brojač poseta

недеља, 12. децембар 2010.

Katolička crkva špijunirala za Amerikance

Diplomatske depeše koje je objavio Vikiliks pokazuju da je Katolička crkva bila duboko umešana u lokalnu politiku širom sveta i da su se američke diplomate često oslanjale na mrežu katoličkih prelata za dobijanje obaveštajnih podataka, piše „Njujork tajms"
Papa Benedikt XVI
Još mu ništa nije jasno... Papa Benedikt XVI

List konstatuje da u tim dokumentima nema nikakvih eksplozivnih otkrića, ali se daje uvid da je Katolička crkva bila koristan izvor informacija za američke diplomate, pogotovo za zemlje kao što su Kuba i Venecuela. U jednoj depeši se pominje da bi jedan sveštenik mogao biti dobar izvor informacija o venecuelanskom predsedniku Ugu Čavesu.

U depeši namenjenoj predsedniku Baraku Obami pred susret sa papom Benediktom u Vatikanu u julu 2009. godine, piše da je Sveta stolica duboko zabrinuta zbog nasilja u Iranu, ali da javno ćuti o tome, delom i zato što želi da bude posrednik ako kriza postane međunarodna.

Jedna diplomatska poruka iz novembra 2008. godine, navodi kardinala Valtera Kaspera, zaduženog za odnose sa Jevrejima, kako kaže da papa Benedikt Šesnaesti neće nastaviti sa beatifikacijom pape Pija Dvanaestog, koji je vodio crkvu za vreme Drugog svetskog rata, sve dok se ne završi proces otvaranja arhiva, što može potrajati više godina.

Jevreji su protestovali tvrdeći da papa Pije Dvanaesti nije dovoljno učinio da zaštiti Jevreje tokom holokausta. Ipak, Papa Benedikt je prošle godine za jedan korak približio papu Pija statusu sveca.

U depeši iz 2002. godine navodi se da, uprkos stvarnom napretku za vreme pape Jovana Pavla, neki u vatikanskoj hijerarhiji i dalje pokazuju ostatke antisemitskih osećanja.

„Njujork tajms" konstatuje da depeše pokazuju i da je Vatikan nastojao da stavi pod kontrolu seksualne skandale u SAD i Irskoj, i pružaju pogled na složene napetosti između birokratije Svete stolice, lokalnih biskupa i civilnih vlasti.

Нема коментара: