brojač poseta

понедељак, 25. октобар 2010.

Drvena klupa umesto kreveta

Beograd - Vreme svuda leti, osim u zatvoru. Minuti kao sati, a sati dugi kao dani iskustvo su svakog ko je bar jednu noć proveo u nekoj od ćelija pritvorske jedinice u stanici policije 29. novembar, danas Bulevaru despota Stefana. Ni na san se ne možete osloniti jer on ne dolazi na drvenu klupu prikovanu uz hladni zatvorski zid. U jednoj od osam ćeliji su, između ostalih, boravili Dragan Džajić, Svetlana Ražnatović, Kristijan Golubović, Sreten Jocić…

Ulaz u ćelije u kojima pritvorenici provode 48 sati

O čemu li je razmišljala folk diva, naviknuta na luksuz raskošnih kuća, gledajući zidove sa priprostim porukama i kako li je bolela ponoćna tišina slavnog fudbalera kome su desetine hiljada ljudi godinama skandirali ime.


U ovom pritvoru godišnje se nađe više od 3.000 ljudi, poznatih i nepoznatih, od ubica, pijanaca, prostituki, narkomana do lekara, advokata, pa i policajaca.


Prostorije su smeštene u prizemlju zgrade, a već na prvi pogled jasno je da mogućnost bekstva ne postoji. Na samom ulazu postavljena su metalna vrata sa video nadzorom kroz koja policajci dovode osumnjičene. Svaki policajac obavezan je da šefu smene ostavi službeno oružje, a podaci o osumnjičenom i vremenu privođenja se beleže. Odatle se ulazi u hodnik u kome su sa svake strane smeštene po četiri manje i veće ćelije.


- Privedene osobe prvo vodimo u prostoriju gde se obavlja detaljan pretres i popisuju stvari. One vrednije, kao što su nakit i mobilni telefoni, čuvamo u sefu, dok se ostale stvari poput cigareta, pertli, učkura, kaiševa oduzimaju da bi se sprečio eventualni pokušaj samoubistva i one se čuvaju u posebnim pregradama. I hodnik i kancelarija gde se obavlja pretres pokrivene su kamerama, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe. Pritvorenicima je dozvoljeno samo da u ćeliju unesu toalet papir i papirni novac - počinje priču Mladen Ostojić, komandir ispostave za dežurstvo i obezbeđenje u beogradskoj policiji.


I ekipa „Blica” je nakratko bila privedena u jednu od osam ćelija. U sveže okrečenoj prostoriji, kombinaciji tamnosive i bele boje od 7,5 kvadrata iznenađujuće je toplo i osvetljeno. Umesto prozora postavljene su metalne rešetke sa rupicima kako bi dopirala dnevna svetlost. Na podu pločice, kao i u toaletu koji je odvojen zidom širine 1,5 metara.

Mladen Ostojić, komandir ispostave za dežurstvo i obezbeđenje

- Pritvorenicima dajemo nekoliko ćebića koje postavljaju na drvenu klupu kao posteljinu, a čistačice svakog jutra sređuju sobe. Svi evropski standardi kojima je predviđeno koliko osoba može biti u jednoj od ćelija su ispunjeni, što je potvrdila i nedavna kontrola OEBS i MUP. U grupnim sobama od 16 kvadrata najviše mogu da budu smeštene tri osobe, dok u manjim jedna. U ćelijama može da bude smešteno najviše 15 osoba. Izuzetak je jedino kada imamo vanrednu situaciju, recimo kao na dan”Parade ponosa” kada je pritvorska jedinica bila puna - objašnjava Ostojić.


Ipak, kada se gvozdena vrata zatvore sa spoljne strane, samo nekoliko minuta je dovoljno da se javi osećaj blage jeze i nemir. Mnoge pritvorenike ovog dela stanice policije upravo ovaj osećaj podstakne da uđu u verbalni sukob sa policajcima.


- Sa višestrukim povratnicima nema problema jer oni tačno znaju kako da se ponašaju i šta treba da rade. Međutim, ovde dolaze i strani državljani, osobe koje nisu iz kriminogene sredine, već ljudi koji nisu imali posla sa policijom. Među njim ima onih koji započinju raspravu ili koji se nedolično ponašaju jer za njih privođenje je šok. Ipak, većina se smiri posle nekog vremena. Najčešće pitanje policajcima je „Koliko ima sati?” jer jedva čekaju da izađu iz ćelije - kaže naš sagovornik.


Koliko boravak u pritvoru može da predstavlja stres govori podatak da je Hitna pomoć imala više od 100 intervencija od početka godine.


- Većina je bila zbog zavisnika od droge jer nisu u mogućnosti da uzmu novu dozu. Ipak, ima i onih kojima se slošilo usled šoka - objašnjava komandir.
On kaže da je tretman prema pritvorenima isti bez obzira na to da li se radi o poznatim ličnostima, pijanim vozačima koji dolaze na trežnjenje ili okorelim kriminalcima.


- Dežurni policajci u ispostavi obilaze pritvorenike na svakih 10 do 15 minuta. Pitaju ih da li je sve u redu, a drugi razgovor sa njima je zabranjen. Ukoliko osumnjičeni želi da popije vodu, policajci otvaraju vrata ćelije i prate ih do česme na hodniku, dok im kolege koje su ih dovele donose hranu, dva obroka dnevno. Do sada se ni jednom nije desilo da neki od policajaca bude napadnut, niti smo imali nekih pritužbi - zaključuje Ostojić.

Kriminalci odvojeni od vozača na trežnjenju
Jedna od obaveza policajaca ispostave za dežurstvo i obezbeđenje jeste da vode računa ko sa kim boravi u ćeliji.
- Primera radi, ne spajamo kriminalca sa pijanim vozačem koji je doveden na trežnjenje od 12 sati. To se radi jer postoji mogućnost da osumnjičeni za neko krivično delo ponudi novac vozaču da prenese informacije jer ranije izlazi - kaže komandir Ostojić.

Нема коментара: