbog svega toga, Asanžov britanski advokat Mark Stivens danas upozorava da “Vikiliks” ima još tajnog materijala, koji je okarakterisao kao “termonuklearnu bombu”, koja će biti aktivirana ukoliko ova organizacija, odnosno njen osnivač, budu prinuđeni da se zaštite.

Trgovci će morati da izdaju garanciju na bar dve godine

2010-12-07T01:17:00.000+02:00

Pokvario mi se šporet koji sam kupila pre deset dana. Išla sam kod prodavca da reklamiram kvar, a oni su me poslali kod ovlašćenog servisera gde su mi rekli da ću morati da sačekam neko vreme na popravku. Nakon toga su me obavestili da ne mogu da ga poprave jer nemaju rezervni deo, te da ukoliko hoću da deo naruče iz inostranstva, moram da snosim dodatne troškove. A onda u stvari dobijam polovni šporet, opisuje Mirjana B. iz Beograda svoje putešestvije i pokušaje da ostvari svoja prava potrošača.

Ako je verovati nadležnima, nezavisnim udruženjima i novom zakonu o zaštiti potrošača, koji stupa na snagu 1. januara, od Nove godine ovako nešto neće moći da vam se desi jer je prema novoj regulativi trgovac odgovoran za kvalitet robe.

Kupac, naime, u prvih šest meseci od kupovine ne mora uopšte da dokazuje da je kvar prouzrokovao, a ima pravo da mu roba bude popravljena u roku od dva do sedam dana ili zamenjena. Može i da raskine kupoprodajni ugovor i da mu bude vraćen novac. Ukoliko se uređaj, a u ovom slučaju šporet, pokvari posle šest meseci do dve godine korišćenja, potrošač ima ista prava, ali mora da dokaže da je kvar postojao i u momentu kupovine. Ovo je samo jedna od stvari koja bi trebalo da ide na ruku potrošačima i da umanji njihove žalbe na prodatu robu. A u proteklom periodu bilo je žalbi na pretek. Prema evidenciji različitih udruženja, većina žalbi se odnosila na kvalitet bele tehnike i ostale tehničke robe. Kada je usluga u pitanju, najviše je bilo pritužbi na rad banaka. Osnova novog zakona je to što se sada teret dokazivanja premešta sa potrošača na onog ko je robu prodao ili proizveo ukoliko proizvod ili usluga ne odgovaraju predviđenom kvalitetu.

Zakon uvodi strože zahteve trgovcima koji će morati da o proizvodu koji prodaju daju jasna obaveštenja potrošaču i pre zaključenja ugovora i da na jasan i pravilan način istaknu cene. U slučaju neisticanja cena i nepoštenog poslovanja, izriču se prekršajne kazne.

Iako se očekuje da ovakva regulativa znatno unapređuje položaj potrošača, u udruženjima su skeptični kako će se primena zapravo odvijati.

Goran Papović iz Nacionalne asocijacije potrošača kaže da se na zakon čekalo tri godine.

Zbog novina koje zakon uvodi, pozivam potrošače da se do 1. januara uzdrže od kupovine tehničke robe jer će tada njihova prava biti veća. Mi takođe spremamo jednu brošuru za edukaciju potrošača ističe Papović.

Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača kaže da zakon generalno poboljšava položaj potrošača jer teret dokazivanja prebacuje na trgovca.

Zakon nije u potpunosti usklađen s regulativom EU, ali će poboljšati položaj potrošača. Izbačen je deo o bankama, što će regulisati zakon koji će doneti NBS ističe Bogosavljević.

Prava potrošača

zakonska garancija za prodatu robu i usluge je dve godine, a u slučaju kvara kupac u prvih šest meseci ne mora da dokazuje da ga nije prouzrokovao
može da zahteva od trgovca da mu zameni ili popravi robu. Ako trgovac ne postupi po njegovom zahtevu, on ima pravo da robu popravi ili pribavi na drugom mestu o trošku trgovca, koji je dužan da mu bez odlaganja nadoknadi troškove
trgovac mora da ga informiše o bitnim svojstvima robe koju kupuje (koliko troši struje, vek trajanja)
ima mogućnost vansudskog rešavanja sporova
trgovac ne može da mu se obrati putem telefona, faksa ili elektronske pošte ako kupac nije pristao na to

Kazne za trgovce od 50.000 do 200.000 dinara

ako maloletniku proda, služi ili pokloni duvanski ili alkoholni proizvod
ako pošalje robu ili pruži usluge potrošaču praćenu zahtevom za plaćanje iste, a da potrošač to nije tražio
ako ne sačini garantni list
ako ne dozvoli potrošaču da izvrši prevremenu otplatu kredita

Kina uvela novu generaciju kontrole aviosaobraćaja

2010-12-07T01:16:00.000+02:00

PEKING - Kina je danas uvela sistem nove generacije za kontrolu aviosaobraćaja, domaće proizvodnje, čime je ukinut američki i evropski monopol u ovoj oblasti.

Zamenik direktora kineskog civilnog vazduhoplovstva Sija Sjinghua istakao je da ovaj projekat u tehnologiji koristi novi sistem tehničkog okvira koji je kinesko intelektualno vlasništvo i ima sopstveni copyright.

Sistem je zasnovan na 140 patenata i izuma i na 81 softverskom autorskom pravu.

Prema prevoznom kapacitetu, kineska avio flota je druga na svetu, a očekuje se da do 2020. godine premaši 700 miliona putnika godišnje.

Vašington strahuje od sajber rata s kineskim hakerima

2010-12-06T15:51:00.000+02:00

Kineske kompanije povezane s vladom zaposlile su iskusne hakere, među kojima je i Lin Jong, poznat pod nadimkom Lajon, osnivač grupe koja je nastala nakon američkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999.godine...

Grupa „Honker junion of Čajna” u međuvremenu je izvela niz sajbernapada na sajtove američke vlade.

LAJON - Veruje se i da je „XFokus”, kineska grupa hakera koja je u avgustu 2003. aktivirala blaster (kompjuterskog crva) koji je zarazio kompjutere širom sveta koji koriste „Vindouz XP” i „Vindouz 2000”, svojevremeno radila za kinesku kompaniju za informatičku bezbednost povezanu sa vladom, koja ima pristupa izvornom kodu za „Majkrosoft vindouz”.
Amerika je zabrinuta zbog veza koje postoje između kineske vlade, vojske i hakera, ukazuju tajne poruke Stejt departmenta koje su preko Vikiliksa dospele u javnost.
Da je strah od kineskih hakera opravdan pokazuje i oktriće da je Peking naručio hakerski obračun sa „Guglom”. Vašinton se, pokazuju materijali Vikiliksa, pribojava da Kina planira internet rat preko privatnih kompanija za koje se zna da zapošljavaju vrhunske hakere.
Prema razotkrivenim porukama, Stejt department je zabrinut zbog tesne saradnje zvaničnog Pekinga sa dve velike kineske firme za informatičku bezbednost.
“Postoji velika mogućnost da NRK regrutuje talente iz svog privatnog sektora kako bi ojačala napadačke i odbrambene sposobnosti za operacije na kompjuterskoj mreži”, kaže se u tajnom cirkularnom pismu Stejt departmenta od juna 2009. U ovom pismu se, sem toga, upozorava i da „potencijalne veze vodećih kineskih kompanija sa vladom NRK ilustruju na koji način tamošnja vlada koristi privatni sektor svoje zemlje za ostvarivanje ciljeva u informatičkom ratu”.Vodeće kineske kompanije za informatičku bezbednost, „Topsik” i „Venustek”, deo su Kineskog centra za bezbednost informatičke tehnologije, koji je sa „Majkrosoftom” potpisao međunarodni sporazum koji mu omogućava pristup izvornom kodu, radi obezbeđivanja platforme „Vindouza”. Ubrzo nakon što je Centar dobio pristup ovom izvornom kodu, jedan visoki oficir regimente za komunikacije Narodnooslobodilačke armije NRK je, kako se u razotkrivenoj poruci kaže, poslat na obuku iz bezbednosti interneta. Poruka otkriva i da je „Topsik” 2002. angažovao Lajona da rukovodi njegovom obukom.

Šala Hilari Klinton
DEPEŠA - Američka državna sekretarka Hilari Klinton je na prijemu u Stejt dipartmentu za vikend okrenula na šalu neprijatnu situaciju koja je za njenu službu nastala objavljivanjem tajnih depeša diplomata SAD. Klintonova je rekla da ima izuzetnu priliku da pozdravi toliko talentovanih ljudi. "Pišem depešu o tome, koju ćete, verujem, uskoro naći na nama bliskom sajtu", dodala je šefica američke diplomatije.

"Vikiliks" objavio spisak objekata od vitalnog značaja za SAD

2010-12-06T10:42:00.000+02:00

Dugačak spisak bitnih objekata širom sveta, koje Sjedinjene Države opisuju kao objekte koji su od vitalnog značaja za njihovu nacionalnu bezbednost, obelodanjen je danas na sajtu Vikiliks. Stejt departmen je u februaru 2009. zatražio od svih svojih misija u inostranstvu da naprave spisak svih objekata čiji bi gubitak značajno uticao na beznednost zemlje. Spisak obuhvata naftovode, gasovode, komunikacione i transportne centre.

Džulijan Asanž, osnivač "Vikiliksa" za kojim se i dalje traga

Navedeno je nekoliko mesta u Velikoj Britaniji, uključujući dalekovode, lokacije za satelitsku komunikaciju i fabrike “BAE sistems”, koja se bavi usavršavanjem oružja, informativnom bezbednošću i aerokosmičkim razvojem.

Ovo je možda najkontroverzniji dokument koji je Vikiliks do sada objavio. Iz obelodanjenih materijala proizilazi da je američka nacionalna beznednost širok i sveobuhvatan pojam. Pored očiglednih “stavki” kao što su komunikacioni centri, gasovodi i tome slično, na spisku se, između ostalog, nalaze rudnik kobalta u Kongu, fabrika za proizvodnju zmijskog protivotrova u Australiji i kompanija za proizvodnju insulina u Danskoj.

Od američkih misija se takođe tražilo da sastave spisak objekata čiji bi gubitak značajno uticao na javno zdravlje, ekonomsku ili nacionalnu bezbednost SAD. U Britaniji, na primer, spisak obuhvata prostor od Kornvola do Škotske, uključujući ključne baze satelitske komunikacije. Navedeno je i nekoliko fabrika “BAE sistems” koje razrađuju zajedničke oružane programe sa Amrikancima, kao i firma iz Edinburga koja se bavi pomorskim inženjeringom, a ističe se da ima ključni značaj za podmornice na nukleani pogon.

Dokument pokriva neverovatno širok geografski prostor. Ukoliko SAD smatraju da vode “globalni rat protiv terorizma”, onda je ovo, prema pisanju londonskog “Tajmsa”, “globalni imenik” ključnih objekata - mnogi među njima su medicinski ili industrijski - koji imaju presudan značaj za Vašington. Nije stoga čudo što je “Tajms” objavio ove podatke pod naslovom “Vikiliks nabraja ‘ciljeve za terorizam’ protiv SAD”. Nekim lokacijama dat je prioritet. Tako se na primer gasovod u gradu Nadimu u zapadnom Sibiru opisuje kao “najznačajniji gasni objekat na svetu”. To je ključna tranzitn tačka za ruski gas koji odlazi u zapadnu Evropu.

Naravno, ključno pitanje koje se ovde postavlja glasi da li je ovo zaista spisak potencijalnih meta koje bi mogli da iskoriste teroristi? Depeša sadrži samo nabrojane objekte. U nekim slučajevima kao lokacija navedeni su gradovi, ali bez konkretne adrese. To svakako neće omesti bilo koga ko ima pristup internetu. Eventualna šteta od ovog spisak leži u tome što bi potencijalni napadači mogli da uzmu u obzir širi dijapazon meta, naročito kad znaju da ih američke vlasti svrstavaju u veoma značajne.

Deset bizarnih zakona

2010-12-05T19:30:00.000+02:00

Kada pogledamo zakone u vlastitoj zemlji, često se bunimo oko besmislica i odredbi zbog kojih pola zemlje ne funkcioniše, a ostatak se hvata za glavu, vičući "koji idiot je ovo napisao!" Mislili ste da ne može gore?

1. U Bahrainu doktor ima puno pravo da obavi pregled ženskih genitalija, ali mu je zabranjeno da ih direktno gleda. Sme da vidi samo njihov odraz u ogledalu.

2. Muslimanima je zabranjeno da gledaju genitalije leša. Ovo se takođe odnosi na pogrebnike, koji polne organe preminulih moraju da prekriju ciglom ili komadom drveta. Nije razjašnjeno zašto je potreban ceo zakon kako bi se neko sprečio da gleda genitalije leša.

3. U Indoneziji, kazna za masturbaciju je - smrt.

4. U Guamu postoje muškarci kojima je opis posla da putuju zemljom i da devicama pružaju iskustvo prvog seksualnog odnosa, za šta su, naravno, i plaćeni. Razlog za ovako čudan zakon vrlo je logičan: u Guamu je devicama zakonom zabranjeno da se venčaju.

5. U Hong Kongu, prevarena žena ima zakonsko pravo da ubije muža preljubnika, ali samo golim rukama. Sme da ubije i njegovu ljubavnicu i to na koji god način želi.

6. Toples prodavačice ne predstavljaju problem u Liverpoolu, ali samo u prodavnicama sa tropskim ribicama.

7. U Kolumbiji, prvo seksualno iskustvo koje žena doživi sme da bude samo i jedino sa mužem, uz prisustvo majke kao svedoka.

8. U Santa Cruzu, Bolivija, zakonom je zabranjeno istovremeno imati seksualni odnos sa nekom ženom i njenom ćerkom.

9. U Libanonu, muškarcima je dozvoljeno da sa životinjama rade stvari o kojima ovde ni ne pišemo, ali samo ako je životinja ženka. Opštenje sa mužjakom bilo koje životinje kažnjava se smrću.

10. U Marylandu, SAD, automati sa kondomima su ilegalni. Ipak, zaštita se sme prodavati iz automata samo na "mestima gde se alkoholna pića prodaju za konzumiranje na toj lokaciji." Ukratko, WC-i su verovatno puni parova koji nemaju gde jer se ne žele odreći ni seksa ni piva.

Vikiliks: Hilari Klinton hvali diplomate-autore iscurelih depeša

2010-12-05T11:50:00.000+02:00

VAŠINGTON - Na sastancima američkih ambasadora ovih dana je mnogo zabrinutosti za posledice senzacionalnih otkrića tajnih dilomatskih depeša: Da li će ljutite strane vlade najuriti ambasadore? Da li će uplašeni lokalci prestati da razgovaraju sa svojim kontaktima u američkim ambasadama - piše danas dnevnik "Njujork tajms".

Međutim, ipak je u pozadini ponos, ukazuje list, podsećajući na to da su otkrića sajta Vikiliks "bacila neuobičajeno svetlo na diplomate - pisce u prugastim odelima koji otvaraju srce i um u depešama, šalju ih u Stejt dipartment gde ih jedva ikad čitaju nadležni šefovi odeljenja, a kamo li više diplomate ili državni sekretar".

Zadatak smanjivanja štete zbog objavljivanja depeša je pao na Hilari Klinton koja je ove nedelje razgovarala sa desetinama stranih zvaničnika, navodi "Njujork tajms".

"Kolika god šteta da je nastala od curenja (depeša).., istaknuta je uloga diplomate na terenu: delom obaveštajni analitičar, delom sagovornik, delom špijun, a sudeći po često vešto sročenim depešama, delom i dopisnik iz inostranstva", piše "Njujork tajms".

Ponos autora, nastavlja list, deli i njihova šefica, državni sekretar Hilari Rodam Klinton koja je upravo, na kraju turneje po Aziji, rekla novinarima: "Tu vidite diplomate kako rade svoj diplomatski posao: javljaju i analiziraju, daju informacije, rešavaju probleme, brinu zbog velikih, složenih izazova".

"To je, na neki način ohrabrujuće, uprkos ponekoj sitnici izvučenoj iz konteksta i nesrećeno preuveličanoj", rekla je Klintonova.

Američki sekretar za odbranu Robert Gejts je uzdržan, iako se smatra da je depeše iz kompjuterskog sistema Sekretarijata za odbranu ukrao jedan redov Kopnene vojske, Bredli Mening koji je sada u vojnom zatvoru.

Ričard Hougland, ambasador SAD u Kazahstanu, smatrajući da je dobro pisanje depeša važno, sastavio je priručnik za svoje mlađe kolege.

"Trik je to kako zainteresovati čitaoca prve tri ili prvih pet reči su sve što će on videti u spisku svojih i-mejlova. Treba izbeći glomazne, formalne depeše, i pisati živo", objasnio je on.

Hougland koji je ove nedelje bio u pratnji Hilari Klinton, odbio je da razgovara o sadržini depeša koje su stigle u javnost, ali je rekao da ipak savetuje diplomate da pišu kao novinari.

Mafija na antidepresivima

2010-12-05T00:54:00.001+02:00

Televizijski hit koji je prikazao gangstere kao ljude „pregažene" običnim životnim problemima od prve epizode proglašen je za najbolju seriju svih vremena i najznačajniji američki kulturni proizvod 20. veka

Od nastanka televizije pa do danas bilo je na hiljade serija, ali sigurno je da nijedna nije ostavila toliki trag kao što je to slučaj sa američkim TV hitom „Porodica Soprano". Naravno, bilo je popularnijih i gledanijih serija, ali retke su izazvale toliko kontroverzi kao što je to uspelo sa mafijaškim hitom u čijoj je glavnoj ulozi Toni Soprano, glava gangsterske ekipe iz Nju Džersija.

„Porodicom Soprano" bavili su se najveći analitičari savremenih medija, kulturolozi, sociolozi... Na mnogim univerzitetima proučavala se tematika i odnosi u ovoj disfunkcionalnoj porodici, a čak je jedan kongres psihologa u Americi, kao jednu od glavnih tema, imao radnju u ovoj seriji.

Ko je pravi Toni Soprano?

Premijera „Porodice Soprano" bila 10. januara 1999. godine i to na kablovskoj mreži HBO. Pre nego što je postigao dogovor sa čelnicima HBO, autor serije Dejvid Čejs ponudio je seriju nekolicini televizijskih mreža, između ostalog i FOX-u, ali su sve one odustale od prikazivanja jer je serija bila puna nasilja i skoro pa eksplicitnih scena seksa. Zbog toga je bilo logično da se „Porodica Soprano" nađe na programu kablovske mreže HBO, jer je ova već prikazivala seriju „Seks i grad", koja je takođe odudarala od klasičnih TV sapunica. U središtu „Porodice Soprano" nalazi se Toni Soprano i njegov pokušaj prevazilaženja problema u privatnom životu kao i teškoća u mafijaškoj ekipi iz Džersija na čijem je čelu.

Lejdi Gaga počela u „Porodici Soprano"

-U epizodi „The Telltale Moozadell" iz 2001. pojavljuje se Lejdi Gaga, koja je tada bila tinejdžerka. Sin Tonija Soprana A. J. pravi se važan s prijateljima na školskom bazenu. U crnoj majici i farmerkama, Gaga je jedna od tri devojke u blizini, koje puše i gledaju momke kako plivaju.

-Toni Siriko, koji u seriji glumi Polija, bio je hapšen u mladosti i neko vreme je proveo u zatvoru Sing-Sing. On je u ugovoru za seriju tražio da njegov lik nikada ne postane policijski doušnik.

-Stiv van Zant, koji u seriji glumi mafijaša Silvija Dantea, gitarista je u bendu Brusa Springstina, a Čejs ga je angažovao u seriji kada ga je ugledao na svečanosti primanja u „Kuću slavnih rokenrola".

-Lilo Brenkato, koji je glumio u drugoj sezoni „Porodice Soprano", učestvovao je pre nekoliko godina u ubistvu policajca u njujorškoj četvrti Bronks.

-Odeća koju je u seriji nosio Toni Soprano prodata je na aukciji u Kristiju za 187.000 dolara. Najvišu cenu dostigli su krvavo odelo i košulja koje je na sebi imao Toni Soprano kad ga je upucao Ank Džunior. Čuveni kućni ogrtač Tonija Soprana prodat je za 21.250 dolara.

Početak serije se zasniva na odnosu Tonija Soprana i njegove majke Livije i preuzet je iz života idejnog tvorca serije Dejvida Čejsa. On je želeo da primeni sopstvenu porodičnu dinamiku na mafijaše, pa je burni odnos Tonija Soprana i njegove majke Livije temeljen na samom Čejsovom životu. On je izjavio da se njegova majka strašno bojala ljudi, nije htela da otvara vrata neznancima, nikad nije razgovarala s ljudima telefonom nakon što bi pao mrak, a njega je plašila raznim nevoljama koje ga čekaju kad odraste. Kraj takve majke, pričao je, i on je morao postati psihotičan. Odnos s majkom imao je ključnu ulogu u formiranju njegove ličnosti, kao i u formiranju glavnog lika njegove serije Tonija Soprana. Čak je i lik psihijatra Dženifer Melfi, kod koje na terapiju ide Toni Soprano, utemeljen na liku ličnog Čejsovog psihijatra. Inače, Čejs je smatrao kako će mu ambijent mafije omogućiti obrađivanje tema kao što su, između ostalih, identitet italijanskih Amerikanaca i priroda nasilja.

Gradonačelnik Njujorka brani seriju

Ipak, televizijsko prikazivanje života američkih mafijaša italijanskog porekla naišlo je na ogromne probleme. Iako je Čejs branio svoju seriju, rekavši kako to nije bio pokušaj stavljanja u loš kontekst svih italijanskih Amerikanaca, već samo male zločinačke supkulture, udruženja Italoamerikanaca su napadala seriju od samog početka emitovanja. Nekoliko udruženja Amerikanaca italijanskog porekla javno je zahtevalo da serija „Porodica Soprano" bude zabranjena jer „na iskrivljen način prikazuje život u porodicama ove zajednice predstavljajući ih kao mafijaše". Udruženje „Red italijanskih sinova u Americi" objavilo je povodom serije protestno saopštenje, a Nacionalna italijansko-američka fondacija iz Vašingtona zatražila je od kuće HBO da pre i posle svake epizode emituje pisano upozorenje da serija „ne predstavlja stvarni život 25 miliona Amerikanaca italijanskog porekla". Napadi na seriju su postajali sve veći, pa je u njenu odbranu morao da stane bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani, koji je priznao da je veliki fan „Porodice Soprano".

Sve to nije sprečilo trijumf kao i hvalospeve koje je dobila ova serija. Tako je „Njujork tajms" seriju proglasio najvećim delom američke popularne kulture u drugoj polovini 20. veka. Čuveni magazin „Veniti fer" označio je „Porodicu Soprano" kao najveće remek-delom pop kulture, a „Tajm" ju je stavio na čelo najboljih serija svih vremena, dok je PopMatters napisao da je debitantska sezona „Porodice Soprano" krunsko ostvarenje američke televizije.

SAD ucenjivale Sloveniju

2010-12-02T12:52:00.000+02:00

Više od 250.000 tajnih dokumenata američkog Stejt departmenta, do kojih je došao sajt Vikiliks, pored mnogih šokantnih detalja iz sveta međunarodne diplomatije, govore i o tome da su SAD ucenjivale Slovence

Diplomatski skandal... Ceo svet je šokiran objavljenim tajnim dokumentima

Poverljiva dokumenta američkog Stejt departmenta, ukupno 251.287 njih, do kojih je došao internet sajt Vikiliks, izazvala su pravu buru na celoj planeti. U pitanju je prepiska između Stejt departmenta i oko 270 američkih ambasada i konzulata u svetu.

Zbog obimnog materijala, još nisu objavljena sva dokumenta, uključujući i ona u kojima se pominje Srbija.

„Gvantanamo" kao uslov

Prepiske, uglavnom iz poslednje tri godine, Vikiliks namerava postepeno da postavlja na internet. Ono što se dosad saznalo već je izazvalo jezu u diplomatskom establišmentu, a moglo bi da dovede do zahlađenja odnosa SAD sa nekim zemljama i da utiče na međunarodne odnose.

Iz Beograda 994 depeše

Prema statističkim podacima nemačkog nedeljnika „Špigel", američke diplomate su poslale 994 depeše iz Beograda od 1966. Samo u ovoj godini poslate su 43 depeše. Najveći broj depeša koje je Ambasada SAD iz Beograda poslala Stejt departmentu nema oznaku poverljivosti, ali 156 od 994 dokumenta imaju različite nivoe poverljivosti. Među diplomatskim dokumentima nalazi se 1.686 iz Zagreba (počevši od 1991), 869 iz Sarajeva (počevši od 1991), 836 depeša iz Ljubljane, 668 iz Prištine, 522 iz Skoplja i 164 iz Podgorice.

Vikiliks je dokumenta dostavio i nekim svetskim uglednim listovima, među kojima su „Njujork tajms", „Špigl" i „Gardijan".

U dokumentima koji su dosad objavljeni pominje se da su SAD ucenjivale Sloveniju. Naime, Slovencima je poručeno da treba da prihvate zatvorenike iz zloglasnog zatvora „Gvantanamo" ako žele susret njihovih lidera sa predsednikom Obamom.

Kabinet Boruta Pahora juče je, međutim, demantovao te navode.

Za zatvorenike iz „Gvantanama" državi Kiribati su ponuđeni milioni dolara, dok je Belgiji rečeno da će to biti jeftin način da postane istaknuta zemlja u Evropi.

Demantuje... Borut Pahor

Najveći broj objavljenih dokumenata u vezi sa Hrvatskom potiče od 2006. do 2009, kada je ta zemlja završavala pregovore za ulazak u NATO. Zanimljiv je podatak da su na dan pokušaja puča Ive Sanadera u HDZ-u, 3. januara ove godine, iz zagrebačke ambasade SAD u Vašington poslata čak četiri dopisa.

Klintonova špijunirala UN

Jedna od najšokantnijih priča prikazanih u dokumentima jeste da je američka šefica diplomatije Hilari Klinton tražila da se špijuniraju predstavnici u Ujedinjenim nacijama. Američkim zvaničnicima su u tom pogledu data prilično detaljna uputstva kakve sve to podatke Vašington želi da pribavi o ljudima iz vrha svetske organizacije sve do direktora agencija UN. Klintonova je tražila podatke o položaju u UN, titulama u njihovim zemljama, privatnim poslovima. Tražila je čak i podatke o bankovnim karticama, sve brojeve telefona, pa čak i njihov DNK.

Optužnica protiv Asanža u Australiji

Protiv osnivača internet strane Vikiliks Džulijana Asanža mogla bi da bude podignuta optužnica ako se vrati u rodnu Australiju. Tamošnji državni tužilac Robert Mekliland rekao je da Asanžu neće biti ponuđeno utočište.

- Sa stajališta Australije, mislim da potencijalno postoji niz zakona koji su možda prekršeni - rekao je Mekliland, i dodao da australijska savezna policija to istražuje.

Vlada u Kamberi je sastavila radnu grupu u julu kako bi pratila posledice objavljivanja dokumenata na Vikiliksu. Veruje se da je Asanž u Velikoj Britaniji.

Druga šokantna priča koja se pojavila jeste da su arapski lideri, među kojima su i kraljevi Saudijske Arabije i Bahreina, tražili da iranska nuklearna postrojenja budu napadnuta i bombardovana.

Sudeći prema objavljenim dokumentima, izraelski ministar odbrane Ehud Barak konsultovao se sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, vođom Fataha, i Egiptom uoči razorne vojne ofanzive na pojas Gaze 2008. Izraelski ministar odbrane je na sastanku sa kongresmenima SAD rekao da je Izrael pitao Egipat da li bi ta zemlja ili Fatah bili voljni da preuzmu kontrolu nad pojasom Gaze posle očekivane pobede izraelske vojske nad islamističkim Hamasom, što su oni odbili. Egipatski predsednik Mubarak i Abas su više puta ranije poricali tvrdnje o saradnji s Izraelom.

Američki vojnik odao informacije

Jedina osumnjičena osoba za odavanje tajnih podataka je američki vojni obaveštajni analitičar Bredli Mening (22), koji je uhapšen u junu ove godine u Iraku. Mening se još pre nekoliko meseci hvalio Adrianu Lamou, hakeru koji ga je prijavio vlastima, da će stvoriti svetsku anarhiju. On je otkrio koliko je lako bilo ukrasti sve američke diplomatske tajne.

- Poslat sam u vojnu bazu kraj Bagdada, gde sam sve podatke narezao na CD-ove i na njima napisao Lejdi Gaga. Niko nije ništa posumnjao. To je malo tužno - hvalio se Mening.

Dokumenta otkrivaju i da je Turskoj obećano da će biti razmotrene mogućnosti za zatvaranje kurdske televizije, koja program emituje iz Danske, u zamenu za podršku bivšem danskom premijeru Andersu Fog Rasmusenu kao generalnom sekretaru NATO-a.

KRAJ

REAGOVANJA

Bela kuća

Portparol Bele kuće Robert Gibs:

- Osuđujemo neovlašćeno objavljivanje poverljivih dokumenata i informacija osetljivih po nacionalnu bezbednost. To objavljivanje ugrožava američke diplomate, obaveštajce i demokratske aktiviste koji traže američku pomoć. Objavljivanjem ukradenih i poverljivih dokumenata opasnostima su izloženi ne samo ljudska prava, već i životi i rad tih pojedinaca.

Francuska

Portparol francuske vlade Fransoa Baroen:

- Podržavamo američku administraciju u želji da se izbegne ono što utiče ne samo na organe vlasti, na kvalitet njihovog rada, već i što dovodi u opasnost muškarce i žene koji su bili u službi zemlje. Treba biti veoma pažljiv i solidaran na nivou država u borbi protiv pretnje čiji je cilj autoritet i demokratski suverenitet.

Nemačka

Nemačka vlada najavila je da neće komentarisati sadržaj depeša američkih ambasada širom sveta, ali je osudila objavu tajnih dokumenata.

Italija

Italijanski ministar odbrane Ignacio la Rusa:

- To su jadna naklapanja. Ne bi trebalo da im se poklanja mnogo pažnje. Trebalo je da ti podaci ostanu poverljivi. Istina, bio sam iznenađen sadržinom tih informacija koje su slične onima koje izlaze u žutoj štampi.

Portparol ruskog premijera Dmitrij Peskov rekao je da je rano za komentare:

- Zasad ne može da se kaže ništa konkretno. Najpre treba pogledati koja je engleska reč upotrebljena za opis premijera Putina. Kao drugo, kog nivoa su diplomate i činovnici koji su davali karakteristike o premijeru i predsedniku Medvedevu i u kojim dokumentima. I uopšte, treba proveriti da li je reč o Putinu, a potom komentarisati.

Izrael

Neimenovani visoki izraelski zvaničnik:

- Dobro smo prošli. Dokumenta pokazuju da Izrael nije nije dvoličan i da privatno govori ono što govori i javno kad je reč o neophodnosti da se deluje protiv pretnje iranskog nuklearnog programa. Ispostavilo se da je ceo Bliski istok uplašen mogućnošću nuklearnog Irana. Arapske zemlje pritiskaju SAD na vojnu akciju mnogo više nego Izrael.

Zalivske zemlje

Nijedna arapska zemlja u Zalivu (Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein) do sada nije zvanično reagovala na objavljivanje dokumenata u kojima se vidi da te države, s jedne strane, pozivaju na političko rešavanje iranskog pitanja, a s druge se u razgovorima sa američkim zvaničnicima zalažu za vojnu opciju protiv moćnog suseda.

Iran

Šef iranske diplomatije Hošjar Zebari nije želeo da komentariše sadržaj koji se konkretno odnosi na Iran, ali je rekao da objavljivanje ovih dokumenata odmaže i da je došlo u nezgodno vreme.

Asanž: Hilari da podnese ostavku

2010-12-02T02:57:00.000+02:00

Prvi čovek "Vikiliksa" Džulijan Asanž u izjavi "Tajmu", koju je dao preko "Skajpa", rekao je da državna sekretarka SAD Hilari Klinton treba da podnese ostavku.

(Beta)

Asanž smatra da je ona "odgovorna za izdavanje naređenja američkim diplomatama da špijuniraju Ujedinjene nacije”.

“To predstavlja kršenje međunarodnih konvencija koje je potpisala SAD", naveo je Asanž, koji je izjavu američkom časopisu "Tajm" dao sa nepoznate lokacije.

“Ne mislim da će to u bilo kom slučaju promeniti nešto, ali trebalo bi da podnese ostavku”, poručio je on.

“To bi pokazalo da je bila odgovorna za naredbu američkim diplomatama da špijuniraju u Ujedinjenim naicjama. To je kršenje međunarodnih konvencija čije su SAD potpisnice”, izjavio je Asanž.

Za Džulijanom Asanžom je, podsetimo, raspisana “crvena” Interpolova poternica zbog optužbi da je počinio dva silovanja u Švedskoj.

Srbija spremna da hapsi Asanža

2010-12-02T02:56:00.001+02:00

Srpska policija uhapsiće osnivača "Vikiliksa" Džulijana Asanža ako se pojavi na teritoriji Srbije, kaže Miloš Oparnica, šef beogradske kancelarije Interpola.

Džulijan Asanž (Beta, arhiva)

“Da, Asanž će biti uhapšen ako bude na našoj teritoriji", naveo je Oparnica za “Blic".

"Pošto nije naš državljanin nema smetnji da bude uhapšen i izručen, ukoliko se skriva tu, sem ukoliko kvalifikacija dela za koje se tereti nije politička, a to nije”, kaže Oparnica.

Za Asanžom je raspisana crvena poternica Interpola, kako bi se omogućilo njegovo hapšenje ukoliko bi se pojavio u nekoj od zemalja članica.

Kako je objavljeno na sajtu ove međunarodne policijske organizacije, kao krivica navedeno je “krivično delo seksualne prirode”, pošto je Asanž u Švedskoj osumnjičen za silovanje, što je optužba koja je prvo odbačena, a potom ponovo aktivirana.

Asanž je optužen za silovanje dve osobe u Švedskoj, jer je obećao da će koristiti kondom, ali to obećanje nije ispunio, što je u toj zemlji strogih zakona dovoljno da posluži kao osnov za podizanje optužnice.

Asanžov sajt "Vikiliks" je u centru pažnje svetske javnosti poslednjih dana zbog objavljivanja poverljivih dokumenata koji su otkrili mnoge neugodne tajne svetske diplomatije.

Radnicima EPS 70 miliona evra

2010-11-29T02:26:00.000+02:00

U „Kolubari", „Kostolcu" i TENT-u godinama nije plaćan smenski rad, pa zaposleni masovno tuže EPS i dobijaju odštete između 5.000 i 7.000 evra. Oštećeno čak 11.000 radnika

Naplata preko suda... Radnici su čekali i - dočekali

„Elektroprivreda Srbije" moraće da isplati sedam milijardi dinara, odnosno nešto manje od 70 miliona evra radnicima kojima u poslednjih pet godina nije redovno isplaćivan smenski rad. Ukupno je oštećeno 11.000 zaposlenih, a pojedinačni iznosi koje će dobiti su između 5.000 i 7.000 evra.

Radnici „Kolubare" i „Kostolca", gde ima najviše smenskih radnika (nemaju klasično radno vreme, već im se smene stalno menjaju), masovno podnose sudske tužbe, a mnogi su već dobili i presude i naplatili ih. Milan Đorđević, predsednik sindikata EPS-a, potvrđuje za Press da će ova kompanija morati da isplati svih sedam milijardi dinara.

„Kolubara" već plaća

I u Rudarskom basenu „Kolubara" potvrđeno nam je da je od početka godine radnicima koji su tužili preduzeće zbog smenskog rada isplaćeno 43 miliona dinara!

- Na osnovu 33 pravosnažne presude, kojima je obuhvaćeno 77 radnika „Kolubare", isplaćeno je 43 miliona dinara, a svaki radnik u proseku je dobio oko pola miliona - rečeno nam je u pres-službi.

Kako nezvanično saznajemo, identične tužbe prosledilo je još oko 1.000 radnika površinskih kopova i ti procesi su u toku. Ako sud uvaži zahteve tih radnika, a sva je prilika da hoće, kasa „Kolubare" biće „lakša" za oko pola milijarde dinara.

- Radnici „Kolubare" su od pre šest meseci masovno počeli da podnose tužbe. Predlagali smo da se radnicima isplati glavnica duga, da se novac ne rasipa na sudske troškove, međutim, taj predlog nije prihvaćen. Sada „Kolubara", umesto da plati osnovni dug od 240.000 dinara, radnicima isplaćuje po pola miliona dinara zbog kamata i sudskih troškova - kaže Miodrag Ranković, predsednik sindikata u „Kolubari".

Sindikalci objašnjavaju da prema Zakonu o radu, koji je izmenjen 2005. godine, svi smenski radnici imaju pravo na veću platu od 26 odsto u odnosu na osnovnu zaradu. S obzirom na to što zbog sistema rada radnici EPS-a često moraju da menjaju smene u kojima rade, oko 11.000 njih ima pravo na ovo povećanje. U Sindikatu EPS-a tvrde da kompanija nije isplaćivala ove nadoknade na vreme, zbog čega je nekoliko hiljada radnika već tužilo firmu, a većina presuda je u njihovu korist!

PRETE I ŠTRAJKOM

Predsednik sindikata TENT-a Milovan Despotović kaže da je u ovoj firmi do sada samo dva do tri odsto radnika dobilo odštetu, a da su ostali spremni i da štrajkuju.

- Ako i dalje budu opstruirali uplate, mislim da će biti vrlo radikalnih zahvata. U krajnjem slučaju tolerisaćemo ih još nekoliko meseci - upozorava Despotović.

- U EPS-u ima oko 11.000 smenskih radnika i većina je podnela tužbe. Kada je 2005. promenjen Zakon o radu, EPS nije isplaćivao te nadoknade na vreme. Do sada smo dobili gotovo sve tužbe, a veliki broj njih će tek da dođe na red - kaže Milan Đorđević, predsednik sindikata EPS-a.

Svi podneli tužbe

Svi smenski radnici najveće srpske termoelektrane „Nikola Tesla" podneli su tužbe protiv EPS-a, tvrdi predsednik sindikata TENT-a Milovan Despotović.

- Kod nas ima oko 1.100 ljudi koji rade u smenskom režimu. Ti ljudi proizvode pola struje u Srbiji i rade na velikim mašinama koje koštaju po nekoliko miliona evra. Od marta 2005, kada je zakon stupio na snagu, više puta smo pokušavali da pregovaramo sa poslovodstvom i rešimo situaciju, ali nismo uspeli. Onda su jedno vreme tvrdili da je smenski rad isplaćen kroz plate, pa nas ubeđivali da mi to pogrešno tumačimo. Tek posle nekoliko presuda suda počeli su da isplaćuju novac. Sad su postali svesni da je napravljena ogromna šteta i preduzeću i državi - kaže Despotović.

Iz EPS-a su juče poručili da ćemo odgovore na pitanja o neplaćanju smenskog rada i sudskim tužbama dobiti naredne nedelje.

Karlos Slim diže cenu impulsa za 100%?

2010-11-29T02:18:00.000+02:00

U Meksiku, u kom „Amerikan movil" Karlosa Slima ima monopol, impulsi duplo skuplji nego u Srbiji, iako je prosečna plata ista. Biće i otpuštanja

Ukoliko „Amerikan movil", čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu Karlos Slim, kupi 51 odsto „Telekoma" telefoniranje će biti znatno skuplje, a broj zaposlenih manji, jer je on po tome poznat u Meksiku, gde drži monopol u telekomunikacijama.

Poznavaoci prilika u telekomunikacijama upozoravaju da je Slim, koji je prvu ozbiljniju zaradu stekao trgovinom cigaretama, posle kupovine kompanije „Telefonos de Meksiko" (Telmeks), zadržao monopol i povećao cene, pa je prošle godine Organizacija za ekonomsku saradnju iz Pariza Meksiko proglasila za zemlju sa najskupljim telefonskim impulsima u svetu.

Ko je Karlos Slim
- Rođen je 1940. u Meksiko Sitiju, gde je 1961. stekao zvanje inženjera
- Tvrdi da je počeo da trguje akcijama na berzi još sa 12 godina, a već sa 25 imao je 400.000 dolara
- Vlasnik kompanija „Telmeks", „Telcel" i „Amerika movil"
- 1976. za milion dolara kupio 60 odsto „Galas de Meksika", kompanije koja štampa etikete za kutije cigareta
- 1981. godine kupio većinski paket akcija u „Cigatamu", kompaniji za proizvodnju i prodaju cigareta
- Devedesetih godina prošlog veka privatizuje „Telefonos de Meksiko"
- U julu ove godine, u Njujorku kupio kuću za 44 miliona dolara
- Imovina 83 milijarde dolara
- „Amerikan movil" ima 211 miliona korisnika mobilne i 25 miliona korisnika fiksne telefonije u 18 zemalja

Paprene cene u Meksiku

Bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić upozorava da se Slim obogatio upravo kroz privatizaciju „Telmeksa" i potvrđuje da Meksiko važi za jednu od najskupljih zemalja u oblasti telekomunikacija.

- Slim poseduje južnoamerički operater „Amerikan movil", sa sedištem u Meksiku. Kompanija u toj zemlji ima 80 odsto fiksnih linija, pri čemu je broj telefona na 100 stanovnika dva puta manji nego u Srbiji. To govori koliko je mreža razvijena. A, građani Meksika, koji imaju otprilike isti životni standard i prosečne plate kao mi, s tim da je nezaposlenost veća, plaćaju impulse duplo skuplje nego u Srbiji. Kako onda možemo da očekujemo da ćemo mi dobiti bolje uslove od korisnika u zemlji u kojoj je rođen? - pita Smiljanićeva.

Poređenja radi, prosečna plata u Meksiku je 480 dolara (oko 38.000 dinara), dok je kod nas gotovo 36.000. Takođe, broj zaposlenih u kompaniji „Amerika movil" je 41.000 na 211 miliona korisnika, dok „Dojče telekom" i „Frans telekom" sa neznatno manjim brojem klijenata imaju čak 6,5 odnosno 4,5 puta više zaposlenih. Sličnu razmeru kao Nemci i Francuzi imaju i Austrijanci, koji su takođe otkupili tendersku dokumentaciju.

Smiljanićeva, kao izričiti protivnik privatizacije najprofitabilnijeg srpskog preduzeća, ističe da će država prodajom „Telekoma" izgubiti svaku kontrolu nad njim.

- A u slučaju prodaje 31 odsto akcija, ukoliko grčki OTE reši da proda svojih 20 odsto, gubimo i kontrolu i novac, koji ni u slučaju prodaje 51 odsto akcija nije naročito velik - ocenjuje Smiljanićeva.

Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović takođe se slaže da nam ne gine udvostručavanje cena impulsa i otpuštanje radnika ako Slim kupi „Telekom".

- To će se, zapravo, desiti bilo koja strana kompanija da ga kupi. Budući da postoji monopol, svaki budući vlasnik će nastojati da maksimizira profit, a pošto posle prodaje „Telekoma" mi nećemo imamo domaćeg igrača koji će moći da koriguje cene, stalno ćemo imati poskupljenje usluga - smatra Pavlović.

AKCIJE U „SITI GRUPI"

Karlos Slim poseduje i akcije u „Siti grupi", koja je privatizacioni savetnik za prodaju „Telekoma Srbije". On je 2008. otkupio jedan odsto akcija tog preduzeća.

Grci bi da prodaju

Grčka kompanija OTE po svemu sudeći namerava da proda svojih 20 odsto u „Telekomu", a o konačnoj odluci Vladu Srbije bi trebalo da obavesti do kraja godine. U tom slučaju, kako je za Press rečeno u Ministarstvu finansija, postoji mogućnost da država na tenderu ponudi samo 31 odsto „Telekoma".

Ovakav potez Vlade, po mišljenju Branka Pavlovića, bio bi kršenje objavljenog oglasa i značio bi da Vlada cilja na određenog kupca.

- Ako država zbog OTE-a smanji svoj paket, znači da već ima kupca koji ne može da kupi 70 odsto paketa akcija, već samo 51 odsto - smatra Pavlović.

Hilari Klinton naredila špijuniranje generalnog sekretara UN!

2010-11-29T02:07:00.000+02:00

Hilari Klinton, američki državni sekretar, u julu 2009. godine naredila je američkim diplomatama da skupljaju detalje o komunikacionim sistemima koje koriste čelnici Ujedinjenih nacija, uključujući šifre koje koriste na privatnim i javnim mrežama za zvaničnu komunikaciju!

Šokantan zaključak da zvanični Vašington sprovodi specijalnu obaveštajnu kampanju prema liderima UN - uključujući generalnog sekretara Ban Ki Muna i prestavnike Saveta bezbednosti iz Kine, Rusije, Francuske i Velike Britanije - proizilazi iz poverljivih dokumenata američke diplomatije koje je juče objavio vebsajt Vikiliks.

Špijuniran: Ban Ki Mun

Kako navodi britanski Gardijan na svom sajtu, od dilpomata SAD se tražilo i da dostave detaljne biometrijske informacije (DNK uzorak, sken zenice oka i otiske prstiju!) ključnih zvaničnika UN, uključujući tu podsekretare, čelnike specijalizovanih agencija i njihove glavne savetnike, glavne pomoćnike generalnog sekretara, vođe mirovnih operacija i političkih misija, u šta spadaju i predvodnici mirovnih snaga UN. Takođe su zahtevani i obaveštajni podaci o Ban Ki Munovom stilu upravljanja i donošenja odluka, kao i o njegovom uticaju na Sekretarijat. I ne samo to! Vašington je tražio i brojeve kreditnih kartica, imejl adrese, telefonske, faks i pejdžer brojeve...

Bela kuća je osudila odluku vebsajta "VikiLiks" da objavi oko četvrt miliona poverljivih dokumenata koji se uglavnom odnose na diplomatsku prepisku Stejt departmenta sa američkim ambasadama i konzulatima.

"Banka Inteza" daje povoljnije kredite za Kraljevčane

2010-11-24T16:20:00.000+02:00

"Banca Inteza" saopštila je danas da će građanima Kraljeva i okoline, bez obzira da li su klijenti banke, odobravati gotovinske kredite bez učešća, odnosno depozita i bez naknade za obradu kreditnog zahteva.

Krediti se odobravaju u iznosu od 500 do 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz kamatnu stopu od 7,5 odsto na godišnjem nivou, rok otplate do 48 meseci uz grejs period od godinu dana.

"Banca Inteza" je saopštila da nastoji da da svoj doprinos i neophodnu pomoć građanima Kraljeva u popravci oštećenih objekata i kupovini potrebnih dobara, nakon što je to područje pogodio jak zemljotres.

"Banca Inteza" je ugroženim gradjanima Kraljeva čiji su domovi oštećeni u razornom zemljotresu ranije uputila pomoć u iznosu od pet miliona dinara.

Ekskluzivno, Dr Vodarg: Nova prevara sa svinjskim gripom

2010-11-21T20:23:00.001+02:00

Nemački doktor koji je vodio borbu protiv SZO zbog proglašenja lažne pandemije svinjskog gripa u interesu farmaceutskih kompanija, najavljuje da korumpirani stručnjaci spremaju lažni izveštaj o pandemiji krajem godine

Upozorenje... Naučnici koji kreiraju politiku SZO rade i za farmaceutske kuće

Nemački doktor Volfgang Vodarg, doskorašnji predsednik Komiteta za zdravstvo Saveta Evrope, koji je tokom prošlogodišnje pandemije svinjskog gripa tvrdio da se radi o velikoj prevari iza koje stoje interesi farmaceutskih kompanija, u ekskluzivnoj izjavi za Press najavljuje novu veliku prevaru Svetske zdravstvene organizacije za predstojeću sezonu gripa!

Tiodorović: Grip je pod kontrolom

Branislav Tiodorović kaže da svetski epidemiolozi smatraju da se virus nalazi pod kontrolom i da se u narednim godinama ne očekuju značajna mutiranja virusa A (H1N1).

- Svetski priznate epidemiološke institucije smatraju da je stvar pod kontrolom, ali to ne znači da treba da se opustimo - navodi Tiodorović.

Doktor Vodarg, koji je danas počasni član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tvrdi da naučnici koji kreiraju politiku SZO ujedno rade i za velike farmaceutske kuće, a za kraj ove godine pripremaju izveštaj koji bi trebalo da bude putokaz u daljoj borbi protiv, kako kaže, „lažne pandemije" i strahuje da bi vlade mnogih zemalja ponovo mogle da nasednu na prevaru i potroše veliki novac na nepotrebne vakcine.

Pandemija marketinška ideja

- Svetska zdravstvena organizacija je u oktobru ove godine najavila naučnu evaluaciju strategije borbe protiv pandemije, a kao glavni partner je imenovan profesor Jonatan van Tam i njegov institut na Univerzitetu u Notingemu. Očigledno da Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne smeta što je profesor Van Tam radio za kompanije „Roš„, „Aventis" i GSK kao vodeća figura upravo u multimilijarderskim poslovima na sprečavanju ptičjeg i svinjskog gripa. On sada kao ekspert za javno zdravlje treba za SZO da proceni kako su „preventivne aktivnosti uticale na pandemiju H1N1 u 2009. godini", i kako bi se „identifikovale dobre akcije za buduće prostore gde bi se širila pandemija ili gde je potrebna dodatna podrška SZO". Najavljeno je da će izveštaj biti gotov do kraja 2010. godine. Očigledno da je SZO imuna na proteste javnosti i ignoriše evropske parlamentarce, koji insistiraju na većoj transparentnosti, i nastavlja da neguje opasne veze sa ekspertima koje finansira farmaceutska industrija. Naravno, ispostavlja se da su pandemije bile naučna fantastika i marketinška ideja dobro plaćenih eksperata farmaceutskih kompanija. Podsetiću da je Savet Evrope istražio lažnu pandemiju koju je proglasila Svetska zdravstvena organizacija, a britanski poslanik u Savetu Evrope Pol Flin prezentovao je sada već dobro poznati izveštaj u junu prošle godine u kom je okrivio SZO da otvara vrata interesima industrije - kaže nam Vodarg.

SZO pere ruke

Izveštaj ekspertskog tima Saveta Evrope nedavno je optužio trojicu stručnjaka SZO Freda Hajdena, Arnolda Monta i Karla Nikolsona da su dobijali novac od farmaceutskih kompanija koje proizvode lekove protiv virusa gripa. Doktor Vodarg ističe da je SZO degradirala svoje pozicije i zbog veza sa naučnicima koji se nalaze u očiglednom sukobu interesa „žrtvovala svoju nezavisnost kao najznačajnijeg faktora postavljanja standarda u oblasti javnog zdravlja".

- Čini mi se da je uprkos agresivnoj kampanji sve manje doktora i pacijenata koji slušaju savete SZO. Ali problem je što se pitaju vlade zemalja koje mogu ponovo da nasednu na ovu priču. Mi pre svega treba da postavimo pitanje našim vladama, zašto ćute i plaćaju dok se u međuvremenu najznačajnija međunarodna zdravstvena organizacija koristi kao poligon za zadovoljavanje pohlepe beskrupuloznih farmaceutskih kompanija - kaže Vodarg.

Melita Vujnović, zamenica šefa nacionalne kancelarije SZO u Srbiji, rekla je za Press da su procedure kontrole sukoba interesa za bilo kog eskperta koji se angažuje za neki od programa SZO jasno definisane i uputila nas na centralu SZO u Ženevi, gde ističu da optužbe da je SZO stvorila „lažnu pandemiju" kako bi donela ekonomski benifit farmaceutskoj industriji nisu naučno podržane i „istorijski su potpuno netačne".

- SZO se bori protiv nedozvoljenih uticaja. Politika SZO u suzbijanju svinjskog gripa nije pod nedozvoljenim uticajem farmaceutske industrije. SZO sarađuje sa širokim spektrom partnera uključujući i privatni sektor. Postoje brojne procedure koje su garancija da ne dođe do sukoba interesa članova SZO. Eksperti potpisuju deklaraciju u kojoj detaljno iznose svoje profesionalne i finansijske interese koji bi mogli da ugroze nezavisnost njihovog rada - tvrde u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

SVET
- Pandemija svinjskog gripa proglašena je jula 2009, a SZO je kraj pandemije proglasio u avgustu 2010.
- Od svinjskog gripa umrlo je oko 18.450 ljudi
- Farmaceutske kompanije zaradile su preko sedam milijardi dolara na lekovima
- U Evropi je „prodato" 130 miliona vakcina, a vakcinisalo se samo 42 miliona ljudi
SRBIJA
- Potvrđeno je 137 smrtnih slučajeva
- Vakcinisano je oko 200.000 ljudi
- Bačeno je preko 600.000 vakcina kojima je prošao rok trajanja
- Jedna doza vakcine koštala je 799 dinara, što znači da je „bačeno" oko 520 miliona dinara
- Kampanja Ministarstva zdravlja „Zavrnimo rukav" koštala je dodatnih 11,6 miliona dinara

Naši stručnjaci, s druge strane, smatraju da ne može da se govori da nije bilo pandemije, ali i da je borba protiv virusa gripa suviše ozbiljno pitanje za čovečanstvo da bi se tu mešali finansijski interesi. Branislav Tiodorović, član Republičke komisije za zarazne bolesti, kaže da su optužbe doktora Vodarga u skladu sa njegovim ranijim istupima u javnosti.

Odgovoriti na prozivke

- To što kaže za nastupajući izveštaj u duhu je onoga što se i do sada saopštavalo od strane raznih aktera. Zadatak SZO je da odgovori na prozivke i definiše svoje stavove do kraja. Činjenica je da smo imali pandemiju i da su obolevali mladi ljudi. U Srbiji je bilo preko 63 odsto mladih ljudi od ukupnog broja obolelih. Umrlo je 137 osoba za koje se sa sigurnošću može reći da su umrle od gripa, a među njima i 10 trudnica dok je najveći broj ostalih umrlih pripadao hroničnim bolesnicima. Broj obolelih bio je dva do tri puta veći od onog u prethodnim sezonama gripa, ali svakako da je bilo mnogo i kontroverzi. Treba se kloniti svega što može kompromitovati pozitivne napore da Svetska zajednica organizovano odgovori na izazove poremećaja biološke ravnoteže i klimatskih poremećaja. Siguran sam da u takvim naporima nema mesta ni kvazinaučnicima ni „biznismenima" - zaključuje Tiodorović.

Laza Ristovski za Press: I ja ću da štrajkujem!

2010-11-17T10:36:00.000+02:00

Dokle će filmski radnici da ćute o tome što se ne usvaja zakon o kinematografiji? Da li se plaše da se ne zamere stranačkim komisijama pa da na konkursu ne dobiju pare, kao što meni nisu dali obećani novac za film „Beli lavovi"?

Moraću da dižem kredit da isplatim filmske radnike, jer je pare za moj film neko potrošio za neke druge stvari

Glumac i reditelj Lazar Ristovski ogorčen je što nije dobio obećani novac od Filmskog centra i Ministarstva kulture za svoj film „Beli lavovi", zbog čega je morao da prekine snimanje! U intervjuu za Press Ristovski poručuje da će štrajkovati dok se ne usvoji zakon o kinematografiji, jer ne želi da bude žrtva stranačkih prepucavanja!

- Mene ne zanima koja stranka uslovljava koju i zašto i ko se tu preko koga prepucava. Mene zanima da se bavim svojim poslom, a ako mi se to osporava, onda ću i ja, kao junaci mog filma, da štrajkujem! Dokle će filmski radnici da ćute što se ne usvaja zakon o kinematografiji?! Čega se to boje reditelji i producenti u Srbiji? Da se ne zamere stranačkim komisijama, pa da na sledećem konkursu ne dobiju pare? Ja ne pripadam nijednoj stranci i vrlo mi je teško da prođem na konkursima. Tako sam na gradskom konkursu pre nekoliko dana izbačen sa glavne liste i stavljen na listu čekanja sa svojim projektom jer je komisija bila stranačka!

Zar i vi niste svojevremeno podržali G17 Plus?

- Mene podržavaju oni koji veruju u moj rad i u mene. Da li je to i Dinkić i G17, ne znam. To što sam nekada pomagao Dinkiću i stranci je bio trenutak mog izbora i moje odluke da bi moja pomoć mogla da koristi demokratskim promenama. Tako sam pomagao i predsedniku Tadiću na izborima za predsednika. Drago mi je da se nisam prevario. Mislim da je Tadić pravi predsednik koji je sada Srbiji potreban. On je tolerantan i čovek sa vizijom bolje sutrašnjice za sve ljude koji žive u Srbiji i okruženju. Ali, mene ipak najviše podržava moje dosadašnje delo. Moje uloge u pozorištu i na filmu. A imam i podršku publike, koja ceni ono što sam uradio. Zar to nije dovoljno?

Ogorčen... Ristovski započeo rat sa filmskim institucijama u Srbiji

Strahujete li od posledica svojih reči?

- Da brinem o posledicama, ne bih ovo rekao! Ja se ne ponašam u skladu sa dnevnom politikom, već sa sopstvenim osećajem morala.

Dokle ste zapravo stigli u realizaciji projekta „Beli lavovi"?

- Projekat je izabran na konkursu Filmskog centra Srbije kao jedan od pet najboljih. Zahvaljujući fondu Filmskog centra i Ministarstvu kulture, zatim pokrajinskom vojvođanskom fondu, krenuo sam u realizaciju filma. Ovih dana sam dobio vest da je projekat dobio pare i od fonda u Hrvatskoj, što je divna vest. Zahvaljujući našim sponzorima završio sam veći deo, ostalo je još nekoliko scena koje nisam snimio zbog nedostatka sredstava. Kad sakupim novac završiću film. Do tada ću montirati materijal koji je snimljen. Novca za kinematografiju je uvek malo i pravljenje filma u Srbiji je svojevrsna avantura. Pošto se u filmu moj glavni junak Dile bori za istinu i za prava radnika, ne mogu ni ja, koji ga tumačim, drugačije da postupam, pa ću na vaše pitanje odgovoriti istinom.

Nedavno su reditelji Nebojša Pajkić, Darko Lungulov, Maja Uzelac i Kosta Đorđević dobili novac od Sekretarijata za kulturu za svoje projekte. Koja institucija nije prema vama ispoštovala svoje obaveze?

- Filmski centar Srbije i Ministarstvo kulture se nisu baš pokazali kao dobri domaćini i vešti u svom poslu, a naročito Filmski centar, jer do dan-danas nisu isplatili pare za moj projekat koji sam sad morao da prekinem. Moraću da dižem kredit da isplatim filmske radnike, dok je pare za film neko drugi potrošio za neke druge stvari. To je jedini film koji se trenutno snima u Srbiji. Ili bar jedini koji su podržali Ministarstvo i FCS. Šta bi bilo da se snimaju tri-četiri filma? Kako bi se tek onda snašla institucija FCS, koja je osnovana jedino da brine o snimanju filmova u Srbiji?

Isprva je Gordan Mihić bio potpisan kao scenarista, a sada se vi pojavljujete u toj ulozi. Šta se dogodilo sa originalnim scenariom?

- Bio sam prinuđen da, usled nedostatka sredstava, drastično skratim Mihićevu verziju. Onda sam dodao i dosta mojih rešenja i Mihić i ja smo se dogovorili da je najispravnije da on bude autor priče po kojoj sam ja napravio scenario.

Jovan se bori za prava ravnogoraca

U nastavku serijala „Selo gori, a baba se češlja" Lazar Ristovski se u ulozi Jovana bori za rehabilitaciju patriota iz Ravnogoskog pokreta.

- Jovana i seljane Petlovca očekuje borba za rehabilitaciju oca starog kuma kao pripadnika Ravnogorskog pokreta. To je jedan moralni dug koji treba odužiti prema nevino stradalima, koji su bili patriote. Dug prema onima koji nisu činili zlodela, a streljani su na pravdi Boga. Mislim da će to biti jedna dominantna epizoda u ovoj sjajnoj seriji, autorskom delu Radoša Bajića, koja je ne samo svedok vremena srpskog sela, već i svedok istorije i etike vremena o kome govori. Jovan, koga ja tumačim, najbolji je posmatrač i učesnik, jer kao čovek koji dolazi sa strane, vidi Srbiju svežim očima i čudi joj se.

Ceca pokazala JK ko je zvezda

2010-11-17T10:35:00.000+02:00

Folk diva Svetlana Ražnatović poput svetskih zvezda na proslavu 700. broja „Sveta" došla u pratnji telohranitelja, dok je Jelena Karleuša pristigla sa mamom i tetkom!

Svetlana Ražnatović još jednom je opravdala titulu najveće srpske pevačke zvezde! Naime, Ceca se u ponedeljak veče pojavila na proslavi 700. broja tabloida „Svet" i sve prisutne ostavila bez daha.

Ražnatovićeva je, kako dolikuje jednoj zvezdi, na žurku stigla poslednja, u pratnji nekoliko telohranitelja i obučena po poslednjoj modi. Time je jasno stavila do znanja folk pevačici Jeleni Karleuši kako treba da se ponaša jedna zvezda, budući da je ova na žurku povela celu porodicu, predvođenu mamom Divnom i tetkom Danijelom.

Poslednji „udarac" Karleuši Ceca je zadala tačno u ponoć, kada su je urednik „Sveta" Nikola Golubović i vlasnici „Kolor presa" Robert i Sandra Čoban pozvali kao najveću zvezdu da zajedno sa njima preseče slavljeničku tortu, koja se kao trijumf njihovog uspeha spustila sa plafona. Očevici tvrde da je Karleuša u tom trenutku, kada je shvatila da definitivno ni po stajlingu ni po „sarma" frizuri nije bila zvezda večeri, besno otišla u toalet, u kom se zadržala 20 minuta.

Inače, „Svetova" žurka definitivno je ponela epitet najbolje organizovane u 2010. godini jer je na jednom mestu okupila čitavu estradu! Među prvima na žurku su stigli Viki Miljković, Saša Vidić, Kaja i Danijela Vranić! U VIP separeima uživali su: kreatorka Suzana Perić, Bojana Stojković, Nikola Lazetić i Sonja Marić, Ana Nikolić, Nataša Bekvalac, Mira Škorić, Neda Ukraden, Dara Bubamara, Slađana Ivanišević, Isidora Bjelica, Boško Jakovljević, Aleksandra Jeftanović, Slobodan Vasić, Tina Ivanović, Dragana Katić, Tihomir Tepić i drugi.

Pažnju prisutnih izazvao je dolazak voditeljke Pinka Sandre Obradović, koja je bila obučena samo u korset! Interesantno je da je survajverka Bojana Barović dobila nagradno putovanje u Dubai, na koje će povesti dečka Nikolu Rokvića. Na sceni su se ređali brojni pevači, a najveći aplauz dobila je Indi, koja je otpevala „Bato, bre" i „Gas, gas" i Zorica Brunclik koja je izvela „Avlije".

Duvanski lobi uzvraća udarac

2010-11-17T10:33:00.001+02:00

Najveće duvanske kompanije počele globalnu ofanzivu protiv antipušačkih mera kao što su zabrane pušenja, zabrane reklama i povećani porezi na cigarete

Alarmantno... Prodaja cigareta u svetu godišnje raste za dva procenta

Velike duvanske kompanije, kao što su „Filip Moris" i „Britiš ameriken tobako", krenule su u ofanzivu protiv ograničenja na reklamiranje cigareta u Britaniji, upozorenja na štetnost pušenja u Južnoj Americi i povećanja poreza na duvan u Meksiku i na Filipinima, preneo je jučerašnji Njujork tajms. Takođe, ove kompanije troše milijarde dolara na lobiranje i marketinške kampanje u Africi, Aziji, pa i u Australiji.

Duvanska industrija je pojačala napore pred skup koji će se u ponedeljak održati u Urugvaju. Tamo se sastaju zvaničnici iz oblasti zdravstva iz 171 države sveta, koji nameravaju da odrede uputstva za sprovođenje Okvirne konvencije o kontroli duvana.

Vrbovanje novih pušača

„Filip Moris" je ove godine tužio vladu Urugvaja, tvrdeći da je njena regulativa koja se odnosi na duvan preterana. Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije ocenili su da je to pokušaj zastrašivanja zemalja koje će prisustvovati konferenciji, na kojoj će se odrediti striktniji marketinški zahtevi. Urugvajski zakon nalaže da upozorenje o štetnosti pušenja po zdravlje pokriva 80 odsto površine kutije cigareta. Takođe, svaki brend ograničava se na samo jedan dizajn, kako pušači ne bi bili navedeni da pomisle da je proizvod u drugom dizajnu manje štetan.

- Oni koriste tužbe da bi pretili zemljama sa nižim i srednjim prihodima - izjavio je Daglas Bečer, koji je na čelu inicijative protiv duvana pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Bruto domaći proizvod Urugvaja iznosi polovinu ukupnih godišnjih prodaja „Filipa Morisa", koje dostižu 66 milijardi dolara. Bečer kaže da duvanske kompanije agresivno regrutuju nove potrošače u nerazvijenim zemljama, da bi zamenili one koji ostavljaju cigarete ili umiru u Evropi i SAD, gde je stopa pušenja strmoglavo pala. Prodaja cigareta u svetu godišnje raste za dva procenta.

Potpredsednik i portparol „Filipa Morisa" Piter Nikson izjavio je da se ta kompanija povinuje zakonima marketinga svake zemlje dok prodaje legalan proizvod odraslim potrošačima. On je rekao da je cilj tužbi da se dovede u pitanje preterana regulativa i zaštite robna marka i komercijalna prava svojine. Njujork tajms piše da je „Filip Moris" posebno agresivan u tužbama. Kompanija je tužila i Brazil, tvrdeći da slike za koje vlada traži da se stave na pakovanja cigareta netačno prikazuju efekte pušenja po zdravlje. Ogranci kompanije u Irskoj i Norveškoj podneli su tužbu zbog odredbi o zabrani izlaganja cigareta u prodavnicama.

Strogi zakoni u Urugvaju... Upozorenja pokrivaju veći deo površine paklice

Politički uticaj

U Australiji, gde je vlada objavila plan da sva pakovanja cigareta budu u običnim smeđim ili belim pakovanjima, da bi postala manje privlačna, kompanija je pomogla opozicionu kampanju na saveznim izborima prošlog leta. Nikson kaže da to nije nikakva tajna:

- Mi smo im pomogli, ali ih nismo kontrolisali.

Nikson se, ipak, slaže da je pušenje štetno i podržava razumnu regulativu.

BAT, drugi najveći proizvođač duvana u svetu, čija je vrednost prodaje 23 milijarde dolara, a čiji godišnji profit iznosi 4,4 milijarde dolara, troši milione na lobiranje protiv mera usmerenih protiv pušenja, sa porukom da će se njima ohrabriti crno tržište cigareta i da će samo kriminalci imati koristi, dodaje Njujork tajms.

Konferencija počinje u urugvajskom mestu Punta del Este. Njeni učesnici nastojaće da dodaju posebne odredbe u Okvirnu konvenciju o kontroli duvana, koju je od 2003. godine ratifikovala 171 država.

Amerika - utočište za naciste

2010-11-17T10:32:00.001+02:00

Američke obaveštajne službe su posle Drugog svetskog rata od SAD načinile utočište za naciste i njihove saradnike, navodi se u izveštaju Sekretarijata za pravosuđe koji je objavio jučerašnji „Njujork tajms".

Od naciste do oca rakete „Saturn V"... Artur Rudolf

Sekretarijat je od 2006. godine pokušavao da spreči objavljivanje u javnosti tog izveštaja, koji ima 600 stranica i proizvod je šest godina rada ali je, pod pretnjom tužbe, prošlog meseca predao prilično redigovanu verziju privatnoj grupi pod nazivom „Arhiva nacionalne bezbednosti".

Mnogi delovi koji su u pravnom i diplomatskom smislu bili osetljivi, uklonjeni su, ali je „Njujork tajms" došao u posed kompletne verzije.

U izveštaju se navode i uspesi i neuspesi pravnika, istoričara i istražitelja Kancelarije za specijalne istrage (OSI) pri sekretarijatu, koja je formirana 1979. godine da bi deportovala naciste. Najveću osudu izazivaju delovi izveštaja u kojima se otkrivaju veze Centralne obaveštajne službe (CIA) sa nacističkim emigrantima. Raniji vladini izveštaji potvrđivali su da je CIA koristila naciste u obaveštajne svrhe, ali u ovom izveštaju se to dokumentuje.

Izveštaj navodi da je OSI saznala da je nekim nacistima garantovan ulazak u SAD iako su vladini zvaničnici znali za njihovu prošlost.

„Amerika, koja se ponosi time što je utočište za progonjene, postala je - u izvesnoj manjoj meri - i utočište za progonitelje", kaže se u izveštaju. „Neki mogu da vide saradnju vlade sa progoniteljima kao faustijansku nagodbu. Drugi će je videti kao razuman moralni kompromis, rođen iz nužde", dodaje se. U izveštaju se navodi i da je broj nacista koji su ušli u SAD gotovo sigurno znatno manji od 10.000, koliko se često navodilo. Od stvaranja OSI, više od 300 nacista je deportovano, oduzeto im je državljanstvo i zabranjen ulaz u SAD. Među nacistima koji su dobili pomoć američkih obaveštajnih zvaničnika, navodi se Oto fon Bolšving, pomoćnik Adolfa Ajhmana, koji je pomagao u razvoju početnog plana „čišćenja Nemačke od Jevreja", a kasnije u SAD radio za CIA. Fon Bolšving je umro iste godine kada je sekretarijat zatražio njegovu deportaciju. Takođe se pominje Artur Rudolf, nacistički naučnik koji je doveden u SAD zbog stručnosti u raketnom programu. To je bilo u okviru operacije „Spajalica" (Paperclip) za regrutovanje naučnika koji su radili za naciste. Rudolf je kasnije dobio priznanje NASA kao otac rakete „Saturn V", koja je Amerikancima omogućila let na Mesec. U izveštaju se navodi zahtev drugog čoveka sekretarijata za pravosuđe iz 1949. godine, kojim se od imigracionih vlasti traži da dozvole Rudolfu da iz Meksika ponovo uđe u SAD, da se „ne bi naškodilo nacionalnim interesima".

Kasnije se ispostavilo da je Rudolf mnogo više bio aktivno uključen u eksploataciju ropskog rada zatvorenika, nego što su to obaveštajni zvaničnici priznavali. On je deportovan 1984. godine u Nemačku, uz protivljenje obaveštajnih zvaničnika.

Novi detalji zločina: Kamere 'Madere' snimile masakr!

2010-11-15T00:00:00.000+02:00

Na snimcima bezbednosnih kamera jasno se vidi kako je Ljiljana Biba Mitić izvukla pištolj iz torbe i hladnokrvno pucala u Ljubomira Dapčevića i Milicu. Policajcima nakon hapšenja rekla: „Ljubo je ubio našeg sina, zato sam ja ubila njega i njegovu ćerku!"

Smišljeno i hladnokrvno... Uviđaj nakon zločina ispred restorana

Bezbednosne kamere poznatog beogradskog restorana „Madera" snimile su kako je Ljiljana Biba Mitić, posle svađe sa bivšim mužem Ljubomirom Dapčevićem (58), iz torbe izvadila pištolj i hladnokrvno s leđa pucala u njega i njegovu ćerku Milicu (22). Kako Press saznaje, Ljiljana je, nakon što je spasena iz Save kada je pokušala da se ubije, policajcima rekla: „Ljubo je ubio našeg sina, zato sam ja ubila njega i njegovu ćerku!"

Policija u Urgentnom centru

Portparol Kliničkog centra Srbije Drago Jovanović izjavio je juče da je stanje Ljiljane Mitić stabilno. Prema njegovim rečima, ona je posle reanimacije prebačena na Odeljenje intenzivne nege i pod stalnim je nadzorom lekara. Prema nezvaničnim saznanjima Pressa, Ljiljana je teško povredila unutrašnje organe nakon što je skočila sa mosta.

Osim nadzora lekara, Ljiljanu u bolnici čuvaju i policajci. Ona će biti saslušana u policiji tek kada se proceni da se potpuno oporavila i da je u stanju da priča o tragičnom događaju. Posle oporavka, protiv Ljiljane će biti podneta krivična prijava za teško ubistvo.

Policija je zabranila objavljivanje snimka bezbednosnih kamera ispred „Madere", jer se na njima, kako saznajemo, jasno vidi da je Ljiljana s leđa bez premišljanja likvidirala bivšeg muža i njegovu ćerku iz drugog braka!

Metak u potiljak

- Po izlasku iz restorana Ljuba i Milica su hodali paralelno, jedno pored drugog. Ljiljana je išla iza njih, na rastojanju od svega jednog koraka. Pre nego što su odmakli od glavnog ulaza u restoran, Ljiljana je iz torbe izvadila pištolj i hladnokrvno pucala u svoje žrtve - navodi izvor Pressa blizak istrazi.

Naš sagovornik dodaje da hronologija masakra ukazuje na to da je Ljiljana s umišljajem ponela pištolj u restoran!

- Jasno se vidi kako je Ljubi Dapčeviću sa rastojanja od svega pet centimetara pucala u potiljak! Čovek je pao kao pokošen, a Milica se u šoku okrenula i pogledala u oca. Ljiljana je tada uperila pištolj u devojku i pucala joj pravo u čelo sa rastojanja od oko pola metra. Kada je i druga žrtva pala, prišla je i stala tik pored njih. Ponovo je uperila pištolj u bivšeg supruga i „overila" jednim hicem, a potom i Milici ispalila još jedan metak u glavu. Posle zločina se uputila u Tašmajdanski park, kao da se ništa nije dogodilo - kaže naš izvor.

Masakr se dogodio u subotu, oko 17.30 sati, ispred ulaza u poznati beogradski restoran. Milica je odmah podlegla povredama, dok je Ljubomir preminuo pola sata posle pucnjave, nedugo po prijemu na odeljenje za reanimacije Urgentnog centra u Beogradu. Ljiljana se posle pucnjave odvezla do Brankovog mosta, odakle je skočila. Njeno telo policija je pronašla dva i po sata kasnije ispod Pančevačkog mosta, gde su je ribari izvukli iz vode.

Osveta zbog sina... LJiljana Mitić nakon što je izvučena iz Save

Dapčević se pre pucnjave nalazio u „Maderi", gde je večerao sa ćerkom. Njegova bivša supruga je ušla, prišla stolu i započela svađu. Prema našim saznanjima, Ljiljana je neposredno posle zločina otrčala do crkve Svetog Marka, gde je pokušala da izvrši samoubistvo skokom sa skele koja je postavljena oko crkve, ali je pobegla kada je videla patrolu. Ušla je u automobil i odvezla se do Brankovog mosta, odakle je skočila u vodu. Očevici sa Brankovog mosta posvedočili su nam da je prekoračila ogradu i skočila bez dvoumljenja. Neposredno posle njenog skoka, ispod mosta je prešao tegljač, zbog čega se pretpostavljalo da ju je brod poklopio i povukao telo za sobom.

Reporteri Pressa juče su obišli i stan Miličine majke, ali ona nije bila u stanju da govori o tragediji. Preko rođaka, koji su se zatekli u stanu, poručila nam je „da ne želi bilo šta da kaže".

Komšije u zgradi u Pančićevoj ulici na Dorćolu rekli su nam da je Milica bila devojka za primer.

- Bila je poput barbike! Lepo vaspitana i učtiva. Upisala je Fakultet lepih umetnosti. Budućnost je bila pred njom. Ne mogu da verujem da je ubijena iz osvete! - rekla nam je komšinica porodice Dapčević.

Motiv ovog strašnog zločina još uvek nije utvrđen, ali sumnja se da je razlog za ovo ubistvo smrt Ljubomirovog i Ljiljaninog sina Andrije (29), koji je pre godinu dana pronađen mrtav u sobi jednog beogradskog hotela. Andrija je, kako saznajemo, bio narkoman, i pretpostavlja se da se predozirao.

Ljiljana bivša 'Lokica'

Ljiljana Biba Mitić bila je najlepša u plesnoj grupi „Lokice" Stefanović, koja je kasnih sedamdesetih i početkom osamdesetih stekla veliku popularnost prateći nastupe Zdravka Čolića. Kako kažu njeni prijatelji, bila je prepoznatljiva po kestenjastoj kosi.

Oni tvrde da je „pola Beograda" bilo zaljubljeno u nju, ali se ona zagledala u Ljubu Dapčevića. Za njega se udala još u gimnaziji. Dobili su sina Andriju, ali su se posle nekoliko godina braka razveli.

Ljiljana je, kažu njeni prijatelji, za smrt sina jedinca krivila Ljubomira koji mu navodno nije pomogao da se izleči od narkomanije.

- Ljiljana je u nekoliko navrata pretila Ljubi da će mu se osvetiti zbog smrti sina. Na nesreću, ni on ni kao ni Milica ove pretnje nisu ozbiljno shvatili... - kaže za Press prijatelj porodice Dapčević.

Nekoliko puta pretila Milici

Inače, prema nezvaničnim saznanjima do kojih je Press došao, Ljiljana je već u nekoliko navrata pretila Milici da će je ubiti, ali ona nije smela ništa da kaže ocu iz straha od njegove reakcije.

Neposredno posle ubistva, pred „Maderu" je došla Miličina majka, koja se takođe zove Milica, ne verujući da je reč o njenoj ćerki. Kada su joj policajci potvrdili da je ipak reč o njenom detetu, žena je zakukala, uhvatila se za glavu i srušila na zemlju. Ubrzo su na lice mesta došle i Miličine drugarice, koje su sa suzama u očima pratile šta se dešava i pokušavale da uteše njenu majku.

Meteor probio zvučni zid i odleteo ka Kosovu!

2010-11-13T19:56:00.000+02:00

Vranjski Centar za obaveštavanje primio je sinoć oko 19.30 časova više desetina poziva od uznemirenih građana Vranja i Surdulice, kada je, kako se pretpostavlja, to područje preleteo meteor.

Očevici iz Surdulice javljali su da su na nebu videli "vatrenu loptu" i da se čula detonacija od koje su snažno podrhtala stakla na prozorima u svim domovima u ovom gradiću nadomak Vranja. Prema pozivima građana trasirana je i ruta kojom se meteor kretao širim područjem Vranja, Surdilice, Bujanovca i Preševa, nakon čega je nastavio u pravcu Kosova i Metohije.

"Gledao sam kroz prozor kada je nebo nad Vranjem zasvetlelo. Kao da su blicevi sevali u istom trenutku nad celim nebom iznad grada. Trajalo je kratko, oko dve sekunde. Verovatno je meteor proleteo ogromnom brzinom", kaže jedan od očevidaca iz Vranja.

Građani Surdilice dojavljivali su da se u ovom mestu čula detonacija "kao probijanje zvučnog zida". Gotovo duž celog juga Srbije sinoć je vladala prava uzbuna zbog pojave meteora, pa su tako žitelji različitih mesta tvrdili da je baš kod njih završila leteća nepogoda.

Reč je o bolidu

U Astronomskom društvu “Ruđer Bošković” u Beogradu tvrde da je moguće da je na nebu nad jednim delom Srbije primećen bolid.
"Bolid je sjajan meteor koji je svetliji od planete Venere i prate ga zvučni efekti koji nastaju prilikom njegovog raspada", kaže Milan Jeličić iz tog društva i dodaje da je u jednom trenutku svetlost bila zaslepljujuća, ali da se sa Kalemegdana meteor nije mogao lepo videti zbog nepovoljnih vremenskih prilika.

Meštani Predejana smatrali su, na primer, da je blještava svetlost pala u atar sela Suševlje, pet kilometra od Predejana, dok su stanovnici Grdelice tvrdili da je reč o lokaciji u blizini Sarajevskog mosta na ulazu u Grdeličku klisuru.

"Istrčali smo iz kuće": Ratko Tasković

"Oko pola osam video sam kako je velika svetlost obasjala nebo, a potom se u obliku lopte sjurila na zemlju. Usledio je jak prasak i istovremeno jako podrhtavanje tla. Žena i ja smo istrčali od straha iz kuće. Učinilo mi se da je palo negde blizu jer sam osetio dim", ispričao je za "Blic" Ratko Tasković iz sela Suševlje, pet kilometara udaljenog od Predejana.

Nadležne službe sinoć nisu imale odgovor na pitanje da li je i gde meteor zaista pao.
"Meteor je probio zvučni zid iznad Surdulice i produžio prema Bujanovcu i delu između Srbije, Makedonije i Kosova, ali se ne zna da li je završio na zemlji ili se rasprsnuo u vazduhu", kažu u Službi za obaveštavanje u Vranju i dodaju da se jak prasak čuo i u Nišu.

U Srbiji do sada pala tri meteorita

U Srbiji su do sada zabeležena tri pada meteorita. Prvi koji se dogodio 13. oktobra 1877. godine na području Sokobanje, opisao je Josif Pančić u radu "Soko-Banja, prvi meteorit u Srbiji", koji je objavljen 1880. u "Glasniku" Srpskog učenog društva.

Pretpostavlja se da je "Sokobanjski meteorit" bio težak oko 80 kilograma. Od komada koji se raspao pri padu na zemlju sakupljeno je oko 49 kilograma, a u Prirodnjačkom muzeju čuva se primerak obima 252 milimetara.

Drugi "srpski" meteorit pao je 19. oktobra 1889. u rejon planine Jelice kod Čačka. I najzad, na teritoriji Srbije pronađen je 1947. i jedan gvozdeni meteorit koji je, pošto nije bilo sigurno da se radi o meteoritu, prvobitno nazvan Dimitrovgradsko gvožđe. Prečnika svega 45 centimetara ovaj meteorit bio je težak više od 100 kilograma.

Dečak od 12 godina ubija za meksički narko-kartel

2010-11-13T16:52:00.001+02:00

Ubica koji teroriše Meksiko za novčanu nadoknadu koju mu isplaćuje jedan od lokalnih narko-kartela ima samo 12 godina, ali je, kako se smatra, do sada na brutalan način pogubio više desetina ljudi, piše britanski "Dejli mejl".

Njegovo pravo ime nije poznato, nadimak mu je "Ponćis", što u prevodu znači "plašt", a pojedini izvori tvrde da za jedno ubistvo dobije oko tri hiljade dolara.

Maloletni ubica radi sa grupom žena koje se nazivaju "Ćaveles", od kojih su neke, kako se veruje, njegove sestre, a imaju zadatak da se otarase tela njegovih žrtava.

List navodi da je portparol meksičke vojske izjavio da vojska poseduje saznanja da je dečak zadužen za likvidiranje neprijatelja Hulija Hesusa Radilja, šefa Južnopacifičkog kartela (SPC) koji deluje u saveznoj državi Morelos, u centralnom delu zemlje.

"Ponćis" žrtve ubija tako što ih muči pre nego što im prereže vrat, a stravični video-snimci tehnike koju koristi od pre nekoliko dana kruže internetom.

Pripadnici kartela SPC imaju uglavnom od 12 do 23 godine, a terete se za veliki broj brutalnih ubistava.

"Dejli mejl" navodi da prema najnovijim podacima, pripadnici meksičkih narko-kartera dnevno ubiju više od 50 ljudi, a broj njihovih žrtava ove godine će, kako se procenjuje, premašiti 18.000.

Pokrali nam 1,86 miliona litara goriva!

2010-11-10T16:18:00.000+02:00

Policija juče pohapsila 22 člana „pumpadžijske mafije" koji su za tri godine na benzinskim stanicama NIS-a ukrali čak 1.863.220 litara goriva u vrednosti od 234 miliona dinara l Baždarili automate tako da kradu od dva do pet odsto

Uhvaćeni u krađi... Policija zapečatila i benzinsku pumpu NIS-a u ulici Dimitrija Tucovića u centru Beograda

Kriminalistička policija juče je u okviru akcije „Pištolj" pohapsila 22 člana takozvane „pumpadžijske mafije" koji su u poslednje tri godine, zakidanjem prilikom točenja goriva, ukrali čak 1.863.220 litara goriva! Kako se navodi, „pumpadžije" su nezakonito prisvojile 233.965.000 dinara! Pohapšeni su gorivo krali tako što su lažno baždarili automate na benzinskim pumpama i kasnije falsifikovali podatke u kompjuterskom sistemu NIS-a!

Kod uhapšenih pronađeni oružje i droga?!

Policija je sinoć saopštila da je od osumnjičenih „pumpadžija" privremeno oduzela više od 100.000 evra i pola miliona dinara, više skupocenih automobila, devizne knjižice i ugovore o kupoprodaji nepokretnosti.

- Od osumnjičenih je oduzeto i nelegalno oružje, 11 paketića biljne mase nalik na opojnu drogu heroin, hartije od vrednosti, žigovi i plombe za pečaćenje pumpnih automata i rezervni delove pumpnih automata - navodi se u saopštenju.

Kako je saopšteno, u jučerašnjoj akciji uhapšeni su rukovodioci NIS-a i još 16 poslovođa pumpi. Istovremeno, saopšteno je da je uhapšen i funkcioner Direkcije za kontrolu mera (pogledajte spisak uhapšenih). Hapšenja su juče rano ujutro izvršena u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, a u NIS-u nam je potvrđeno da je, zbog ove istrage zapečaćeno 20 pumpi.

Lopovluk otkrio NIS

„Pumpadžijska mafija" počela je, kako saznajemo, da radi 2007. godine, a milionski lopovluk otkrila je unutrašnja kontrola NIS-a koja je o svemu obavestila policiju. Mafijaši su pre hapšenja praćeni više od šest meseca i protiv njih je prikupljeno dovoljno čvrstih dokaza. Kako saznajemo, istraga se nastavlja, a u policiji kažu da su moguća i nova hapšenja, jer se sumnja da vozače potkradaju na oko 50 pumpi u Srbiji!

- „Pumpadžije" su se organizovale 2007. godine kada su se dogovorile da poremete baždarenje na automatima. Napravljena je vrhunska malverzacija tako što je u kompjuterskom sistemu pomeren sistem, pa je na pumpama korisnicima izgledalo sve normalno, a zapravo su dobijali od dva do pet posto manje goriva nego što su plaćali... Pri tom, obični radnici, točioci goriva na pumpama, nisu imali pojma u čemu učestvuju - kaže sagovornik Pressa iz policije.

Kako nam je nezvanično objašnjeno u NIS-u, uhapšene „pumpadžije" su planski pogrešno namestile elektronske sklopove preko kojih se meri količina istočenog goriva.

- Oni su imali duple elektronske merače koje su s vremena na vreme zamenjivali, a koji su prikazivali da je istočeno više goriva nego što zaista jeste. S druge strane su te viškove „peglali" preko računa i na taj način se „pokrivali" - rekao je izvor Pressa iz NIS-a.

NIS: Mi smo sami „provalili" mafijaše

U „Naftnoj industriji Srbije" juče su zvanično saopštili da su oni inicirali akciju hapšenja kako bi suzbili kriminal na svojim pumpama.

- Direkcija za korporativnu zaštitu NIS-a još sredinom 2009. godine je počela sa aktivnostima na suprotstavljanju zloupotreba i kriminalnih delatnosti i rezultati tog angažovanja su krajem prošle godine dostavljeni MUP-u i nadležnom tužilaštvu, da bi policijska istraga povodom tog slučaja sada bila završena. „Naftna industrija Srbije", kao društveno odgovorna kompanija, izražava odlučnost u suzbijanju svake vrste kriminalnih radnji koje narušavaju i ugled kompanije i integritet potrošača - saopštili su u NIS-u.

Nebojša Atanacković iz „AD Nafta" kaže da je izvlačenje goriva iz rezervoara benzinskih pumpi veoma komplikovano i da je grupa morala da napravi veoma dobar sistem da bi mogla to da radi.

- Sistem na pumpama je takav da ne može neko da sipa dok ovaj pre njega nije platio i to nije prošlo kroz fiskalnu kasu. Sve vreme količina na brojčanicima točilice mora da se poklopi sa onom u rezervoaru pumpe. S druge strane, svi rezervoari na pumpama imaju elektronske senzore koji tačno određuju koja se količina trenutno nalazi u njemu. To se može kontrolisati svakodnevno i malverzacije su nemoguće ako u njih nisu uključeni rukovodioci - objašnjava Atanacković.

Radnici neobavešteni

Inače, pohapšeni mafijaši će se, osim za nezakonito prisvajanje 2,2 miliona evra, teretiti i za zloupotrebu službenog položaja i računarsku prevaru. Stanovi i kancelarije uhapšenih juče su detaljno pregledani i iz njih je odneto sve što bi moglo da doprinese istrazi. Svim uhapšenim „pumpadžijama" je određen pritvor od 48 sati posle čega će uz prijavu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal biti izvedeni pred istražnog sudiju.

Reporteri Pressa juče su obišli dve pumpe u centru Beograda na kojima smo zatekli zapečaćene točilice. Na pumpi u Cvijićevoj ulici nije bilo nikoga, dok smo na pumpi u Dimitrija Tucovića zatekli jednog zbunjenog radnika.

- Jutros je bila policija i ispitivali su šefa. Zapečatili su točilice. Stvarno ne znam šta se dešava, a i ja sam video iz medija da su pumpe blokirane - rekao nam je zbunjeni radnik.

Anketa:Da li ste primetili da vas potkradaju na pumpama prilikom sipanja benzina?

Momčilo Živanović (33),radnik

- Ne, nisam primetio, ali to ne znači da se ne krade. Gotovo uvek sipam sam benzin, a da li na onom aparatu nešto muvaju, to zaista ne znam. Ništa me ne bi čudilo, ipak je ovo Srbija...

Mileta Nikolić (45),saobraćajni inženjer

- Da, primetio sam da me potkradaju! Reagujem svaki put kad primetim, ali oni uvek kažu da je sve u redu, i na tome se završi. Ja tačno znam koje pumpe kradu...

Slobodan Jovanović (52), trgovac

- Skoro svakog dana sam na pumpi i sipam gorivo. Nikad ne punim ceo rezervoar i stvarno nisam primetio da kradu. Uglavnom mi rezervoar oni pune, zato što vozim na gas.

Radomir Smiljanić (57),ekonomista

- Pa, stvarno nisam primetio... Obično uzmem fiskalni račun na kojem piše i broj pumpe. Ali, imao sam problema sa gorivom. Kada sam sipao bezolovni benzin, stradao mi je katalizator...

Bogdan Radulović (41),vozač

- Uglavnom sipam gorivo na velikim pumpama. Nekad sipam sam, nekad njihovi radnici. Čuo sam da su zatvorili NIS-ove pumpe, kažu da su uzimali i po 20 odsto goriva!

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja saopštilo je juče da Veljko Jerković nije funkcioner u tom ministarstvu, niti u njemu radi, već je 13 godina stalno zaposlen u Direkciji, koja je kao institucija pod nadležnošću Ministarstva ekonomije.

- Ministarstvo ekonomije je iniciralo i dostavilo MUP-u sve potrebne informacije do kojih je došlo i sve vreme istrage je sarađivalo sa policijom - navedeno je u saopštenju.

Spisak benzinskih stanica koje su pod istragom

1. "Šopići 1" - Ibarska magistrala, izlaz iz BG
2. "Stepojevac" - na Ibarskoj magistrali
3. "Barajevo"
4. "Lipovica 1" - Ibarska magistrala, izlaz iz BG
5. "Surčin selo"
6. "Surčin aerodrom"
7. "Nacional" - Novi Beograd
8. "Zmaj 2" - Beograd
9. "Dimitrija Tucovića" - centar Beograda
10. "Cvijićeva" - centar Beograda
11. "Sever" - Smederevski put
12. "Kosmaj"
13. "Velika Plana grad 2" - autoput Beograd - Niš
14. "Mali Požarevac" - autoput Niš Beograd
15. "Batajnica"
16. "Vase Pelagića" - centar Beograda
17. "Stadion JNA"
18. "Avalski put" - Trošarina
19. "Zlatibor"
20. "Sevojno"

Kraljevu trebaju majstori!

2010-11-09T22:44:00.000+02:00

Zemljotres je s krovova kraljevačkih kuća svalio milion crepova, pa ljudima najviše nedostaje pomoć građevinskih majstora

Posle prvog šoka zbog nesreće koju je u Kraljevu izazvao zemljotres, već nekoliko dana najčešće izgovarane reči u ovom gradu su „crep", „majstori" i „kiša". Ništa čudno ako se ima u vidu da je „poskakivanje" zemlje sa krovova svalilo više od milion crepova, da su mnoge kuće nepokrivene, a da se očekuje kišni period. I dok crep iz robnih rezervi polako pristiže, Kraljevčanima najviše nedostaje pomoć stručnih majstora za građevinske radove.

Kad iz grada udaljenog 150 kilometara uspete da nabavite crep „mala kikindu", ali onda nema ko da vam ga postavi, jedini osećaj koji vas obuzima je potpuna nemoć i beznađe. Prijatelji, rođaci i brojni volonteri imaju dobru volju, ali od njih na krovovima nema mnogo vajde. I autorka ovog teksta osetila je tu bespomoćnost, kad shvatite da sve materijalno što imate i vi i svi vaši ne vredi ama baš ništa, jer vam treba samo par vrednih ruku koje znaju i smeju da slažu crep na krovu.

Kad je teško - rudari

Došlo je u grad već stotine majstora iz mnogih srpskih gradova. Tu su ljudi iz Užica, Rume, Kruševca, Čačka... U pomoć Kraljevčanima je stigla i ekipa rudara iz rudnika „Štavalj" iz Sjenice, koji su vični i u građevinskim poslovima. Zoran, Zdravko, Željko i Darko i ne slute koliko su pomogli porodicama koje su ostale bez svojih krovova.

- Bili smo od jutros već na tri kuće. Došli smo, naravno, mora se pomoći čoveku u nevolji - skromno kažu rudari iz Sjenice.

Zanimljiv je bio i jučerašnji susret jednog majstora volontera iz Gornjeg Milanovca i zamenika gradonačelnika Vukmana Rakočevića. Brka iz Milanovca ušao je opštinu i glasno rekao da je zidar-dobrovoljac. Rakočević je istog trenutka ustao sa stolice i pitao ga sme li da radi na velikim visinama.

- Na visinama?! Pa ja sam zidar, kako ne bih smeo. Ako treba do šezdesetog sprata - kaže brka.

Rakočević ga sa olakšanjem grli:

- Dobro nam došao i hvala ti mnogo!

Zidar iz Gornjeg Milanovca na pitanja novinara ne odgovara, ne želi da se predstavi, samo ponavlja da je on zidar, kao da se onda samo po sebi podrazumeva da će i besplatno da priskoči tamo gde treba da se popravlja i gradi.

U Kraljevu su juče kao volonteri bili i studenti iz Beograda. U Jug Bogdanovoj ulici zatičemo tri momka sa maskama u prašnjavoj garderobi. Radislav, Luka i Vladimir su iz Ljubovije, Bara i Beograda. Raščišćavali su krov na Gimnaziji, pa ih sada poslali da isele jednu porodicu iz kuće.

- Došlo nas je pedesetak. Ovde ima baš mnogo posla. Beogradske televizije bi ovo trebalo više da prikazuju - kažu trojica volontera sa Ekonomskog i Geografskog fakulteta.

Radovan Vukomanović, koji je u Kriznom štabu u timu za volonterski rad, kaže da će Kraljevu dugo trebati pomoć u zanatlijskim radovima:

- Sad su urgentno potrebni ljudi koji umeju da slažu crep. A već nam za obnovu škola trebaju i moleri i stolari i sve druge zanatlije građevinske struke. Dolaze ljudi spremni da besplatno rade iz svih krajeva Srbije, ali treba ih još više, jer ide zima - naglašava Vukomanović.

Ovih dana u Kraljevu svi putevi vode u Šeovac! Tamo je skladište na koje se doprema građevinski materijal. Iako je od četvrtka podeljeno više od 500.000 komada crepova, mnoge kuće i zgrade su i dalje bez krova, jer su potrebe tri puta veće. Zbog toga je juče prioritet stavljen na distribuciju folije. Oko podneva u Šeovcu zatičemo tridesetak ljudi koji nervozno, vrteći se sa potvrdama o oštećenju kuća, očekuju dolazak nove pošiljke folije i malo-malo, pa dižu pogled ka nebu. A ono kao da ih namerno plaši, teški crni oblaci od rane zore.

Trka sa kišom!

Milan Bogojević iz naselja Sijaće polje ima specifičan krov, od aluminijumskog lima, pa mu crep ne znači ništa u ovoj situaciji:

- Da pokrijem da ne prokisne, da ne stradaju stvari, pa ću posle polako nekako to sređivati od plate. Ali i žena i ja radimo, pa ovih dana nisam stigao da tražim ni materijal ni majstora za taj naš krov. I još moram da kažem da je nezgodno što vrtići ne rade, ne znamo gde ćemo sa decom kad odemo na posao - kaže Milan, dok ga u kolima čekaju žena i deca.

Milićevići nemaju šta da popravljaju

Svoju kuću nije pokrio ni Ivan Milićević iz naselja Grdica. Po sredini krova je rasprostrta bela folija. Da je vetar ne bi odneo, na krajevima folije su kao tegovi zakačene plastične flaše sa vodom. Ivan kuću nije pokrio, jer su mu rekli da nema vajde. Kuća je za rušenje. Spolja cela, a unutra se zidovi odvojili jedan od drugog i od tavanice, pa se klate. Tu je on živeo sa suprugom Slađanom, ćerkom Kristinom od 8 godina, sinom Nemanjom od 6 i sa majkom, koja je bolesna. Prešli su da žive u komšiluk. Ni Ivan ni žena nemaju stalan posao, on se bavio reciklažom plastike, pa mu je posao propao, a sad skuplja metalni otpad. Na pitanje zašto nije uzeo crep da pokrije kuću, da ne propadaju stvari, Ivan skrušeno kaže:

Ostali bez krova nad glavom... Ivan Milićević sa porodicom

- Pa moja će ionako da se ruši, možda je nekom preče.

Osmogodišnja Kristina kaže da je imala lepu sobu, i da je htela baš sve da ponese, ali su joj roditelji rekli da u novom domu nema mesta, da mora samo najnužnije. Zato u dečjoj sobi još uvek visi poster sa omiljenim likovima iz crtanih filmova. Šestogodišnji Nemanja je, kaže majka Slađana, preživeo šok, jedva su ga posle zemljotresa smirili. Na pitanje zašto nije bolesnu majku prijavio za privremeni smeštaj, da li se prijavio za pakete hrane, šta će dalje, Ivan samo nemoćno vrti glavom. Čini se, Milićevićima je teže nego mnogim drugima, oni nemaju šta ni da popravljaju, a kamoli da grade. Tek da malo srede svoj novi dom, kod komšija.

U pomoć stigli beogradski studenti

BEOGRAD - Grupa studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu organizovala je akciju „EKOF za Kraljevo" i juče je oko 50 njih otputovalo u Kraljevo da bi dalo doprinos obnovi grada posle zemljotresa.

Volonteri... Studenti juče doputovali u Kraljevo

Studenti će biti podeljeni u timove od šest do sedam članova i svaki tim će imati svog tim lidera koji će dobijati zaduženja od odgovornih u Kriznom štabu Kraljeva.

- Ideja je da akcijom „EKOF za Kraljevo" animiramo i studente ostalih fakulteta da bi i oni preduzeli slične aktivnosti i uključili se u obnovu razrušenog grada. Nadam se da ćemo na kraju radni naziv ove akcije promeniti u „Studenti za Kraljevo" - rekla je za Press Tamara Stančev, apsolventkinja Ekonomskog fakulteta.

Ona kaže da su im se, kako je akcija odmicala, javljale i kolege sa drugih fakulteta, koji su želeli da doprinesu obnovi Kraljeva. (V. N.)

Očekuje pomoć... Gradonačelnik Ljubiša Simović

Simović: Šteta u Kraljevu meri se stotinama miliona evra!

BEOGRAD - Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović izjavio je juče da će precizni podaci o šteti biti poznati za mesec-dva, ali da se sigurno radi o stotinama miliona evra! On je istakao da Kraljevo neće moći samo da sanira nastalu štetu, već će biti potrebna pomoć Vlade Srbije. Simović je naveo da je Kraljevu neophodno milion crepova, a da je do sada podeljeno više od pola miliona i da će iz Kikinde stići još 500.000.

Više od 750 kuća je do sada stavljeno van upotrebe, rekao je Simović za B92, navodeći da su formirani timovi koji će proceniti koje je objekte moguće sanirati, a koji su za rušenje. Simović je naveo da je stiglo oko 50 miliona dinara pomoći i način trošenja tih sredstava biće transparentan.

Prema najnovijim rezultatima, voda za piće u Kraljevu definitivno je hemijski i bakteriološki ispravna. Simović je rekao da je problematično nekoliko seoskih vodovoda, da predstoji pokušaj njihove sanacije u narednih nekoliko dana i da će, najverovatnije, oko 200 objekata biti za rušenje.

Prema njegovim rečima, sedam od 98 školskih objekata je van funkcije, a još nekoliko dana deca neće ići u školu.

Oštećenja su pretrpela i Poliklinika i Interna bolnica, kao i Hirurški blok, dok je Zavod za zaštitu Kraljeva potpuno porušen i moraće da bude uklonjen, objasnio je Simović, navodeći da su oštećene i pravoslavna i katolička crkva i manastir Žiča.

Pojavili se više izvora vode i pesak

KRALJEVO - Na više lokacija u okolini Kraljeva posle zemljotresa pojavili su se novi izvori vode i pesak, rečeno je juče agenciji Beta. U kukuruzištu Miluna Veskovića u zaseoku Bačevište u Sirči pored Zapadne Morave otvorila se raspuklina duga više od 20 metara iz koje su se pojavili pesak smeđe boje i voda. Raspuklinu u njivi tri kilometra udaljenoj od porodične kuće Veskovića juče je tokom obilaska primetio Milunov sin Miroslav.

- Zapadna Morava je blizu njive, ali njiva je dva metra viša od nivoa reke, pa pretpostavljamo da su pesak i voda poreklom iz reke. Ekipa Hidrometeorološkog zavoda Srbije uzela je uzorak peska radi ispitivanja - kazao je Milun Vesković, čija je kuća oštećena u zemljotresu.

Prema njegovim rečima, u Sirči u jednom domaćinstvu pojavio se izvor slane vode, dok su dva izvora mineralne, sumporne vode u Sirčanskoj banji znatno pojačana, a pojavio se i novi, treći izvor.

Milan Marković koordinator za pomoć

BEOGRAD - Vlada Srbije postavila je juče ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića da u njeno ime koordinira sve aktivnosti u pružanju pomoći području Kraljeva, stradalom u zemljotresu.

Vlada Srbije je saopštila da je Marković postavljen da bi se u što kraćem roku obezbedila neophodna koordinacija aktivnosti na normalizaciji života i otklonile posledice zemljotresa na području Kraljeva.

Poslanici Republičke skupštine izdvojili po po 5.000 dinara

BEOGRAD - Poslanici Republičkog parlamenta odvojiće po 5.000 dinara za pomoć Kraljevčanima, a svaki poslanički klub će uputiti posebnu novčanu pomoć, saopštila je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović.

Ona je novinarima u parlamentu rekla da je na sednici kolegijuma dogovoreno i da Skupština Srbije uputi poziv ostalim državnim institucijama da, takođe, „jedan dan rade za Kraljevo", kao i Vladi Srbije da formira interresorno telo koje će evidentirati i distribuirati pomoć Kraljevu.

Šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija najavila je da će u okviru te grupe biti formirano telo koje će na terenu sagledavati najhitnije zadatke, a da je do sada uočeno da su neophodni majstori za brojne popravke objekata u tom gradu.

Poslanici ZES koji čine tu grupu će majstore angažovati iz susednih gradova i sami ih platiti, a pored toga pomoći će i u nabavci prehrambenih proizvoda, rekla je Kolundžija.

I opoziciona NS, kako je rekao njen lider Velimir Ilić, će izdvojiti dodatnu pomoć u ime poslaničkog kluba, kao i SRS, čiji je šef poslaničkog kluba Dragan Todorović predložio da se nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića preusmere za pomoć Kraljevčanima.

Iseljeni stanari zgrade u Jug Bogdanovoj ulici

KRALJEVO - U Kraljevu su juče tokom popodneva 24 porodice iseljene iz višespratnice u ulici Jug Bogdanovoj 23, zbog oštećenja koje je zgrada pretrpela tokom zemljotresa u noći između 2. i 3. novembra. Više od 70 stanara ove zgrade, koja više nije bezbedna za stanovanje, biće smešteno u hotelu „Panorama" u Vrnjačkoj Banji.

Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović izjavio je da niko od stanovnika iz objekata koji više nisu bezbedni za život neće ostati bez krova nad glavom i da će im biti obezbeđen privremeni smeštaj.

Neophodna dugoročna pomoć Kraljevu

KRALJEVO - Ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić izjavio je juče prilikom posete Kraljevu da je šteta koju je zemljotres pričinio ovom gradu ogromna i da će zbog toga biti neophodna dugoročna pomoć cele države.

- Najvažnija poruka je da Kraljevo ne sme da bude zaboravljeno posle nekoliko dana provedenih na naslovnim stranicama. A takvo negativno iskustvo sa nemilim događajima u prošlosti smo imali. Kraljevu će pomoć biti neophodna u dužem periodu - rekao je Ljajić.

On je dodao da je, prema podacima Crvenog krsta, najpotrebnije obezbediti svakodnevno 800 do 1.000 lanč-paketa i ministarstvo će urgentno to obezbediti.

Voda u Kraljevu ispravna za piće

KRALJEVO - Voda iz gradskog vodovoda u Kraljevu je ispravna za ljudsku upotrebu, saopštio je juče direktor Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu dr Aleksandar Macan. Rezultati mikrobioloških i hemijskih analiza pokazali su da je voda ispravna za piće i spremanje hrane. Načelnica sanitarne inspekcije dr Ljiljana Milošević rekla je da će biti nastavljene pojačane mere sanitarne kontrole vode.

Na građane, meštane sela koji koriste vodovode ili individualne bunare, apeluje se da pre upotrebe vodu prokuvaju.

Novi potresi, škole ne rade

KRALJEVO - Zemljotres koji se juče ujutru u 7.34 sati osetio u Kraljevu bio je jačine 2,8 stepeni Rihterove skale sa epicentrom ispod brda Borča iznad sela Sirča.

U Kraljevu deca i dalje ne idu u školu. Od 87 školskih objekata, komisija koju su predvodili stručnjaci za statistiku utvrdila je da je 19 škola, od kojih je većina na gradskom području, pretrpelo teža oštećenja, ali nijedna nije proglašena za statički ugroženu, rekao je za Tanjug načelnik Školske uprave za Raški okrug Žarko Milosavljević.

Posle preduzimanja određenih građevinskih mera, svi objekti mogu da se dovedu u bezbedno stanje. Škole će najverovatnije sukcesivno počinjati da rade, onako kako budu sanirane, kaže Milosavljević.

Zemljotres im za minut srušio život

2010-11-07T21:42:00.000+02:00

Vladimir i Nebojša Andrić iz Donje Sirče kod Kraljeva juče sa porodicama hitno morali da se isele iz oštećene kuće, sa četvoro dece utočište našli u kamionu

Iselila ih vojska... Andrići juče hitno iseljeni pošto je stručna komisija utvrdila da njihova porodična kuća može da se sruši svakog trenutka, četvoro dece tako ostalo pod vedrim nebom

Familija Andrić iz Donje Sirče kod Kraljeva u zemljotresu koji je ovaj kraj pogodio u sredu ujutru za jedan minut izgubila je sve što je stvarala decenijama! Kuća Vladimira i Nebojše Andrića oštećena je do te mere da su njih dvojica sa svojim porodicama i ukupno četvoro dece juče morali hitno da se isele i sa osnovnim stvarima utočište nađu ispod cirade kamiona.

Pripadnici Vojske Srbije pomogli su Andrićima da najvažnije stvari iznesu iz urušene kuće.

Šta kad počnu kiše?

- Sve što smo žena i ja u životu zaradili, uložili smo u ovu kuću kako bismo deci stvorili normalne uslove za život. A sad će sve u prah i pepeo! Dođe mi da me nema, da sve ovo više ne gledam - suznih očiju, držeći se za glavu, priča Vladimir Andrić i neprestano uzdiže pogled ka razrušenoj kući.

U prizemlju kuće sve je isprevrtano, kuhinjski elementi pali, a na njihovom mestu zjape napukle cigle. Teški tučani šporet na drva čitav metar pomeren sa svog mesta. Tolika je bila snaga zemljotresa u sredu izjutra, ovde u epicentru.

POMOZITE ANDRIĆIMA

Zainteresovani da pomognu Andrićima mogu da se jave na broj telefona 061/277-3521

Na velikoj kući Andrića, u kojoj je s jedne strane živeo Vladimir sa porodicom, a s druge njegov bratanac Nebojša, krova skoro više i da nema. Noseći zidovi su popucali, a usled naknadnog potresa u četvrtak uveče počeo je da puca i temelj. Komisija za procenu oštećenja ocenila je da kuća nije bezbedna za život.

Vladimirova supruga Ruža u dvorištu pere sudove u vanglici. Scena gotovo nestvarna. Ne zna gde će sa tanjirima.

- Ne znam, tu negde, pokriću ih folijom - kaže Ruža, i pokazuje glavom na trem šupe koja je takođe sva napukla.

Ćerke Milica i Jelena iznose sitnije stvari iz kuće, smiruju oca i pokušavaju da ne podlegnu beznađu. A razloga za beznađe nije malo. Noći provode u kolima, nemaju kupatilo ni za osnovne higijenske potrebe, čak je i poljski toalet zatrpan ciglama.

- Najgore je što ovo i dalje drma, nikako da stane - kažu Milica i Jelena, koje čak ni u ovakvoj situaciji ne zaboravljaju na gostoprimstvo i nude sok i kafu.

Vladimir Andrić nema odgovor na pitanje šta dalje.

Hitna evakuacija... Pripadnici Vojske Srbije pomogli Andrićima da iznesu stvari

- A šta kad počnu kiše, kud ćemo zimus? Ništa ne znam. Ništa ni od koga ne tražim, ima ljudi što zbog dva crepa trče po mesnoj zajednici i dosađuju ljudima. Ja sam sve sam stekao, ali bogami, ne znam kako iz ovoga sami da se izvučemo - kaže Vladimir.

Hladno pod ciradom

Malo utehe i osećaja sigurnosti Andrićima je juče doneo dolazak pripadnika Vojske Srbije koji su došli da pomognu meštanima Sirče, Šumarica, Grdice i Oplanića. Desetak vojnika iznosilo je stvari iz nekadašnjeg domaćinstva Nebojše Andrića. U tom delu kuće žive njegova supruga i šestogodišnja ćerka, sestra sa trogodišnjom ćerkom i majka. Sa suzama i knedlom u grlu pratili su svaki deo pokućstva koji su vojnici izneli iz kuće. Nebojšina supruga Nataša kaže da su se šestogodišnja Valentina i trogodišnja Nikolina mnogo uplašile.

- Valentina se uznemiri i kad neka jača kola ili kamion prođu ulicom, a kad je preksinoć ponovo zatreslo, i ona se sva tresla. Nikolina dobije pečate po licu. Polazak na spavanje za decu je postao noćna mora. Pokrivaju se po glavi i pitaju hoće li opet da pukne - svedoči Nataša.

Osećaj nemoći

Meštani Kraljeva situaciju koja ih je zadesila najčešće porede sa bombardovanjem. Kažu da je ovo gore, jer nema najave kad će iz zemlje da udari i što se ne zna kad će da stane.

- Najgori mi je ovaj osećaj nemoći da pomognem svojoj porodici. I onaj zvuk krckanja i zavijanja kuće! Kao više sile da su nas obuzele. Taj zvuk neću zaboraviti dok sam živ - kaže Nebojša Andrić.

Ona i snaja Jela u jednoj šupici, koja je u malo boljem stanju, pokušavaju nešto da posluju i sačuvaju privid normalnosti. Kažu da spavaju u kolima i kamionu.

- Nisam verovala da ćemo pored ovolike kuće doživeti da spavamo u kamionu pod ciradom. U kabini uključimo grejanje, ali pod ciradom je hladno - kaže Nataša.

SAD tajno nadzirale ljude u Švedskoj!

2010-11-07T21:37:00.001+02:00

Ljudi povezani s američkom ambasadom u Stokholmu sprovodili su operacije nadziranja u Švedskoj bez znanja vlasti te države, izjavila je danas švedska ministarka pravde Beatris Ask.

Beatris Ask: Slično se dogodilo i u Norveškoj

Ona je rekla da je nadziranje počelo 2000. i da švedske vlasti još ne znaju koliko je praksa bila rasprostranjena.

"Deluje kao da nismo bili potpuno obaveštani i to nije dobro", rekla je Askova i dodala da za sada nije jasno da li je prekršen neki švedski zakon, ali da očekuje da će američke vlasti saradjivati u istrazi o tom slučaju.

Švedska ministarka pravde nije otkrila ko je bio meta operacije nadziranja koju su sprovodili ljudi koje je za to odredila ambasada Sjedinjenih Američkih Država.

"Pozdravljamo koje su pod velikim pretnjama preduzimaju svoje mere radi smanjenje rizika od napada, ali, naravno, to mora biti u skladu s onim što švedski zakon kaže i dozvoljava", rekla je Askova.

Ona je ukazala da te operacija nadziranja "deluju slično" aktivnostima ove nedelje otkrivenim u Norveškoj, gde su pravljene fotografije i prikupljani podacima o pojedincima u svrhe nadziranja i bezbednosti. Ti podaci su posle slati u SAD.

Norveški mediji su javili da su SAD sistematski u Norveškoj nadzirale ljude za koje su verovale da predstavljaju potencijalu bezbednosnu pretnju Americi u poslednjih 10 godina. Slično slučaju u Švedskoj, zvaničnici norveške vlade su rekli da nisu bili obavešteni o tome.

Švedsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas ambasadora SAD Metjua Barzuna na razgovor u vezi s operacijama nadziranja, rekao je portparol ministarstva, a iz američke ambasade za sada niko nije komentarisao slučaj.

Isplata kamate pre isteka oročenja

2010-11-03T02:27:00.000+02:00

Isplata kamate od štednje unapred, mesečna isplata zarade, kamatna stopa koja mesečno raste ili štednja namenjena isključivo najmlađima samo su neke od manje poznatih ponuda koje banke nude klijentima.

Najveće interesovanje je za štednju na 12 meseci i duže foto: d. stefanović

Jedan od prvih proizvoda koji su banke uvele, pored klasičnih modela štednje, jeste štednja unapred. Ako se depozit oroči na 12 meseci, kamata se podiže odmah po oročenju, a stope se kreću do 5,5 odsto na godinu dana.

“Pireus banka” je napravila mešavinu oročene štednje i štednje po viđenju “Pireus 50”. Reč je o tipu štednje koji klijentima omogućava da štede po stopi do 7,38 odsto i raspolažu sa čak 50 odsto oročenog uloga. Jednako atraktivna je i rentna štednja. Kamatna stopa varira u zavisnosti od visine iznosa i dužine perioda na koji se depozit oročava. Tako kamata u „Komercijalnoj banci“ na 12 meseci varira od 5,10 odsto do 5,40 odsto, dok na 36 meseci ide i na 6,10 odsto. Ulaganjem 50.000 evra na godinu dana klijentu će se mesečno isplaćivati oko 200 evra.
Kod štediša je najveće interesovanje za rokove od 12 meseci i duže. Veoma je popularna i rentna štednja, a za najmlađe je tu „Cvrčak štednja“ - kaže Goran Milićević iz “Komercijalne banke”. U okviru “Cvrčak štednje” ulog se otvara kao oročena devizna štednja, neophodno je da se donese detetov izvod iz matične knjige rođenih. Kamata na 12 meseci je 5,4 odsto, dok ako se štednja ulaže do punoletstva, kamata iznosi 6,3 odsto. “Rajfajzen banka” u ponudi ima stepenastu štednju. Depozit je uvek dostupan, a kamata tromesečno raste.

Pregled kamata na oročenu štednju
Banka	dinarski depozit	depozit u evrima
Aik banka	15 odsto	7,5 odsto
Alfa banka	13 odsto	7,3 odsto
Banka Inteza	13,5 odsto	5,85 odsto
KBC banka	11 odsto	7 odsto
Komercijalna banka	15,8 odsto	6,1 odsto
Rajfajzen banka	11 odsto	5,5 odsto
Hipo Alpe	11,24 odsto	6,95 odsto
Oportjuniti	18 odsto	7,5 odsto
Privredna banka	12 odsto	7 odsto
Univerzal banka	14 odsto	7,5 odsto

Primer štednje unapred
Depozit 5.000 evra
Rok 12 meseci
Kamatna stopa 5,5 odsto
Porez 10 odsto
Kamata 247,5 evra

Divlji zapad u Srbiji: "Blekvotersi" jure Mladića!!

2010-10-31T22:23:00.000+02:00

Ova jedinica promenila ime u „Xe" zbog strašnih zločina u Iraku. Kako će policija da izađe na kraj s profesionalnim ubicama CIA, kad ne može ni sa huliganima. Ratko Mladić, sa gotovo 20 miliona dolara, treći na listi najtraženijih ljudi sveta, odmah iza Bin Ladena i Al Zavahirija

Agenti najveće američka privatne bezbednosne kompanije „Xe", poznatije kao „Blekvoter", uključile su se u poteru za Ratkom Mladićem i nagradu od deset miliona evra koju je raspisala Vlada Srbije, saznaje Press.

„Blekvotersi" su najjača privatna vojska u svetu koja se dokazala u ratovima u Iraku i Avganistanu, a kako smo saznali u domaćim bezbednosnim krugovima, Mladićeva glava im je postala interesantna jer je nakon podizanja nagrade za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja, bivši komandant Srba u Bosni postao jedan od tri najtraženija begunca u svetu.

Divlji zapad u Srbiji

- Hvatanje Mladića, pored deset miliona evra, što je skoro 14 miliona dolara, donosi i pet miliona dolara koje donosi američki program „Nagrada za pravdu". To je skoro 20 miliona dolara, koliko privatna vojska u Iraku zaradi za godinu dana, a u poteri za Mladićem ipak ima manje rizika. Za najtraženijeg svetskog begunca Osamu bin Ladena nagrada je 25 miliona dolara - kaže izvor Pressa.

Promenili ime zbog ubijenih civila u Iraku

Bezbednosna kompanija „Blekvoter" osnovana je 1997. godine i danas je najveća od tri privatne kompanije sa kojima posluje američka vlada. Oko 90 odsto poslova „Blekvotersa" u vezi je sa uslugama vladama država širom sveta. „Blekvoter" je vodio operacije u Iraku za Stejt dipartment, a iračka vlada je kompaniji prošle godine oduzela dozvolu za rad, pošto su izveštaji zabeležili čak 14 incidenata u kojima su učestvovali njihovi vojnici. U tim incidentima poginulo je deset civila, a sedam je ranjeno. „Blekvoter" je još 2007. godine promenio ime u „Xe" kako bi se „ime kompanije distanciralo od angažmana u Iraku".

Domaći stručnjaci za bezbednost ističu da uključivanje „Blekvotersa" u poteru za Mladićem od Srbije može lako da napravi Divlji zapad, u kom bi horde naoružanih agenata bez ikakve kontrole jurile nagradu i ugrožavale bezbednost građana, što je, kako kažu, posledica nepromišljene odluke da se ponudi velika nagrada za Mladića.

Boža Spasić, privatni detektiv i nekadašnji funkcioner Službe državne bezbednosti, kaže da će visoka nagrada privući i veći broj stranih „lovaca na glave", a prema njegovim informacijama jedan broj njih je već krenuo sa operacijama. On potvrđuje da je hvatanje begunaca daleko privlačnije za privatne vojske od angažmana na ratnim žarištima.

- Glasina o velikoj nagradi privlači avanturiste iz čitavog sveta. Koliko sam čuo, dolaze i lovci na glave iz Nemačke. Do mene su dolazile glasine da su lovci pristigli u Beograd i pre nego što je bila podignuta nagrada, što znači da je ta informacija kružila i pre nego što je naša vlada zvanično to učinila. Prema informacijama koje ja imam, blokirali su Novi Beograd, jer su poučeni iskustvom sa Radovanom Karadžićem i pokušaće sve da bi predupredili našu policiju. I sada je u svakom kafiću, u svakoj kafani, u svakoj radnji na delu opšta špijunaža - kaže Spasić.

Vojni analitičar Veljko Kadijević kaže da je nenormalno da dopustimo strancima da „vitlaju oružjem po našoj teritoriji i jure čoveka koji je, ipak, naš građanin". On upozorava da postoji velika opasnost od izbijanja oružanih sukoba.

- Pretvorićemo se u Divlji zapad gde će da juriša ko kako stigne, a glavni posao države biće koga da prijavi i koliko će lovaca na glave da dođe ovde. Uvek postoji mogućnost da dođe do sukoba kada vam dođe neko sa oružjem. Kako objasniti da oni mogu naoružani da se kreću po ovoj teritoriji. Mogu da zakucaju na nečija vrata sa sačmarom jer imaju informaciju da je tu Mladić i da postrojavaju ljude. „Blekvotersi" su ozbiljna vojska koja je bila u Iraku, gde su imali problema zbog stradanja civila i korupcije, zbog čega su i promenili ime. Ova država ima dovoljno bezbednosnih službi i odbrambenih snaga koje su u stanju da reše problem koji predstavlja kao svoj prioritet. Ne vidim razlog za raspisivanje visoke nagrade. Da li to znači da do sada nije bilo rezultata samo zato što nagrada nije dignuta na deset miliona? - pita Kadijević.

„Blekvoter" ogranak CIA?

Marko Nicović, član Borda direktora međunarodne policije za narkotike, kaže za Press nedelje je „Blakvoter" privatna kompanija samo na papiru, a da je u stvarnosti ogranak CIA za specijalne operacije.

- „Blekovetr" je specijalna jedinica CIA, koja se vodi kao privatna, da bi u slučaju skandala američka vlada bila čista. Oni rade i privatno za druge vlade, ako se dobro plati. Njihovo angažovanje nije samo zbog nagrade naše vlade, sumnja se da su ih Saudijci platili da uhvate našeg „kapitalca" - tvrdi Nicović.

I Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost, kaže da ćemo da se pretvorimo u „Teksas iz 17. veka" jer kod nas ne postoji pravni osnov za delovanje privatnih bezbednosnih kompanija, a naša država neće moći da im se suprotstavi.

Policija da hapsi lovce

- To je posledica nepromišljene odluke da se raspiše nagrada od deset miliona kako bi se prikupili neki jeftini poeni, da bi se potcenila inteligencija Serža Bramerca. Kod nas ne postoji zakon o privatnoj bezbednosti i ne postoji osnov da oni dođu ovde. Amerikanci nude pet miliona dolara za glavu Mladića, ali je njihov pravni sistem potpuno drugačiji od našeg. „Blekvotersi" nemaju u Srbiji pravni osnov po kome bi delovali. Ako se pojave, policija mora da ih uhapsi. Problem je što su oni velika američka firma i ne znam ko će to da im kaže. Mi imamo vlast koja beži od fudbalskih navijača, a kako bi se postavili prema ozbiljnoj američkoj firmi - kaže Dragišić.

NEMILOSRDNI... „Blekvotersi" poubijali mnogo civila

U Nemačkoj razotkrivena mreža sajber kriminalaca

2010-10-30T14:42:00.000+02:00

Nemačka policija je saopštila da je razotkrila medjunarodnu mrežu sajber kriminalaca, koju su vodila petorica Estonaca, dvojica Nemaca i jedan Britanac

Nemačka policija je saopštila da je razotkrila medjunarodnu mrežu sajber kriminalaca, koju su vodila petorica Estonaca, dvojica Nemaca i jedan Britanac.

Istraga, vodjena u saradnji sa estonskom i britanskom policijom, bila je jedna od najvećih koje su u Nemačkoj sprovedene u vezi sa širenjem "trojanaca" i internet prevarama, navela je u saopštenju policija iz nemačkih država Baden Vritemberg i Severna Rajna Vestfalija, na zapadu zemlje, preneo je danas radio Dojče vele.

Policija je tokom istrage utvrdila da je virusom zaraženo oko 2,5 miliona računara, od kojih 400.000 u Nemačkoj.

Tužilaštvo iz Štutgarta zatražilo je od Estonije da joj izruči osumnjičene Estonce.

EU: Uvedene mere za spas evra!

2010-10-30T14:41:00.000+02:00

Lideri zemalja članica EU postigli su na samitu u Briselu načelan dogovor o izmenama Lisabonskog sporazuma koji su predložile Nemačka i Francuska

Dogovor evropskih lidera... Nikola Sarkozi, Verner Fajman i Dejvid Kameron u pauzi zasedanja

Posle burne rasprave, koja je trajala sedam sati, dogovoreno je da se uspostavi stalni mehanizam koji će zaštititi 27 zemalja članica EU od novih finansijskih kriza i ukinu glasačka prava državama koje prekrše pravila.

Ipak, da bi izmene Lisabonskog sporazuma bile usvojene na sledećem samitu u decembru, najpre moraju da ih odobre nacionalni parlamenti 27 zemalja članica.

Izmene Sporazuma koje se odnose na privremeno oduzimanje prava glasa državama članicama predložile su Nemačka i Francuska kako se ne bi ponovio grčki scenario sa zaduživanjem. Dve zemlje insistirale su na promeni dokumenta jer smatraju da je to mnogo sigurniji način da se evro zaštiti od krize poput one koja se desila u Grčkoj. Unija će novom regulativom o dozvoljenom dugu i budžetskom deficitu zaštititi svoje interese i na taj način uspostaviti trajni sistem pomoći članicama evrozone, ali će se istovremeno i ukinuti glasačka prava državama koje prekrše pravila o dozvoljenom dugu.

Izmene finansijskih pravila u EU biće najveće od uvođenja zajedničke valute 1999. Takođe, na samitu u Briselu odbačen je predlog Evropskog parlamenta i Evropske komisije o povećanju budžeta EU za narednu godinu.

Inače, na sastanku u Briselu ponovo je došlo do žestokog verbalnog sukoba francuskog predsednika Nikole Sarkozija i evropske komesarke za pravosuđe Vivijen Reding.

Predlog EU o strožoj kontroli budžeta

- Zemlje će nadgledati Evropska komisija

- Budžetski deficit ne sme da pređe tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP)

- Ukoliko neka zemlja ne poštuje pravila EK, prvo izdaje upozorenje i daje preporuke. Pet meseci nakon toga, komisija će oceniti učinak i sagledati da li je zemlja uradila ono što je naloženo

Sarkozi je reagujući na izjavu Redingove koja je zahtev za promene sporazuma opisala kao nemačko-francuski diktat, rekao da će komesarka platiti zbog oštrih kritika upućenih na račun njegove administracije.

- Francuska je veoma ponosna zemlja. Ne možete vređati Francusku nekažnjeno, a gospođa Reding ju je uvredila - rekao je Sarkozi.

Inače, otvoreni sukob između Sarkozija i Redingove je samo nastavak njihove svađe započete tokom prošlog samita, održanog pre mesec dana. Njihovi odnosi bili su veoma zaoštreni zbog poređenja koje je Redingova napravila, ocenivši francusku odluku o deportaciji Roma koji su se ilegalno nalazili na njenoj teritoriji kao događaj koji podseća na progon Jevreja u Drugom svetskom ratu.