brojač poseta

петак, 31. децембар 2010.

Zoran Pejić Peja: Sve ću spiskati na žene!

Nijedna farmerka nije uspela da probudi muškarca u meni. Nisam primetio da se Katarina kupala na imanju, samo sam video da je neki put oprala zube

Voditelj i jedan od omiljenih farmera na „Pinkovom" seoskom imanju Zoran Pejić Peja nije uspeo da uđe u superfinale i tako se oprostio od glavne nagrade vredne 100.000 evra.

U razgovoru za Press bivši muž pevačice Zlate Petrović poručuje da će sve pare od honorara potrošiti na žene.

- Da sam zaradio 100.000 evra, sve pare bih potrošio na žene, ali i honorar od učešća biće dovoljan. Da sam se usredsredio na neku farmerku, ta bi bila gotova. Pošto mi se nijedna nije svidela, nisam mogao kompletno da pokažem kako muškarac treba da se ophodi prema pripadnicama lepšeg pola.

Kako ste kontrolisali svoju želju za seksom?

- Svaki muškarac treba da ima neku vrstu samokontrole, ali sam ipak kad-tad morao da osetim želju za seksom. Mene žena mora da fascinira i da me izludi da bih imao seks sa njom. Tad se pali moj motor i prepuštam se osećaju, ali nijedna od žena tamo nije uspela da probudi muškarca u meni.

Da li žalite što niste malo mlađi? Možda biste malo lakše „harali" po „Farmi", kao, na primer, maneken Branislav Janković?

- Ja svoje godine jako dobro nosim. Bane je opasan mangupčič i šmeker. Iza njega je Jelena Stožinić stajala kao stub i brinula o njemu, a Katarina je u njega bila uzaludno zaljubljena.

Koliko ima istine u tome da je Katarina najaljkavija od svih farmera?

- Nisam primetio da se Katarina kupala na imanju, samo sam video da je neki put oprala zube. Nikada nisam želeo da joj priđem blizu kako bih proverio da li zaista smrdi, ali svi tamo koriste parfeme, pa su na neki način mirisali. Morate da razumete tu situaciju: mi nismo živeli u normalnim uslovima, pa i ja smrdim, šta da radim. Inače, nikada neću reći koja je žena smrdela, za mene su sve mirisale.

Imali smo prilike da vidimo kako Ekrem uživa dok ljubi stopala Vendi. Kakav će, prema vašem mišljenju, biti epilog te ljubavne priče?

- Ta ljubav je osuđena na propast posle kraja „Farme". Za Vendi će Ekrem biti „Prohujalo sa vihorom". On je sam sebe tim postupkom spustio, iako iskreno voli Vendi. Međutim, ja bih isto to radio onoj koja mi prija.

Kina - Streljan bivši funkcioner koji je primao mito

Bivši kineski funkcioner za borbu protiv korupcije Zeng Džinćun steljan je danas, posle procesa u kome je osuđen na smrtnu kaznu zbog primanja mita

Zeng je bio glavni inspektor za borbu protiv korupcije u gradu Čenžu, u centralnoj kineskoj provinciji Hunan i, prema presudi, okrivljen je za primanje 4,7 miliona dolara, koje je dobio da bi omogućio ugovore za firme koje se bave iskopavanjima.
Kako se navodi, on je punih 10 godina, do 2006, primao mito da bi omogućavao dobijanje ovih poslova, javila je agencija AP.
Današnja egzekucija je došlo samo dan nakon što su zvaničnici Komunističke partije u Pekingu obećali borbu protiv nepoštenog bogaćenja ljudi na vlasti.

петак, 24. децембар 2010.

Uhapšeni zbog krađe vozila

Uhapšeno je šest osoba zbog više teških krađa i neovlašćenog korišćenja tuđeg vozila, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije

Uhapšeni su Aleksandar P. (39) iz Barajeva, Vladan L. (26) iz Pančeva, Dragan M. (42) iz Surčina, Saša T. (35) iz Novog Pazara, Radoslav M. (31) i Marko J. (31), obojica iz Kraljeva.
Kako se navodi u saopštenju, osumnjičeni su sa auto-placeva u Kraljevu i Gornjem Milanovcu ukrali vozila marke "Mercedes", "Ford Fiesta", "Folksvagen Golf 4", "Reno Megan", "Opel Astra" i "Folksvagen Turan".
Kako se navodi, u stanu Radoslava M. policija je našla dva paketa sa 177 grama praškaste supstance za koju se sumnja da je heroin.
Uhapšenima je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, osim Draganu M. koji je pušten da se brani sa slobode.

петак, 17. децембар 2010.

Dragin zaboravio prihod ministarstva od 50 miliona evra

Ministarstvo poljoprivrede nije iskazalo prihode od 4,7 milijardi dinara ostvarenih na osnovu otplate kredita poljoprivrednih gazdinstava, odobrenih u 2004. i 2005. godini, koji su uplaćeni na podračun Fonda za razvoj, utvrdili su državni revizori koji su proveravali završni račun budžeta Srbije za prošlu godinu.

Ukazano da je javni dug veći za 1,8 milijardi evra nego što je Ministarstvo finansija prikazalo. Reč je o novcu koji je država pozajmila od MMF-a.


U detaljnom izveštaju na skoro 1.500 strana državni revizori su utvrdili da je Ministarstvo za rad i socijalnu politiku avanse za projektovanje i izgradnju gerontološkog centra u Valjevu manje prikazalo za 221,8 miliona dinara. Revizori navode da se nisu uverili u neophodnost hitnosti pomenutog postupka javne nabavke budući da su radovi počeli deset meseci nakon pokretanja postupka i sklapanja ugovora o javnoj nabavci.


Zoran Martinović, državni sekretar za opšte poslove Ministarstva za rad i socijalnu politiku, tvrdi za “Blic” da je sve čisto u vezi ovog posla u Valjevu i dodaje da se radi o donaciji japanske ambasade koja je bila ugrožena jer devet meseci ništa nije učinjeno od kada su pare legle na račun.


Predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović najavio da će, pored datih rokova od 45 dana za otklanjanje nepravilnosti, biti preduzete mere protiv svih odgovornih lica. Revizori su, inače, proveravali finansije sedam ministarstava, dve uprave i Narodne banke.

четвртак, 16. децембар 2010.

Država umesto poreza treba da poveća naplatu

Naplatite trenutna dugovanja od svih dužnika i neće biti potrebno povećanje poreza, poručuje Vladi jedan od nekoliko stotina građana koji su podržali akciju NIN-a i “Blica” za pravičnije oporezivanje imovine.

Uredne platiše ispaštaju jer država nije u stanju da utera porez

Ljudi koji, uprkos tome što teško žive, redovno izmiruju obaveze prema državi ne žele da se pomire sa činjenicom da će njihova građanska lojalnost biti “nagrađena” povećanjem nameta samo zato što su poreske vlasti nesposobne da naplate dugove od onih koji odbijaju da plate porez.

Uprava javnih prihoda Beograda utvrdila je da postoje 223.304 poreska obveznika koji nisu izmirili obaveze po osnovu poreza na imovinu. Ovogodišnja naplata poreza na imovinu u prestonici iznosi oko 15 milijardi dinara, a obaveze redovno izmiruje 50 do 60 odsto obveznika.


O ovome pročitajte još

To znači da bi bilo dovoljno da se naplata poboljša za jednu petinu i u gradsku kasu bi se slile tri milijarde dinara (oko 27,5 miliona evra), tačno onoliko koliko je ministarka finansija Diana Dragutinović najavila da će se dobiti izmenama Zakona o porezu na imovinu. Ako je to cilj, rešenje je tu - ne mora se ići dalje od Beograda.

Zar obični građani treba da ispaštaju zato što tamo neki vlasnik “Ruskog cara” duguje 100.000 evra, a poreske vlasti ne mogu ili ne smeju da mu naplate dug? Ili zato što vlasnik vile u Augusta Cesarca na Dedinju poreskim vlastima duguje tri i po miliona dinara, vlasnik vile u Baja Pivljanina dva miliona itd.


Ako je lokalnim samoupravama u 2011. neophodno tih nekoliko desetina miliona evra, rešenje se, opet bez izmena postojećeg zakona, može naći i van Beograda. Dovoljno je skoknuti do Novog Sada, gde ovaj porez ne plaća oko 40.000 vlasnika nekretnina. Slična je situacija i u mnogim drugim gradovima, pa nije čudo što čitaoci “Blica” poreskim vlastima poručuju: Pošaljite ljude na teren da popišu zgrade i kuće koje nisu prijavljene! Kada bi se popisala samo jedna petina nekretnina u Srbiji o čijem postojanju poreski organi nisu obavešteni i kada bi njihovi vlasnici platili makar minimalan porez, prikupilo bi se najmanje pola milijarde dinara. Zašto se to ne radi? Zašto država, na primer, ne pooštri naplatu dugovanja za isporučenu električnu energiju? Kada bi se naplatila samo trećina od 70 milijardi dinara duga građana i privrede Elektropivredi Srbije, u državnu kasu bi se od PDV-a slilo više od tri milijarde dinara. Dakle, više od najavljenih efekata poreske reforme koja je izazvala toliko nezadovoljstvo građana.

Kako su se snašli tajkuni
U svom blogu Saša Radulović, konsultant za poreski sistem Asocijacije malih i srednjih preduzeća, piše: “Stopa je ista i za pravna i za fizička lica. Međutim, domaćinstva će plaćati porez na osnovicu koja predstavlja tržišnu vrednost imovine, a pravna lica na osnovicu koja predstavlja knjigovodstvenu vrednost koja je nula ili praktično nula. Zato predlažem svim fizičkim licima koja imaju vrednije nekretnine da osnuju pravno lice (košta 250 evra), unesu svoju nekretninu u to preduzeće kao osnivački kapital i utvrdite mu knjigovodstvenu vrednost na 10 odsto tržišne. Naši mali tajkuni i tajkunčići su to već uradili.”

Akcija NIN-a i „Blica“: Porez, a ne harač
Predložene izmene poreza na imovinu znatno će podići iznose koje prosečan obveznik treba da plati, najteže će pogoditi krhki srednji sloj, dok će one zbog kojih je navodno uveden, grupu najbogatijih, pogoditi znatno manje.


U ime svojih čitalaca, NIN i „Blic“ pozivaju Ministarstvo finansija i Vladu da odustanu od najavljenih izmena i hitno predlože nova rešenja za popunjavanje državne kase. Pozivamo čitaoce da nam na osnovu priložene formule izračunaju koliko bi ih, po novom zakonu, koštao porez tokom iduće godine, uz obrazloženje čega planiraju da se reše zbog novog poreza.


Ujedno pozivamo sve pojedince i organizacije koji se slažu sa našom inicijativom da nam se jave i priključe akciji.


U očekivanju odluke Ministarstva i Vlade da odustanu od predloženih izmena, NIN i „Blic“ će redovno objavljivati predloge drugačijih rešenja i stavove svojih čitalaca.

среда, 15. децембар 2010.

Dve osobe ubijene i tri ranjene

Dve osobe su ubijene, a tri ranjene u pucnjavi koja se rano jutros dogodila u Batajnici, u motel-restoranu "Sremska noć".

Do nesreće je došlo zbog toga što gosti restorana nisu hteli da plate račun koji su napravili.

Ubistva i ranjavanje je počinio vlasnik restorana Dražen Požar, inače pripadnik Vojno- bezbednosne agencije, koji je sam pozvao policiju. Pucnjava se dogodila oko pola jedan ujutru.

Šestorica mladića koji su bili gosti restorana krenuli su ka izlazu. Vlasnik motel-restorana Dražen Požar tada je zahtevao da plate račun od nekoliko hiljada dinara koji su napravili, a kada su ovi to odbili došlo je do svađe i tuče u kojoj je vlasnik povređen.

Mladići su tada počeli da beže ka automobilu, ali su posle 30-ak metara kolima upali u kanal.

Dražen Požar tada je izvadio pištolj i zapucao. Na licu mesta poginuo je dvadesettrogodišnji Pavle Stanišić, dok je dvadesetjednogodišnji Zdravko Lučić od posledica ranjavanja preminuo u Urgentnom centru.

U pucnjavi su ranjeni i Stanišićev brat Nikola, kao i dvadesetjednogodišnji Bogdan D. Oni su kolima Hitne pomoći prevezeni u Urgentni centar i nisu životno ugroženi.

Jednog od mladića koji je ostao nepovređen policija je privela, dok je jedan u bekstvu. Uviđaj je trajao nekoliko sati.

Skoro 200 intervencija

U proteklih 15-tak časova Hitna pomoć je u Beogradu obavila 193 intervencije izjavila je portparoka te zdravstvene službe dr Nada Macura.

Dogodio se čitav niz incidenata. Ispred indijske ambasade povređen je policajac kada mu je, po izveštavanju dnevne štampe, slučajno opalio pištolj.

Sinoć je u saobraćajnoj nesreći poginuo instruktor vožnje. Žensku osobu je u Pinosavi pregazio kamion. Brankov most bio je sinoć zatvoren zbog lažne dojave o podmetnutoj bombi.

Banke više neće moći da nas pelješe!

U Nacrt zakona o zaštiti potrošača unete odredbe koje stavljaju klijente u znatno ravnopravniji položaj. Banke se razljutile i prete skupljim kreditima

Država je konačno odlučila da spreči banke da se bogate preko leđa klijenata. U Nacrt zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga uneto je nekoliko odredaba po kojima će odnosi banaka i klijenata biti znatno ravnopravniji nego do sada, a banke su se zbog toga razljutile i poručuju da će biti primorane da poskupe kredite.
"DISCIPLINOVANJE" BANAKA
1 Banka ne može jednostrano da izmeni odredbe ugovora, već mora da dobije pismenu saglasnost klijenta
2 Kamatna stopa može da se promeni samo ako je promenljivost unapred ugovorena i ako se odnosi na elemente koji ne zavise od volje banke (referentna stopa, indeks rasta cena i sl.)
3 Obaveza da se jednom mesečno klijentu dostavi izvod bez naknade
4 Pravo klijenta da u roku od 14 dana odustane od kredita bez nadoknade (osim kod stambenih kredita)
5 Banka je u obavezi da na depozit klijenta za kredit, ukoliko ga ima, plaća istu kamatu kao što je naplaćuje klijentu
6 Klijent može u svakom trenutku da otplati u celosti kredit, a banka može za to da mu naplati najviše jedan odsto, odnosno 0,5 odsto ukoliko do isteka kredita nije ostalo više od godinu dana
7 Ne sme se naplaćivati nikakva naplata ili provizija za podizanje novca sa računa, bez obzira na iznos
8 U slučaju krađe kreditne kartice, klijent plaća najviše 150 evra bez obzira koliki je iznos neko zloupotrebio
9 Ako klijent prelazi u drugu banku, zadržava sva prava koja je imao u banci iz koje odlazi
10 Zakon će se retroaktivno primeniti i na sve kredite koji su već u otplati
* Iz Nacrta zakona o zaštiti prava korisnika finansijskih usluga
U Nacrtu zakona navodi se, recimo, da klijent banke 15 dana po potpisivanju ugovora može da odustane od kredita bez nadoknade, a do isteka 30 dana od korišćenja zajma može da vrati glavnicu, bez plaćanja kaznenih kamata. Takođe, prema novom zakonu, ukoliko klijent izgubi ili mu ukradu platnu karticu, plaća najviše do 150 evra, bez obzira koliko je lopov uspeo da potroši pre prijave krađe. Sve preko toga plaća banka koja je izdala karticu.

Izmena 12 miliona ugovora

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić navodi, međutim, da su ove odredbe potpuno neprihvatljive.

- Generalno podržavamo donošenje zakona koji bi uredio ovu oblast, ali pojedine odredbe su potpuno besmislene. Zakon kaže da sve ugovorne odredbe koje su sporne idu u korist korisnika. Pa gde u svetu to postoji? Takođe, potpuna je besmislica to što će ovaj zakon važiti i retroaktivno, odnosno primenjivaće se na sve već odobrene kredite. Da li je moguće da su se krediti odobravali po tada važećim propisima, a sada će se primenjivati pravila novog zakona. To je neustavno, mimo zakonodavne prakse i znači da će morati da se menja 12 miliona ugovora koje su banke po raznim osnovama sklopile sa svojim klijentima - ogorčen je Dugalić.

On smatra i da su novim zakonom finansijske usluge izjednačene sa prodajom robe.

- Uvodi se, na primer, da se u zahtevu za odobravanje kredita popunjavaju 23 obavezne stavke o klijentu. To je još jedan trošak za banku - kaže Dugalić.

BANKE: KREDITI ĆE MORATI DA POSKUPE

Bankari tvrde da bi usvajanje ovakvog zakona dovelo do poskupljenja njihovih usluga.

- Ako nacrt bude usvojen ovako, bankarske usluge će poskupeti i biće teže dostupne klijentima - ističe za Press potpredsednik Findomestik banke Vladimir Marković.

Predsednik Udruženja za zaštitu potrošača Goran Papović ističe da zakon ni izbliza ne štiti korisnike toliko koliko banke pričaju.

- Veliki i najvažniji nedostatak zakona je to što nije regulisano pitanje kamate koja pada na teret korisnika - ističe Papović.

Kupovni i prodajni kurs

On dodaje da takođe nisu regulisani ni ugovori o revolving kreditima, kao ni dozvoljeni minus.

Ekonomista Goran Nikolić slaže se da je potreban zakon koji će dodatno zaštititi građane od visokih nameta.

- Na prvom mestu treba ukinuti mogućnost da se krediti diskreciono usklađuju sa poslovnom politikom banke, jer je to za svakoga ko otplaćuje kredit neprihvatljivo. - ističe Nikolić.

Na Svetog Nikolu minus 15!

Srbija juče bila najhladnija zemlja u Evropi, u Sjenici zabeleženo čak minus 18. Nešto toplije tek početkom sledeće nedelje

Srbija je juče bila jedna od najhladnijih zemalja u Evropi! U Sjenici je izmereno minus 18 stepeni Celzijusa, što ju je, uz hrvatski Otočac, svrstalo i u najhladnije gradove. Hladno vreme zadržaće se i narednih dana, pa meteorolozi prognoziraju da će na Svetog Nikolu, 19. decembra, u celoj Srbiji živa dostići čak minus 15 podeoka.

U Sjenici je palo petnaestak centimetara snega, koji je na Pešterskoj visoravni i juče povremeno padao. Oko podneva temperatura je porasla do minus 7 stepeni Celzijusa. Kako su naveli meteorolozi na Radišića brdu kod Sjenice, gde se u stanici Hidrometeorološkog zavoda prate vremenske prilike u ovom kraju, najveće hladnoće na Pešteru se očekuju u drugom delu januara i početkom februara. Tada je, po tradiciji, najhladnije u Sjenici, gde se temperatura pre nekoliko godina spustila i do minus 39,3 stepena Celzijusa, što je rekord po hladnoći izmeren u ovom delu Evrope.

Do ponedeljka ispod nule

Ivan Ristić, meteorolog iz „Veder to ambrela", precizirao je da je hladan talas koji je prethodnih nedelja „vladao" u zapadnoj Evropi sada stigao i kod nas. Celu nedelju pred nama karakterisaće ledeni dani i sneg.

REKORDNA POTROŠNJA STRUJE

„Elektroprivreda Srbije" saopštila je da je u Srbiji u ponedeljak potrošeno 140,4 miliona kilovat-sati struje. Kako se navodi, sa padom temperature krajem sedmice se očekuje još veća potrošnja električne energije i moguće je da bude oboren rekord od 26. januara 2010. godine, kada je potrošeno 156,3 miliona kilovat-sati struje.

- Međutim, ne mogu očekivati toliko niske temperature kakve su bile u pojedinim evropskim gradovima. Jedina ekstremna temperatura biće u nedelju, kada će u celoj Srbiji pasti na minus 15 stepeni Celzijusa, dok će Beograd biti najtopliji na minus 8. Ova temperatura biće ujednačena u svim delovima zemlje, te će na planinama i u Vojvodini biti približna. Postoji šansa i da tokom novogodišnje noći bude hladnije i da pada sneg. Nešto dugoročnija prognoza još nije moguća, ali se predviđa da će u januaru biti prava zima - rekao je Ristić.

Hladno i snežno vreme zadržaće se do početka naredne nedelje, kada sledi otopljenje sa oblačnim vremenom i povremenom kišom. Nakon nekoliko toplijih dana, kada će živa dostići najviše osam podeoka u plusu, sledi poslednja nedelja decembra, koja će ponovo doneti pravu zimu sa minusom i snegom.

- Do 19. decembra jutarnje temperature biće između minus 10 i minus 5 stepeni, dok najviše dnevne neće prelaziti nulu, a najverovatnije će biti između minus 4 i minus 1 stepen. Od 20. do 24. decembra očekuje se porast temperatura uz pojačanje južnog vetra i kišu, te će 23. i 24. decembra najviše temperature biti između 5 i 8 podeoka. Nakon 25. decembra uslediće pogoršanje vremena, koje će oko 29. i 30. decembra preći u susnežicu i sneg - naveo je Branko Bjelić iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.

Problemi u saobraćaju

Sneg je juče padao u većem delu Srbije. Na Kopaoniku je debljina snežnog pokrivača iznosila više od 20 santimetara i sneg je nastavljao da pada umerenim intenzitetom. Ista je debljina snega i na Zlatiboru, kao i susednim planinskim predelima užičkog regiona, dok je temperatura vazduha bila 10 stepeni ispod nule.

Sneg je usporio saobraćaj na većini puteva u državi, a u AMSS-u preporučuju opreznu vožnju.

Ciča zima... Smrzavanje sve do sledeće nedelje, a onda blago otopljenje

Saobraćaj na starom novosadskom putu juče je u jednom trenutku bio potpuno prekinut, a nakon intervencije putara osposobljen je samo za putnički saobraćaj.

- Što se tiče nižih predela, kolovozi su uglavnom mokri i postoji opasnost od poledice. Zaleđen je magistralni put Trstenik - Kraljevo, a situacija se pogoršava u svakom trenutku. Na starom novosadskom putu saobraćaj je bio potpuno prekinut zbog snežnih nanosa - objasnila je Aleksandra Ljubenković iz AMSS-a.

уторак, 14. децембар 2010.

Ukinuta presuda policajcu koji je ubio Đorđa Zarića

Apelacioni sud poništio presudu kojom je policajac Miljan Raičević (25) osuđen na sedam godina zatvora za ubistvo Đorđa Zarića (24) u martu 2009. u Beogradu

Upucan u glavu... Suvozač iz „pežoa" Zarić preminuo na licu mesta

Apelacioni sud u Beogradu poništio je presudu kojom je policajac Miljan Raičević (25) osuđen na sedam godina zatvora zbog ubistva fudbalera Đorđa Zarića (24) u martu 2009. godine! Raičeviću će se ponovo suditi jer je Apelacioni sud utvrdio da su postojale znatne protivrečnosti u izrečenoj presudi!

Đorđe Zarić ubijen je 19. marta 2009. u ulici Omladinskih brigada na Novom Beogradu. Interventna patrola zaustavila je „pežo 307", u kojem su bili Zarić i sportski direktor Fudbalskog kluba „Resnik" Filip Milićević, jer je prošao kroz crveno svetlo na semaforu. Posle svađe između Zarića, koji je bio suvozač, i policajca Miljana Raičevića pištolj je opalio, a metak je pogodio Zarića u glavu.

Raičević ostaje u pritvoru

- Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka. U obrazloženju presude postoji znatna protivurečnost. Zato je nepotpuno utvrđeno činjenično stanje - navodi se u obrazloženju Apelacionog suda koji je ovu odluku doneo 13. oktobra 2010. Raičeviću je ovom odlukom produžen pritvor.

Veštaci

- Veštak sudske medicine Dušan Dunjić: Ruka koja drži oružje nije mogla da bude u poziciji koju je opisao Raičević, jer bi mesto kojem je metak prošao kroz glavu Zarića bilo drugačije

- Veštak balističar Milan Kunjadić: Pištolj ne bi mogao da izbaci čauru da se događaj odigrao onako kako je optuženi opisao, a čaura je pronađena na više od dva metra od mesta ispaljenja

Odbrana

- Raičević: Zarić je izašao iz kola, skočio na mene bez reči i uhvatio me rukama za dlan i podlakticu desne ruke u kojoj sam držao pištolj

- Zarić se okrenuo, povukao me za ruku i tada je došlo do opaljenja

- Saopštenje MUP-a: Zarić je prilikom izlaska iz vozila zakačio policajca vratima po ruci, a zatim i odgurnuo pištolj, koji je potom opalio, a Zarić je pogođen u glavu

Advokat Vlada Petrović, branilac policajca Miljana Raičevića, potvrdio je da je Apelacioni sud doneo rešenje kojim je uvažio žalbe odbrane, ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

- U veštačenju je bilo nekoliko propusta. Viši sud, tada Okružni sud u Beogradu, nije utvrdio značaj Zarićevih DNK tragova na navlaci pištolja. To ukazuje da se Raičević rvao sa Zarićem upravo kako je i opisao u svojoj odbrani - kaže Petrović.

Policajac Raičević je, podsetimo, tvrdio tokom suđenja da je Zarić nakon upozorenja iskočio iz automobila i uhvatio ga za ruke i počeo da otima pištolj, dok je tužilaštvo tvrdilo da je on izvadio pištolj i pucao Zariću u glavu. Policajac je bio optužen za ubistvo sa umišljajem, za koje je predviđena kazna od pet do 15 godina zatvora.

Žrtva... Fudbaler Đorđe Zarić

Advokat Petrović ističe da su veštaci taj događaj posmatrali kao statičan i zato su propustili da utvrde pojedinosti koje se odnose na materijalne tragove.

- Čaura pištolja nije bila ispred automobila kako bi trebalo da bude po opisu događaja i nalazu veštaka. Međutim, ona je bila iza automobila, što takođe dokazuje da je bilo rvanja. Dobro je da je naša žalba u celosti prihvaćena i da predstoji novo suđenje - izjavio je Raičevićev advokat.

Zora Dobričanin, advokat Filipa Milićevića, kaže da je pravda spora, ali dostižna.

Tužilaštvo

- Policajac Raičević je prišao „pežou" u kojem se nalazio Đorđe Zarić na mestu suvozača

- Raičevič je repetirao službeni pištolj i držeći taj pištolj prišao vratima, naredio Zariću da izađe napolje i levom rukom otvorio vrata suvozača

- Kada je Zarić je izašao iz vozila, Raičević je iz službenog pištolja iz neposredne blizine ispalio metak u glavu Zariću koji je preminuo na licu mesta

Apelacioni sud

- Prvostepena presuda je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, jer u obrazloženju presude nisu navedeni razlozi o odlučujućim činjenicama

- Postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih zapisnika

- Na taj način je i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje

- Nije važno u kojoj se poziciji nalazim, ali uvek mi je cilj da sudske odluke budu pravne i pravične. To se možda ne dogodi u prvom krugu, ali pravda je dostižna iako je nekada spora - kaže Zora Dobričanin.

Negirao krivicu

Policajac Miljan Raičević osuđen je 13. novembra 2009. godine u Okružnom sudu u Beogradu na sedam godina zatvora zbog ubistva Đorđa Zarića. Sudija Života Đoinčević, koji u međuvremenu nije reizabran, prilikom iznošenja završnih reči pitao je policajca Raičevića da li se kaje zbog ubistva.

Mesto ubistva... Raičević pucao na mladića u ulici Omladinskih brigada

- Ne osećam se krivim. Sve sam radio profesionalno i po propisu - rekao je Raičević, nakon čega ga je sudija pitao da li mu je žao zbog tog događaja, na šta je policajac odgovorio:

- Žao mi je zbog svega što se dogodilo. Želim da izjavim saučešće porodici Zarić.

Rusko "oružje na naduvavanje"

Ruski tenkovi - ali pravi...
Ruski tenkovi - ali pravi...
Ruske oružane snage došle su na relativno originalnu ideju kako da zavaraju neprijatelja, i da usput uštede nešto para.

Ruska vojska poseduje, naime, oružane sisteme na naduvavanje.

Oružje koje, u prenosnom smislu, "radi na vazduh" nalikuje originalima, bilo da je reč o tenkovima T-80 ili protivavionskim raketnim sistemima S-300, samo što se za razliku od pravog oružja ovo "naduvano" lakše transportuje, i brže razmešta.

BBC-jev dopisnik Stiv Rozenberg bio je u prilici da se iz prve ruke upozna sa ruskim načinom da se, bukvalno, "naduvaju" efektivi oružanih snaga.

Bala kao nesklopljeni šator

Na poljani u jednom od moskovskih predgrađa dva čoveka nose oveću crnu torbu, a onda je spuštaju na zemlju; iz nje vade veliku plastičnu balu, koja na prvi pogled nalikuje nesklopljenom šatoru.

Reč je o jednom od glavnih sistema iz arsenala ruskog strateškog oružja, samo što ovom konkretnom oružju nije potrebna municija već samo - vazduh.

Pumpa je uključena, i vazduh počinje da ispunjava plastičnu balu koja počinje da raste i poprima oblik - pojavljuje se kupola, a potom iz nje iskače i duga plastična cev tenkovskog topa.

Pet minuta kasnije, ruski borbeni tenk T-80 spreman je za "akciju". Sledi napumpavanje i druge slične plasične bale koja, ispunjena vazduhom, poprima oblik protivavionskog ratektnog sistema S-300, sve sa četiri raketna lansera i velikim kamionom kao vučnim vozilom - u neku ruku, u pitanju je rezultat ukrštanja protivavionskih raketa i dečijeg zamka na naduvavanje.

MIG i radarska stanica u torbi

U torbama nalikm onim koje su krile tenk i rakete nalazi se i jedan od lovaca iz porodice MiG-ova, pa čak i kompletna radarska stanica.

Ove najsavremenije makete su jedne od najsavršenijih vojnih mamaca na svetu; ono što im nedostaje u ubojnoj moći uveliko nadoknađuju svojom fleksibilnošću.

"Mamci na naduvavanje" laki su i jednostavni za prenos do lokacija na kojima vojska želi da zavara protivnika.

Makete su do te mere verno urađene da su uspele da prevare i svog vlasnika, odnosno ruske vojnike. Viktor Talanov radi za firmu koja, za potrebe oružanih snaga Ruske Federacije, proizvodi ovo oružje na vazduh:

"Na jednoj vojnoj vežbi u kojoj su učestvovali kopnena vojska i avijacija, od nas je zatraženo da zbog obuke trupa naduvamo maketu raketnog sistema S-300. Kada smo to uradili dotrčao je jedan od generala avijacije iz štaba vežbe i naredio nam da lansere spustimo u neutralan položaj. General je prosto odbijao da poveruje da je reč o mamcima ispunjenim vazduhom jer su obaveštajni podaci ukazivali da je reč o bojevom oružanom sistemu spremnom za lansiranje ", kaže on.

Proizvodnja uz pop muziku

Uz zvuke pop muzike iz sovjetksih vremena, radnici u obližnjem pogonu proizvode oružje na naduvavanje.

Jedan od radnika na velikom komadu plastike iseca mustru tenka, ali nije u pitanju obična plastika već materijal na koji je nanet sloj hemikalija koje su u stanju da prevare radare i osmatračke i nišanske sisteme za uočavanje toplotnog infracrvenog zračenja.

To zračenje emituju sva tela, a na ovaj način objekti na zemlji mogu da "ubede" posadu radara da je reč o pravom oružju.

Posle krojenja, na scenu stupa armija švalja koje prišivaju komade obrađene plastike; ove žene su svojevremeno prozvodile velike balone koje je u visinu dizao topao vazduh.

Za radnice je, čini se, pravljenje modela za vojsku ipak patriotizmom nadahnutija profesija.

"Bezgranično zadovoljstvo"

Jedna od njih, Lena, radi na sklapanju protivavionskog raketnog sistema:

"Ponosna sam što pravim kompletne raketne sisteme i tenkove za našu vojsku. I kada ih na kraju zašijete i vidite kako se pune vazduhom i poprimaju oblik pravog oružja, ispunjeni ste bezgraničnim zadovoljstvom", kaže ona.

Ruske oružane snage nisu jedini kupac ovih mamaca na naduvavanje - i armije drugih zemalja pokazale su interesovanje za rakete i tenkove na vazduh.

Jedan od razloga za to mogla bi da bude i cena; makete su, naime, više od stotinu puta jeftinije od pravog naoružanja. Dok pravi tenk M-80 košta skoro sedamsto hiljada evra, cena makete je nepunih četiri i po hiljade evra.

Dakle, ako neko želi da "naduva" svoje vojne efektive, ne mora da za to potroši mnogo novca - potrebna mu je samo vazdušna pumpa...

Džej Zi: od kriminala do slave

 Džej Zi sa suprugom Bijonse Noulz
Džej Zi sa suprugom Bijonse Noulz
Ko god nešto zna o rep muzici, sigurno je čuo za Džej Zija - ne samo jednog od vodećih svetskih repera, već i vrlo uspešnog preduzetnika i biznismena. Njegovo bogatstvo, naime, vredi više stotina miliona dolara.

Džej Zi je čovek koji je odrastao na opasnim ulicama Bruklina, u porodici koju je napustio otac. Sa dvanaest godina pištoljem je upucao rođenog brata u rame.

On ovih dana boravi u Londonu, koji je inače proglasio svojim drugim domom, a BBC ga je u razgovoru koji sledi najpre pitao odakle potiče njegov preduzetnički duh.

"Stekao sam ga na ulici, odrastajući u naselju Marsi u Bruklinu... Ta vrsta integriteta kojem se učite - iako ste u biznisu koji je veoma ilegalan - jeste suština života. Baveći se takvim stvarima, glava vam je stalno u torbi i ako se ne držite reči, slede posledice. Integritet koji steknete u tako pogrešnom kontekstu važan je ako želite da ga primenite za nešto dobro... A takve lekcije ne predaju u poslovnim školama. Ja naravno ne odobravam takvu vrstu iskustva, niti ga reklamiram, samo pričam o onome kroz šta sam lično prošao."

Marketinški genije

Džej Zi inače važi za marketinškog genija - stranice njegove najnovije knjige su, recimo, rasute širom sveta, a njegovi obožavaoci pozvani su da je sami "sastave" u nekoj vrsti "potrage za blagom" na internetu.

Imao je samo 26 godina kada je osnovao svoju muzičku izdavačku kuću, a često kaže i da je samo ime Džej Zi poslovni brend - produžetak njega samog kao ličnosti.

"To je jedna ista stvar - ako čuvate svoje integritet i ono što radite, automatski će opstati i vaš brend. Srećom po mene, što je dobro i u strateškom smislu, ja sam se vezao za stvari koje zaista volim... To zvuči vrlo prosto, ali to je zaista bolji put u životu."

Čini se da u karijerama nekih od vodećih rep muzičara postoji obrazac: put koji počinje od teškog detinjstva i završava uspešnom karijerom.

Utrt put narednim generacijama

U slučaju Džej Zija, ručkovi sa jednim od najbogatijih ljudi na svetu Vorenom Bafetom rezultiraju ogromnim novcem koji se ulaže u dobrotvorne svrhe.

Džej Zi
Džej Zi

"Ponosan sam zbog toga gde sam u ovom trenutku i mislim da će to olakšati putovanje sledećoj generaciji. To već vidite na primeru muzičara kao što je Kanje Vest -- oni ne stižu iz sredine iz kakve sam ja potekao, niti im to želim, kao što ne želim bilo kome drugom... Statistika kaže da je u sredini iz koje sam ja potekao svaki treći crnac u zatvoru. Zamislite da sedite u sobi sa desetoro ljudi i da konstatujete da su trojica praktično iza rešetaka i da je to prosto činjenica. Kako vam to zvuči?"

Razgovor sa Džej Zijem vođen je u trenutku dok su pristizali rezultati sa izbora za američki Kongres, prema kojima je Demokratska stranka izgubila većinu u Predstavničkom domu.

"Sve je, možda, ispalo dobro"

Kao poznatog pristalicu predsednika Baraka Obame, BBC ga je pitao za komentar pobede Republikanaca:

"Možda će ispasti da je sve to dobro - mislim da je mnoge u glasanju o zakonima rukovodila tvrdoglavost, i da su Republikanci na taj način dosta toga usporili samo zato da bi bilo usporeno. Sad kad imaju kontrolu u jednom kongresnom domu - oni preuzimaju i odgovornost. Kada ljudi sude o Baraku Obami, moraju da uzmu u obzir šta je sve nasledio: najgoru ekonomsku situaciju od Velike depresije, ratove vođene u isto vreme, nezaposlenost i kreditnu krizu - dakle, zemlju u potpunom haosu... Ko god da se našao na njegovom mestu, dve godine mu ne bi bile dovoljne da to stanje dovede u red. Za takve stvari potrebno je vreme", kaže na kraju intervjua za BBC američki reper - i uspešan poslovni čovek - Džej Zi.

Nova tajna Mona Lize

Dejli telegraf je jedan od listova koji pišu o novootkrivenom Da Vinčijevom kodu.

Mona Lizin enigmatični osmeh već vekovima opčinjava istoričare umetnosti, ali tajna se krije u očima, piše Dejli telegraf.

Ustanovljeno je, naime, da se u njenim očima kriju sićušni brojevi i slova, koje stručnjaci sada nastoje da dešifruju.

U desnom oku su, na primer, slova L i V, što su, naravno, Leonardovi inicijali, ali levo oko je misterioznije i u njemu se nalaze simboli za koje se još uvek tačno ne zna šta su.

Uskoro bi, pak, mogla da bude rešena još jedna misterija vezana za čuvenu sliku - italijanski nacionalni komitet za kulturno nasleđe traži dozvolu da ekshumira Leonardove posmrtne ostatke, kako bi analizom njegove lobanje pokušali da ustanove da li je Mona Liza zapravo autoportret, što je jedna od mnogobrojnih teorija u pogledu identiteta osobe na slici.

Pojedini istoričari čak veruju da je Leonardo bio homoseksualac, i da ga je ljubav prema zagonetkama podstakla da se predstavi kao žena.

Medvedev: "Slede hapšenja!"

Dmitrij Medvedev
Dmitrij Medvedev
Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je izjavio da će učesnici nemira koji su u subotu izbili u Moskvi biti uhvaćeni i kažnjeni.

Više hiljada fudbalskih navijača i nacionalista sukobilo se s policijom u blizini Kremlja.

Oni su tom prilikom napali osobe za koje su sumnjali da su imigranti.

Do sukoba je došlo nakon protesta povodom ubistva jednog navijača Spartaka iz Moskve.

Policija ističe da je nakon rasterivanja demonstranata izvršen niz rasističkih napada, pri čemu je jedan stranac ubijen.

U poruci objavljenoj na mreži Tviter, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je naveo da je situacija pod kontrolom, kako u Moskvi tako i u čitavoj zemlji.

Dopisnik BBC-ja iz Moskve navodi da su obim i žestina najnovijeg nasilja obnovili strahovanja u pogledu jačanja nacionalizma u Rusiji.

Rumunija: Uhapšeni učesnici u prevari oko ptičijeg gripa

Bivši službenik ministarstva saobraćaja Rumunije i jedan rumunski biznismen uhapšeni su pod optužbom za prevaru tešku više miliona evra, tokom 2006. godine, u doba panike oko ptičijeg gripa, saopštile su danas rumuske vlasti.

Službenik ministarstva saobraćaja Viktor Butean je otpužen da je od biznismena Tonela Ursakija primio mito kako bi za njegovu firmu obezbedio ugovor vezan za prevenciju i nadzor nad ptičijim gripom.


Ursakijeva firma je zaista dobila rečeni posao, iako je imala samo jednog zaposlenog, ništa od potrebne opreme i nikakvo iskustvo u toj oblasti.


Potom je Ursaki unajmio dvanaest podugovarača da bi obavili ugovoreni posao. Njima je ukupno isplaćeno šest miliiona evra.

недеља, 12. децембар 2010.

Katolička crkva špijunirala za Amerikance

Diplomatske depeše koje je objavio Vikiliks pokazuju da je Katolička crkva bila duboko umešana u lokalnu politiku širom sveta i da su se američke diplomate često oslanjale na mrežu katoličkih prelata za dobijanje obaveštajnih podataka, piše „Njujork tajms"
Papa Benedikt XVI
Još mu ništa nije jasno... Papa Benedikt XVI

List konstatuje da u tim dokumentima nema nikakvih eksplozivnih otkrića, ali se daje uvid da je Katolička crkva bila koristan izvor informacija za američke diplomate, pogotovo za zemlje kao što su Kuba i Venecuela. U jednoj depeši se pominje da bi jedan sveštenik mogao biti dobar izvor informacija o venecuelanskom predsedniku Ugu Čavesu.

U depeši namenjenoj predsedniku Baraku Obami pred susret sa papom Benediktom u Vatikanu u julu 2009. godine, piše da je Sveta stolica duboko zabrinuta zbog nasilja u Iranu, ali da javno ćuti o tome, delom i zato što želi da bude posrednik ako kriza postane međunarodna.

Jedna diplomatska poruka iz novembra 2008. godine, navodi kardinala Valtera Kaspera, zaduženog za odnose sa Jevrejima, kako kaže da papa Benedikt Šesnaesti neće nastaviti sa beatifikacijom pape Pija Dvanaestog, koji je vodio crkvu za vreme Drugog svetskog rata, sve dok se ne završi proces otvaranja arhiva, što može potrajati više godina.

Jevreji su protestovali tvrdeći da papa Pije Dvanaesti nije dovoljno učinio da zaštiti Jevreje tokom holokausta. Ipak, Papa Benedikt je prošle godine za jedan korak približio papu Pija statusu sveca.

U depeši iz 2002. godine navodi se da, uprkos stvarnom napretku za vreme pape Jovana Pavla, neki u vatikanskoj hijerarhiji i dalje pokazuju ostatke antisemitskih osećanja.

„Njujork tajms" konstatuje da depeše pokazuju i da je Vatikan nastojao da stavi pod kontrolu seksualne skandale u SAD i Irskoj, i pružaju pogled na složene napetosti između birokratije Svete stolice, lokalnih biskupa i civilnih vlasti.

субота, 11. децембар 2010.

CIA pustila glavnog izvršioca holokausta da pobegne u Argentinu

U izveštaju istoričara dostavljenom danas američkom Kongresu otkrivaju se detalji kako je američka obaveštajna služba CIA koristila i štitila neke agente nacističkog Gestapoa posle Drugog svetskog rata i kako je tražila glavnog izvršioca holokausta Adolfa Ajhmana.

Pred američkim Kongresom 1.000 dokumenata o tajnim operaciama

Izveštaj pod nazivom "Hitlerova senka: nacistički ratni zločinci, američka obaveštajna služba i hladni rat" napisali su istoričari iz američke Nacionalne arhive.


U njemu se nalaze oko 1.000 dokumenata - snimaka, pisanih izjava, ekspertiza i analiza o tajnim operacijama CIA i vojne obaveštajne službe.


"Podaci CIA su nam omogućili da steknemo bolju sliku o kretanju nacističkih ratnih zločinaca u posleratnom periodu. Podaci iz vojske su obimni i biće potrebno nekoliko godina da se sve to pročita", rekao je koautor studije Ričard Brajtman sa Univerziteta u Vašingtonu.

Adolf Ajhman

Portparol CIA Džordž Litl izjavio je da ta agencija nije u to vreme imala politiku ili program zaštite nacističkih ratnih zločinaca, niti je pomagala da oni izbegnu pravdu.


Litl je rekao da je CIA decenijama sarađivala s ministarstvom pravde o tome, kao i sa odsekom za specijalne istrage.


U izveštaju se navodi detalji kako su Amerikanci koristili oficire Gestapoa, uključujući Rudolfa Mildnera, posle Drugog svetskog rata. Vojska je držala Mildnera i vodila računa da ne dođe u ruke istražitelja za ratne zločine, jer joj je bio potreban zbog svojih saznanja o komunistima.


"Namera vojske da koristi oficire Gestapoa protiv komunista mnogo je veća od onog što smo do sada mislili, iako nije bilo velikih slučajeva kao što je bio slučaj Klausa Barbija", rekao je Brajtman, aludirajući na ozloglašenog "Kasapina iz Liona", koji je radio za američke obaveštajce posle rata.


Mildner je kasnio pobegao u Argentinu, gde se sastao sa Ajhmanom, koji je iz Evrope pobegao u Južnu Ameriku. Izveštaj navodi detalje o Ajhmanovom kretanju pre nego što ga je 1960. godine otela izraelska obaveštajna služba.


"Oni (dokumenti) pokazuju da je zapad znao o Ajhmanovim zločinima i njegovom posleratnom kretanju. Niko iz američke obaveštajne agencije nije pomogao Ajhmanu da pobegne, već su mu jednostavno dozvolili da se bezbedno sakrije i ode u Argentinu", rekao je Brajtman.

Saradnja sa nacistima i tokom Hladnog rata


U izveštaju se navode i detalji saradnje CIA i nacističkih saradnika za vreme Hladnog rata.

U pokušaju da razbiju Sovjetski Savez preko Ukrajine, agencija se obratila pronacističkim ukrajinskim nacionalistima, među kojima je bio Mikola Lebed, koji je vodio paravojnu organizaciju koja je tokom rata sprovodila politiku etničkog čišćenja.

Lebed je otišao u Njujork 1948. godina, a njegova saradnja sa agencijom je "trajala koliko i ceo hladni rat", navodi se u izveštaju.
"CIA je navodila tada da Lebed nema veze s nacistima i da je on ukrajinski borac za slobodu", dodaje se u izveštaju i navodi da je Lebed imao kontakte sa CIA do smrti, 1998. godine.

среда, 08. децембар 2010.

U udesu kod Kraljeva poginuo vozač "lade nive"

U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se danas u 13 časova dogodila u naselju Čibukovac kod Kraljeva, život je izgubio Nenad Pavlović (28) iz Konareva kod Kraljeva

Kako je saopštila Policijska uprava Kraljevo, Pavlović se putničkim vozilom marke "lada niva" sudario sa kamionom marke "MAN" novopazarskih registarskih oznaka, kojim je upravljao Kenam Omerović (32) iz Novog Pazara.
U policijskom saopštenju se navodi da je Nenad Pavlović preminuo na licu mesta.
Uviđaj je izvršio istražni sudija Osnovnog suda u Kraljevu u prisustvu osnovnog javnog tužioca i policijskih službenika.

Srpski trgovac oružjem počeo kao kondukter

BEOGRAD - Poverljiv dokument Stejt departmenta, jedna od desetina hiljada diplomatskih depeša do kojih je došao sajt Vikiliks, otkriva da su američki zvaničnici pokušali da spreče jednog srpskog „crnoberzijanca“ da proda snajperske puške Jemenu, koji ima embargo na uvoz oružja. U depeši je reč o srpskoj of-šor kompaniji registrovanoj na Kipru, u vlasništvu Slobodana Tešića, srpskog državljanina, a dug je spisak prestupa povezanih s ovim čovekom: „isporučuje oružje Iraku, Liberiji itd. terorističkim režimima“.

„On ima i britanski pasoš, ali ne i zvaničnu dozvolu izdatu u Velikoj Britaniji da trguje vojnom opremom. Slobodan Tešić pokušao je da uđe u Bugarsku 2005, ali je zbog zabrane ulaska u zemlje EU vraćen“, piše potpisnik depeše, lokalni agent u Jemenu.


Srpske vlasti tvrde da ne znaju ništa o ovom poslu Tešića, da li je bio u Bugarskoj, koji su njegovi poslovi sa Jemenom. Ali nikako se ne bi moglo reći da je Tešićevo ime za njih strano, jer on je i ranije bio meta stranih i domaćih medija kao ilegalni trgovac oružjem i zbog njega je Srbiji više puta prećeno sankcijama i embargom na izvoz oružja. Sam Tešić je demantovao optužbe, a jučerašnji pokušaj da stupimo s njim u kontakt bio je bezuspešan.

Ko je ovaj čovek? Pre nego što je postao trgovac oružjem, Tešić, koji je do početka devedesetih živeo u Bosni, radio je kao kondukter. Prvi kapital stekao je preko poslovnih veza sa rukovodstvom RS, kad je nabavljao oružje i trgovao njime. U Beogradu je registrovao firmu „Temeks“, koju je ugasio nakon vesti da je početkom 2000. kršio rezoluciju Saveta bezbednosti zbog ilegalne trgovine oružjem u Liberiji. Firma je, da bi izbegla sankcije UN, falsifikovala dokumentaciju o krajnjem korisniku oružja navodeći da se ono isporučuje Republici Kongo. Savet bezbednosti je Tešića označio kao glavnog prekršioca sankcija u izvozu oružja. Nakon toga Tešić osniva firmu „Melvale“ na Sejšelskim ostrvima, ali i tada posluje preko of-šor kompanija.


Od 2009. firma za trgovinu oružjem mu je u Bosni, a on živi u Beogradu, na Dedinju. U njegovoj firmi rade mahom bivši oficiri, među njima i Dragan Ilić, koji je u vreme Vlajka Stoiljkovića i Slobodana Miloševića bio načelnik kriminalističke policije. Prošle godine Tešić je sprečen da obavi trgovinu oružjem sa Libijom, a njegova firma „Melvale“ je diskreditovana.

NAJVEĆI POSLOVI SLOBODANA TEŠIĆA
- Krajem devedesetih sklopio ugovor sa „Zastavom oružje”, koja je isporučila svu robu na Filipine, ali nikada nije naplatila posao.
- Poslovi sa Irakom dok je bio pod sankcijama UN i poslovi sa Jermenijom u istom periodu.
- 2003. godine sa svojom firmom „Temaks” dospeo na listu zabrane Ujedinjenih nacija zbog izvoza oružja u Liberiju, zemlju pod embargom. Srbija je tada za dlaku izmakla embargu na izvoz oružja. Temeks“ je, inače, da bi izbegla sankcije Saveta bezbednosti UN, falsifikovala dokumentaciju o krajnjem korisniku oružja navodeći da ga isporučuje Republici Kongo.
- 2005. godine osnovao kompaniju „Melvale” sa sedištem u Beogradu i na Sejšelskim ostrvima. Zaključuje ugovore sa „Krušikom” iz Valjeva, „Slobodom” iz Čačka za izvoz oružja u Gruziju, bez dozvola. Posao nije realizovan, a država je godinu dana kasnije obeštetila dve domaće kompanije.
- 2006. godine sklopljen posao sa „Zastavom” za izvoz u Nigeriju. Rukovodioci „Zastave” u sudskom postupku optuženi za zloupotrebu službenog položaja.
- 2009. izvoz naoružanja za Libiju vredan 50 miliona dolara iz fabrika „Sloboda” iz Čačka i „Zastava oružje” preko firme Melvale.
- 2009. (oktobar) njegova fiktivna kompanija, kako prenosi Vikiliks potpisala ugovor od 78 miliona američkih dolara sa jemenskim Ministarstvom odbrane, s tim da oružje bude isporučeno početkom januara 2010. (prema tvrđenju bugarske ambasade u Sani)
I danas je aktivan na tržištima koja su pod embargom, a gde je zarada najveća.

Neuspeo izvoz
U depeši koju je objavio Vikiliks piše da je u oktobru 2009. Tešićeva fiktivna kompanija potpisala ugovor od 78 miliona dolara sa jemenskim ministarstvom odbrane. Precizirano je da se oružje isporuči početkom 2010. U depeši se navodi da je Tešić često putovao u Jemen tokom protekle godine u vezi sa ovim ugovorom.

Ne može i Kosovo i EU
Vikiliks je objavio i depešu pomoćnika sekretara za kontinentalnu Evropu Rolana Galaraga iz ministarstva za spoljne poslove Francuske poslatu 22. februara 2010. Francuzi traže da SAD i EU zajednički stave do znanja Srbiji da nije moguće da postigne pobedu po pitanju Kosova i da uđe u EU. Galarag je tražio od SAD i EU da zajednički obeshrabre Srbe da predlože novu rezoluciju UN o Kosovu, navodeći da šef srpske diplomatije Vuk Jeremić „izgleda veruje da Srbija može da postigne pobedu po pitanju Kosova i istovremeno uđe u EU“.

Vikiliks: Američka firma podvodila dečake policajcima veteranima za seksi zabave

LONDON - Zaposleni u američkoj privatnoj kompaniji, koji su obučavalli avganistanske regrute za policiju, podvodili su dečake veteranima, a ovi su ih, često drogirani, seksualno zlostavljali, piše u jednom od tajnih dokumenata koje je objavio "Vikiliks".

Firma "Dyn Corp" odabrana za obuku avganistanskih policajaca, prema navodima iz objavljenih dokumenata, bila je umešana u "angažovanje" mladih Avganistanaca za privatne zabave.


Dečaci od osam do 15 godina su na zabavama, organizovanim u avganistanskoj regiji Kunduz, izvodili "tradicionalne plesove", koje su talibani zabranili.


Našminkani i obučeni u ženski dečaci su izvodili zavodljivi ples pred, uglavnom, starijim, često drogiranim muškarcima, navedeno je u dokumentima koje su objavili britanski list "Gardijan" i portal "Siti stejt tajms".


Posle plesa, muškarci su na aukciji kupovali dečake i seksualno ih iskorišćavali.

Više o aferi Vikiliks

možete čitati ovde

Avganistan je zahtevao da privatne kompanije budu stavljene pod mnogo veću kontrolu vlade, ali američka ambasada nije imala pravnu mogućnost da ispuni njihov zahtev i preuzme vlast nad centrima za obuku firme "Dyn Corp".


U okviru istrage tog incidenta uhapšena su dva policajca i devet Avganistanaca, preneo je "Gardijan".


Avganistanski ministar unutrašnjih poslova Hanif Atmar je u razgovoru sa pomoćnikom američkog ambasadora prošlog juna istakao da bi incident trebalo zataškati i da bi objavljivanje ugrozilo mnoge živote, navedeno je u depeši.

Osnivaču Vikiliksa preti suđenje u SAD? Video

Američki i švedski zvaničnici održali su neformalne razgovore o mogućnostima za izručenje osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža Sjedinjenim Američkim Državama.

Asanž je uhapšen juče u Londonu, pošto se sam predao policiji. Za njim je bila raspisana Interpolova poternica zbog navodnog silovanja dve volonterke u Švedskoj, što on demantuje. Pošto je sud odbio kauciju, noć je proveo u britanskom zatvoru, iščekivajući odluku o izručenju Švedskoj.


Sud u Londonu obrazložio je svoju odluku tvrdnjom da postoji opasnost da osnivač Vikiliksa pobegne iz Velike Britanije, uprkos činjenici da mu je nekoliko istaknutih ličnosti ponudilo jemstvo. Asanž će u pritvoru će ostati do 14. decembra.

Komentarišući vest o njegovom hapšenju, američki sekretar za odbranu Robert Gejts je rekao da je to "dobra vest". Zvaničnici Ministarstva pravde SAD traže način na osnovu kojeg bi Asanž mogao biti optužen za špijunažu u toj zemlji. Najveći problem sa kojim se trenutno susreću je taj što se u prvom članu ustava SAD garantuje sloboda govora i javnog izražavanja. Američki desničari zahtevaju oštru kaznu, pa čak i egzekuciju, navode britanski mediji.

  • Portparol američkog ministarstva odbrane Dejvid Lapan rekao je da, od kako je Vikiliks počeo da objavljuje poverljive depeše Stejt departmenta, strane zemlje smanjuju obim saradnje sa SAD. On je dodao da "uverenje da SAD nisu dobre u čuvanju tajni" svakako menja stvari i da je "generalno došlo do smanjenja u saradnji".

Švedska vlada, s druge strane, pokušava da izruči Asanža vlastima SAD. Ipak, izvori navode da nijedan zahtev iz Vašingtona neće biti razmatran sve dok američko tužilaštvo ne podigne optužnicu i dok se u Švedskoj ne završi pravna procedura u vezi optužbi za silovanje.

Asanžov advokat izjavio je juče da mnogi veruju da je reč o politički motivisanom procesu, jer je Asanž razljutio ceo svet, posebno SAD, objavljivanjem poverljivih depeša Stejt departmenta.

I sam Asanž se, u međuvremenu, oglasio pismom listu "Ostralijen", tvrdeći da njegova internet stranica zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje.

U prvom javnom obraćanju australijskim medijima, Asanž, koji je rođen u Kvinslendu, optužio je australijsku vladu da pokušava da "ubije glasnika", jer ne želi da se otkrije istina o njenim diplomatskim i političkim postupcima.

Sve vesti o aferi "Vikiliks" možete da pročitate ovde.

"Vikiliks zaslužuje zaštitu, a ne napade i pretnje", napisao je on i dodao da sajt bez straha objavljuje činjenice za dobro javnosti.

Hapšenje Džulijana Asanža nije, međutim, zaustavilo curenje američkih diplomatskih depeša. Britanski "Gardijan" danas prenosi pikantne detalje vezane za ličnost i navike libijskog lidera Muamera Gadafija, kao i predlog Saudijske Arabije da se formiraju arapske vojne snage koje bi, pomoću SAD i NATO, napale pripadnike Hezbolaha u Libanu.


Top 10 otkrića “Vikiliksa”

Dok se “Vikiliks” sprema da objavi 400.000 fajlova poverljivih dokumenata o ratu u Iraku, koji će po svoj prilici baciti u zasenak letošnjih 70.000 poverljivih američkih vojnih dokumenata o sukobu u Avganistanu, odabrali smo 10 dosadašnjih najvećih otkrića kontroverznog “sajta za otkrivanje tajni”, koji ovih dana ne prestaje da puni novinske stupce sadržajem diplomatskih poverljivih dokumenata.

1. Napad helikoptera “apač” u Iraku

Napad vojnika SAD: Snimak koji je zgrozio svet

Zastrašujući video-snimak koji prikazuje kako posada američkog naoružanog helikoptera ubija 15 ljudi, uključujući i dvojicu novinara “Rojtersa”, snimljen kamerom sa mitraljeza u helikopteru, izazvao je, nakon objavljivanja na “Vikiliksu”, gnušanje širom sveta.

Sve vesti o aferi "Vikiliks" možete da pročitate ovde.

Uz snimak može i da se čuje kako se posada helikoptera smeje “mrtvim džukelama”, i viče “sprži ih!” i “nastavi da pucaš, nastavi da pucaš”.
Vojska SAD je odbila da protiv posade helikoptera preduzme disciplinske mere, uz obrazloženje da su se “pobunjenici i novinari našli u oblasti iz koje su snage SAD očekivale napad iz zasede” i da vojnici u tom trenutku nisu mogli da razlikuju ”da li oni (novinari ‘Rojtersa’) nose kamere ili oružje”.

Brat jednog od poginulih je, međutim, prema ovom obrazloženju bio skeptičan, uz pitanje “kako ti najsavremenije obučeni američki piloti, sa svim svojim visokotehnološkim informacijama, ne mogu da razlikuju kameru od raketnog nosača”.

2. Radna procedura logora Gvatanamo

Gvantanamo: Toalet-papir kao nagrada

“Standardna radna procedura za Logor Delta”, priručnik vojske SAD za vojnike koji imaju posla sa zatvorenicima u Logoru Delta, objavljen je na “Vikiliksu” 2007.

Grupe za zaštitu ljudskih prava su sa zabrinutošću primile otkrića da, prema ovim zvaničnim smernicama, zatvorenicima može biti uskraćen pristup Crvenom krstu u trajanju do dve nedelje, kao i da zatvorenici za dobro ponašanje i saradnju mogu da steknu “specijalne nagrade” - pri čemu je jedna od ovih “nagrada” bila rolna toalet-papira.

3.Sajentologija

Unutrašnjost jednog od sajentoloških "hramova"


“Vikiliks” je u 2008. objavio “Sabrane tajne’biblije’ Sajentologije”, uključujući i neke od unutrašnjih aktivnosti i neobičnih praksi ove kontroverzne crkve. Iz njih proizilazi da postoji osam nivoa “operativnih tetana”, pri čemu je osmi nivo najviši koji sajentolozi mogu težiti da dostignu.

Sajt je objavio i uputstva sledbenicima za izvođenje teško razumljivih vežbi, kao što su: ”pronađi veliku gužvu u kojoj ljudi stoje gusto zbijeni. Opiši je kao gužvu, a zatim kao pojedince, sve dok ne stekneš spoznaju. Zapiši sve to”. Vežbe o kojima je reč napisao je lično osnivač Sajentološke crkve, pisac naučne fantastike Ron Habard, a advokati crkve su pokušali da izdejstvuju da se ove informacije skinu sa sajta, jer se navodno radi o “naprednim tehnikama sajentološke religije”, ali sajt je odbio da to učini.

4. Mejlovi Odeljenja za istraživanje klime

Lažiranje podataka o klimatskim promenama


Preko 1000 mejlova koje je tokom 10 godina slalo osoblje Odeljenja za istraživanje klime Univerziteta istočne Anglije postavljeno je na “Vikliks” nakonšto su se hakeri domogli ovog materijala. Oni pokazuju da su naučnici pribegavali “trikovima” kako bi potkrepili argument da je globalno zagrevanje stvarno i da je za njega odgovoran čovek.

“Samo sam dopunio Majkov trik iz ‘Nejčera”(naučni časopis) da se realne temperature u svakom nizu tokom proteklih 20 (od 1981.) godina sabiraju”, kaže se u jednom od ovih mejlova, ”a za podatke od 1961. primenio sam Kejtov trik da se prikrije opadanje”.

Izveštaj je propraćen skeptičnim komentarima kao što je “najgori naučni skandal za života naše genracije”. Šef Odeljenja za istraživanje klime, profesor Fil Džons, povukao se sa položaja odmah nakon objavljivanja mejlova, ali je na njega kasnije ponovo vraćen, pošto je istraga koju je sproveo Donji dom britanskog Parlamenta ustanovila da nije ni za šta kriv.

5. Australijska crna lista internet sajtova

Hteli da zabrane informativne sajtove pod izgovorom "izopačenosti"


Prošle godine, dok je australijska vlada kovala plan za formiranje “velikog australijskog vatrenog zida”, koji bi korisnike interneta u ovoj zemlji sprečio da vide sajtove koje vlada oceni kao neprikladne, “Vikiliksu” je pošlo za rukom da se dočepa ove predložene crne liste.

Ona je objavljena, uprkos upozorenjima Bjorna Landfelda, profesora Sidnejskog Univerziteta koji je u formiranju liste učestvovao, da ta lista ”predstavlja zgusnutu enciklopediju izopačenosti i potencijalno vrlo opasnog materijala” a takođe i “najgoru noćnu moru roditelja”, jer bi se deca neizbežno trudila da se domognu ovog materijala.

Oko polovine nabrojanih stavki, međutim, uopšte nije predstavljalo dečiju pornografiju, niti bilo šta slično, već je obuhvatalo unose sa “Vikipedije”, video snimke sa Jutjuba, sajtove opskurnih religija, fetišističku, homoseksualnu i heteroseksualnu pornografiju, pa čak i sajt jedne turističke agencije i jednog zubara iz Kvinslenda, a koje je Australija htela da zabrani

6. Mintonov izveštaj o “Trafigari”

"Trafigara" zabranila "Gardijanu" da objavi podatke, ali nije mogla i "Vikiliksu"


U 2009. internet je poludeo zbog pokušaja kompanije “Trafigara”, koja trguje naftom, da osujeti objavljivanje interne studije o zdravstvenim posledicama svog izbacivanja otpada u Africi. U nacrtu izveštaja, koji je napisao naučni konsultant Džon Minton, tvrdi se da su hemijski procesi koje je “Trafigara” koristila za prečišćavanje benzina bačenog kao otpad bili “amaterski” i da su verovatno ostavili netaknutim opasna jedinjenja sumpora.

Ta jedinjenja, pak, mogu kod ljudi koji sa njima dođu u kontakt da izazovu ozbiljne opekotine kože i pluća, hronične čireve, oštećenja rožnjače, proliv, povraćanje, gubitak svesti i smrt. “Gardijanu” je pošlo za rukom da dođe do tog izveštaja, ali “Trafigara” je protiv britanskog lista podnela sudsku tužbu, ne bi li izdejstvovala zabranu objavljivanja. “Vikiliks” je, međutim, takođe primio izveštaj, i tako se inforamcija koju je “Gardijan” bio pravno sprečen da objavi u roku od nekoliko minuta našla na Tviteru.

7.Članstvo Britanske nacionalne partije

Barem jedna osoba ostala bez posla zbog članstva u partiji


U 2008. na “Vikiliksu” su objavljni imena, adrese i zanimanja 13.500 članova radikalno desničarske Britanske nacionalne partije (BNP). Na listi su se našla i imena nekoliko policajaca, visokih vojnih starešina, profesora i lekara.

Do objavljivanja ovih podataka došlo je u trenutku u kom su ličnosti iz redova britanske vojske upozoravale da je politika BNP u “fundamentalnom raskoraku” sa vrednostima britanske armije, dok su lideri BNP optuživali “establišment” da pokušava da “izbaci iz koloseka“ ovu stranku. Najmanje jedna osoba sa spiska izgubila je posao nakon što je otkriveno da je član BNP.

8. Privatna elektronska pošta Sare Pejlin

Sara Pejlin htela da izbegne američke zakone o javnim dokumentima


Uoči američkih predsedničkih izbora 2008, u privatni korisnički nalog elektronske pošte na "Jahuu" Sare Pejlin, najbliže saradnice u predizbornoj kampanji republikanskog predsedničkog kandidata Mekejna, provalili su pripadnici hakerske grupe “Anonimus”, dotle najpoznatije po svom internet-ratu protiv Sajentološke crkve.

Na “Vikiliks” su postavljena dva mejla, lista kontakata Pejlinove i različite porodične fotografije. Mekejnova kampanja je ovaj potez opisala kao “šokantni napad na privatnost guvernerke i kršenje zakona”. Ustanovljeno je da je Pejlinova svoj privatni mejl koristila za zvanične poslove, navodno zato da bi izbegla američke zakone o javnim dokumentima.

9. Podaci sa pejdžera od 11. septembra

Objavljeno više od 500.000 poruka za vreme napada


U novembru prošle godine na “Vikiliks” je postavljeno više od 500.000 poruka sa pejdžera, poslatih na dan napada od 11. septembra. Neki od njih poticali su od federalnih i lokalnih zvaničnika, ali većinu su pisali obični ljudi. Vodila se debata da li je legitimno u javnom interesu objavljivati lične poruke poput “Dobro sam i volim vas.X0X0X0X0X.”

Portparol “Vikiliksa” je odluku da se poruke objave branio, uz tvrdnju da ovo objavljivanje predstavlja “još jednu komponentu u nastojanju da se stekne puna slika o onom što se tog dana dogodilo”.

10. Dokument sa uputstvima kako sprečiti da dokumenta “procure”

Sajt "Vikilks" objavio priručnik vojske o tome kako sprečiti da informacije cure


Zabavan obrt je bioo kada je britanski vojni priručnik - Odbrambeni priručnik o bezbednosti, odnosno Protokol združenih oružanih snaga 440 (JSP440), koji se konkretno bavi time kako sprečiti da dokumenta “procure”, i sam “procureo” na ovaj sajt, u oktobru prošle godine.

U njemu se upozorava da Kinezi “imaju nezasit apetit za sve vrste informacija, političkih, vojnih, poslovnih, naučnih i tehničkih”, i da špijunaža nije više kao “u romanima Džona le Karea”.

Novinari se u ovom dokumentu navode kao jedna od “pretnji” po bezbednost, zajedno sa stranim obaveštajnim službama, kriminalcima, terorističkim grupama i nelojalnim osobljem. U jednom još rečitijem obrtu, na “Vikiliks” je “procureo” i dokument Pentagona u kom se, kao jedna od pretnji po nacionalnu bezbednost, navodi - sam “Vikiliks”.

уторак, 07. децембар 2010.

Suzbićemo pirateriju

Specijalne jedinice za kontrolu legalnosti softvera trebalo bi u narednih nekoliko godina da stopu piraterije smanje sa postojećih 74 na 50 odsto, čime će se u budžet sliti milioni evra, kaže u intervjuu za “Blic” dr Dejan Vidojević, pomoćnik direktora Poreske uprave. On navodi da zasad te jedinice građanima neće ulaziti u kuće i proveravati softver, iako na to imaju zakonsko pravo.

Vidojević: Tek svaki četvrti softver je legalan

Tri četvrtine softvera u Srbiji su nelegalni, kako smanjiti te brojke?
- Softverska piraterija kod nas je na nivou od 74 odsto i po tome je samo Albanija gora. To znači da je tek svaki četvrti softver legalan. Pokušaćemo da na godišnjem nivou smanjujemo pirateriju 10 odsto. U toku je formiranje posebne jedinice za kontrolu legalnosti softvera, a plan je da 25 ljudi prođe dobro organizovanu obuku. U januaru očekujemo prve korake. Naravno, obuka će ići kroz više nivoa, tako da bismo krajem godine mogli imati jedinicu i sa više od 50 ljudi.


Prognoza je da će se u budžet sliti 29 miliona evra ako se piraterija smanji 10 odsto?
- I ja sam čuo za te brojke i treba im verovati.
Da li ćete ulaziti u najveće firme koje su u privatnom vlasništvu?
- Do sada se kontrola softvera radila u okviru redovne poreske kontrole. Trenutno imamo nekih 40 do 50 kriterijuma kojima klasifikujemo privredne subjekte koje ćemo kontrolisati. Kriterijum može biti veličina subjekta, broj računara, koje informacione sisteme koriste. Ovo se odnosi i na male i na velike privredne subjekte, kao i na državna i privatna preduzeća.


Šta raditi sa građanima od kojih 90 odsto nema legalan sofver?

- Mi smo jedna od tri evropske zemlje gde poreska uprava radi ovakve vrste kontrole, a zakon nam omogućuje da kontrolišemo privatna lica za razliku od drugih zemalja. Međutim, za te kontrole nas koče drugi zakoni, jer da biste ušli ljudima u kuću, potreban vam je nalog. Zato iz čisto praktičnih razloga zasada nećemo kontrolisati privatna lica.


Direktor Poreske uprave Dragutin Radosavljević kaže da su za prvih jedanaest meseci naplaćene 502 milijarde dinara javnih prihoda, što je 99,7 odsto plana i da će biti prebačen plan od 503 milijarde?

- Blizu smo ispunjenja budžetskog plana, a za neki procenat ćemo ga i prebaciti. Prihodi od budžeta i akciza su porasli u poslednjem kvartalu i kako je decembar mesec kada se budžet bolje puni, mi ćemo sigurno prebaciti plan.


Šta podrazumeva najavljena poreska reforma?

- To je plan koji traje od 2011. do 2015. Podrazumeva potpuno novu organizaciju sa novim principima, veći tehnološki nivo, a uvešće se potpuno elektronsko poslovanje. Mi smo već obezbedili elektronski servis koji se veoma malo koristi, a to je onlajn podnošenje prijava za uplatu PDV-a preko portala Privredne komore Srbije. Ako bi se samo taj taj servis koristio punim kapacitetom, to bi privredi uštedelo 600 miliona evra. Nadamo se da ćemo početkom 2011. godine potpuno implementirati elektronski sistem, što će doneti nesagledive uštede.

Dobre platiše
Da li su građani dobre platiše poreza?

Srbi su dosta dobre platiše. U Grčkoj niko dobrovoljno ne plaća porez. Primera radi, u 2003. Poreska uprava nije funkcionisala zbog reorganizacije, a ljudi su plaćali porez kao da je sve regularno. Mi smo našim poreskim obveznicima veoma zadovoljni.

Oporezivanje bogatih
Pominje se veće oporezivanje bogatih, izmena Zakona o porezu na imovinu?
- To je sve u ingerenciji Ministarstva finansija i razumećete da ja ne mogu o tome da pričam. Ali reći ću vam ovo: Prihodi su najveći od PDV-a. Porez na imovinu je prešao u nadležnost lokalnih samouprava. Ti poreski prihodi su veoma mali i teško je verovati da će lokalne samouprave moći da žive od tih prihoda.