brojač poseta

недеља, 07. новембар 2010.

Zemljotres im za minut srušio život

Vladimir i Nebojša Andrić iz Donje Sirče kod Kraljeva juče sa porodicama hitno morali da se isele iz oštećene kuće, sa četvoro dece utočište našli u kamionu

Iselila ih vojska... Andrići juče hitno iseljeni pošto je stručna komisija utvrdila da njihova porodična kuća može da se sruši svakog trenutka, četvoro dece tako ostalo pod vedrim nebom
Familija Andrić iz Donje Sirče kod Kraljeva u zemljotresu koji je ovaj kraj pogodio u sredu ujutru za jedan minut izgubila je sve što je stvarala decenijama! Kuća Vladimira i Nebojše Andrića oštećena je do te mere da su njih dvojica sa svojim porodicama i ukupno četvoro dece juče morali hitno da se isele i sa osnovnim stvarima utočište nađu ispod cirade kamiona.

Pripadnici Vojske Srbije pomogli su Andrićima da najvažnije stvari iznesu iz urušene kuće.

Šta kad počnu kiše?

- Sve što smo žena i ja u životu zaradili, uložili smo u ovu kuću kako bismo deci stvorili normalne uslove za život. A sad će sve u prah i pepeo! Dođe mi da me nema, da sve ovo više ne gledam - suznih očiju, držeći se za glavu, priča Vladimir Andrić i neprestano uzdiže pogled ka razrušenoj kući.

U prizemlju kuće sve je isprevrtano, kuhinjski elementi pali, a na njihovom mestu zjape napukle cigle. Teški tučani šporet na drva čitav metar pomeren sa svog mesta. Tolika je bila snaga zemljotresa u sredu izjutra, ovde u epicentru.

POMOZITE ANDRIĆIMA

Zainteresovani da pomognu Andrićima mogu da se jave na broj telefona 061/277-3521

Na velikoj kući Andrića, u kojoj je s jedne strane živeo Vladimir sa porodicom, a s druge njegov bratanac Nebojša, krova skoro više i da nema. Noseći zidovi su popucali, a usled naknadnog potresa u četvrtak uveče počeo je da puca i temelj. Komisija za procenu oštećenja ocenila je da kuća nije bezbedna za život.

Vladimirova supruga Ruža u dvorištu pere sudove u vanglici. Scena gotovo nestvarna. Ne zna gde će sa tanjirima.

- Ne znam, tu negde, pokriću ih folijom - kaže Ruža, i pokazuje glavom na trem šupe koja je takođe sva napukla.

Ćerke Milica i Jelena iznose sitnije stvari iz kuće, smiruju oca i pokušavaju da ne podlegnu beznađu. A razloga za beznađe nije malo. Noći provode u kolima, nemaju kupatilo ni za osnovne higijenske potrebe, čak je i poljski toalet zatrpan ciglama.

- Najgore je što ovo i dalje drma, nikako da stane - kažu Milica i Jelena, koje čak ni u ovakvoj situaciji ne zaboravljaju na gostoprimstvo i nude sok i kafu.

Vladimir Andrić nema odgovor na pitanje šta dalje.

Hitna evakuacija... Pripadnici Vojske Srbije pomogli Andrićima da iznesu stvari

- A šta kad počnu kiše, kud ćemo zimus? Ništa ne znam. Ništa ni od koga ne tražim, ima ljudi što zbog dva crepa trče po mesnoj zajednici i dosađuju ljudima. Ja sam sve sam stekao, ali bogami, ne znam kako iz ovoga sami da se izvučemo - kaže Vladimir.

Hladno pod ciradom

Malo utehe i osećaja sigurnosti Andrićima je juče doneo dolazak pripadnika Vojske Srbije koji su došli da pomognu meštanima Sirče, Šumarica, Grdice i Oplanića. Desetak vojnika iznosilo je stvari iz nekadašnjeg domaćinstva Nebojše Andrića. U tom delu kuće žive njegova supruga i šestogodišnja ćerka, sestra sa trogodišnjom ćerkom i majka. Sa suzama i knedlom u grlu pratili su svaki deo pokućstva koji su vojnici izneli iz kuće. Nebojšina supruga Nataša kaže da su se šestogodišnja Valentina i trogodišnja Nikolina mnogo uplašile.

- Valentina se uznemiri i kad neka jača kola ili kamion prođu ulicom, a kad je preksinoć ponovo zatreslo, i ona se sva tresla. Nikolina dobije pečate po licu. Polazak na spavanje za decu je postao noćna mora. Pokrivaju se po glavi i pitaju hoće li opet da pukne - svedoči Nataša.

Osećaj nemoći

Meštani Kraljeva situaciju koja ih je zadesila najčešće porede sa bombardovanjem. Kažu da je ovo gore, jer nema najave kad će iz zemlje da udari i što se ne zna kad će da stane.

- Najgori mi je ovaj osećaj nemoći da pomognem svojoj porodici. I onaj zvuk krckanja i zavijanja kuće! Kao više sile da su nas obuzele. Taj zvuk neću zaboraviti dok sam živ - kaže Nebojša Andrić.

Ona i snaja Jela u jednoj šupici, koja je u malo boljem stanju, pokušavaju nešto da posluju i sačuvaju privid normalnosti. Kažu da spavaju u kolima i kamionu.

- Nisam verovala da ćemo pored ovolike kuće doživeti da spavamo u kamionu pod ciradom. U kabini uključimo grejanje, ali pod ciradom je hladno - kaže Nataša.

Нема коментара: