brojač poseta

недеља, 17. октобар 2010.

10 najčuvenijih susreta sa vanzemaljcima

10 najčuvenijih susreta sa vanzemaljcima po izboru Dušice Milojković prevodioca u „Blicu“


1 Rozvel, Nju Meksiko, pad i ostaci NLO
Nijedan pojedinačni incident nije pad navodnog letećeg tanjira urezao tako duboko u svet javnosti kao događaj koji se u julu 1947. odigrao oko 80 kilometara od grada Rozvela u Američkoj državi Nju Meksiko. Farmer po imenu Me Brejzel naišao je na svom imanju na površinu pokrivenu komadićima drveta i metala, a pošto je u novinama već čitao o “letećim tanjirima“, pomislio je da je možda upravo i sam pronašao sopstveni. Brejzel se odmah obratio vojnim vlastim, a one su se najpre složile sa farmerovom procenom, da bi samo nekoliko sati kasnije promenile stav i saopštile da pronađeni komadi predstvljaju ostatke meteorološkog balona. Čitava priča bi time veovatno bila i okončana, da vojni obaveštajac koji je bio poslat da pokupi ostake sa mesta udesa, izvesi Džesi Marsel – nije sedamdesetih godina istupio sa tvrdnjom da je materijal koji je pokupio ipak bio vanzemaljskog porekla. To je stvorilo teoriju zavere koja traje sve do danas. Od jednog jedinog mesta udesa prekrivenog ostacima neke letelica razvila se priča o višestukim mestima udesa, o mrtvim vanzemaljcima i tehnologiji koja je odatle i sa drugih naknadnih mesta udesa vanzemaljskih brodova pokupljena.



2 Leteći objekti iznad Maunt Renijea

Jednog popodneva u maju 1947. godine pilot i biznismen iz Sijetla, Kenet Arnold, uočio je izvestan broj „talasastih“ obličja kako lete iznad Maunt Renijea, brzinom mnogo puta većom od one koju je u to vreme mogao da postigne bilo koji avion. Ovaj događaj bi se, ujedno, mogao smatrati i istinskim početkom ere NLO. Arnoldu je pošlo za rukom da privuče pažnju medija svojom izjavom da su predmeti koje je zapazio „skakutali kao tanjiri preko ribnjaka“. Tako je rođen izraz „leteći tanjir“, koji je označio novu eru u istoriji vazdušnih fenomena. Skeptici i danas dovode u pitanje Arnoldovu procenu brzine i udaljenosti uočenih letelica, ili pak tvrde da je u pitanju bio samo odraz svetlosti na prozoru njegove pilotske kabine, ali ne može se poreći da je ono što je Arnold tog dana uočio iznad severozapadnog Pacifika, šta god to bilo, imalo većeg uticaja na našu kulturu nego što je on ikada mogao i da zamisli.

3 Incidenti u Iranu i Belgiji
Iran - Sve do 1976. godine stalno je bila prisutna pritužba da se NLO uglavnom tvrdoglavo opiru da budu uočeni na radaru, što je impliciralo da su više imaginarnog nego vanzemaljskog porekla. Ovo se promenilo kada su neposredno pred zoru 19. septambra 1976. iranski avioni lovci poslati u lov na NLO koji su izvodili manevre na širokom području nad Teheranom, nakon što je kretanje ovih letelica registrovalo više radarskih stanica. Što je još impresivnije, letelice su na radarske sisteme direktno uticale tako što su onesposobljavale njihovu opremu, dok je sistem jednog lovačkog aviona u potpunosti zakazao u trenutku dok se spremao da otvori vatru. Ovaj slučaj se smatra jednim od prvih verodostojno zabeleženih susreta sa NLO, ne samo zbog kvaliteta i ubedljivosti dokaza već i zbog direktnih posledica koje je imao po instrumente i radare nekoliko različitih aviona koji su učestvovali u poteri. Belgija - U incidentu upadljivo sličnom slučaju iz Teherana, lovački avioni NATO su 30. marta uveče 1990. ponovo pohitali u poteru za nizom tamnih NLO trouglastog oblika iznad područja Belgije. U ovom slučaju naročito impresivne su bile brzina i sposobnosti letelica, koje su bile u stanju da izvode manevre u kakvima bi ljudski pilot poginuo. Letelice ne samo da su videli brojni svedoci na tlu, već su ih registrovali i radarski sistemi na zemlji i na avionima, pa su čak i fotografisani, sa jasnoćom koj je bacila u zasenak najbolje dotadašnje snimke NLO.


4 Let 1628 „Džepen erlajnza“
Uz avion na letu 1628 „Džepen erlajnza“ 16. novembra 1986. godine, oko 50 minuta je iznad severoistočne Aljaske leteo NLO opisan kao „tri puta veći od nosača aviona“, registrovan od civilnih i vojnih radara sa zemlje. Ono što ovaj incident čini toliko impresivnim jeste dužina vremena tokom kog je objekat mogao da se vidi i veliki broj svedoka (posada i svi putnici), kao i činjenica da je registrovan na radaru, čime se odmah svrstao u jedno od najimpresivnijih, i u isto vreme i do dan danas neobjašnjivih viđenja NLO. Što je još neobičnije, to je jedan od malobrojnih slučajeva u kojima je posada civilnog aviona bila spremna da o ovakvom incidentu javno razgovara.


5 Otmica Beti i Barnija Hil
Jedan od prvih incidenata koji su uključivali otmicu dogodio se 19. septambra 1961. godine. Dok su se vozili usamljenim puteljkom u Blizini Grouvtona u Nju Hempširu (SAD), Beti i Barni Hil su uočili nešto za šta su poverovali da je NLO. Mada nisu mogli svesno da se prisete šta se nakon toga dogodilo nedeljama kasnije oboje su se žalili na zastrašujuće snove u kojima ih „sivi vanzemaljci“ buše i bockaju u nekoj vrsti bizarnih medicinskih eksperimenata pre nego što su oslobođeni. Ove noćne more su postale toliko neprijatne, da su naposletku potražili pomoć i dozvolili da ih hipnotiše dr Bendžamin Sajmon iz Bostona. On je zaključio da je na ovaj par možda presudno uticala epizoda TV serije koju su nekoliko nedelja ranije gledali. Mada, priznavao je, to ne predstavlja zadovoljavajuće objašnjenje baš svih elemenata ovog slučaja. Bez obzira na to da li su bili žrtve otmice ili sopstvene žive mašte, ovaj slučaj je sve do danas ostao predmet rasprave.


6 Mantelov incident
U incidentu koji predstavlja možda i prvi nesrećan slučaj koji može da se pripiše jednom NLO, pilot Nacionalne garde SAD, kapetan Tomas F. Mantel, srušio se sa svojim lovačkim avionom P-51, dok je 7. januara 1948. godine pokušao da stigne neobičan leteći objekt na nebu iznad Kentakija. Leteći na velikoj visini bez kiseonika, u poteri za letelicom „u obliku srebrnog diska“, očigledno se onesvestio dok je pokušavao da se približi ovom objektu, šta god on bio, a posledice su bile tragične. Kasnija istraga je pokazala da je kapetan Mantel možda jurio za velikim meteorološkim balonom „Skajhuk“, koji odozdo može da izgleda kao disk, a na dnu ima srebrnastu površinu koja jako odražava svetlost. Ako je to tačno, Mantel je bio žrtva sopstvene preterane revnosti i zanemarivanja protokola vazduhoplovnih snaga koji zabranjuje let iznad maksimalne bezbedne visine.


7 Udes NLO u Pensilvaniji
Na dan 9. decembra 1965. godine hiljade ljudi su videle ogromnu, blistavu vatrenu loptu, u najmanje šest američkih saveznih država i u Ontariju u Kanadi, kako juri preko noćnog neba, da bi se konačno spustila, odnosno srušila, negde kod gradića Keksburga u Pensilvaniji. Pretpostavljajući da ova neuobičajeno velika vatrena lopta predstavlja samo neobično sjajan meteor, stanovništvo se zabrinulo kada je videlo da je vojska zatvorila područje na kom se objekat srušio i da iz šume izvlači neku vrstu letelice zvonastog oblika, što je ponovo podstaklo nagađanja da vlada opet pribegava svojim starim trikovima. Neki su kasnije pretpostavljali da je u pitanju bio sovjetski satelit koji se srušio, mada pristalice teorije o NLO ovu pretpostavku i danas energično osporavaju.


8 Svetla u Feniksu
Verovatno jedan od najčuvenijih novijih incidenata, zbog velikog broja svedoka (među kojima je bio i guverner savezne države) bio je onaj kad su građani Arizone imali prilike da posmatraju svetla – zajedno sa veoma dugačkom letelicom trouglastog oblika – koja su skoro tri sata lebdela na nebu iznad njihove države, 13. marta 1997. godine. Neka od svetala kasnije su objašnjena kao signalne rakete koje su avioni A-10 „varthog“ ispaljivali tokom vojne vežbe jugozapadno od grada. Ostalo je neobjašnjeno šta je mogao da bude veliki trouglasti oblik, mada neki skeptici smatraju da se radilo o avionima koji lete u formaciji. Bilo kako bilo, ovi fenomeni su iščezli i nisu se ponovo pojavili, što je stanovnike Feniksa i čitav svet ostavilo u nerazrešenoj dilemi i stvorilo medijski fenomen o kome se i danas vode velike rasprave.


9 Neindetifikovani leteći objekat uočen u Vašingtonu
U Vašingtonu je 1952. nastalo veliko uzbuđenje kada su kontrolori sa Nacionalnog aerodroma Vašington na svojim radarima zapazili veći broj objekata, dok su istovremeno i na horizontu uočene blistave svetleće lopte. Vojno vazduhoplovstvo je odmah poslalo lovačke avione, u bezuspešnom pokušaju da se ovim objektima približe. Odlučivši da energičan napad predstavlja najbolju odbranu, vlada je aktivirala nešto što se zvalo Robertsonov odbor. To je bio komitet sačinjen od uglednih naučnika, sa zaduženjem da dva dana provedu u proučavanju „najboljih“ slučajeva NLO prikupljenih u „Projektu plava knjiga“ (studija Vazduhoplovih snaga SAD koja je obradila više od 12.000 prijavljenih slučajeva NLO, sve dok 1969. nije prekinuta). Okupljeni naučnici su brzo doneli zaključak da Vazduhoplovne snage i Projekat plava knjiga treba manje vremena da provode u analiziranju i proučavanju izveštaja o NLO, a više u njihovom javnom dezavuisanju.

10 „Vazdušni brodovi“ iznad Kalifornije
Malobrojni su oni koji znaju da se neidentifikovana svetla na nebu viđaju već skoro čitav vek, pri čemu je prvi NLO „flep“ (grupacija NLO koja je nad nekom određenom oblasti viđana mesecima) zabeležen na izmaku 19. veka. Sve je počelo kada su stotine ljudi uočile neidentifikovano svetlo kako se u novembru 1896. godine polako kreće iznad Sakramenta u Kaliforniji, očigledno nasuprot vetru, lagodnom brzinom od oko 50 km/h. Nedelju dana kasnije, uočeno je ponovo, ovog puta nad San Franciskom; do kraja godine, sa čitave obale Pacifika pristigle su stotine izveštaja o ovom objektu, što je izazvalo pravu medijsku histeriju. Nakon dvomesečnog odsustva tokom zime 1896-97, misteriozni objekat - koji su neki očevici opisivali kao letelicu u obliku cigare koja se ističe nasuprot tami – ponovo se pojavio na srednjem zapadu, gde su o njegovom pojavljivanju izveštavali od Nebraske do Mičigena i od Minesote do Teksasa, pre nego što je u aprilu 1897. naglo nestao zauvek. Savremeni skeptici smatraju da je sve to bila novinarska šala, ali, kako god „veliki vazdušni brod“ ili već šta god to bilo ni danas ne predstavlja ništa manju misteriju nego u vreme naših pradedova.



Нема коментара: