brojač poseta

понедељак, 29. новембар 2010.

Radnicima EPS 70 miliona evra

U „Kolubari", „Kostolcu" i TENT-u godinama nije plaćan smenski rad, pa zaposleni masovno tuže EPS i dobijaju odštete između 5.000 i 7.000 evra. Oštećeno čak 11.000 radnika

Naplata preko suda... Radnici su čekali i - dočekali

„Elektroprivreda Srbije" moraće da isplati sedam milijardi dinara, odnosno nešto manje od 70 miliona evra radnicima kojima u poslednjih pet godina nije redovno isplaćivan smenski rad. Ukupno je oštećeno 11.000 zaposlenih, a pojedinačni iznosi koje će dobiti su između 5.000 i 7.000 evra.

Radnici „Kolubare" i „Kostolca", gde ima najviše smenskih radnika (nemaju klasično radno vreme, već im se smene stalno menjaju), masovno podnose sudske tužbe, a mnogi su već dobili i presude i naplatili ih. Milan Đorđević, predsednik sindikata EPS-a, potvrđuje za Press da će ova kompanija morati da isplati svih sedam milijardi dinara.

„Kolubara" već plaća

I u Rudarskom basenu „Kolubara" potvrđeno nam je da je od početka godine radnicima koji su tužili preduzeće zbog smenskog rada isplaćeno 43 miliona dinara!

- Na osnovu 33 pravosnažne presude, kojima je obuhvaćeno 77 radnika „Kolubare", isplaćeno je 43 miliona dinara, a svaki radnik u proseku je dobio oko pola miliona - rečeno nam je u pres-službi.

Kako nezvanično saznajemo, identične tužbe prosledilo je još oko 1.000 radnika površinskih kopova i ti procesi su u toku. Ako sud uvaži zahteve tih radnika, a sva je prilika da hoće, kasa „Kolubare" biće „lakša" za oko pola milijarde dinara.

- Radnici „Kolubare" su od pre šest meseci masovno počeli da podnose tužbe. Predlagali smo da se radnicima isplati glavnica duga, da se novac ne rasipa na sudske troškove, međutim, taj predlog nije prihvaćen. Sada „Kolubara", umesto da plati osnovni dug od 240.000 dinara, radnicima isplaćuje po pola miliona dinara zbog kamata i sudskih troškova - kaže Miodrag Ranković, predsednik sindikata u „Kolubari".

Sindikalci objašnjavaju da prema Zakonu o radu, koji je izmenjen 2005. godine, svi smenski radnici imaju pravo na veću platu od 26 odsto u odnosu na osnovnu zaradu. S obzirom na to što zbog sistema rada radnici EPS-a često moraju da menjaju smene u kojima rade, oko 11.000 njih ima pravo na ovo povećanje. U Sindikatu EPS-a tvrde da kompanija nije isplaćivala ove nadoknade na vreme, zbog čega je nekoliko hiljada radnika već tužilo firmu, a većina presuda je u njihovu korist!

PRETE I ŠTRAJKOM

Predsednik sindikata TENT-a Milovan Despotović kaže da je u ovoj firmi do sada samo dva do tri odsto radnika dobilo odštetu, a da su ostali spremni i da štrajkuju.

- Ako i dalje budu opstruirali uplate, mislim da će biti vrlo radikalnih zahvata. U krajnjem slučaju tolerisaćemo ih još nekoliko meseci - upozorava Despotović.

- U EPS-u ima oko 11.000 smenskih radnika i većina je podnela tužbe. Kada je 2005. promenjen Zakon o radu, EPS nije isplaćivao te nadoknade na vreme. Do sada smo dobili gotovo sve tužbe, a veliki broj njih će tek da dođe na red - kaže Milan Đorđević, predsednik sindikata EPS-a.

Svi podneli tužbe

Svi smenski radnici najveće srpske termoelektrane „Nikola Tesla" podneli su tužbe protiv EPS-a, tvrdi predsednik sindikata TENT-a Milovan Despotović.

- Kod nas ima oko 1.100 ljudi koji rade u smenskom režimu. Ti ljudi proizvode pola struje u Srbiji i rade na velikim mašinama koje koštaju po nekoliko miliona evra. Od marta 2005, kada je zakon stupio na snagu, više puta smo pokušavali da pregovaramo sa poslovodstvom i rešimo situaciju, ali nismo uspeli. Onda su jedno vreme tvrdili da je smenski rad isplaćen kroz plate, pa nas ubeđivali da mi to pogrešno tumačimo. Tek posle nekoliko presuda suda počeli su da isplaćuju novac. Sad su postali svesni da je napravljena ogromna šteta i preduzeću i državi - kaže Despotović.

Iz EPS-a su juče poručili da ćemo odgovore na pitanja o neplaćanju smenskog rada i sudskim tužbama dobiti naredne nedelje.

Karlos Slim diže cenu impulsa za 100%?

U Meksiku, u kom „Amerikan movil" Karlosa Slima ima monopol, impulsi duplo skuplji nego u Srbiji, iako je prosečna plata ista. Biće i otpuštanja

Karlos Slim diže cenu impulsa za 100%?

Ukoliko „Amerikan movil", čiji je vlasnik najbogatiji čovek na svetu Karlos Slim, kupi 51 odsto „Telekoma" telefoniranje će biti znatno skuplje, a broj zaposlenih manji, jer je on po tome poznat u Meksiku, gde drži monopol u telekomunikacijama.

Poznavaoci prilika u telekomunikacijama upozoravaju da je Slim, koji je prvu ozbiljniju zaradu stekao trgovinom cigaretama, posle kupovine kompanije „Telefonos de Meksiko" (Telmeks), zadržao monopol i povećao cene, pa je prošle godine Organizacija za ekonomsku saradnju iz Pariza Meksiko proglasila za zemlju sa najskupljim telefonskim impulsima u svetu.

Karlos Slim
Ko je Karlos Slim
- Rođen je 1940. u Meksiko Sitiju, gde je 1961. stekao zvanje inženjera
- Tvrdi da je počeo da trguje akcijama na berzi još sa 12 godina, a već sa 25 imao je 400.000 dolara
- Vlasnik kompanija „Telmeks", „Telcel" i „Amerika movil"
- 1976. za milion dolara kupio 60 odsto „Galas de Meksika", kompanije koja štampa etikete za kutije cigareta
- 1981. godine kupio većinski paket akcija u „Cigatamu", kompaniji za proizvodnju i prodaju cigareta
- Devedesetih godina prošlog veka privatizuje „Telefonos de Meksiko"
- U julu ove godine, u Njujorku kupio kuću za 44 miliona dolara
- Imovina 83 milijarde dolara
- „Amerikan movil" ima 211 miliona korisnika mobilne i 25 miliona korisnika fiksne telefonije u 18 zemalja

Paprene cene u Meksiku

Bivša ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiljanić upozorava da se Slim obogatio upravo kroz privatizaciju „Telmeksa" i potvrđuje da Meksiko važi za jednu od najskupljih zemalja u oblasti telekomunikacija.

- Slim poseduje južnoamerički operater „Amerikan movil", sa sedištem u Meksiku. Kompanija u toj zemlji ima 80 odsto fiksnih linija, pri čemu je broj telefona na 100 stanovnika dva puta manji nego u Srbiji. To govori koliko je mreža razvijena. A, građani Meksika, koji imaju otprilike isti životni standard i prosečne plate kao mi, s tim da je nezaposlenost veća, plaćaju impulse duplo skuplje nego u Srbiji. Kako onda možemo da očekujemo da ćemo mi dobiti bolje uslove od korisnika u zemlji u kojoj je rođen? - pita Smiljanićeva.

Poređenja radi, prosečna plata u Meksiku je 480 dolara (oko 38.000 dinara), dok je kod nas gotovo 36.000. Takođe, broj zaposlenih u kompaniji „Amerika movil" je 41.000 na 211 miliona korisnika, dok „Dojče telekom" i „Frans telekom" sa neznatno manjim brojem klijenata imaju čak 6,5 odnosno 4,5 puta više zaposlenih. Sličnu razmeru kao Nemci i Francuzi imaju i Austrijanci, koji su takođe otkupili tendersku dokumentaciju.

Smiljanićeva, kao izričiti protivnik privatizacije najprofitabilnijeg srpskog preduzeća, ističe da će država prodajom „Telekoma" izgubiti svaku kontrolu nad njim.

- A u slučaju prodaje 31 odsto akcija, ukoliko grčki OTE reši da proda svojih 20 odsto, gubimo i kontrolu i novac, koji ni u slučaju prodaje 51 odsto akcija nije naročito velik - ocenjuje Smiljanićeva.

Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović takođe se slaže da nam ne gine udvostručavanje cena impulsa i otpuštanje radnika ako Slim kupi „Telekom".

- To će se, zapravo, desiti bilo koja strana kompanija da ga kupi. Budući da postoji monopol, svaki budući vlasnik će nastojati da maksimizira profit, a pošto posle prodaje „Telekoma" mi nećemo imamo domaćeg igrača koji će moći da koriguje cene, stalno ćemo imati poskupljenje usluga - smatra Pavlović.

AKCIJE U „SITI GRUPI"

Karlos Slim poseduje i akcije u „Siti grupi", koja je privatizacioni savetnik za prodaju „Telekoma Srbije". On je 2008. otkupio jedan odsto akcija tog preduzeća.

Grci bi da prodaju

Grčka kompanija OTE po svemu sudeći namerava da proda svojih 20 odsto u „Telekomu", a o konačnoj odluci Vladu Srbije bi trebalo da obavesti do kraja godine. U tom slučaju, kako je za Press rečeno u Ministarstvu finansija, postoji mogućnost da država na tenderu ponudi samo 31 odsto „Telekoma".

Ovakav potez Vlade, po mišljenju Branka Pavlovića, bio bi kršenje objavljenog oglasa i značio bi da Vlada cilja na određenog kupca.

- Ako država zbog OTE-a smanji svoj paket, znači da već ima kupca koji ne može da kupi 70 odsto paketa akcija, već samo 51 odsto - smatra Pavlović.

Hilari Klinton naredila špijuniranje generalnog sekretara UN!

Hilari Klinton, američki državni sekretar, u julu 2009. godine naredila je američkim diplomatama da skupljaju detalje o komunikacionim sistemima koje koriste čelnici Ujedinjenih nacija, uključujući šifre koje koriste na privatnim i javnim mrežama za zvaničnu komunikaciju!

Šokantan zaključak da zvanični Vašington sprovodi specijalnu obaveštajnu kampanju prema liderima UN - uključujući generalnog sekretara Ban Ki Muna i prestavnike Saveta bezbednosti iz Kine, Rusije, Francuske i Velike Britanije - proizilazi iz poverljivih dokumenata američke diplomatije koje je juče objavio vebsajt Vikiliks.

Špijuniran: Ban Ki Mun

Kako navodi britanski Gardijan na svom sajtu, od dilpomata SAD se tražilo i da dostave detaljne biometrijske informacije (DNK uzorak, sken zenice oka i otiske prstiju!) ključnih zvaničnika UN, uključujući tu podsekretare, čelnike specijalizovanih agencija i njihove glavne savetnike, glavne pomoćnike generalnog sekretara, vođe mirovnih operacija i političkih misija, u šta spadaju i predvodnici mirovnih snaga UN. Takođe su zahtevani i obaveštajni podaci o Ban Ki Munovom stilu upravljanja i donošenja odluka, kao i o njegovom uticaju na Sekretarijat. I ne samo to! Vašington je tražio i brojeve kreditnih kartica, imejl adrese, telefonske, faks i pejdžer brojeve...

Bela kuća je osudila odluku vebsajta "VikiLiks" da objavi oko četvrt miliona poverljivih dokumenata koji se uglavnom odnose na diplomatsku prepisku Stejt departmenta sa američkim ambasadama i konzulatima.

среда, 24. новембар 2010.

"Banka Inteza" daje povoljnije kredite za Kraljevčane

"Banca Inteza" saopštila je danas da će građanima Kraljeva i okoline, bez obzira da li su klijenti banke, odobravati gotovinske kredite bez učešća, odnosno depozita i bez naknade za obradu kreditnog zahteva.

Krediti se odobravaju u iznosu od 500 do 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz kamatnu stopu od 7,5 odsto na godišnjem nivou, rok otplate do 48 meseci uz grejs period od godinu dana.

"Banca Inteza" je saopštila da nastoji da da svoj doprinos i neophodnu pomoć građanima Kraljeva u popravci oštećenih objekata i kupovini potrebnih dobara, nakon što je to područje pogodio jak zemljotres.

"Banca Inteza" je ugroženim gradjanima Kraljeva čiji su domovi oštećeni u razornom zemljotresu ranije uputila pomoć u iznosu od pet miliona dinara.

недеља, 21. новембар 2010.

Ekskluzivno, Dr Vodarg: Nova prevara sa svinjskim gripom

Nemački doktor koji je vodio borbu protiv SZO zbog proglašenja lažne pandemije svinjskog gripa u interesu farmaceutskih kompanija, najavljuje da korumpirani stručnjaci spremaju lažni izveštaj o pandemiji krajem godine

Dr Volfgang Vodarg
Upozorenje... Naučnici koji kreiraju politiku SZO rade i za farmaceutske kuće

Nemački doktor Volfgang Vodarg, doskorašnji predsednik Komiteta za zdravstvo Saveta Evrope, koji je tokom prošlogodišnje pandemije svinjskog gripa tvrdio da se radi o velikoj prevari iza koje stoje interesi farmaceutskih kompanija, u ekskluzivnoj izjavi za Press najavljuje novu veliku prevaru Svetske zdravstvene organizacije za predstojeću sezonu gripa!

Tiodorović: Grip je pod kontrolom

Branislav Tiodorović kaže da svetski epidemiolozi smatraju da se virus nalazi pod kontrolom i da se u narednim godinama ne očekuju značajna mutiranja virusa A (H1N1).

- Svetski priznate epidemiološke institucije smatraju da je stvar pod kontrolom, ali to ne znači da treba da se opustimo - navodi Tiodorović.

Doktor Vodarg, koji je danas počasni član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tvrdi da naučnici koji kreiraju politiku SZO ujedno rade i za velike farmaceutske kuće, a za kraj ove godine pripremaju izveštaj koji bi trebalo da bude putokaz u daljoj borbi protiv, kako kaže, „lažne pandemije" i strahuje da bi vlade mnogih zemalja ponovo mogle da nasednu na prevaru i potroše veliki novac na nepotrebne vakcine.

Pandemija marketinška ideja

- Svetska zdravstvena organizacija je u oktobru ove godine najavila naučnu evaluaciju strategije borbe protiv pandemije, a kao glavni partner je imenovan profesor Jonatan van Tam i njegov institut na Univerzitetu u Notingemu. Očigledno da Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne smeta što je profesor Van Tam radio za kompanije „Roš„, „Aventis" i GSK kao vodeća figura upravo u multimilijarderskim poslovima na sprečavanju ptičjeg i svinjskog gripa. On sada kao ekspert za javno zdravlje treba za SZO da proceni kako su „preventivne aktivnosti uticale na pandemiju H1N1 u 2009. godini", i kako bi se „identifikovale dobre akcije za buduće prostore gde bi se širila pandemija ili gde je potrebna dodatna podrška SZO". Najavljeno je da će izveštaj biti gotov do kraja 2010. godine. Očigledno da je SZO imuna na proteste javnosti i ignoriše evropske parlamentarce, koji insistiraju na većoj transparentnosti, i nastavlja da neguje opasne veze sa ekspertima koje finansira farmaceutska industrija. Naravno, ispostavlja se da su pandemije bile naučna fantastika i marketinška ideja dobro plaćenih eksperata farmaceutskih kompanija. Podsetiću da je Savet Evrope istražio lažnu pandemiju koju je proglasila Svetska zdravstvena organizacija, a britanski poslanik u Savetu Evrope Pol Flin prezentovao je sada već dobro poznati izveštaj u junu prošle godine u kom je okrivio SZO da otvara vrata interesima industrije - kaže nam Vodarg.

SZO pere ruke

Izveštaj ekspertskog tima Saveta Evrope nedavno je optužio trojicu stručnjaka SZO Freda Hajdena, Arnolda Monta i Karla Nikolsona da su dobijali novac od farmaceutskih kompanija koje proizvode lekove protiv virusa gripa. Doktor Vodarg ističe da je SZO degradirala svoje pozicije i zbog veza sa naučnicima koji se nalaze u očiglednom sukobu interesa „žrtvovala svoju nezavisnost kao najznačajnijeg faktora postavljanja standarda u oblasti javnog zdravlja".

- Čini mi se da je uprkos agresivnoj kampanji sve manje doktora i pacijenata koji slušaju savete SZO. Ali problem je što se pitaju vlade zemalja koje mogu ponovo da nasednu na ovu priču. Mi pre svega treba da postavimo pitanje našim vladama, zašto ćute i plaćaju dok se u međuvremenu najznačajnija međunarodna zdravstvena organizacija koristi kao poligon za zadovoljavanje pohlepe beskrupuloznih farmaceutskih kompanija - kaže Vodarg.

Melita Vujnović, zamenica šefa nacionalne kancelarije SZO u Srbiji, rekla je za Press da su procedure kontrole sukoba interesa za bilo kog eskperta koji se angažuje za neki od programa SZO jasno definisane i uputila nas na centralu SZO u Ženevi, gde ističu da optužbe da je SZO stvorila „lažnu pandemiju" kako bi donela ekonomski benifit farmaceutskoj industriji nisu naučno podržane i „istorijski su potpuno netačne".

- SZO se bori protiv nedozvoljenih uticaja. Politika SZO u suzbijanju svinjskog gripa nije pod nedozvoljenim uticajem farmaceutske industrije. SZO sarađuje sa širokim spektrom partnera uključujući i privatni sektor. Postoje brojne procedure koje su garancija da ne dođe do sukoba interesa članova SZO. Eksperti potpisuju deklaraciju u kojoj detaljno iznose svoje profesionalne i finansijske interese koji bi mogli da ugroze nezavisnost njihovog rada - tvrde u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

SVET
- Pandemija svinjskog gripa proglašena je jula 2009, a SZO je kraj pandemije proglasio u avgustu 2010.
- Od svinjskog gripa umrlo je oko 18.450 ljudi
- Farmaceutske kompanije zaradile su preko sedam milijardi dolara na lekovima
- U Evropi je „prodato" 130 miliona vakcina, a vakcinisalo se samo 42 miliona ljudi
SRBIJA
- Potvrđeno je 137 smrtnih slučajeva
- Vakcinisano je oko 200.000 ljudi
- Bačeno je preko 600.000 vakcina kojima je prošao rok trajanja
- Jedna doza vakcine koštala je 799 dinara, što znači da je „bačeno" oko 520 miliona dinara
- Kampanja Ministarstva zdravlja „Zavrnimo rukav" koštala je dodatnih 11,6 miliona dinara

Naši stručnjaci, s druge strane, smatraju da ne može da se govori da nije bilo pandemije, ali i da je borba protiv virusa gripa suviše ozbiljno pitanje za čovečanstvo da bi se tu mešali finansijski interesi. Branislav Tiodorović, član Republičke komisije za zarazne bolesti, kaže da su optužbe doktora Vodarga u skladu sa njegovim ranijim istupima u javnosti.

Odgovoriti na prozivke

- To što kaže za nastupajući izveštaj u duhu je onoga što se i do sada saopštavalo od strane raznih aktera. Zadatak SZO je da odgovori na prozivke i definiše svoje stavove do kraja. Činjenica je da smo imali pandemiju i da su obolevali mladi ljudi. U Srbiji je bilo preko 63 odsto mladih ljudi od ukupnog broja obolelih. Umrlo je 137 osoba za koje se sa sigurnošću može reći da su umrle od gripa, a među njima i 10 trudnica dok je najveći broj ostalih umrlih pripadao hroničnim bolesnicima. Broj obolelih bio je dva do tri puta veći od onog u prethodnim sezonama gripa, ali svakako da je bilo mnogo i kontroverzi. Treba se kloniti svega što može kompromitovati pozitivne napore da Svetska zajednica organizovano odgovori na izazove poremećaja biološke ravnoteže i klimatskih poremećaja. Siguran sam da u takvim naporima nema mesta ni kvazinaučnicima ni „biznismenima" - zaključuje Tiodorović.

среда, 17. новембар 2010.

Laza Ristovski za Press: I ja ću da štrajkujem!

Dokle će filmski radnici da ćute o tome što se ne usvaja zakon o kinematografiji? Da li se plaše da se ne zamere stranačkim komisijama pa da na konkursu ne dobiju pare, kao što meni nisu dali obećani novac za film „Beli lavovi"?

Moraću da dižem kredit da isplatim filmske radnike, jer je pare za moj film neko potrošio za neke druge stvari
Glumac i reditelj Lazar Ristovski ogorčen je što nije dobio obećani novac od Filmskog centra i Ministarstva kulture za svoj film „Beli lavovi", zbog čega je morao da prekine snimanje! U intervjuu za Press Ristovski poručuje da će štrajkovati dok se ne usvoji zakon o kinematografiji, jer ne želi da bude žrtva stranačkih prepucavanja!

- Mene ne zanima koja stranka uslovljava koju i zašto i ko se tu preko koga prepucava. Mene zanima da se bavim svojim poslom, a ako mi se to osporava, onda ću i ja, kao junaci mog filma, da štrajkujem! Dokle će filmski radnici da ćute što se ne usvaja zakon o kinematografiji?! Čega se to boje reditelji i producenti u Srbiji? Da se ne zamere stranačkim komisijama, pa da na sledećem konkursu ne dobiju pare? Ja ne pripadam nijednoj stranci i vrlo mi je teško da prođem na konkursima. Tako sam na gradskom konkursu pre nekoliko dana izbačen sa glavne liste i stavljen na listu čekanja sa svojim projektom jer je komisija bila stranačka!

Zar i vi niste svojevremeno podržali G17 Plus?

- Mene podržavaju oni koji veruju u moj rad i u mene. Da li je to i Dinkić i G17, ne znam. To što sam nekada pomagao Dinkiću i stranci je bio trenutak mog izbora i moje odluke da bi moja pomoć mogla da koristi demokratskim promenama. Tako sam pomagao i predsedniku Tadiću na izborima za predsednika. Drago mi je da se nisam prevario. Mislim da je Tadić pravi predsednik koji je sada Srbiji potreban. On je tolerantan i čovek sa vizijom bolje sutrašnjice za sve ljude koji žive u Srbiji i okruženju. Ali, mene ipak najviše podržava moje dosadašnje delo. Moje uloge u pozorištu i na filmu. A imam i podršku publike, koja ceni ono što sam uradio. Zar to nije dovoljno?

Ogorčen... Ristovski započeo rat sa filmskim institucijama u Srbiji
Strahujete li od posledica svojih reči?

- Da brinem o posledicama, ne bih ovo rekao! Ja se ne ponašam u skladu sa dnevnom politikom, već sa sopstvenim osećajem morala.

Dokle ste zapravo stigli u realizaciji projekta „Beli lavovi"?

- Projekat je izabran na konkursu Filmskog centra Srbije kao jedan od pet najboljih. Zahvaljujući fondu Filmskog centra i Ministarstvu kulture, zatim pokrajinskom vojvođanskom fondu, krenuo sam u realizaciju filma. Ovih dana sam dobio vest da je projekat dobio pare i od fonda u Hrvatskoj, što je divna vest. Zahvaljujući našim sponzorima završio sam veći deo, ostalo je još nekoliko scena koje nisam snimio zbog nedostatka sredstava. Kad sakupim novac završiću film. Do tada ću montirati materijal koji je snimljen. Novca za kinematografiju je uvek malo i pravljenje filma u Srbiji je svojevrsna avantura. Pošto se u filmu moj glavni junak Dile bori za istinu i za prava radnika, ne mogu ni ja, koji ga tumačim, drugačije da postupam, pa ću na vaše pitanje odgovoriti istinom.

Nedavno su reditelji Nebojša Pajkić, Darko Lungulov, Maja Uzelac i Kosta Đorđević dobili novac od Sekretarijata za kulturu za svoje projekte. Koja institucija nije prema vama ispoštovala svoje obaveze?

- Filmski centar Srbije i Ministarstvo kulture se nisu baš pokazali kao dobri domaćini i vešti u svom poslu, a naročito Filmski centar, jer do dan-danas nisu isplatili pare za moj projekat koji sam sad morao da prekinem. Moraću da dižem kredit da isplatim filmske radnike, dok je pare za film neko drugi potrošio za neke druge stvari. To je jedini film koji se trenutno snima u Srbiji. Ili bar jedini koji su podržali Ministarstvo i FCS. Šta bi bilo da se snimaju tri-četiri filma? Kako bi se tek onda snašla institucija FCS, koja je osnovana jedino da brine o snimanju filmova u Srbiji?

Isprva je Gordan Mihić bio potpisan kao scenarista, a sada se vi pojavljujete u toj ulozi. Šta se dogodilo sa originalnim scenariom?

- Bio sam prinuđen da, usled nedostatka sredstava, drastično skratim Mihićevu verziju. Onda sam dodao i dosta mojih rešenja i Mihić i ja smo se dogovorili da je najispravnije da on bude autor priče po kojoj sam ja napravio scenario.

Jovan se bori za prava ravnogoraca

U nastavku serijala „Selo gori, a baba se češlja" Lazar Ristovski se u ulozi Jovana bori za rehabilitaciju patriota iz Ravnogoskog pokreta.

- Jovana i seljane Petlovca očekuje borba za rehabilitaciju oca starog kuma kao pripadnika Ravnogorskog pokreta. To je jedan moralni dug koji treba odužiti prema nevino stradalima, koji su bili patriote. Dug prema onima koji nisu činili zlodela, a streljani su na pravdi Boga. Mislim da će to biti jedna dominantna epizoda u ovoj sjajnoj seriji, autorskom delu Radoša Bajića, koja je ne samo svedok vremena srpskog sela, već i svedok istorije i etike vremena o kome govori. Jovan, koga ja tumačim, najbolji je posmatrač i učesnik, jer kao čovek koji dolazi sa strane, vidi Srbiju svežim očima i čudi joj se.

Ceca pokazala JK ko je zvezda

Folk diva Svetlana Ražnatović poput svetskih zvezda na proslavu 700. broja „Sveta" došla u pratnji telohranitelja, dok je Jelena Karleuša pristigla sa mamom i tetkom!

Svetlana Ražnatović još jednom je opravdala titulu najveće srpske pevačke zvezde! Naime, Ceca se u ponedeljak veče pojavila na proslavi 700. broja tabloida „Svet" i sve prisutne ostavila bez daha.

Ražnatovićeva je, kako dolikuje jednoj zvezdi, na žurku stigla poslednja, u pratnji nekoliko telohranitelja i obučena po poslednjoj modi. Time je jasno stavila do znanja folk pevačici Jeleni Karleuši kako treba da se ponaša jedna zvezda, budući da je ova na žurku povela celu porodicu, predvođenu mamom Divnom i tetkom Danijelom.

Poslednji „udarac" Karleuši Ceca je zadala tačno u ponoć, kada su je urednik „Sveta" Nikola Golubović i vlasnici „Kolor presa" Robert i Sandra Čoban pozvali kao najveću zvezdu da zajedno sa njima preseče slavljeničku tortu, koja se kao trijumf njihovog uspeha spustila sa plafona. Očevici tvrde da je Karleuša u tom trenutku, kada je shvatila da definitivno ni po stajlingu ni po „sarma" frizuri nije bila zvezda večeri, besno otišla u toalet, u kom se zadržala 20 minuta.
Inače, „Svetova" žurka definitivno je ponela epitet najbolje organizovane u 2010. godini jer je na jednom mestu okupila čitavu estradu! Među prvima na žurku su stigli Viki Miljković, Saša Vidić, Kaja i Danijela Vranić! U VIP separeima uživali su: kreatorka Suzana Perić, Bojana Stojković, Nikola Lazetić i Sonja Marić, Ana Nikolić, Nataša Bekvalac, Mira Škorić, Neda Ukraden, Dara Bubamara, Slađana Ivanišević, Isidora Bjelica, Boško Jakovljević, Aleksandra Jeftanović, Slobodan Vasić, Tina Ivanović, Dragana Katić, Tihomir Tepić i drugi.
Pažnju prisutnih izazvao je dolazak voditeljke Pinka Sandre Obradović, koja je bila obučena samo u korset! Interesantno je da je survajverka Bojana Barović dobila nagradno putovanje u Dubai, na koje će povesti dečka Nikolu Rokvića. Na sceni su se ređali brojni pevači, a najveći aplauz dobila je Indi, koja je otpevala „Bato, bre" i „Gas, gas" i Zorica Brunclik koja je izvela „Avlije".


Duvanski lobi uzvraća udarac

Najveće duvanske kompanije počele globalnu ofanzivu protiv antipušačkih mera kao što su zabrane pušenja, zabrane reklama i povećani porezi na cigarete

Duvanski lobi uzvraća udarac
Alarmantno... Prodaja cigareta u svetu godišnje raste za dva procenta

Velike duvanske kompanije, kao što su „Filip Moris" i „Britiš ameriken tobako", krenule su u ofanzivu protiv ograničenja na reklamiranje cigareta u Britaniji, upozorenja na štetnost pušenja u Južnoj Americi i povećanja poreza na duvan u Meksiku i na Filipinima, preneo je jučerašnji Njujork tajms. Takođe, ove kompanije troše milijarde dolara na lobiranje i marketinške kampanje u Africi, Aziji, pa i u Australiji.

Duvanska industrija je pojačala napore pred skup koji će se u ponedeljak održati u Urugvaju. Tamo se sastaju zvaničnici iz oblasti zdravstva iz 171 države sveta, koji nameravaju da odrede uputstva za sprovođenje Okvirne konvencije o kontroli duvana.

Vrbovanje novih pušača

„Filip Moris" je ove godine tužio vladu Urugvaja, tvrdeći da je njena regulativa koja se odnosi na duvan preterana. Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije ocenili su da je to pokušaj zastrašivanja zemalja koje će prisustvovati konferenciji, na kojoj će se odrediti striktniji marketinški zahtevi. Urugvajski zakon nalaže da upozorenje o štetnosti pušenja po zdravlje pokriva 80 odsto površine kutije cigareta. Takođe, svaki brend ograničava se na samo jedan dizajn, kako pušači ne bi bili navedeni da pomisle da je proizvod u drugom dizajnu manje štetan.

- Oni koriste tužbe da bi pretili zemljama sa nižim i srednjim prihodima - izjavio je Daglas Bečer, koji je na čelu inicijative protiv duvana pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Bruto domaći proizvod Urugvaja iznosi polovinu ukupnih godišnjih prodaja „Filipa Morisa", koje dostižu 66 milijardi dolara. Bečer kaže da duvanske kompanije agresivno regrutuju nove potrošače u nerazvijenim zemljama, da bi zamenili one koji ostavljaju cigarete ili umiru u Evropi i SAD, gde je stopa pušenja strmoglavo pala. Prodaja cigareta u svetu godišnje raste za dva procenta.

Potpredsednik i portparol „Filipa Morisa" Piter Nikson izjavio je da se ta kompanija povinuje zakonima marketinga svake zemlje dok prodaje legalan proizvod odraslim potrošačima. On je rekao da je cilj tužbi da se dovede u pitanje preterana regulativa i zaštite robna marka i komercijalna prava svojine. Njujork tajms piše da je „Filip Moris" posebno agresivan u tužbama. Kompanija je tužila i Brazil, tvrdeći da slike za koje vlada traži da se stave na pakovanja cigareta netačno prikazuju efekte pušenja po zdravlje. Ogranci kompanije u Irskoj i Norveškoj podneli su tužbu zbog odredbi o zabrani izlaganja cigareta u prodavnicama.

strogi zakoni u urugvaju... Upozorenja pokrivaju veći deo površine paklice
Strogi zakoni u Urugvaju... Upozorenja pokrivaju veći deo površine paklice

Politički uticaj

U Australiji, gde je vlada objavila plan da sva pakovanja cigareta budu u običnim smeđim ili belim pakovanjima, da bi postala manje privlačna, kompanija je pomogla opozicionu kampanju na saveznim izborima prošlog leta. Nikson kaže da to nije nikakva tajna:

- Mi smo im pomogli, ali ih nismo kontrolisali.

Nikson se, ipak, slaže da je pušenje štetno i podržava razumnu regulativu.

BAT, drugi najveći proizvođač duvana u svetu, čija je vrednost prodaje 23 milijarde dolara, a čiji godišnji profit iznosi 4,4 milijarde dolara, troši milione na lobiranje protiv mera usmerenih protiv pušenja, sa porukom da će se njima ohrabriti crno tržište cigareta i da će samo kriminalci imati koristi, dodaje Njujork tajms.

Konferencija počinje u urugvajskom mestu Punta del Este. Njeni učesnici nastojaće da dodaju posebne odredbe u Okvirnu konvenciju o kontroli duvana, koju je od 2003. godine ratifikovala 171 država.

Amerika - utočište za naciste

Američke obaveštajne službe su posle Drugog svetskog rata od SAD načinile utočište za naciste i njihove saradnike, navodi se u izveštaju Sekretarijata za pravosuđe koji je objavio jučerašnji „Njujork tajms".

Od naciste do oca rakete „Saturn V"... Artur Rudolf

Sekretarijat je od 2006. godine pokušavao da spreči objavljivanje u javnosti tog izveštaja, koji ima 600 stranica i proizvod je šest godina rada ali je, pod pretnjom tužbe, prošlog meseca predao prilično redigovanu verziju privatnoj grupi pod nazivom „Arhiva nacionalne bezbednosti".

Mnogi delovi koji su u pravnom i diplomatskom smislu bili osetljivi, uklonjeni su, ali je „Njujork tajms" došao u posed kompletne verzije.

U izveštaju se navode i uspesi i neuspesi pravnika, istoričara i istražitelja Kancelarije za specijalne istrage (OSI) pri sekretarijatu, koja je formirana 1979. godine da bi deportovala naciste. Najveću osudu izazivaju delovi izveštaja u kojima se otkrivaju veze Centralne obaveštajne službe (CIA) sa nacističkim emigrantima. Raniji vladini izveštaji potvrđivali su da je CIA koristila naciste u obaveštajne svrhe, ali u ovom izveštaju se to dokumentuje.

Izveštaj navodi da je OSI saznala da je nekim nacistima garantovan ulazak u SAD iako su vladini zvaničnici znali za njihovu prošlost.

„Amerika, koja se ponosi time što je utočište za progonjene, postala je - u izvesnoj manjoj meri - i utočište za progonitelje", kaže se u izveštaju. „Neki mogu da vide saradnju vlade sa progoniteljima kao faustijansku nagodbu. Drugi će je videti kao razuman moralni kompromis, rođen iz nužde", dodaje se. U izveštaju se navodi i da je broj nacista koji su ušli u SAD gotovo sigurno znatno manji od 10.000, koliko se često navodilo. Od stvaranja OSI, više od 300 nacista je deportovano, oduzeto im je državljanstvo i zabranjen ulaz u SAD. Među nacistima koji su dobili pomoć američkih obaveštajnih zvaničnika, navodi se Oto fon Bolšving, pomoćnik Adolfa Ajhmana, koji je pomagao u razvoju početnog plana „čišćenja Nemačke od Jevreja", a kasnije u SAD radio za CIA. Fon Bolšving je umro iste godine kada je sekretarijat zatražio njegovu deportaciju. Takođe se pominje Artur Rudolf, nacistički naučnik koji je doveden u SAD zbog stručnosti u raketnom programu. To je bilo u okviru operacije „Spajalica" (Paperclip) za regrutovanje naučnika koji su radili za naciste. Rudolf je kasnije dobio priznanje NASA kao otac rakete „Saturn V", koja je Amerikancima omogućila let na Mesec. U izveštaju se navodi zahtev drugog čoveka sekretarijata za pravosuđe iz 1949. godine, kojim se od imigracionih vlasti traži da dozvole Rudolfu da iz Meksika ponovo uđe u SAD, da se „ne bi naškodilo nacionalnim interesima".

Kasnije se ispostavilo da je Rudolf mnogo više bio aktivno uključen u eksploataciju ropskog rada zatvorenika, nego što su to obaveštajni zvaničnici priznavali. On je deportovan 1984. godine u Nemačku, uz protivljenje obaveštajnih zvaničnika.

понедељак, 15. новембар 2010.

Novi detalji zločina: Kamere 'Madere' snimile masakr!

Na snimcima bezbednosnih kamera jasno se vidi kako je Ljiljana Biba Mitić izvukla pištolj iz torbe i hladnokrvno pucala u Ljubomira Dapčevića i Milicu. Policajcima nakon hapšenja rekla: „Ljubo je ubio našeg sina, zato sam ja ubila njega i njegovu ćerku!"

Uviđaj nakon zločina ispred restorana
Smišljeno i hladnokrvno... Uviđaj nakon zločina ispred restorana

Bezbednosne kamere poznatog beogradskog restorana „Madera" snimile su kako je Ljiljana Biba Mitić, posle svađe sa bivšim mužem Ljubomirom Dapčevićem (58), iz torbe izvadila pištolj i hladnokrvno s leđa pucala u njega i njegovu ćerku Milicu (22). Kako Press saznaje, Ljiljana je, nakon što je spasena iz Save kada je pokušala da se ubije, policajcima rekla: „Ljubo je ubio našeg sina, zato sam ja ubila njega i njegovu ćerku!"

Policija u Urgentnom centru

Portparol Kliničkog centra Srbije Drago Jovanović izjavio je juče da je stanje Ljiljane Mitić stabilno. Prema njegovim rečima, ona je posle reanimacije prebačena na Odeljenje intenzivne nege i pod stalnim je nadzorom lekara. Prema nezvaničnim saznanjima Pressa, Ljiljana je teško povredila unutrašnje organe nakon što je skočila sa mosta.

Osim nadzora lekara, Ljiljanu u bolnici čuvaju i policajci. Ona će biti saslušana u policiji tek kada se proceni da se potpuno oporavila i da je u stanju da priča o tragičnom događaju. Posle oporavka, protiv Ljiljane će biti podneta krivična prijava za teško ubistvo.

Policija je zabranila objavljivanje snimka bezbednosnih kamera ispred „Madere", jer se na njima, kako saznajemo, jasno vidi da je Ljiljana s leđa bez premišljanja likvidirala bivšeg muža i njegovu ćerku iz drugog braka!

Metak u potiljak

- Po izlasku iz restorana Ljuba i Milica su hodali paralelno, jedno pored drugog. Ljiljana je išla iza njih, na rastojanju od svega jednog koraka. Pre nego što su odmakli od glavnog ulaza u restoran, Ljiljana je iz torbe izvadila pištolj i hladnokrvno pucala u svoje žrtve - navodi izvor Pressa blizak istrazi.

Naš sagovornik dodaje da hronologija masakra ukazuje na to da je Ljiljana s umišljajem ponela pištolj u restoran!

- Jasno se vidi kako je Ljubi Dapčeviću sa rastojanja od svega pet centimetara pucala u potiljak! Čovek je pao kao pokošen, a Milica se u šoku okrenula i pogledala u oca. Ljiljana je tada uperila pištolj u devojku i pucala joj pravo u čelo sa rastojanja od oko pola metra. Kada je i druga žrtva pala, prišla je i stala tik pored njih. Ponovo je uperila pištolj u bivšeg supruga i „overila" jednim hicem, a potom i Milici ispalila još jedan metak u glavu. Posle zločina se uputila u Tašmajdanski park, kao da se ništa nije dogodilo - kaže naš izvor.

Masakr se dogodio u subotu, oko 17.30 sati, ispred ulaza u poznati beogradski restoran. Milica je odmah podlegla povredama, dok je Ljubomir preminuo pola sata posle pucnjave, nedugo po prijemu na odeljenje za reanimacije Urgentnog centra u Beogradu. Ljiljana se posle pucnjave odvezla do Brankovog mosta, odakle je skočila. Njeno telo policija je pronašla dva i po sata kasnije ispod Pančevačkog mosta, gde su je ribari izvukli iz vode.

LJiljana Mitić nakon što je izvučena iz Save
Osveta zbog sina... LJiljana Mitić nakon što je izvučena iz Save

Dapčević se pre pucnjave nalazio u „Maderi", gde je večerao sa ćerkom. Njegova bivša supruga je ušla, prišla stolu i započela svađu. Prema našim saznanjima, Ljiljana je neposredno posle zločina otrčala do crkve Svetog Marka, gde je pokušala da izvrši samoubistvo skokom sa skele koja je postavljena oko crkve, ali je pobegla kada je videla patrolu. Ušla je u automobil i odvezla se do Brankovog mosta, odakle je skočila u vodu. Očevici sa Brankovog mosta posvedočili su nam da je prekoračila ogradu i skočila bez dvoumljenja. Neposredno posle njenog skoka, ispod mosta je prešao tegljač, zbog čega se pretpostavljalo da ju je brod poklopio i povukao telo za sobom.

Reporteri Pressa juče su obišli i stan Miličine majke, ali ona nije bila u stanju da govori o tragediji. Preko rođaka, koji su se zatekli u stanu, poručila nam je „da ne želi bilo šta da kaže".

Komšije u zgradi u Pančićevoj ulici na Dorćolu rekli su nam da je Milica bila devojka za primer.

- Bila je poput barbike! Lepo vaspitana i učtiva. Upisala je Fakultet lepih umetnosti. Budućnost je bila pred njom. Ne mogu da verujem da je ubijena iz osvete! - rekla nam je komšinica porodice Dapčević.

Motiv ovog strašnog zločina još uvek nije utvrđen, ali sumnja se da je razlog za ovo ubistvo smrt Ljubomirovog i Ljiljaninog sina Andrije (29), koji je pre godinu dana pronađen mrtav u sobi jednog beogradskog hotela. Andrija je, kako saznajemo, bio narkoman, i pretpostavlja se da se predozirao.

Lokice

Ljiljana bivša 'Lokica'

Ljiljana Biba Mitić bila je najlepša u plesnoj grupi „Lokice" Stefanović, koja je kasnih sedamdesetih i početkom osamdesetih stekla veliku popularnost prateći nastupe Zdravka Čolića. Kako kažu njeni prijatelji, bila je prepoznatljiva po kestenjastoj kosi.

Oni tvrde da je „pola Beograda" bilo zaljubljeno u nju, ali se ona zagledala u Ljubu Dapčevića. Za njega se udala još u gimnaziji. Dobili su sina Andriju, ali su se posle nekoliko godina braka razveli.

Ljiljana je, kažu njeni prijatelji, za smrt sina jedinca krivila Ljubomira koji mu navodno nije pomogao da se izleči od narkomanije.

- Ljiljana je u nekoliko navrata pretila Ljubi da će mu se osvetiti zbog smrti sina. Na nesreću, ni on ni kao ni Milica ove pretnje nisu ozbiljno shvatili... - kaže za Press prijatelj porodice Dapčević.

Nekoliko puta pretila Milici

Inače, prema nezvaničnim saznanjima do kojih je Press došao, Ljiljana je već u nekoliko navrata pretila Milici da će je ubiti, ali ona nije smela ništa da kaže ocu iz straha od njegove reakcije.

Neposredno posle ubistva, pred „Maderu" je došla Miličina majka, koja se takođe zove Milica, ne verujući da je reč o njenoj ćerki. Kada su joj policajci potvrdili da je ipak reč o njenom detetu, žena je zakukala, uhvatila se za glavu i srušila na zemlju. Ubrzo su na lice mesta došle i Miličine drugarice, koje su sa suzama u očima pratile šta se dešava i pokušavale da uteše njenu majku.

субота, 13. новембар 2010.

Meteor probio zvučni zid i odleteo ka Kosovu!

Vranjski Centar za obaveštavanje primio je sinoć oko 19.30 časova više desetina poziva od uznemirenih građana Vranja i Surdulice, kada je, kako se pretpostavlja, to područje preleteo meteor.

Očevici iz Surdulice javljali su da su na nebu videli "vatrenu loptu" i da se čula detonacija od koje su snažno podrhtala stakla na prozorima u svim domovima u ovom gradiću nadomak Vranja. Prema pozivima građana trasirana je i ruta kojom se meteor kretao širim područjem Vranja, Surdilice, Bujanovca i Preševa, nakon čega je nastavio u pravcu Kosova i Metohije.

"Gledao sam kroz prozor kada je nebo nad Vranjem zasvetlelo. Kao da su blicevi sevali u istom trenutku nad celim nebom iznad grada. Trajalo je kratko, oko dve sekunde. Verovatno je meteor proleteo ogromnom brzinom", kaže jedan od očevidaca iz Vranja.

Građani Surdilice dojavljivali su da se u ovom mestu čula detonacija "kao probijanje zvučnog zida". Gotovo duž celog juga Srbije sinoć je vladala prava uzbuna zbog pojave meteora, pa su tako žitelji različitih mesta tvrdili da je baš kod njih završila leteća nepogoda.

Reč je o bolidu

U Astronomskom društvu “Ruđer Bošković” u Beogradu tvrde da je moguće da je na nebu nad jednim delom Srbije primećen bolid.
"Bolid je sjajan meteor koji je svetliji od planete Venere i prate ga zvučni efekti koji nastaju prilikom njegovog raspada", kaže Milan Jeličić iz tog društva i dodaje da je u jednom trenutku svetlost bila zaslepljujuća, ali da se sa Kalemegdana meteor nije mogao lepo videti zbog nepovoljnih vremenskih prilika.

Meštani Predejana smatrali su, na primer, da je blještava svetlost pala u atar sela Suševlje, pet kilometra od Predejana, dok su stanovnici Grdelice tvrdili da je reč o lokaciji u blizini Sarajevskog mosta na ulazu u Grdeličku klisuru.

"Istrčali smo iz kuće": Ratko Tasković

"Oko pola osam video sam kako je velika svetlost obasjala nebo, a potom se u obliku lopte sjurila na zemlju. Usledio je jak prasak i istovremeno jako podrhtavanje tla. Žena i ja smo istrčali od straha iz kuće. Učinilo mi se da je palo negde blizu jer sam osetio dim", ispričao je za "Blic" Ratko Tasković iz sela Suševlje, pet kilometara udaljenog od Predejana.


Nadležne službe sinoć nisu imale odgovor na pitanje da li je i gde meteor zaista pao.
"Meteor je probio zvučni zid iznad Surdulice i produžio prema Bujanovcu i delu između Srbije, Makedonije i Kosova, ali se ne zna da li je završio na zemlji ili se rasprsnuo u vazduhu", kažu u Službi za obaveštavanje u Vranju i dodaju da se jak prasak čuo i u Nišu.

U Srbiji do sada pala tri meteorita


U Srbiji su do sada zabeležena tri pada meteorita. Prvi koji se dogodio 13. oktobra 1877. godine na području Sokobanje, opisao je Josif Pančić u radu "Soko-Banja, prvi meteorit u Srbiji", koji je objavljen 1880. u "Glasniku" Srpskog učenog društva.

Pretpostavlja se da je "Sokobanjski meteorit" bio težak oko 80 kilograma. Od komada koji se raspao pri padu na zemlju sakupljeno je oko 49 kilograma, a u Prirodnjačkom muzeju čuva se primerak obima 252 milimetara.

Drugi "srpski" meteorit pao je 19. oktobra 1889. u rejon planine Jelice kod Čačka. I najzad, na teritoriji Srbije pronađen je 1947. i jedan gvozdeni meteorit koji je, pošto nije bilo sigurno da se radi o meteoritu, prvobitno nazvan Dimitrovgradsko gvožđe. Prečnika svega 45 centimetara ovaj meteorit bio je težak više od 100 kilograma.


Dečak od 12 godina ubija za meksički narko-kartel

Ubica koji teroriše Meksiko za novčanu nadoknadu koju mu isplaćuje jedan od lokalnih narko-kartela ima samo 12 godina, ali je, kako se smatra, do sada na brutalan način pogubio više desetina ljudi, piše britanski "Dejli mejl".

Njegovo pravo ime nije poznato, nadimak mu je "Ponćis", što u prevodu znači "plašt", a pojedini izvori tvrde da za jedno ubistvo dobije oko tri hiljade dolara.


Maloletni ubica radi sa grupom žena koje se nazivaju "Ćaveles", od kojih su neke, kako se veruje, njegove sestre, a imaju zadatak da se otarase tela njegovih žrtava.


List navodi da je portparol meksičke vojske izjavio da vojska poseduje saznanja da je dečak zadužen za likvidiranje neprijatelja Hulija Hesusa Radilja, šefa Južnopacifičkog kartela (SPC) koji deluje u saveznoj državi Morelos, u centralnom delu zemlje.


"Ponćis" žrtve ubija tako što ih muči pre nego što im prereže vrat, a stravični video-snimci tehnike koju koristi od pre nekoliko dana kruže internetom.


Pripadnici kartela SPC imaju uglavnom od 12 do 23 godine, a terete se za veliki broj brutalnih ubistava.


"Dejli mejl" navodi da prema najnovijim podacima, pripadnici meksičkih narko-kartera dnevno ubiju više od 50 ljudi, a broj njihovih žrtava ove godine će, kako se procenjuje, premašiti 18.000.

среда, 10. новембар 2010.

Pokrali nam 1,86 miliona litara goriva!

Policija juče pohapsila 22 člana „pumpadžijske mafije" koji su za tri godine na benzinskim stanicama NIS-a ukrali čak 1.863.220 litara goriva u vrednosti od 234 miliona dinara l Baždarili automate tako da kradu od dva do pet odsto

Uhvaćeni u krađi... Policija zapečatila i benzinsku pumpu NIS-a u ulici Dimitrija Tucovića u centru Beograda

Kriminalistička policija juče je u okviru akcije „Pištolj" pohapsila 22 člana takozvane „pumpadžijske mafije" koji su u poslednje tri godine, zakidanjem prilikom točenja goriva, ukrali čak 1.863.220 litara goriva! Kako se navodi, „pumpadžije" su nezakonito prisvojile 233.965.000 dinara! Pohapšeni su gorivo krali tako što su lažno baždarili automate na benzinskim pumpama i kasnije falsifikovali podatke u kompjuterskom sistemu NIS-a!

Kod uhapšenih pronađeni oružje i droga?!

Policija je sinoć saopštila da je od osumnjičenih „pumpadžija" privremeno oduzela više od 100.000 evra i pola miliona dinara, više skupocenih automobila, devizne knjižice i ugovore o kupoprodaji nepokretnosti.

- Od osumnjičenih je oduzeto i nelegalno oružje, 11 paketića biljne mase nalik na opojnu drogu heroin, hartije od vrednosti, žigovi i plombe za pečaćenje pumpnih automata i rezervni delove pumpnih automata - navodi se u saopštenju.

Kako je saopšteno, u jučerašnjoj akciji uhapšeni su rukovodioci NIS-a i još 16 poslovođa pumpi. Istovremeno, saopšteno je da je uhapšen i funkcioner Direkcije za kontrolu mera (pogledajte spisak uhapšenih). Hapšenja su juče rano ujutro izvršena u Beogradu, Kragujevcu i Novom Sadu, a u NIS-u nam je potvrđeno da je, zbog ove istrage zapečaćeno 20 pumpi.

Lopovluk otkrio NIS

„Pumpadžijska mafija" počela je, kako saznajemo, da radi 2007. godine, a milionski lopovluk otkrila je unutrašnja kontrola NIS-a koja je o svemu obavestila policiju. Mafijaši su pre hapšenja praćeni više od šest meseca i protiv njih je prikupljeno dovoljno čvrstih dokaza. Kako saznajemo, istraga se nastavlja, a u policiji kažu da su moguća i nova hapšenja, jer se sumnja da vozače potkradaju na oko 50 pumpi u Srbiji!

- „Pumpadžije" su se organizovale 2007. godine kada su se dogovorile da poremete baždarenje na automatima. Napravljena je vrhunska malverzacija tako što je u kompjuterskom sistemu pomeren sistem, pa je na pumpama korisnicima izgledalo sve normalno, a zapravo su dobijali od dva do pet posto manje goriva nego što su plaćali... Pri tom, obični radnici, točioci goriva na pumpama, nisu imali pojma u čemu učestvuju - kaže sagovornik Pressa iz policije.

Kako nam je nezvanično objašnjeno u NIS-u, uhapšene „pumpadžije" su planski pogrešno namestile elektronske sklopove preko kojih se meri količina istočenog goriva.

- Oni su imali duple elektronske merače koje su s vremena na vreme zamenjivali, a koji su prikazivali da je istočeno više goriva nego što zaista jeste. S druge strane su te viškove „peglali" preko računa i na taj način se „pokrivali" - rekao je izvor Pressa iz NIS-a.

NIS: Mi smo sami „provalili" mafijaše

U „Naftnoj industriji Srbije" juče su zvanično saopštili da su oni inicirali akciju hapšenja kako bi suzbili kriminal na svojim pumpama.

- Direkcija za korporativnu zaštitu NIS-a još sredinom 2009. godine je počela sa aktivnostima na suprotstavljanju zloupotreba i kriminalnih delatnosti i rezultati tog angažovanja su krajem prošle godine dostavljeni MUP-u i nadležnom tužilaštvu, da bi policijska istraga povodom tog slučaja sada bila završena. „Naftna industrija Srbije", kao društveno odgovorna kompanija, izražava odlučnost u suzbijanju svake vrste kriminalnih radnji koje narušavaju i ugled kompanije i integritet potrošača - saopštili su u NIS-u.

Nebojša Atanacković iz „AD Nafta" kaže da je izvlačenje goriva iz rezervoara benzinskih pumpi veoma komplikovano i da je grupa morala da napravi veoma dobar sistem da bi mogla to da radi.

- Sistem na pumpama je takav da ne može neko da sipa dok ovaj pre njega nije platio i to nije prošlo kroz fiskalnu kasu. Sve vreme količina na brojčanicima točilice mora da se poklopi sa onom u rezervoaru pumpe. S druge strane, svi rezervoari na pumpama imaju elektronske senzore koji tačno određuju koja se količina trenutno nalazi u njemu. To se može kontrolisati svakodnevno i malverzacije su nemoguće ako u njih nisu uključeni rukovodioci - objašnjava Atanacković.

Radnici neobavešteni

Inače, pohapšeni mafijaši će se, osim za nezakonito prisvajanje 2,2 miliona evra, teretiti i za zloupotrebu službenog položaja i računarsku prevaru. Stanovi i kancelarije uhapšenih juče su detaljno pregledani i iz njih je odneto sve što bi moglo da doprinese istrazi. Svim uhapšenim „pumpadžijama" je određen pritvor od 48 sati posle čega će uz prijavu Specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal biti izvedeni pred istražnog sudiju.

5
Reporteri Pressa juče su obišli dve pumpe u centru Beograda na kojima smo zatekli zapečaćene točilice. Na pumpi u Cvijićevoj ulici nije bilo nikoga, dok smo na pumpi u Dimitrija Tucovića zatekli jednog zbunjenog radnika.

- Jutros je bila policija i ispitivali su šefa. Zapečatili su točilice. Stvarno ne znam šta se dešava, a i ja sam video iz medija da su pumpe blokirane - rekao nam je zbunjeni radnik.

Anketa:Da li ste primetili da vas potkradaju na pumpama prilikom sipanja benzina?

Momčilo Živanović (33),radnik

- Ne, nisam primetio, ali to ne znači da se ne krade. Gotovo uvek sipam sam benzin, a da li na onom aparatu nešto muvaju, to zaista ne znam. Ništa me ne bi čudilo, ipak je ovo Srbija...

Mileta Nikolić (45),saobraćajni inženjer

- Da, primetio sam da me potkradaju! Reagujem svaki put kad primetim, ali oni uvek kažu da je sve u redu, i na tome se završi. Ja tačno znam koje pumpe kradu...

Slobodan Jovanović (52), trgovac

- Skoro svakog dana sam na pumpi i sipam gorivo. Nikad ne punim ceo rezervoar i stvarno nisam primetio da kradu. Uglavnom mi rezervoar oni pune, zato što vozim na gas.

Radomir Smiljanić (57),ekonomista

- Pa, stvarno nisam primetio... Obično uzmem fiskalni račun na kojem piše i broj pumpe. Ali, imao sam problema sa gorivom. Kada sam sipao bezolovni benzin, stradao mi je katalizator...

Bogdan Radulović (41),vozač

- Uglavnom sipam gorivo na velikim pumpama. Nekad sipam sam, nekad njihovi radnici. Čuo sam da su zatvorili NIS-ove pumpe, kažu da su uzimali i po 20 odsto goriva!

Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja saopštilo je juče da Veljko Jerković nije funkcioner u tom ministarstvu, niti u njemu radi, već je 13 godina stalno zaposlen u Direkciji, koja je kao institucija pod nadležnošću Ministarstva ekonomije.

- Ministarstvo ekonomije je iniciralo i dostavilo MUP-u sve potrebne informacije do kojih je došlo i sve vreme istrage je sarađivalo sa policijom - navedeno je u saopštenju.

Spisak benzinskih stanica koje su pod istragom

1. "Šopići 1" - Ibarska magistrala, izlaz iz BG
2. "Stepojevac" - na Ibarskoj magistrali
3. "Barajevo"
4. "Lipovica 1" - Ibarska magistrala, izlaz iz BG
5. "Surčin selo"
6. "Surčin aerodrom"
7. "Nacional" - Novi Beograd
8. "Zmaj 2" - Beograd
9. "Dimitrija Tucovića" - centar Beograda
10. "Cvijićeva" - centar Beograda
11. "Sever" - Smederevski put
12. "Kosmaj"
13. "Velika Plana grad 2" - autoput Beograd - Niš
14. "Mali Požarevac" - autoput Niš Beograd
15. "Batajnica"
16. "Vase Pelagića" - centar Beograda
17. "Stadion JNA"
18. "Avalski put" - Trošarina
19. "Zlatibor"
20. "Sevojno"

уторак, 09. новембар 2010.

Kraljevu trebaju majstori!

Zemljotres je s krovova kraljevačkih kuća svalio milion crepova, pa ljudima najviše nedostaje pomoć građevinskih majstora

Zemljotres je s krovova kraljevačkih kuća svalio milion crepova, pa ljudima najviše nedostaje pomoć građevinskih majstora

Posle prvog šoka zbog nesreće koju je u Kraljevu izazvao zemljotres, već nekoliko dana najčešće izgovarane reči u ovom gradu su „crep", „majstori" i „kiša". Ništa čudno ako se ima u vidu da je „poskakivanje" zemlje sa krovova svalilo više od milion crepova, da su mnoge kuće nepokrivene, a da se očekuje kišni period. I dok crep iz robnih rezervi polako pristiže, Kraljevčanima najviše nedostaje pomoć stručnih majstora za građevinske radove.

Kad iz grada udaljenog 150 kilometara uspete da nabavite crep „mala kikindu", ali onda nema ko da vam ga postavi, jedini osećaj koji vas obuzima je potpuna nemoć i beznađe. Prijatelji, rođaci i brojni volonteri imaju dobru volju, ali od njih na krovovima nema mnogo vajde. I autorka ovog teksta osetila je tu bespomoćnost, kad shvatite da sve materijalno što imate i vi i svi vaši ne vredi ama baš ništa, jer vam treba samo par vrednih ruku koje znaju i smeju da slažu crep na krovu.

Kad je teško - rudari

Došlo je u grad već stotine majstora iz mnogih srpskih gradova. Tu su ljudi iz Užica, Rume, Kruševca, Čačka... U pomoć Kraljevčanima je stigla i ekipa rudara iz rudnika „Štavalj" iz Sjenice, koji su vični i u građevinskim poslovima. Zoran, Zdravko, Željko i Darko i ne slute koliko su pomogli porodicama koje su ostale bez svojih krovova.

- Bili smo od jutros već na tri kuće. Došli smo, naravno, mora se pomoći čoveku u nevolji - skromno kažu rudari iz Sjenice.

Zanimljiv je bio i jučerašnji susret jednog majstora volontera iz Gornjeg Milanovca i zamenika gradonačelnika Vukmana Rakočevića. Brka iz Milanovca ušao je opštinu i glasno rekao da je zidar-dobrovoljac. Rakočević je istog trenutka ustao sa stolice i pitao ga sme li da radi na velikim visinama.

- Na visinama?! Pa ja sam zidar, kako ne bih smeo. Ako treba do šezdesetog sprata - kaže brka.

Rakočević ga sa olakšanjem grli:

- Dobro nam došao i hvala ti mnogo!

Zidar iz Gornjeg Milanovca na pitanja novinara ne odgovara, ne želi da se predstavi, samo ponavlja da je on zidar, kao da se onda samo po sebi podrazumeva da će i besplatno da priskoči tamo gde treba da se popravlja i gradi.

U Kraljevu su juče kao volonteri bili i studenti iz Beograda. U Jug Bogdanovoj ulici zatičemo tri momka sa maskama u prašnjavoj garderobi. Radislav, Luka i Vladimir su iz Ljubovije, Bara i Beograda. Raščišćavali su krov na Gimnaziji, pa ih sada poslali da isele jednu porodicu iz kuće.

- Došlo nas je pedesetak. Ovde ima baš mnogo posla. Beogradske televizije bi ovo trebalo više da prikazuju - kažu trojica volontera sa Ekonomskog i Geografskog fakulteta.

Radovan Vukomanović, koji je u Kriznom štabu u timu za volonterski rad, kaže da će Kraljevu dugo trebati pomoć u zanatlijskim radovima:

- Sad su urgentno potrebni ljudi koji umeju da slažu crep. A već nam za obnovu škola trebaju i moleri i stolari i sve druge zanatlije građevinske struke. Dolaze ljudi spremni da besplatno rade iz svih krajeva Srbije, ali treba ih još više, jer ide zima - naglašava Vukomanović.

Ovih dana u Kraljevu svi putevi vode u Šeovac! Tamo je skladište na koje se doprema građevinski materijal. Iako je od četvrtka podeljeno više od 500.000 komada crepova, mnoge kuće i zgrade su i dalje bez krova, jer su potrebe tri puta veće. Zbog toga je juče prioritet stavljen na distribuciju folije. Oko podneva u Šeovcu zatičemo tridesetak ljudi koji nervozno, vrteći se sa potvrdama o oštećenju kuća, očekuju dolazak nove pošiljke folije i malo-malo, pa dižu pogled ka nebu. A ono kao da ih namerno plaši, teški crni oblaci od rane zore.

Trka sa kišom!

Milan Bogojević iz naselja Sijaće polje ima specifičan krov, od aluminijumskog lima, pa mu crep ne znači ništa u ovoj situaciji:

- Da pokrijem da ne prokisne, da ne stradaju stvari, pa ću posle polako nekako to sređivati od plate. Ali i žena i ja radimo, pa ovih dana nisam stigao da tražim ni materijal ni majstora za taj naš krov. I još moram da kažem da je nezgodno što vrtići ne rade, ne znamo gde ćemo sa decom kad odemo na posao - kaže Milan, dok ga u kolima čekaju žena i deca.

Milićevići nemaju šta da popravljaju

Svoju kuću nije pokrio ni Ivan Milićević iz naselja Grdica. Po sredini krova je rasprostrta bela folija. Da je vetar ne bi odneo, na krajevima folije su kao tegovi zakačene plastične flaše sa vodom. Ivan kuću nije pokrio, jer su mu rekli da nema vajde. Kuća je za rušenje. Spolja cela, a unutra se zidovi odvojili jedan od drugog i od tavanice, pa se klate. Tu je on živeo sa suprugom Slađanom, ćerkom Kristinom od 8 godina, sinom Nemanjom od 6 i sa majkom, koja je bolesna. Prešli su da žive u komšiluk. Ni Ivan ni žena nemaju stalan posao, on se bavio reciklažom plastike, pa mu je posao propao, a sad skuplja metalni otpad. Na pitanje zašto nije uzeo crep da pokrije kuću, da ne propadaju stvari, Ivan skrušeno kaže:

Ivan Milićević sa porodicom
Ostali bez krova nad glavom... Ivan Milićević sa porodicom

- Pa moja će ionako da se ruši, možda je nekom preče.

Osmogodišnja Kristina kaže da je imala lepu sobu, i da je htela baš sve da ponese, ali su joj roditelji rekli da u novom domu nema mesta, da mora samo najnužnije. Zato u dečjoj sobi još uvek visi poster sa omiljenim likovima iz crtanih filmova. Šestogodišnji Nemanja je, kaže majka Slađana, preživeo šok, jedva su ga posle zemljotresa smirili. Na pitanje zašto nije bolesnu majku prijavio za privremeni smeštaj, da li se prijavio za pakete hrane, šta će dalje, Ivan samo nemoćno vrti glavom. Čini se, Milićevićima je teže nego mnogim drugima, oni nemaju šta ni da popravljaju, a kamoli da grade. Tek da malo srede svoj novi dom, kod komšija.

U pomoć stigli beogradski studenti

BEOGRAD - Grupa studenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu organizovala je akciju „EKOF za Kraljevo" i juče je oko 50 njih otputovalo u Kraljevo da bi dalo doprinos obnovi grada posle zemljotresa.

Studenti juče doputovali u Kraljevo
Volonteri... Studenti juče doputovali u Kraljevo

Studenti će biti podeljeni u timove od šest do sedam članova i svaki tim će imati svog tim lidera koji će dobijati zaduženja od odgovornih u Kriznom štabu Kraljeva.

- Ideja je da akcijom „EKOF za Kraljevo" animiramo i studente ostalih fakulteta da bi i oni preduzeli slične aktivnosti i uključili se u obnovu razrušenog grada. Nadam se da ćemo na kraju radni naziv ove akcije promeniti u „Studenti za Kraljevo" - rekla je za Press Tamara Stančev, apsolventkinja Ekonomskog fakulteta.

Ona kaže da su im se, kako je akcija odmicala, javljale i kolege sa drugih fakulteta, koji su želeli da doprinesu obnovi Kraljeva. (V. N.)

Gradonačelnik Ljubiša Simović
Očekuje pomoć... Gradonačelnik Ljubiša Simović

Simović: Šteta u Kraljevu meri se stotinama miliona evra!

BEOGRAD - Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović izjavio je juče da će precizni podaci o šteti biti poznati za mesec-dva, ali da se sigurno radi o stotinama miliona evra! On je istakao da Kraljevo neće moći samo da sanira nastalu štetu, već će biti potrebna pomoć Vlade Srbije. Simović je naveo da je Kraljevu neophodno milion crepova, a da je do sada podeljeno više od pola miliona i da će iz Kikinde stići još 500.000.

Više od 750 kuća je do sada stavljeno van upotrebe, rekao je Simović za B92, navodeći da su formirani timovi koji će proceniti koje je objekte moguće sanirati, a koji su za rušenje. Simović je naveo da je stiglo oko 50 miliona dinara pomoći i način trošenja tih sredstava biće transparentan.

Prema najnovijim rezultatima, voda za piće u Kraljevu definitivno je hemijski i bakteriološki ispravna. Simović je rekao da je problematično nekoliko seoskih vodovoda, da predstoji pokušaj njihove sanacije u narednih nekoliko dana i da će, najverovatnije, oko 200 objekata biti za rušenje.

Prema njegovim rečima, sedam od 98 školskih objekata je van funkcije, a još nekoliko dana deca neće ići u školu.

Oštećenja su pretrpela i Poliklinika i Interna bolnica, kao i Hirurški blok, dok je Zavod za zaštitu Kraljeva potpuno porušen i moraće da bude uklonjen, objasnio je Simović, navodeći da su oštećene i pravoslavna i katolička crkva i manastir Žiča.

Pojavili se više izvora vode i pesak

KRALJEVO - Na više lokacija u okolini Kraljeva posle zemljotresa pojavili su se novi izvori vode i pesak, rečeno je juče agenciji Beta. U kukuruzištu Miluna Veskovića u zaseoku Bačevište u Sirči pored Zapadne Morave otvorila se raspuklina duga više od 20 metara iz koje su se pojavili pesak smeđe boje i voda. Raspuklinu u njivi tri kilometra udaljenoj od porodične kuće Veskovića juče je tokom obilaska primetio Milunov sin Miroslav.

- Zapadna Morava je blizu njive, ali njiva je dva metra viša od nivoa reke, pa pretpostavljamo da su pesak i voda poreklom iz reke. Ekipa Hidrometeorološkog zavoda Srbije uzela je uzorak peska radi ispitivanja - kazao je Milun Vesković, čija je kuća oštećena u zemljotresu.

Prema njegovim rečima, u Sirči u jednom domaćinstvu pojavio se izvor slane vode, dok su dva izvora mineralne, sumporne vode u Sirčanskoj banji znatno pojačana, a pojavio se i novi, treći izvor.

Milan Marković

Milan Marković koordinator za pomoć

BEOGRAD - Vlada Srbije postavila je juče ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milana Markovića da u njeno ime koordinira sve aktivnosti u pružanju pomoći području Kraljeva, stradalom u zemljotresu.

Vlada Srbije je saopštila da je Marković postavljen da bi se u što kraćem roku obezbedila neophodna koordinacija aktivnosti na normalizaciji života i otklonile posledice zemljotresa na području Kraljeva.

Poslanici Republičke skupštine izdvojili po po 5.000 dinara

BEOGRAD - Poslanici Republičkog parlamenta odvojiće po 5.000 dinara za pomoć Kraljevčanima, a svaki poslanički klub će uputiti posebnu novčanu pomoć, saopštila je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović.

Ona je novinarima u parlamentu rekla da je na sednici kolegijuma dogovoreno i da Skupština Srbije uputi poziv ostalim državnim institucijama da, takođe, „jedan dan rade za Kraljevo", kao i Vladi Srbije da formira interresorno telo koje će evidentirati i distribuirati pomoć Kraljevu.

Šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju" Nada Kolundžija najavila je da će u okviru te grupe biti formirano telo koje će na terenu sagledavati najhitnije zadatke, a da je do sada uočeno da su neophodni majstori za brojne popravke objekata u tom gradu.

Poslanici ZES koji čine tu grupu će majstore angažovati iz susednih gradova i sami ih platiti, a pored toga pomoći će i u nabavci prehrambenih proizvoda, rekla je Kolundžija.

I opoziciona NS, kako je rekao njen lider Velimir Ilić, će izdvojiti dodatnu pomoć u ime poslaničkog kluba, kao i SRS, čiji je šef poslaničkog kluba Dragan Todorović predložio da se nagrade za informacije koje bi dovele do hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića preusmere za pomoć Kraljevčanima.

Iseljeni stanari zgrade u Jug Bogdanovoj ulici

KRALJEVO - U Kraljevu su juče tokom popodneva 24 porodice iseljene iz višespratnice u ulici Jug Bogdanovoj 23, zbog oštećenja koje je zgrada pretrpela tokom zemljotresa u noći između 2. i 3. novembra. Više od 70 stanara ove zgrade, koja više nije bezbedna za stanovanje, biće smešteno u hotelu „Panorama" u Vrnjačkoj Banji.

Gradonačelnik Kraljeva Ljubiša Simović izjavio je da niko od stanovnika iz objekata koji više nisu bezbedni za život neće ostati bez krova nad glavom i da će im biti obezbeđen privremeni smeštaj.

Neophodna dugoročna pomoć Kraljevu

KRALJEVO - Ministar za rad i socijalna pitanja Rasim Ljajić izjavio je juče prilikom posete Kraljevu da je šteta koju je zemljotres pričinio ovom gradu ogromna i da će zbog toga biti neophodna dugoročna pomoć cele države.

- Najvažnija poruka je da Kraljevo ne sme da bude zaboravljeno posle nekoliko dana provedenih na naslovnim stranicama. A takvo negativno iskustvo sa nemilim događajima u prošlosti smo imali. Kraljevu će pomoć biti neophodna u dužem periodu - rekao je Ljajić.

On je dodao da je, prema podacima Crvenog krsta, najpotrebnije obezbediti svakodnevno 800 do 1.000 lanč-paketa i ministarstvo će urgentno to obezbediti.

Voda u Kraljevu ispravna za piće

KRALJEVO - Voda iz gradskog vodovoda u Kraljevu je ispravna za ljudsku upotrebu, saopštio je juče direktor Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu dr Aleksandar Macan. Rezultati mikrobioloških i hemijskih analiza pokazali su da je voda ispravna za piće i spremanje hrane. Načelnica sanitarne inspekcije dr Ljiljana Milošević rekla je da će biti nastavljene pojačane mere sanitarne kontrole vode.

Na građane, meštane sela koji koriste vodovode ili individualne bunare, apeluje se da pre upotrebe vodu prokuvaju.

Novi potresi, škole ne rade

KRALJEVO - Zemljotres koji se juče ujutru u 7.34 sati osetio u Kraljevu bio je jačine 2,8 stepeni Rihterove skale sa epicentrom ispod brda Borča iznad sela Sirča.

U Kraljevu deca i dalje ne idu u školu. Od 87 školskih objekata, komisija koju su predvodili stručnjaci za statistiku utvrdila je da je 19 škola, od kojih je većina na gradskom području, pretrpelo teža oštećenja, ali nijedna nije proglašena za statički ugroženu, rekao je za Tanjug načelnik Školske uprave za Raški okrug Žarko Milosavljević.

Posle preduzimanja određenih građevinskih mera, svi objekti mogu da se dovedu u bezbedno stanje. Škole će najverovatnije sukcesivno počinjati da rade, onako kako budu sanirane, kaže Milosavljević.

недеља, 07. новембар 2010.

Zemljotres im za minut srušio život

Vladimir i Nebojša Andrić iz Donje Sirče kod Kraljeva juče sa porodicama hitno morali da se isele iz oštećene kuće, sa četvoro dece utočište našli u kamionu

Iselila ih vojska... Andrići juče hitno iseljeni pošto je stručna komisija utvrdila da njihova porodična kuća može da se sruši svakog trenutka, četvoro dece tako ostalo pod vedrim nebom
Familija Andrić iz Donje Sirče kod Kraljeva u zemljotresu koji je ovaj kraj pogodio u sredu ujutru za jedan minut izgubila je sve što je stvarala decenijama! Kuća Vladimira i Nebojše Andrića oštećena je do te mere da su njih dvojica sa svojim porodicama i ukupno četvoro dece juče morali hitno da se isele i sa osnovnim stvarima utočište nađu ispod cirade kamiona.

Pripadnici Vojske Srbije pomogli su Andrićima da najvažnije stvari iznesu iz urušene kuće.

Šta kad počnu kiše?

- Sve što smo žena i ja u životu zaradili, uložili smo u ovu kuću kako bismo deci stvorili normalne uslove za život. A sad će sve u prah i pepeo! Dođe mi da me nema, da sve ovo više ne gledam - suznih očiju, držeći se za glavu, priča Vladimir Andrić i neprestano uzdiže pogled ka razrušenoj kući.

U prizemlju kuće sve je isprevrtano, kuhinjski elementi pali, a na njihovom mestu zjape napukle cigle. Teški tučani šporet na drva čitav metar pomeren sa svog mesta. Tolika je bila snaga zemljotresa u sredu izjutra, ovde u epicentru.

POMOZITE ANDRIĆIMA

Zainteresovani da pomognu Andrićima mogu da se jave na broj telefona 061/277-3521

Na velikoj kući Andrića, u kojoj je s jedne strane živeo Vladimir sa porodicom, a s druge njegov bratanac Nebojša, krova skoro više i da nema. Noseći zidovi su popucali, a usled naknadnog potresa u četvrtak uveče počeo je da puca i temelj. Komisija za procenu oštećenja ocenila je da kuća nije bezbedna za život.

Vladimirova supruga Ruža u dvorištu pere sudove u vanglici. Scena gotovo nestvarna. Ne zna gde će sa tanjirima.

- Ne znam, tu negde, pokriću ih folijom - kaže Ruža, i pokazuje glavom na trem šupe koja je takođe sva napukla.

Ćerke Milica i Jelena iznose sitnije stvari iz kuće, smiruju oca i pokušavaju da ne podlegnu beznađu. A razloga za beznađe nije malo. Noći provode u kolima, nemaju kupatilo ni za osnovne higijenske potrebe, čak je i poljski toalet zatrpan ciglama.

- Najgore je što ovo i dalje drma, nikako da stane - kažu Milica i Jelena, koje čak ni u ovakvoj situaciji ne zaboravljaju na gostoprimstvo i nude sok i kafu.

Vladimir Andrić nema odgovor na pitanje šta dalje.

Hitna evakuacija... Pripadnici Vojske Srbije pomogli Andrićima da iznesu stvari

- A šta kad počnu kiše, kud ćemo zimus? Ništa ne znam. Ništa ni od koga ne tražim, ima ljudi što zbog dva crepa trče po mesnoj zajednici i dosađuju ljudima. Ja sam sve sam stekao, ali bogami, ne znam kako iz ovoga sami da se izvučemo - kaže Vladimir.

Hladno pod ciradom

Malo utehe i osećaja sigurnosti Andrićima je juče doneo dolazak pripadnika Vojske Srbije koji su došli da pomognu meštanima Sirče, Šumarica, Grdice i Oplanića. Desetak vojnika iznosilo je stvari iz nekadašnjeg domaćinstva Nebojše Andrića. U tom delu kuće žive njegova supruga i šestogodišnja ćerka, sestra sa trogodišnjom ćerkom i majka. Sa suzama i knedlom u grlu pratili su svaki deo pokućstva koji su vojnici izneli iz kuće. Nebojšina supruga Nataša kaže da su se šestogodišnja Valentina i trogodišnja Nikolina mnogo uplašile.

- Valentina se uznemiri i kad neka jača kola ili kamion prođu ulicom, a kad je preksinoć ponovo zatreslo, i ona se sva tresla. Nikolina dobije pečate po licu. Polazak na spavanje za decu je postao noćna mora. Pokrivaju se po glavi i pitaju hoće li opet da pukne - svedoči Nataša.

Osećaj nemoći

Meštani Kraljeva situaciju koja ih je zadesila najčešće porede sa bombardovanjem. Kažu da je ovo gore, jer nema najave kad će iz zemlje da udari i što se ne zna kad će da stane.

- Najgori mi je ovaj osećaj nemoći da pomognem svojoj porodici. I onaj zvuk krckanja i zavijanja kuće! Kao više sile da su nas obuzele. Taj zvuk neću zaboraviti dok sam živ - kaže Nebojša Andrić.

Ona i snaja Jela u jednoj šupici, koja je u malo boljem stanju, pokušavaju nešto da posluju i sačuvaju privid normalnosti. Kažu da spavaju u kolima i kamionu.

- Nisam verovala da ćemo pored ovolike kuće doživeti da spavamo u kamionu pod ciradom. U kabini uključimo grejanje, ali pod ciradom je hladno - kaže Nataša.

SAD tajno nadzirale ljude u Švedskoj!

Ljudi povezani s američkom ambasadom u Stokholmu sprovodili su operacije nadziranja u Švedskoj bez znanja vlasti te države, izjavila je danas švedska ministarka pravde Beatris Ask.

Beatris Ask: Slično se dogodilo i u Norveškoj

Ona je rekla da je nadziranje počelo 2000. i da švedske vlasti još ne znaju koliko je praksa bila rasprostranjena.


"Deluje kao da nismo bili potpuno obaveštani i to nije dobro", rekla je Askova i dodala da za sada nije jasno da li je prekršen neki švedski zakon, ali da očekuje da će američke vlasti saradjivati u istrazi o tom slučaju.


Švedska ministarka pravde nije otkrila ko je bio meta operacije nadziranja koju su sprovodili ljudi koje je za to odredila ambasada Sjedinjenih Američkih Država.


"Pozdravljamo koje su pod velikim pretnjama preduzimaju svoje mere radi smanjenje rizika od napada, ali, naravno, to mora biti u skladu s onim što švedski zakon kaže i dozvoljava", rekla je Askova.


Ona je ukazala da te operacija nadziranja "deluju slično" aktivnostima ove nedelje otkrivenim u Norveškoj, gde su pravljene fotografije i prikupljani podacima o pojedincima u svrhe nadziranja i bezbednosti. Ti podaci su posle slati u SAD.


Norveški mediji su javili da su SAD sistematski u Norveškoj nadzirale ljude za koje su verovale da predstavljaju potencijalu bezbednosnu pretnju Americi u poslednjih 10 godina. Slično slučaju u Švedskoj, zvaničnici norveške vlade su rekli da nisu bili obavešteni o tome.


Švedsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je danas ambasadora SAD Metjua Barzuna na razgovor u vezi s operacijama nadziranja, rekao je portparol ministarstva, a iz američke ambasade za sada niko nije komentarisao slučaj.