brojač poseta

среда, 06. октобар 2010.

Od Nove godine gorivo jeftinije i kvalitetnije

Privatni naftaši, po svoj prilici, neće kupovati derivate samo od Naftne industrije Srbije (NIS) iako su prethodnih meseci pokušavali da potpišu ugovor o snabdevanju na tri godine. Dogovor je pao u vodu, pa su se mali privatnici već okrenuli pregovorima sa stranim dobavljačima. Zato od 1. januara, kada se tržište naftnim derivatima otvara, vozači mogu da očekuju kvalitetnije i jeftinije gorivo na pumpama.

Od Nove godine niže cene na pumpama i češća promena

Uredba o zabrani uvoza naftnih derivata koja je uvedena kako bi NIS-ove rafinerije u Pančevu i Novom Sadu dobile na vremenu da se modernizuju i počnu da proizvode goriva evropskih standarda, zvanično prestaje da važi 1. januara 2011. godine. Međutim, proteklih meseci je javnost potresala informacija o pregovorima Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica sa NIS-om o dugoročnoj saradnji i nakon ukidanja ove uredbe, a bilo je i predloga davanja pumpi po principu franšiza sa imenom NIS-a. Sve ovo, upućeni su tumačili kao produženje monopola NIS-a na mala vrata. Međutim, kako od dogovora za sada nema ništa, tržišna utakmica i zvanično može da počne. Ali prepreka još ima.


Borisav Takić iz udruženja privatnih benzinskih stanica kaže za „Blic“ da je sada mnogo izvesnija saradnja sa strancima.


- Pokušali smo sve da se dogovorimo sa NIS-om i smatrali smo da je prirodno da NIS bude naš partner. Davali smo im dosta predloga za buduću saradnju, ali nismo dobili adekvatan odgovor. Dali smo im rok do prošlog četvrtka da se izjasne, a oni su nam poslali da popunimo još neki upitnik, i odmah nakon toga smo stupili u kontakt sa drugim stranim kompanijama. Sada je izvesno da ćemo otkupljivati derivate od drugih dobavljača - kaže Takić.


Ipak, ono čime bi privatni naftaši mnogo više morali da se pozabave pred otvaranje tržišta jesu kapaciteti za skladištenje nafte i derivata, što će predstavljati problem za većinu prometnika.


Čini se da je male naftaše prethodnih dana najviše uzbunila priča da će od 1. januara morati da imaju skladišta kapaciteta 250.000 tona, a ne 2.000 tona kao do sada. Za njih bi to, kako tvrde, automatski značilo nemogućnost poslovanja, odnosno ponovo suočavanje sa kupovinom od NIS-a. Za sada se, međutim, čini da je njihova bojazan bila neopravdana jer u Ministarstvu energetike kažu da o ovolikim skladišnim kapacitetima nema ni govora. U ovom ministarstvu takođe negiraju da je takav predlog stigao od strane NIS-a.


Ipak, rezervoari će, ma koliki bili, predstavljati problem za mnoge prometnike, s obzirom na to da rezervoarski prostor za skladištenje nafte i naftnih derivata pored NIS-a ima još i „Lukoil“ i možda još poneki privatnik. Oni koji ne budu imali sopstvena skladišta moraće verovatno i naredne godine, bez obzira na liberalizaciju tržišta, da sarađuju baš sa onim kompanijama koje takve kapacitete imaju.


Kako sada stvari stoje, zbog strogih propisa o skladištenju najgore bi mogli da prođu privatnici koji u vlasništvu imaju mali broj pumpi, s obzirom na to da oni u prethodnom periodu nisu mnogo razmišljali o skladištima i rezervoarima. Ipak, propisi važe za sve, i za one koji imaju 500 i za one koji imaju jednu pumpu, pa se sve opet svodi na pitanje ko će opstati.


Izmenama i dopunama pravilnika o minimalnim tehničkim uslovima za obavljanje prometa robe, propisani su strogi uslovi za skladištenje. Skladište za naftu i naftne derivate mora biti ograđen prostor sa rezervoarima. Za skladištenje za promet na veliko mora biti obezbeđen i nesmetan istovar i utovar robe. Na rezervoarima za skladištenje mora biti vidno označena vrsta derivata. Registarski broj rezervoara čija je ispravnost potvrđena od strane nadležne kontrole mora biti sa važećom tabelom zapremine. I merne instalacije za istakanje tečnih goriva moraju imati potvrđenu ispravnost važećim žigom nadležne kontrole mera.
Borisav Takić ističe da bi, eventualno, u redu bilo da skladište treba da ima od pet do deset hiljada tona.


- Kada bude otvoreno tržište, prevoz će morati da se vrši baržama do skladišta, nafta neće moći da se uvozi kamionima ili da se pretače iz vozova. Za sada, međutim, skladišta imaju NIS, „Lukoil“ i neki privatnici. Onaj ko uopšte nema skladišta neće moći da uvozi gorivo - navodi Takić.


Nebojša Atanacković iz kompanije „Nafta“ a. d. ističe da bi oni koji imaju kakva-takva skladišta po otvaranju tržišta trebalo da opstanu i da te uslove ne treba menjati.


- To vodi ka većoj konkurenciji, a samim tim i ka nižoj ceni. Sada je obavezno imati skladište za 2.000 tona goriva i to je u redu - navodi Atanacković.


Ipak, ono što će za same vozače biti važno, kada se otvori tržište, jeste da će oni imati veći izbor i niže cene derivata od sadašnjih. Prema uredbi koja će biti na snazi još tri meseca, a koja je pre nekoliko meseci korigovana, cena se menja na 30 dana kada procenat promene cene nafte na svetskim berzama dostigne 3,5 odsto. Ovakva pravila uticala su na to da se cene u maloprodaji kod nas nisu menjale još od maja, dok je za to vreme cena nafte oscilirala od 70 do 80 dolara za barel. Od nove godine, međutim, vozači pored nižih cena mogu da očekuju i njihovu mnogo češću promenu, raznolikost od pumpe do pumpe, ali i bolji kvalitet derivata.

Učešće na tržištu
NIS - 480 pumpi
Lukoil - 180 pumpi
OMV - 60 pumpi
MOL - 33 pumpi
Udruženje privatnika - oko 500 pumpi
Izvor: Sajtovi kompanija


Šta donosi slobodan uvoz
- niže cene
- veća konkurencija
- kvalitetnije gorivo
- češće promene cena

Strogo i sa uvozom TNG-a
Kada je skladištenje tečnog naftnog gasa u pitanju, pored uslova propisanih za skladištenje zapaljivih tečnosti uvoznici moraju da obezbede i rezervoare minimalne zapremine od 1.000 kubnih metara za skladištenje i pretakanje ovog energenta.
Na rezervoarima mora da bude vidno označeno da je uskladišten tečni-naftni gas, registarski broj rezervoara, čiju je ispravnost potvrdila nadležna kontrola mera važećom tabelom zapremine.

Нема коментара: