brojač poseta

понедељак, 29. новембар 2010.

Karlos Slim diže cenu impulsa za 100%?

U Meksiku, u kom „Amerikan movil" Karlosa Slima ima monopol, impulsi duplo skuplji nego u Srbiji, iako je prosečna plata ista. Biće i otpuštanja

Karlos Slim diže cenu impulsa za 100%?

Ukoliko „Amerikan movil", čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu Karlos Slim, kupi 51 odsto „Telekoma" telefoniranje će biti znatno skuplje, a broj zaposlenih manji, jer je on po tome poznat u Meksiku, gde drži monopol u telekomunikacijama.

Poznavaoci prilika u telekomunikacijama upozoravaju da je Slim, koji je prvu ozbiljniju zaradu stekao trgovinom cigaretama, posle kupovine kompanije „Telefonos de Meksiko" (Telmeks), zadržao monopol i povećao cene, pa je prošle godine Organizacija za ekonomsku saradnju iz Pariza Meksiko proglasila za zemlju sa najskupljim telefonskim impulsima u svetu.

Karlos Slim
Ko je Karlos Slim
- Rođen je 1940. u Meksiko Sitiju, gde je 1961. stekao zvanje inženjera
- Tvrdi da je počeo da trguje akcijama na berzi još sa 12 godina, a već sa 25 imao je 400.000 dolara
- Vlasnik kompanija „Telmeks", „Telcel" i „Amerika movil"
- 1976. za milion dolara kupio 60 odsto „Galas de Meksika", kompanije koja štampa etikete za kutije cigareta
- 1981. godine kupio većinski paket akcija u „Cigatamu", kompaniji za proizvodnju i prodaju cigareta
- Devedesetih godina prošlog veka privatizuje „Telefonos de Meksiko"
- U julu ove godine, u Njujorku kupio kuću za 44 miliona dolara
- Imovina 83 milijarde dolara
- „Amerikan movil" ima 211 miliona korisnika mobilne i 25 miliona korisnika fiksne telefonije u 18 zemalja

Paprene cene u Meksiku

Bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić upozorava da se Slim obogatio upravo kroz privatizaciju „Telmeksa" i potvrđuje da Meksiko važi za jednu od najskupljih zemalja u oblasti telekomunikacija.

- Slim poseduje južnoamerički operater „Amerikan movil", sa sedištem u Meksiku. Kompanija u toj zemlji ima 80 odsto fiksnih linija, pri čemu je broj telefona na 100 stanovnika dva puta manji nego u Srbiji. To govori koliko je mreža razvijena. A, građani Meksika, koji imaju otprilike isti životni standard i prosečne plate kao mi, s tim da je nezaposlenost veća, plaćaju impulse duplo skuplje nego u Srbiji. Kako onda možemo da očekujemo da ćemo mi dobiti bolje uslove od korisnika u zemlji u kojoj je rođen? - pita Smiljanićeva.

Poređenja radi, prosečna plata u Meksiku je 480 dolara (oko 38.000 dinara), dok je kod nas gotovo 36.000. Takođe, broj zaposlenih u kompaniji „Amerika movil" je 41.000 na 211 miliona korisnika, dok „Dojče telekom" i „Frans telekom" sa neznatno manjim brojem klijenata imaju čak 6,5 odnosno 4,5 puta više zaposlenih. Sličnu razmeru kao Nemci i Francuzi imaju i Austrijanci, koji su takođe otkupili tendersku dokumentaciju.

Smiljanićeva, kao izričiti protivnik privatizacije najprofitabilnijeg srpskog preduzeća, ističe da će država prodajom „Telekoma" izgubiti svaku kontrolu nad njim.

- A u slučaju prodaje 31 odsto akcija, ukoliko grčki OTE reši da proda svojih 20 odsto, gubimo i kontrolu i novac, koji ni u slučaju prodaje 51 odsto akcija nije naročito velik - ocenjuje Smiljanićeva.

Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović takođe se slaže da nam ne gine udvostručavanje cena impulsa i otpuštanje radnika ako Slim kupi „Telekom".

- To će se, zapravo, desiti bilo koja strana kompanija da ga kupi. Budući da postoji monopol, svaki budući vlasnik će nastojati da maksimizira profit, a pošto posle prodaje „Telekoma" mi nećemo imamo domaćeg igrača koji će moći da koriguje cene, stalno ćemo imati poskupljenje usluga - smatra Pavlović.

AKCIJE U „SITI GRUPI"

Karlos Slim poseduje i akcije u „Siti grupi", koja je privatizacioni savetnik za prodaju „Telekoma Srbije". On je 2008. otkupio jedan odsto akcija tog preduzeća.

Grci bi da prodaju

Grčka kompanija OTE po svemu sudeći namerava da proda svojih 20 odsto u „Telekomu", a o konačnoj odluci Vladu Srbije bi trebalo da obavesti do kraja godine. U tom slučaju, kako je za Press rečeno u Ministarstvu finansija, postoji mogućnost da država na tenderu ponudi samo 31 odsto „Telekoma".

Ovakav potez Vlade, po mišljenju Branka Pavlovića, bio bi kršenje objavljenog oglasa i značio bi da Vlada cilja na određenog kupca.

- Ako država zbog OTE-a smanji svoj paket, znači da već ima kupca koji ne može da kupi 70 odsto paketa akcija, već samo 51 odsto - smatra Pavlović.

Нема коментара: