brojač poseta

среда, 06. октобар 2010.

Država zaštitila ubice najvećeg junaka 5. oktobra!

Istraga ubistva sudije Nebojše Simeunovića, koji je odbio da izda nalog za hapšenje Tadića, Čovića i kolubarskih rudara, proglašena za državnu tajnu!?

1
Posedujem zvanični službeni zapisnik od 12. februara 2001. u kome se do detalja opisuje da je Nebojša ubijen ubrizgavanjem amonijaka ... Jelena Simeunović,sestra

Država Srbija već deset godina štiti ubice najvećeg junaka 5. oktobra, sudije Nebojše Simeunovića. On je otet i ubijen pošto je odbio da izda nalog za hapšenje Nebojše Čovića, Borisa Tadića i vođa kolubarskih rudara, a država je istragu o tom ubistvu proglasila državnom tajnom!

Jelena Simeunović, sestra ubijenog sudije, u razgovoru za Press izražava ogorčenje zbog činjenice da demokratska vlast deset godina nije učinila bukvalno ništa da otkrije i kazni ubice čoveka bez koga 5. oktobra ne bi ni bilo. Ona kaže da je strašno to što predsednik Boris Tadić nikada nijednom rečju u javnosti nije spomenuo njenog brata.

A

Radio osetljive slučajeve

Nebojša Simeunović je više od 20 godina bio istražni sudija beogradskog Okružnog suda, gde je radio na nizu osetljivih predmeta, uključujući slučajeve ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika resora Javne bezbednosti policijskog generala Radovana Stojičića Badže, hapšenja osnivača JUL-a Nenada Đorđevića, pad ukrajinskog aviona „Iljušin" sa ruskom posadom u Surčinu...

Sudija Nebojša Simeunović nestao je 7. novembra 2000. a njegovo telo pronašli su 3. decembra iste godine na obali Dunava kod hotela „Jugoslavija". Jelena Simeunović je uverena da je njen brat ubijen zato što je osujetio plan Miloševićevih službi.

Ubili ga monstrumi iz DB-a

- Uoči 5. oktobra 2000. u „Kolubari" je došlo do velike pobune rudara. General Nebojša Pavković je sa pratnjom i pod punom ratnom opremom zauzeo kopove. Došle su i do zuba naoružane specijalne jedinice policije. Samo su čekali nalog da hapse. Tog kobnog 3. oktobra 2000. dežurni istražni sudija u Okružnom sudu bio je moj Nebojša. Stigao mu je zahtev tužilaštva da izda poternicu, nalog za hapšenje i odredi pritvor za Nebojšu Čovića, Borisa Tadića i kompletni štrajkački odbor rudara „Kolubare". Težinu predmeta dopunio je dopis Generalštaba overen pečatima Pavkovića i generala Ojdanića, kojim protest rudara nije bio kvalifikovan kao štrajk, već kao sabotaža za koju je zakonski predviđena kazna i do 15 godina zatvora. Moj brat je odbio zahtev i tako se suprotstavio državnom vrhu - priča Jelena i nastavlja:

- Iste večeri Nebojša je došao kod mene da prespava i ispričao mi je šta se desilo. Oko 22,30 sati pozvao ga je policijski general koji je insistirao na hapšenju rudara rekavši da je to „dogovoreno na najvišem nivou". Nebojša je i to odbio... Inače, taj policijski general postaće kasnije jedan od organizatora ubistva mog brata, a DOS-ovska vlast će ga poslati u „zasluženu penziju"...

Posle nestanka brata 7. novembra 2000, Jelena je dobila dve anonimne dojave da su Nebojša Simeunović i Ivan Stambolić „na istom mestu":

- Mog brata su ubili monstrumi iz DB-a! Ubili su ga, jer im je on poremetio planove. Oni su hteli da poubijaju rudare ako pruže otpor. Nebojša je osujetio taj plan, spasao je ljudske živote, ali se zamerio moćnicima. Oni su ga ubili iz osvete.

Inače, 2000. godine beogradski Okružni sud i javno tužilaštvo predmet sudije Simeunovića okvalifikovali su kao samoubistvo i izdali zvanično saopštenje da se „sudija Simeunović ubio pošto je bio depresivan, sklon alkoholu i težak srčani bolesnik"?! Sa formiranjem nove vlade 2004, predmet je prekvalifikovan u „nestanak sudije Simeunovića", da bi 2006. predmet dobio oznaku državne tajne!

- Od tada ja i moj advokat nemamo više nikakav uvid u predmet. Time država Srbija sa svojim tužilaštvom, u velikoj želji da sačuva ime nalogodavca, priznaje zločin i postaje saučesnik u tom političkom ubistvu.

Falsifikovali obdukcioni nalaz

Jelena podseća i da na mesto uviđaja, 3. decembra 2000. kada je telo pronađeno, nisu pozvani ni sudija, ni tužilac, što procedura nalaže, a telo je odmah preneto na Institut za sudsku medicinu.

3

Jelena Simeunović: Moj brat sprečio krvoproliće

Jelena Simeunović kaže da je razočarana što je sadašnja vlast, zaboravila sudiju Simeunovića čim su se dokopali fotelja:

- Nebojša je spasao stotine ljudskih života, samo zahvaljujući njemu nije došlo do krvoprolića! Da on nije odbio zahtev za hapšenjem, 5. oktobar ne bi ni postojao. Ali, deceniju posle promena, ne vidim razliku između bivšeg i sadašnjeg režima. Za deset godina nijedno političko ubistvo nije razrešeno. Ni Ćuruvije, ni Dade Vujasinović, ni mog brata Nebojše... Bivša opozicija je došavši 2000. na vlast napravila pakt sa Miloševićevim kadrovima iz službi. Žalosno je i zastrašujuće što jedan od onih koji su 3. oktobra bili na poternici, a koji će posle par godina postati prvi čovek Srbije i kome su sad dostupne sve informacije nikad nije izustio ime sudije Simeunovića, čoveka koji mu je poklonio pobedu, slavu, vlast pa i život. Čović je bar pokazao ljudskost, javljao mi se... Ne verujem da će ova garnitura ponuditi narodu istinu, imali su deset godina, nisu to učinili. Ali, hoću da verujem da će doći dan, kada će vlast preuzeti novi, čestiti ljudi koji će obelodaniti sve zločine.

- Telo je sve vreme ostalo na institutu iako je uobičajeno da se prenese u kapelu. Zašto su ga zadržali?! Da bi se sprečilo da ljudi u kapeli posumnjaju u uzrok smrti? Doktor obducent je falsifikovao nalaz, a kasnije je unapređen za načelnika... - optužuje Jelena i nastavlja:

- Posedujem zvanični službeni zapisnik od 12. februara 2001. u kome se do detalja opisuje da je Nebojša ubijen ubrizgavanjem amonijaka u uši! U zapisniku doslovce stoji: „Došlo je do intoksikacije i ugušenja gde je nastupila smrt. Telo je zatim bačeno u reku i pronađeno... Pronađeni su ostaci amonijaka pod tkivom, amonijak ubačen kroz levo i desno uvo..."

Niko od zvaničnika koje smo kontaktirali nije juče želeo da komentariše ovaj slučaj.

Нема коментара: