brojač poseta

петак, 29. октобар 2010.

Završava se letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena u Evropi završava se sledećeg vikenda, u noći između subote i nedelje. Satove u nedelju 31. oktobra u 3.00 po srednjeevropskom vremenu treba pomeriti jedan čas unazad, na 2.00. Od nedelje će svitati jedan sat ranije, ali će ranije i padati mrak.

Letnje računanje vremena u severnoj Americi trajaće sedmicu duže, do 7. novembra. U Evropi letnje računanje počinje poslednjeg vikenda u martu i traje do poslednjeg vikenda u oktobru. U Srbiji je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.


Od 1995. godine kazaljke na satovima u SRJ su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre četiri godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

Prvi predlog za uvođenje letnjeg računanja vremena izneo je Novozelanđanin Džordž Hadson 1895. godine Velingtonskom filozofskom društvu. Hadson je bio entomolog, pasioniari sakupljač insekata, a radio je po smenama i želelo je da što više iskoristi slobodno vreme posle posla. Zbog toga je došao na ideju da se sat dnevnog svetla leti iz ranog jutra "prebaci" na veče.


Sličnu ideju izneo je i britanski preduzimač Vilijam Vilet 1905. i nju je zdušno podržavao poslanik Robert Pirs, koji je 1908. podneo predlog zakona, ali ga parlament nije razmatrao.


Letnje računanje prvi su uveli Nemačka, Austrougarska i njihovi saveznici u Prvom svetskom ratu, 1916. godine, radi uštede uglja u ratno vreme. Do 1918. godine isto su učinile i ostale evropske zemlje, Rusija, odnosno SSSR, i SAD.


Danas letnje računanje vremena koriste SAD i Kanada (sa izuzetkom nekoliko država (Arizona, Havaji i Saskačevan), nekoliko karipskih država, Evropa, bliskoistočne zemlje, Egipat i Maroko na severnoj hemisferi.

Na južnoj hemisferi, gde je letnje računanje vremena počelo krajem septembra ili početkom oktobra, uvode ga Čile, Paragvaj, Urugvaj, delovi Brazila, Namibija i pojedine teritorije Australije.

Нема коментара: