brojač poseta

недеља, 31. октобар 2010.

Divlji zapad u Srbiji: "Blekvotersi" jure Mladića!!

Ova jedinica promenila ime u „Xe" zbog strašnih zločina u Iraku. Kako će policija da izađe na kraj s profesionalnim ubicama CIA, kad ne može ni sa huliganima. Ratko Mladić, sa gotovo 20 miliona dolara, treći na listi najtraženijih ljudi sveta, odmah iza Bin Ladena i Al Zavahirija

Agenti najveće američka privatne bezbednosne kompanije „Xe", poznatije kao „Blekvoter", uključile su se u poteru za Ratkom Mladićem i nagradu od deset miliona evra koju je raspisala Vlada Srbije, saznaje Press.

„Blekvotersi" su najjača privatna vojska u svetu koja se dokazala u ratovima u Iraku i Avganistanu, a kako smo saznali u domaćim bezbednosnim krugovima, Mladićeva glava im je postala interesantna jer je nakon podizanja nagrade za informacije koje bi dovele do njegovog hapšenja, bivši komandant Srba u Bosni postao jedan od tri najtraženija begunca u svetu.

Divlji zapad u Srbiji

- Hvatanje Mladića, pored deset miliona evra, što je skoro 14 miliona dolara, donosi i pet miliona dolara koje donosi američki program „Nagrada za pravdu". To je skoro 20 miliona dolara, koliko privatna vojska u Iraku zaradi za godinu dana, a u poteri za Mladićem ipak ima manje rizika. Za najtraženijeg svetskog begunca Osamu bin Ladena nagrada je 25 miliona dolara - kaže izvor Pressa.

Promenili ime zbog ubijenih civila u Iraku

Bezbednosna kompanija „Blekvoter" osnovana je 1997. godine i danas je najveća od tri privatne kompanije sa kojima posluje američka vlada. Oko 90 odsto poslova „Blekvotersa" u vezi je sa uslugama vladama država širom sveta. „Blekvoter" je vodio operacije u Iraku za Stejt dipartment, a iračka vlada je kompaniji prošle godine oduzela dozvolu za rad, pošto su izveštaji zabeležili čak 14 incidenata u kojima su učestvovali njihovi vojnici. U tim incidentima poginulo je deset civila, a sedam je ranjeno. „Blekvoter" je još 2007. godine promenio ime u „Xe" kako bi se „ime kompanije distanciralo od angažmana u Iraku".

Domaći stručnjaci za bezbednost ističu da uključivanje „Blekvotersa" u poteru za Mladićem od Srbije može lako da napravi Divlji zapad, u kom bi horde naoružanih agenata bez ikakve kontrole jurile nagradu i ugrožavale bezbednost građana, što je, kako kažu, posledica nepromišljene odluke da se ponudi velika nagrada za Mladića.

Boža Spasić, privatni detektiv i nekadašnji funkcioner Službe državne bezbednosti, kaže da će visoka nagrada privući i veći broj stranih „lovaca na glave", a prema njegovim informacijama jedan broj njih je već krenuo sa operacijama. On potvrđuje da je hvatanje begunaca daleko privlačnije za privatne vojske od angažmana na ratnim žarištima.

- Glasina o velikoj nagradi privlači avanturiste iz čitavog sveta. Koliko sam čuo, dolaze i lovci na glave iz Nemačke. Do mene su dolazile glasine da su lovci pristigli u Beograd i pre nego što je bila podignuta nagrada, što znači da je ta informacija kružila i pre nego što je naša vlada zvanično to učinila. Prema informacijama koje ja imam, blokirali su Novi Beograd, jer su poučeni iskustvom sa Radovanom Karadžićem i pokušaće sve da bi predupredili našu policiju. I sada je u svakom kafiću, u svakoj kafani, u svakoj radnji na delu opšta špijunaža - kaže Spasić.

3
Vojni analitičar Veljko Kadijević kaže da je nenormalno da dopustimo strancima da „vitlaju oružjem po našoj teritoriji i jure čoveka koji je, ipak, naš građanin". On upozorava da postoji velika opasnost od izbijanja oružanih sukoba.

- Pretvorićemo se u Divlji zapad gde će da juriša ko kako stigne, a glavni posao države biće koga da prijavi i koliko će lovaca na glave da dođe ovde. Uvek postoji mogućnost da dođe do sukoba kada vam dođe neko sa oružjem. Kako objasniti da oni mogu naoružani da se kreću po ovoj teritoriji. Mogu da zakucaju na nečija vrata sa sačmarom jer imaju informaciju da je tu Mladić i da postrojavaju ljude. „Blekvotersi" su ozbiljna vojska koja je bila u Iraku, gde su imali problema zbog stradanja civila i korupcije, zbog čega su i promenili ime. Ova država ima dovoljno bezbednosnih službi i odbrambenih snaga koje su u stanju da reše problem koji predstavlja kao svoj prioritet. Ne vidim razlog za raspisivanje visoke nagrade. Da li to znači da do sada nije bilo rezultata samo zato što nagrada nije dignuta na deset miliona? - pita Kadijević.

4

„Blekvoter" ogranak CIA?

Marko Nicović, član Borda direktora međunarodne policije za narkotike, kaže za Press nedelje je „Blakvoter" privatna kompanija samo na papiru, a da je u stvarnosti ogranak CIA za specijalne operacije.

- „Blekovetr" je specijalna jedinica CIA, koja se vodi kao privatna, da bi u slučaju skandala američka vlada bila čista. Oni rade i privatno za druge vlade, ako se dobro plati. Njihovo angažovanje nije samo zbog nagrade naše vlade, sumnja se da su ih Saudijci platili da uhvate našeg „kapitalca" - tvrdi Nicović.

I Zoran Dragišić, profesor na Fakultetu za bezbednost, kaže da ćemo da se pretvorimo u „Teksas iz 17. veka" jer kod nas ne postoji pravni osnov za delovanje privatnih bezbednosnih kompanija, a naša država neće moći da im se suprotstavi.

Policija da hapsi lovce

- To je posledica nepromišljene odluke da se raspiše nagrada od deset miliona kako bi se prikupili neki jeftini poeni, da bi se potcenila inteligencija Serža Bramerca. Kod nas ne postoji zakon o privatnoj bezbednosti i ne postoji osnov da oni dođu ovde. Amerikanci nude pet miliona dolara za glavu Mladića, ali je njihov pravni sistem potpuno drugačiji od našeg. „Blekvotersi" nemaju u Srbiji pravni osnov po kome bi delovali. Ako se pojave, policija mora da ih uhapsi. Problem je što su oni velika američka firma i ne znam ko će to da im kaže. Mi imamo vlast koja beži od fudbalskih navijača, a kako bi se postavili prema ozbiljnoj američkoj firmi - kaže Dragišić.

5
NEMILOSRDNI... „Blekvotersi" poubijali mnogo civila

субота, 30. октобар 2010.

U Nemačkoj razotkrivena mreža sajber kriminalaca

Nemačka policija je saopštila da je razotkrila medjunarodnu mrežu sajber kriminalaca, koju su vodila petorica Estonaca, dvojica Nemaca i jedan Britanac

Nemačka policija je saopštila da je razotkrila medjunarodnu mrežu sajber kriminalaca, koju su vodila petorica Estonaca, dvojica Nemaca i jedan Britanac.

Istraga, vodjena u saradnji sa estonskom i britanskom policijom, bila je jedna od najvećih koje su u Nemačkoj sprovedene u vezi sa širenjem "trojanaca" i internet prevarama, navela je u saopštenju policija iz nemačkih država Baden Vritemberg i Severna Rajna Vestfalija, na zapadu zemlje, preneo je danas radio Dojče vele.

Policija je tokom istrage utvrdila da je virusom zaraženo oko 2,5 miliona računara, od kojih 400.000 u Nemačkoj.

Tužilaštvo iz Štutgarta zatražilo je od Estonije da joj izruči osumnjičene Estonce.

EU: Uvedene mere za spas evra!

Lideri zemalja članica EU postigli su na samitu u Briselu načelan dogovor o izmenama Lisabonskog sporazuma koji su predložile Nemačka i Francuska

s
dogovor evropskih lidera... Nikola Sarkozi, Verner Fajman i Dejvid Kameron u pauzi zasedanja
Dogovor evropskih lidera... Nikola Sarkozi, Verner Fajman i Dejvid Kameron u pauzi zasedanja

Posle burne rasprave, koja je trajala sedam sati, dogovoreno je da se uspostavi stalni mehanizam koji će zaštititi 27 zemalja članica EU od novih finansijskih kriza i ukinu glasačka prava državama koje prekrše pravila.

Ipak, da bi izmene Lisabonskog sporazuma bile usvojene na sledećem samitu u decembru, najpre moraju da ih odobre nacionalni parlamenti 27 zemalja članica.

Izmene Sporazuma koje se odnose na privremeno oduzimanje prava glasa državama članicama predložile su Nemačka i Francuska kako se ne bi ponovio grčki scenario sa zaduživanjem. Dve zemlje insistirale su na promeni dokumenta jer smatraju da je to mnogo sigurniji način da se evro zaštiti od krize poput one koja se desila u Grčkoj. Unija će novom regulativom o dozvoljenom dugu i budžetskom deficitu zaštititi svoje interese i na taj način uspostaviti trajni sistem pomoći članicama evrozone, ali će se istovremeno i ukinuti glasačka prava državama koje prekrše pravila o dozvoljenom dugu.

Izmene finansijskih pravila u EU biće najveće od uvođenja zajedničke valute 1999. Takođe, na samitu u Briselu odbačen je predlog Evropskog parlamenta i Evropske komisije o povećanju budžeta EU za narednu godinu.

Inače, na sastanku u Briselu ponovo je došlo do žestokog verbalnog sukoba francuskog predsednika Nikole Sarkozija i evropske komesarke za pravosuđe Vivijen Reding.

a

Predlog EU o strožoj kontroli budžeta

- Zemlje će nadgledati Evropska komisija

- Budžetski deficit ne sme da pređe tri odsto bruto društvenog proizvoda (BDP)

- Ukoliko neka zemlja ne poštuje pravila EK, prvo izdaje upozorenje i daje preporuke. Pet meseci nakon toga, komisija će oceniti učinak i sagledati da li je zemlja uradila ono što je naloženo

Sarkozi je reagujući na izjavu Redingove koja je zahtev za promene sporazuma opisala kao nemačko-francuski diktat, rekao da će komesarka platiti zbog oštrih kritika upućenih na račun njegove administracije.

- Francuska je veoma ponosna zemlja. Ne možete vređati Francusku nekažnjeno, a gospođa Reding ju je uvredila - rekao je Sarkozi.

Inače, otvoreni sukob između Sarkozija i Redingove je samo nastavak njihove svađe započete tokom prošlog samita, održanog pre mesec dana. Njihovi odnosi bili su veoma zaoštreni zbog poređenja koje je Redingova napravila, ocenivši francusku odluku o deportaciji Roma koji su se ilegalno nalazili na njenoj teritoriji kao događaj koji podseća na progon Jevreja u Drugom svetskom ratu.

Kina će ostati komunistička!

Premijer Ven Đijabao, koji se zalaže za demokratizaciju Kine, pretrpeo poraz na sednici CK Komunističke partije i analitičari već govore o njegovoj skoroj smeni

s
Premijer Kine Ven Đijabao
Nesuđeni reformista... Premijer Kine Ven Đijabao

Kina će ostati na putu komunizma, zaključak je sednice Centralnog komiteta Komunističke partije najmnogoljudnije zemlje sveta, a reformistički nastrojeni premijer Ven Đijabao, koji se poslednjih meseci nekoliko puta izjasnio u prilog političkih reformi u Kini, pretrpeo je težak politički poraz koji će možda označiti i kraj njegovog mandata.

Novine kineske komunističke partije, „Renmin ribao" (Narodni dnevnik), objavile su uvodnik u kome doslovce piše:

- Drug Deng Hsijaoping je precizno rekao da je u proceni, da li su politički sistem i strukture u redu, ključno pitanje ima li političke stabilnosti. A mi smo odabrali politički sistem koji odgovara našim nacionalnim uslovima i u punoj je snazi.

Cenzurišu svog premijera

Uvodnik je objavljen u sredu, a potpisan je jasnim pseudonimom Ženg Kingjan što na kineskom znači otprilike „vraćanje na pravi put". Poznavaoci kineskih prilika jednoglasno su protumačili pojavljivanje uvodnika kao jasan signal da je Đijabao doživeo politički brodolom.

Zasedanje Centralnog komiteta Komunističke partije Kine počelo je u petak, 15. oktobra, i do poslednjeg trenutka bilo je, kao i uvek, obavijeno velom apsolutne konspiracije. Nekineski mediji, koji imaju kancelarije u Pekingu, tek su na dan zasedanja saznali gde se veliki skup održava, i to zahvaljujući pravoj reci automobila „audi A-8", službenog vozila kineskih vladajućih organa. Nakon pet dana zasedanja objavljeno je neutralno saopštenje koje se bavilo isključivo ekonomskim planovima, iako se očekivalo da će biti govora i o političkim promenama. Pre nekoliko dana, jedan broj starijih kineskih aparatčika otvoreno je stao na stranu reformske linije Vena Đijabaoa, ali aktuelnom premijeru to nije mnogo pomoglo: on je verovatno jedini lider neke države na svetu čije izjave, kao i izjave njegovih političkih saveznika, državni mediji redovno cenzurišu!

Ven Đijabao, koga je ugledni časopis „Tajm" svrstao među 100 najvažnijih ljudi koji oblikuju današnji svet, u intervjuu CNN-u sumirao je svoje političke poglede i ideale koji bi se izvesno dopali običnim Kinezima, poprilično umornim od nepravdi koje nužno prate izuzetno brz ekonomski rast ove velesile. Nažalost, i tu izjavu kineski mediji su cenzurisali, procenivši da u zemlji komunizma sa kapitalističkim licem nije mnogo mudro govoriti o jednakosti za sve građane:

a
Kina - probuđeni gigant
- Druga privreda na svetu, iza SAD
- Kineska armija broji 2.2 miliona vojnika, što je čini najvećom vojskom planete
- Vojni budžet u poslednjih 15 godina svake godine raste za novih 10 posto
- Američke obveznice u kineskom vlasništvu vrede više od 1.000 milijardi dolara

- Svoje političke ideale sam sumirao u četiri rečenice: svi treba da vode srećan i dostojanstven život, svi treba da se osećaju bezbedno, sinonimi za društvo moraju biti jednakost i pravda, i svi moraju imati veru u budućnost. Uprkos tome što nailazim na otpor, postupaću u skladu sa ovim idealima i neću od njih odstupiti do kraja života - rekao je Đijabao.

Iskušenja budućnosti

Reformatorski duh premijera naveo je neke komentatore da kažu da je on, u stvari, nebitna figura u politbirou.

- On je samo premijer zadužen za ekonomiju. O političkim promenama mora se izjasniti ceo politbiro od devet ljudi - izjavio je za Rojters Vu Đijaksijang, bivši savetnik kineskih lidera. Verovatni novi lider, Ksi Đijanping, u nekoliko nastupa potvrdio je da veruje da Kina mora da se drži svog puta. Ali, kako procenjuju komentatori prilika u Kini, Ven je otvorio veoma važno pitanje: da li će Kina moći, bez promena, da istrpi sve veći jaz između bogatih i siromašnih.

петак, 29. октобар 2010.

Bogati stranci dolaze u Srbiju da se klade na borbe pasa

Ilegalno organizovanoj borbi pasa, koju je u subotu u Bogatiću razotkrila šabačka policija, prisustvovala su 22 strana državljana, među kojima i Rus koji je specijalno za ovaj događaj u Srbiju doleteo privatnim avionom. Na makadamu koji vodi ka mestu Jokin grab, gde su otkriveni ringovi u kojima su se borili psi, u trenutku upada policije bilo je parkirano nekoliko najluksuznijih automobila, vrednih od 30.000 do 70.000 evra.

Ulaznice za borbu u Srbiji koštaju i do 100 evra

Izvor blizak istrazi kaže za „Blic” da su ilegalne borbe pasa veoma unosan posao, u kome su obrće po nekoliko stotina hiljada evra.


- Borbe održavaju u Bogatiću, Šapcu, Sremskoj Mitrovici, ali i zemljama u okruženju. Postoje veoma dobro organizovane grupe ljudi koje sistematično i taktički planiraju i biraju mesto održavanja borbi. Prema nekim informacijama, u zemljama u okruženju imaju dobru saradnju i sa policijom, pa su tako spremni da izdvoje i po nekoliko stotina hiljada evra, da policija „zažmuri” na njihov biznis - kaže naš izvor.


Samo je ulaznica za borbu u Bogatiću, prema njegovim rečima, koštala sto evra, a u trenutku upada na borilište, policija je zatekla više od 50 ljudi, među njima državljane BiH, Slovenije, Poljske, Crne Gore, Rusije i Rumunije.


- Informaciju da se održava borba pasa policija je dobila u subotu po podne. Ubrzo su saznali i mesto na kojem je organizovana, nakon čega su krenuli ka Jokinom grabu, lokaciji koja je potpuno izolovana od ostatka sela, tri kilometra od poslednjih kuća i duboko uvučena u kompleks njiva sa kukuruzom, šipražje i šume. Lokacija pripada banjskom kompleksu, čiji je vlasnik Zoran P. (38), do koje vodi prilično oštećen makadam - kaže za „Blic” izvor blizak istrazi.


On navodi da su u momentu upada policije na posed Zorana P., prisutni uspeli da u kukuruzište odbace dva improvizovana ringa.


- Neki gosti su uspeli da pobegnu u kukuruz. Policajci su uspeli da legitimišu 38 osoba, od kojih je 16 naših državljana, a ostali su stranci - kaže izvor „Blica”.
On navodi i da su zatečena tri pitbul terijera, od koji je jedan imao vidne povrede, zadobijene u borbi. Pronađene su i dve vage za merenje težine pasa pred borbu, kao i jedna odbačena ulaznica.

Imanje Zorana P. u Bogatiću

- Postoji sumnja da je ova borba organizovana zarad klađenja, ali policija uspela da nađe dokaz na osnovu kog bi mogao da se pokrene postupak - kaže naš izvor.


On dodaje i da je od 38 zatečenih osoba, u policiju privedeno četvoro, organizator Zoran P. i vlasnici pasa Miroslav L. (27) iz BiH, Saša P. (35) iz Mačvanske Mitrovice i Dejan K. (30) iz Noćaja, kod Sremske Mitrovice. Protiv njih će biti podneta krivične prijave zbog sumnje da su počinili ubijanje i zlostavljanje životinja. Za ovo delo zaprećena kazna je od tri meseca do tri godine zatvora i novčana kazna.


Izvor „Blica” navodi i da ovo nije prvi put da policija dobije informaciju o organizovanim borbama pasa u ovom kraju, ali je prvi put da policija upadne u momentu održavanja borbe.


Meštani Bogatića, sa kojima je”Blic” juče razgovarao, kažu da nisu znali da se u njihovom mestu održavaju borbe pasa i iznenađeni su što je to organizovano na posedu Zorana P. Kažu da je Zoran pre nekoliko godina uredio imanje za banjski turizam i da je preko cele godine imao goste, leti najviše.


- Celo leto tu bude puno ljudi. Dnevno i do 200 gostiju. Lepo je on to sredio, dolazili su mu ljudi i iz inostranstva i ovde provodili godišnji odmor. On im je pronalazio smeštaj kod ljudi iz Bogatića u njihovim domaćinstvima. Niko nikad nije čuo da su se tu održavale borbe pasa - kaže jedan meštanin Bogatića.

Video snimak ranije borbe na „Jutjubu”
Kruševačka policija u junu je podnela krivičnu prijavu protiv Ivana Pribakovića zbog sumnje da je organizovao borbu pasa u selu Cerova, gde je žicom ogradio ring. U njegovom dvorištu policija je u momentu borbe zatekla dva psa, bulterijera i staforda, od kojih je jedan Pribakovićev, a drugi pripada Branislavu R. iz sela Meševo. Psi koji su bili izujedani po celom telu su razdvojeni, a privedeni Pribaković osumnjičen je za ubijanje i mučenje životinja.
Policija je u trenutku borbe pasa upala i 1. novembra prošle godine u Krnješevcu, a snimak borbe objavljen je i na „Jutjubu” sa porukom: „Kratko je trajalo, došla murija i razlaz.” Na snimku načinjenom mobilnim telefonom, koji traje 35 sekundi, vidi se početak žestoke borbe dva psa u borilištu, uz koga je stotinak navijača, među kojima je dosta i dece. Osam pasa različitih vrsta, koji su zatečeni posle intervencije policije, smešteni u prihvatilište komunalnog preduzeća u Staroj Pazovi, a krivične prijave podnete su protiv pet osoba.


Mučilište za pse
Elvir Burazerović, šef organizacije za zaštitu životinja „Orka”, kaže da su na borbama uvek prisutni i veterinari, koji su tu da zbrinu povređene pse.
- Ne znam pravila koja važe u tim borbama, ali u svakoj takvoj borbi životinje stradaju i ring se pretvara u mučilište za slabijeg psa. Takve borbe moraju da se sankcionišu jer predstavljaju afirmaciju agresivnog ponašanja ljudi - kaže Burazerović.

U potrazi za beguncima i lovci na ucenjene glave

Odluka Vlade Srbije da poveća nagradu za informaciju koja bi vodila pronalaženju i hapšenju Ratka Mladića na deset miliona evra ima za cilj da u poteru za njim uključe i profesionalni lovci na ucene, saznaje „Blic“ u državnom vrhu.

Visoka nagrada određena i zbog pritiska na ljude iz najbližeg okruženja Mladića

- Ovako visoka nagrada je određena i da bi se vršio pritisak na ljude iz najbližeg okruženja Ratka Mladića da ga odaju - tvrdi naš sagovornik.


Vlada je odredila i milion evra nagradu za informaciju koja bi dovela do pronalaženja i hapšenja drugog preostalog haškog optuženika Gorana Hadžića.


Prva nagrada od milion evra za informaciju o Mladiću raspisana je u oktobru 2007. godine po odluci Saveta za nacionalnu bezbednost na predlog Akcionog tima za okončanje saradnje sa Haškim tribunalom. Nagradu isplaćuje država Srbija, a informacije se dostavljaju Ministarstvu unutrašnjih poslova. Nagradu od pet miliona dolara za Mladića raspisao je i Stejt department.


Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić za „Blic“ kaže da odluka Vlade Srbije pokazuje jasnu političku volju da se prva moralna i međunarodna obaveza završi.


- Na taj način biće otklonjena poslednja prepreka između Srbije i pravde, između Srbije i EU. Ta dva čoveka drže kao taoce čitav svoj narod, tuđe i svoje porodice, buduće generacije. Mladićevi generali su u Hagu, Hadžićevi saborci su u Hagu. U našem narodu postoji samo jedan naziv za takve ljude - kaže Vekarić.


Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je da će u budžetu Srbije biti novca za povećanje nagrade za informaciju koja bi mogla da dovede do lociranja i hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića. „Biće novca u budžetu, uvek postoji deo u rezervama koji se može opredeliti za takve nagrade“, kazala je Kalanovićeva.


U Bezbednosno-informativnoj agenciji očekuju povećani broj poziva na telefon 9191, rekao je Tanjugu šef kabineta direktora BIA Jovo Stojić.


Stojić kaže da su ista očekivanja i kada je reč o haškom beguncu Gorana Hadžiću za koga je nagrada povećana sa 250.000 na milion evra.


"Uvereni smo da će, nakon povećanja iznosa nagrade za validnu informaciju o haškim beguncima na dežurni telefon 9191, biti značajno povećan broj poziva, kao što je to bilo i kada je prvi put za njima raspisana nagrada", kazao je Jović.

Vukčević: Hapšenje moguće ove zime
- Mladić je godinama bio predmet prave igre mačke i miša između proevropske i nacionalističke struje unutar srpske vlade. Takve političke prepreke su konačno uklonjene i Mladić bi mogao da bude uhapšen ove zime - rekao je specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević za londonski „Tajms“, a prenosi Bi-Bi-Si. On je ocenio da su glavni krivci za to što je najtraženiji osumnjičeni ratni zločinac u Evropi još na slobodi nekadašnji šef Bezbednosno informativne agencije Rade Bulatović i bivši premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Srpski kik-bokser obučavao Nomi Rapase

Sjajna glumica Nomi Rapase, koja je zablistala u ekranizaciji krimi trilogije „Milenijum“ pokojnog švedskog pisca Stiga Larsona, kaže da se za fizički zahtevnu ulogu Lizbet Salander pripremala sedam meseci sa srpskim kik-bokserom koji je, kako kaže, nimalo nije štedeo.

Ogroman trud se na kraju isplatio, Rapase je preko noći postala nova heroina evropskog filma, što nije promaklo ni holivudskim producentima. Tokom priprema za komplikovanu ulogu Lizbet Salander, tetovirane hakerke sa pirsinzima koja je prošla kroz pravi pakao u životu, Nomi Rapase se podvrgla iscrpljujućim treninzima kako bi se do kraja pretvorila u Lizbet. Nakon ogromnog uspeha filma „The Girl With The Dragon Tattoo“, prvog dela fenomenalne trilogije „Milenijum“, Rapase je sa podjednakom ubedljivošću lik Salanderove odigrala i u nastavcima „The Girl Who Played With Fire“ i „The Girl Who Kicked The Hornet’s Nest“.


- Kada sam prvi put razgovarala sa rediteljem Nilsom Oplevom, rekla sam mu: „Ako želiš da igram Lizbet, postaću ona. Uradiću sve da se promenim i transformišem u nju“. Pripremala sam se sedam meseci i četiri, pet dana nedeljno sam trenirala tai-boks i kik-boks sa jednim ludim Srbinom, trenerom kik-boksa. On nije bio nimalo nežan prema meni i terao me je da radim veoma naporno. Međutim, to mi nije smetalo jer sam želela da se otarasim ženske osetljivosti, probudim svoju agresivnu stranu i postanem muškarac u ženskom telu. Takođe, podvrgla sam se strogoj dijeti, odsekla kosu, stavila pirsinge, naučila da vozim motor. Sve vreme sam razmišljala da ljudi koji su čitali Larsonove knjige u glavi imaju ne samo emocionalnu već i fizičku sliku Lizbet Salander, i znala sam da moram da ispunim njihova očekivanja - izjavila je Nomi Rapase koja trenutno sa Robertom Daunijem Džuniorom snima drugi deo filma „Sherlock Holmes“, a priča se da bi naredne godine trebalo da igra i u petom nastavku serijala „Alien“.
Inače, trenutno se snima i američka verzija „The Girl With The Dragon Tattoo“ u kojem Danijel Krejg igra Mikaela Blomkvista, a Runi Mara glumi Lizbet.

Ubila sina zbog igrice na Fejsbuku

Aleksandra Tobias (22) sa Floride proglašena je krivom za ubistvo svog tromesečnog sina, jer ju je njegov plač ometao dok je igrala popularnu igricu "farmvil" na Fejsbuku.

Aleksandru Tobias čeka kazna od 25 do 50 godina zatvora

Tobias je policiji priznala da se razbesnela jer je njen sin Dilan Li plakao i prekinuo je dok je igrala igricu na najpoznatijoj internet društvenoj mreži Fejsbuk.


Kako bi ga naterala da prestane da plače, Tobiasova je najpre tresla svog tromesečnog sina, zatim je popušila cigaretu, a, kako beba nije prestala da plače, majka je nastavila da ga trese dok nije preminuo.


Taj zločin proglašen je drugostepenim ubistvom, za koje Tobiasovoj preti ili doživotna ili kazna od 25 do 50 godina zatvora, preneli su mediji. Sud na Floridi će konačnu presudu u tom slučaju doneti u decembru.

Završava se letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena u Evropi završava se sledećeg vikenda, u noći između subote i nedelje. Satove u nedelju 31. oktobra u 3.00 po srednjeevropskom vremenu treba pomeriti jedan čas unazad, na 2.00. Od nedelje će svitati jedan sat ranije, ali će ranije i padati mrak.

Letnje računanje vremena u severnoj Americi trajaće sedmicu duže, do 7. novembra. U Evropi letnje računanje počinje poslednjeg vikenda u martu i traje do poslednjeg vikenda u oktobru. U Srbiji je prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.


Od 1995. godine kazaljke na satovima u SRJ su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a pre četiri godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.

Prvi predlog za uvođenje letnjeg računanja vremena izneo je Novozelanđanin Džordž Hadson 1895. godine Velingtonskom filozofskom društvu. Hadson je bio entomolog, pasioniari sakupljač insekata, a radio je po smenama i želelo je da što više iskoristi slobodno vreme posle posla. Zbog toga je došao na ideju da se sat dnevnog svetla leti iz ranog jutra "prebaci" na veče.


Sličnu ideju izneo je i britanski preduzimač Vilijam Vilet 1905. i nju je zdušno podržavao poslanik Robert Pirs, koji je 1908. podneo predlog zakona, ali ga parlament nije razmatrao.


Letnje računanje prvi su uveli Nemačka, Austrougarska i njihovi saveznici u Prvom svetskom ratu, 1916. godine, radi uštede uglja u ratno vreme. Do 1918. godine isto su učinile i ostale evropske zemlje, Rusija, odnosno SSSR, i SAD.


Danas letnje računanje vremena koriste SAD i Kanada (sa izuzetkom nekoliko država (Arizona, Havaji i Saskačevan), nekoliko karipskih država, Evropa, bliskoistočne zemlje, Egipat i Maroko na severnoj hemisferi.

Na južnoj hemisferi, gde je letnje računanje vremena počelo krajem septembra ili početkom oktobra, uvode ga Čile, Paragvaj, Urugvaj, delovi Brazila, Namibija i pojedine teritorije Australije.

четвртак, 28. октобар 2010.

Kina napravila najbrži super-kompjuter na svetu

Vodeći kineski istraživački centar objavio je danas da je napravio najbrži super-kompjuter na svetu.

Super-kompjuter Tjanhe-1 smešten je u Nacionalnom centru za super-kompjutere u severnom kineskom gradu Tjandžinu. On je sposoban da izvrši 2.507 biliona operacija u sekundi.

Zvanična lista najbržih super kompjutera na svetu trebalo bi da bude objavljena sutra, i ako se potvrdi da je Tjanhe-1 najbrži, on će tako iza sebe ostaviti nosioca titule super kompjutera broj 1 - XT5 Jaguara Sekretarijata za energetiku SAD.

Super kompjuteri koriste se za složene operacije kao što je modeliranje sistema vremenske prognoze, simulacija nuklearnih eksplozija ili dizajniranje putničkih aviona na mlazni pogon.

уторак, 26. октобар 2010.

Kraljev krst vraćen u Žiču

Krst koji je kralj Aleksandar Obrenović na dan svog miropomazanja 1889. godine u Žiči poklonio ovom manastiru, gde je čuvan do Drugog svetskog rata kada je, neznano kako, nestao i potom se obreo u Nemačkoj u Padernborskoj dijecezi (eparhiji), ove sedmice, nakon skoro sedam decenija, vraćen je u Srbiju i manastir Žiču.

Jeromonah Jakov i protojerej Ljubinko Kostić

Krst koji pre svega ima ogromnu duhovnu i istorijsku vrednost, ali je i izuzetan umetnički rad, biće pohranjen u riznicu manastira, a kada će biti prikazan i pokazan narodu, odlučiće se naknadno.


- Sa radošću vas mogu obavestiti da se ovaj dragoceni krst ponovo vratio kući. Ovaj krst je kralj Aleksandar Obrenović poklonio manastiru prilikom njegovog miropomazanja i kao njegov dar je čuvan sve do Drugog svetskog rata. Tokom ratnih razaranja neznano na koji način krst je nestao iz Žiče i obreo se u Nemačkoj. Jedan nemački vojnik je 1946. godine ovaj krst doneo u manastir u dijecezu ili, kako bismo mi rekli, eparhiju u gradu Paderbornu. U muzeju te dijeceze ovaj krst je čuvan narednih decenija. Tek 1991. godine sasvim slučajno primetio ga je srpski sveštenik, protojerej Toma Marković koji je, videvši natpis na njemu, odmah o tome obavestio Srpsku pravoslavnu crkvu - priča protojerej Ljubinko Kostić.
Ovaj izuzetni umetnički rad u osnovi ima drveni krst oko koga je majstorskom rukom, najverovatnije čuvenih prizrenskih filigrana, urađen raskošni krst od srebra, delimično pozlaćen i ukrašen dragim kamenjem. Na njemu na postolju piše: „Aleksandar Obrenović, kralj Srbije po milosti božjoj i volji narodnoj, manastiru Žiči na dan svoga miropomazanja 20. juna 1889. godine“.


Od momenta kada su država Srbija i Srpska pravoslavna crkva podnele zahtev da se ova relikvija vrati manastiru Žiča, prošlo je, inače, čitavih sedam godina.


- Sam čin primopredaje bio je izuzetno svečan jer su uz domaćina, našeg ambasadora u Nemačkoj Ivu Viskovića, tu bili i nadbiskup padernborski Hans Jozef Beker i njihova preosveštenstva episkopi žički Hrizostom i bački Irinej - kaže jeromonah Jakov koji je uz još jednog monaha iz manastira Kovilj prisustvovao svečanoj primopredaji u prostorijama naše ambasade u Nemačkoj.
Po njegovim rečima, episkop bački Irinej je priliku iskoristio da kaže koliki značaj za sve hrišćane ima krst časni, naglasivši da nas sve krst spaja.


S druge strane, nadbiskup Beker je istakao da mu je drago da primopredaja krsta dolazi u godini kada manastir Žiča slavi osam vekova postojanja i da će time proslava biti uveličana.


- Sem toga, on je naglasio da ovaj čin smatra i još jednim korakom da se prevaziđe sve ono ružno što se desilo u toku dvadesetog veka i kao novi korak u produbljivanju dijaloga dve hrišćanske crkve - kaže jeromonah Jakov.


Kada je odnet, gde se od tada nalazio, kako je dospeo čak do Paderborna... nema podataka. Ono što su istorijske činjenice je da su nemačke trupe bombardovale manastir Žiču 1941. godine kada je srušen severozapadni deo pročelja crkve i veći deo konaka. Najverovatnije potom, kada je narod koji se bežeći od terora sakrio u okviru manastirskih zidova povukao u brda ka planini Stolovi, nestao je i krst. Da li savest ili nešto drugo, tek neznanog nemačkog vojnika pet godina kasnije nešto je nateralo da krst preda svojoj crkvi. Jedini koji bi o krstu mogao da svedoči je, inače, monah Jovan Radosavljević, koji je u to vreme bio dečak iskušenik. On je danas sabrat manastira Blagoveštenje kod Čačka. Svi drugi su počivši.


Počivši je i protojerej stavrofor Tomislav Marković, sveštenik koji je pre skoro dve decenije otkrio krst kralja Aleksandra. Diplomac Bogoslovskog fakulteta i student ruskog i književnosti rođen je u Dobrači nedaleko od Ljuljaka kod Kragujevca. Po završetku studija u Beču upisuje postdiplomske studije nameravajući da se posveti izučavanju dela svetog vladike Nikolaja Velimirovića, ali mu 1964. zabranjuju da se vrati u zemlju. Bio je sveštenik u britanskoj vojsci za pravoslavce koji su tamo služili, a zbog stalnih putovanja obilazeći pravoslavne, nazvali su ga letećim popom. Poslednjih godina parohija mu je bila čitava Nemačka jer se brinuo o duhovnosti vojnika srpskog, ruskog , ukrajinskog i rumunskog porekla. Kada je počelo bombardovanje, činove majora engleske vojske je skinuo i stavio je na ramena krstiće. Svoje imanje nasleđeno od dede poklonio je crkvi, a u svom selu sa suprugom sazidao crkvu posvećenu svetom Jovanu Krstitelju. Iako je preminuo 2004. godine, 300 srpske siročadi još prima stipendiju iz fonda koji je osnovao.

Snežne padavine izazvale haos na putevima

U Austriji i Nemačkoj noćas je pao prvi obilniji sneg, a u austrijskim pokrajinama Tirol i Štajerska nastao je potpuni haos, jer su vozila uglavnom bila bez zimske opreme i sa letnim gumama.


Ipak, prognostičari najavljuju da se sneg koji je zabelio puteve neće duže zadržati.


U Tirolu je potpuno zatvoren za saobraćaj gorski prelaz Fernpas u tirolskim Alpama, jer se zbog snega veći broj teretnjaka zaustavio na putu.


I južni delovi Bavarske su noćas prekriveni debljim slojem snežnog pokrivača.

Izdržljivi „stilo“ se odomaćio u Srbiji

Tržište polovnih automobila u Srbiji poslednjih godina vrti se u začaranom krugu jo-jo efekta. Ponuda očekivano prevazilazi potražnju, što potvrđuje podatak da je od 73 odsto domaćinstva u Srbiji koja poseduju automobil, čak 52 odsto imalo vozilo starije od 15 godina.


Vozači se trude da svoje ljubimce kupljene još u prošlom veku zamene bar upola mlađim modelima, tako da su najtraženiji automobili sa cenom između 3.000 i 5.000 evra. Srbi su i dalje najviše okrenuti “nemcima” zbog čega “golf II” star 20 i više godina drži cenu od 2.000 evra. Traženi su i dobro očuvani “japanci”, kao i manji modeli francuskih proizvođača.


- Automobili su globalno pojeftinili što se odrazilo i na cenu polovnjaka. Recimo, pre dve godine “fijat punto” s petoro vrata se prodavao za 5.000-6.000 evra, dok danas za 4.500 evra možete da kupite “stilo”. Takođe, cena “fijata seičento” je prepolovljena na 2.000 evra. U praksi, najtraženiji su najjeftiniji automobili, odnosno modeli čija je mesečna rata kredita manja od 100 evra - izjavio je za “Blic” Vladimir Bugarski iz kompanije “BeoAfrika”.

U moru polovnjaka koji su preplavili srpske drumove svakako se izdvaja “italijanski golf”, odnosno “fijat stilo”, koji se proizvodio od 2001. do 2007. godine. “Stilo” su, naravno, “probili” taksisti za koje je karavanska verzija bila jeftin i pravi izbor. Među mladima je popularna verzija sa troja vrata, dok se porodični ljudi odlučuju za hedžbek.

Provera kilometraže
Vladimir Bugarski iz “BeoAfrike” kaže da kupce polovnih automobila najviše brine da li je vraćena kilometraža.
- Kupcima smo omogućili da u našem servisu, pre kupovine, provere u kakvom je stanju automobil za koji su zainteresovani. Naravno, oni mogu da povedu svog majstora ili ako žele da automobil šlepom prebace u drugi servis. Automobile najviše uvozimo iz Italije i Francuske, gde su redovno održavani. Vidite, mali je broj automobila iz 2000. ili 2001. koji imaju servisne knjižice. Kilometražu možete da “proverite” i pregledanjem enterijera, odnosno volana i sedišta.

- “Stilo” je brzo postao popularan među srpskim vozačima, pogotovo zbog praktično neuništivog dizel motora (1,9 JTD). Ima slučajeva da su ljudi bez “otvaranja” motora prešli i više od 400.000 kilometara. Takođe, održavanje “stila” je povoljno. Kompletan servis, posle kojeg ste mirni 100.000 kilometara, košta oko 30.000 dinara. Važna stvar vezana za “stilo” je i da se ne krade. Rezervni delovi su jeftini i nije “zanimljiv” lopovima - dodao je Vladimir Bugarski.
“Stilo” se pojavio 2001. kao naslednik modela “bravo” (troja vrata) i “bravo” (petoro vrata) ali, na žalost “Fijata”, u punom jeku popularnosti “folksvagen golfa III” (od 1997. do 2003. godine). Neupadljiv, i bez stila, počeo je da gubi trku s konkurencijom. Za nestanak “stila” kriv je i “Fijat” koji je često kasnio s pravovremenom ponudom agregata, pre svih dizelaša. Kasnije, tačnije 2007, “stilo” je zamenjen “bravom” koja se takođe nije proslavila.


Na placevima polovnih automobila kažu da se podjednako traže modeli sa benzinskim i dizel agregatima. Dizelaši su svakako skuplja varijanta, a “stilo” s oznakom 1,9 JTD nudi se u proseku sa pređenih 140.000-150.000 kilometara. “Fijat” je pionir u razvoju komon rejl tehnologije i 1,9-litarski JTD može da se pohvali dugačkim životom.
- Dizel “stilo” je i pored više startne cene isplativiji izbor. Ugradnja TNG uređaja u benzinac koštaće vas dodatnih 700-800 evra. Takođe, morate da izaberete dobrog i kvalitetnog majstora jer je sam proces komplikovan - kaže Bugarski, čija kompanija daje garanciju na motor od 20.000 kilometara ili godinu dana.

понедељак, 25. октобар 2010.

Patrijarh dozvolio da se Karić sahrani u Pećkoj patrijaršiji

Patrijarh srpski Irinej dao je blagoslov da se Janićije Karić sahrani u porti Pećke patrijaršije. Portparol porodice Karić Jadranka Tasić potvrđuje za Press da je patrijarh srpski Irinej dao blagoslov i pismom obavestio porodicu Karić da se sahrani u porti Pećke patrijaršije

s
Patrijarh Irinej kod Karića
Poštovanje... Patrijarh Irinej kod Karića

- U obrazloženju srpskog patrijarha stoji da pokojni Janićije uživa sveopšte poštovanje naše crkve, da je u vremenu kad je bilo rizično biti vernik i za mnoge značilo gubitak dobara on ostao veran svojoj veri. Patrijarh Irinej je ponovio slično kada je u sredu došao da izrazi saučešće porodici Karić - navodi Tasićeva.

Verski analitičar Živica Tucić objašnjava da se u crkvama sahranjuju arhijereji, dok u portama manastira mogu biti sahranjivani dobročinitelji, ktitori i zaslužni za crkvu.

- Pećka patrijaršija nije pod episkopijom kosovskom, već je za sve što se čini u manastiru i oko njega nadležan patrijarh Irinej. Pretpostavljam da je Karić imao velike zasluge za crkvu, Pećku patrijaršiju. Meni nije poznato koje - navodi Tucić.

Sociolog religije Mirko Đorđević smatra da patrijarh ili Sinod SPC treba javnosti da objasne na osnovu čega je Kariću odobreno da bude sahranjen u kultnom manastiru srpske duhovnosti.

- U tome nema ničeg neobičnog. Moguće je, ali nije praksa. U porti manastira se uglavnom sahranjuju sveštena lica, ali i darodavci, ljudi zaslužni za Crkvu ako je to njihova lična želja, ali uz saglasnost Crkve. Koliko je počivši Janićije bio zaslužan za Crkvu ne znam. To Sinod treba da objasni - smatra Đorđević.

Drvena klupa umesto kreveta

Beograd - Vreme svuda leti, osim u zatvoru. Minuti kao sati, a sati dugi kao dani iskustvo su svakog ko je bar jednu noć proveo u nekoj od ćelija pritvorske jedinice u stanici policije 29. novembar, danas Bulevaru despota Stefana. Ni na san se ne možete osloniti jer on ne dolazi na drvenu klupu prikovanu uz hladni zatvorski zid. U jednoj od osam ćeliji su, između ostalih, boravili Dragan Džajić, Svetlana Ražnatović, Kristijan Golubović, Sreten Jocić…

Ulaz u ćelije u kojima pritvorenici provode 48 sati

O čemu li je razmišljala folk diva, naviknuta na luksuz raskošnih kuća, gledajući zidove sa priprostim porukama i kako li je bolela ponoćna tišina slavnog fudbalera kome su desetine hiljada ljudi godinama skandirali ime.


U ovom pritvoru godišnje se nađe više od 3.000 ljudi, poznatih i nepoznatih, od ubica, pijanaca, prostituki, narkomana do lekara, advokata, pa i policajaca.


Prostorije su smeštene u prizemlju zgrade, a već na prvi pogled jasno je da mogućnost bekstva ne postoji. Na samom ulazu postavljena su metalna vrata sa video nadzorom kroz koja policajci dovode osumnjičene. Svaki policajac obavezan je da šefu smene ostavi službeno oružje, a podaci o osumnjičenom i vremenu privođenja se beleže. Odatle se ulazi u hodnik u kome su sa svake strane smeštene po četiri manje i veće ćelije.


- Privedene osobe prvo vodimo u prostoriju gde se obavlja detaljan pretres i popisuju stvari. One vrednije, kao što su nakit i mobilni telefoni, čuvamo u sefu, dok se ostale stvari poput cigareta, pertli, učkura, kaiševa oduzimaju da bi se sprečio eventualni pokušaj samoubistva i one se čuvaju u posebnim pregradama. I hodnik i kancelarija gde se obavlja pretres pokrivene su kamerama, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe. Pritvorenicima je dozvoljeno samo da u ćeliju unesu toalet papir i papirni novac - počinje priču Mladen Ostojić, komandir ispostave za dežurstvo i obezbeđenje u beogradskoj policiji.


I ekipa „Blica” je nakratko bila privedena u jednu od osam ćelija. U sveže okrečenoj prostoriji, kombinaciji tamnosive i bele boje od 7,5 kvadrata iznenađujuće je toplo i osvetljeno. Umesto prozora postavljene su metalne rešetke sa rupicima kako bi dopirala dnevna svetlost. Na podu pločice, kao i u toaletu koji je odvojen zidom širine 1,5 metara.

Mladen Ostojić, komandir ispostave za dežurstvo i obezbeđenje

- Pritvorenicima dajemo nekoliko ćebića koje postavljaju na drvenu klupu kao posteljinu, a čistačice svakog jutra sređuju sobe. Svi evropski standardi kojima je predviđeno koliko osoba može biti u jednoj od ćelija su ispunjeni, što je potvrdila i nedavna kontrola OEBS i MUP. U grupnim sobama od 16 kvadrata najviše mogu da budu smeštene tri osobe, dok u manjim jedna. U ćelijama može da bude smešteno najviše 15 osoba. Izuzetak je jedino kada imamo vanrednu situaciju, recimo kao na dan”Parade ponosa” kada je pritvorska jedinica bila puna - objašnjava Ostojić.


Ipak, kada se gvozdena vrata zatvore sa spoljne strane, samo nekoliko minuta je dovoljno da se javi osećaj blage jeze i nemir. Mnoge pritvorenike ovog dela stanice policije upravo ovaj osećaj podstakne da uđu u verbalni sukob sa policajcima.


- Sa višestrukim povratnicima nema problema jer oni tačno znaju kako da se ponašaju i šta treba da rade. Međutim, ovde dolaze i strani državljani, osobe koje nisu iz kriminogene sredine, već ljudi koji nisu imali posla sa policijom. Među njim ima onih koji započinju raspravu ili koji se nedolično ponašaju jer za njih privođenje je šok. Ipak, većina se smiri posle nekog vremena. Najčešće pitanje policajcima je „Koliko ima sati?” jer jedva čekaju da izađu iz ćelije - kaže naš sagovornik.


Koliko boravak u pritvoru može da predstavlja stres govori podatak da je Hitna pomoć imala više od 100 intervencija od početka godine.


- Većina je bila zbog zavisnika od droge jer nisu u mogućnosti da uzmu novu dozu. Ipak, ima i onih kojima se slošilo usled šoka - objašnjava komandir.
On kaže da je tretman prema pritvorenima isti bez obzira na to da li se radi o poznatim ličnostima, pijanim vozačima koji dolaze na trežnjenje ili okorelim kriminalcima.


- Dežurni policajci u ispostavi obilaze pritvorenike na svakih 10 do 15 minuta. Pitaju ih da li je sve u redu, a drugi razgovor sa njima je zabranjen. Ukoliko osumnjičeni želi da popije vodu, policajci otvaraju vrata ćelije i prate ih do česme na hodniku, dok im kolege koje su ih dovele donose hranu, dva obroka dnevno. Do sada se ni jednom nije desilo da neki od policajaca bude napadnut, niti smo imali nekih pritužbi - zaključuje Ostojić.

Kriminalci odvojeni od vozača na trežnjenju
Jedna od obaveza policajaca ispostave za dežurstvo i obezbeđenje jeste da vode računa ko sa kim boravi u ćeliji.
- Primera radi, ne spajamo kriminalca sa pijanim vozačem koji je doveden na trežnjenje od 12 sati. To se radi jer postoji mogućnost da osumnjičeni za neko krivično delo ponudi novac vozaču da prenese informacije jer ranije izlazi - kaže komandir Ostojić.

Američko vazduhoplovstvo izdalo priručnik o sajber ratu

U novom priručniku američkog vazduhoplovstva o sajber ratovanju opisan je svet u kojem neprijatelji mogu da izvedu razorne napade u roku od nekoliko sekundi i u kojem ne važe uobičajeni pojmovi o vremenu i prostoru.


Priručnik na 62 strane, pod nazivom "Operacije u sajber prostoru: Doktrina vazduhoplovnih snaga", uglavnom liči na zbirku definicija, skraćenica i razjašnjenja o hijerarhiji, ali u nekim delovima iznosi scenarije koji više podsećaju na kompjutersku igricu nego na pravi rat, naveo je AP.


Neprijatelji mogu da sakriju identitet i prikriju napade iza mnoštva podataka koji kruže po međunarodnim računarskim mrežama, upozorava vojska SAD.


Delovanje u sajber prostoru zahteva da se odbace sve uobičajene pretpostavke vezane za vreme i prostor jer ti napadi mogu da se izvedu s bilo kog mesta u roku od nekoliko sekundi, piše u priručniku.

  • Još, međutim, nije jasno ko je odgovoran za sajber bezbednost vlade i građana pošto Kongres nije odlučio da li će za to zadužiti Ministarstvo za unutrašnju bezbednost, Belu kuću ili Nacionalni institut za standarde i tehnologiju.

Vojno i civilno društvo je u nezamislivoj meri postalo zavisno od računarskih mreža u brojnim domenima - komunikacijama, bankarstvu, kontroli proizvodnje i distribuciji proizvoda, upozorili su autori.


U priručniku je ukazano i na opasnost od Interneta, uz podsećanje na incident iz 2005. godine, kada je grupa hakera upala u kompjuterski sistem ratnog vazduhoplovstva i pokupila lične podatke o više od 37.000 zaposlenih.


Takođe, veliki deo hardvera i softvera koji se koriste za internet proizvode privatne kompanije u drugim zemljama, na koje "mogu da utiču protivnici kako bi izmenile proizvode i stvorile im slabe tačke, poput modifikovanih čipova", navedeno je u priručniku.


Za američki vojni sajber rat zadužena je Američka sajberkomanda, sačinjena od pripadnika pešadije, avijacije i mornarice, koja je u maju počela sa ograničenim operacijama.


Ministarstvo za unutrašnju bezbednost i Nacionalna bezbednosna agencija najavili su početkom meseca da će sarađivati radi jačanja državne sajber bezbednosti

Odobravali brutalna mučenja

Hiljade tajnih dokumenata o ratu u Iraku, koje je objavio sajt „Vikiliks", pokazuju da je američka vojska znala da iračke jedinice najbrutalnije muče zatvorenike, ali da povodom toga ništa nije uradila, već je i sama ubijala civile

s1
Odobravali brutalna mučenja

Oko 400.000 tajnih dokumenata o ratu u Iraku, koje je objavio sajt „Vikiliks", podiglo je veliku prašinu u svetu. Hiljade strana izveštaja, koji opisuju brutalnu svakodnevicu, čiji su svedoci bili američki vojnici, pokazuju da su vlasti SAD znale za mučenja i zlostavljanja zatvorenika koja su sprovodili irački vojnici i policajci, a da ništa povodom toga nisu uradili.

Izveštaji govore i da su Amerikanci sami poubijali stotine nevinih civila. Većina žrtava bili su mladi muškarci, iako ima zapisa i o tinejdžerima od 16 godina, ženama i starijim osobama.

a
Nuri Maliki

Maliki: Nema dokaza o mučenju

Irački premijer Nuri Maliki osudio je objavljivanje vojnih dokumenata, navodeći da oni ne nude dokaze o mučenju iračkih zatvorenika. Maliki je osudio „tajming" objavljivanja poverljivih spisa kao pokušaj sabotaže njegovih planova da formira novu vladu.

U saopštenju iz Malikijevog kabineta navodi se da snage pod njegovom kontrolom nisu nikad delovale kao odredi smrti. Navodi se i da su iračke snage bezbednosti poštovale zakon i da nisu podržavale nijednu frakciju.

Oznaka „bez dalje istrage"

Dokumenta koja je objavio osnivač „Vikiliksa" Džulijan Asanž jesu, u stvari, američki izveštaji pisani od 1. januara 2004. do 31. decembra 2009. godine. U njima su opisana brutalna mučenja i ubistva zatvorenika, osumnjičenih, ali i civila. Izveštaji sa terena često su pisani u skraćenicama i opisuju, između ostalog, nabrutalnija mučenja.

Američka vojska je znala šta rade irački vojnici, tako da je većinu takvih izveštaja označavala sa „bez dalje istrage" ili bi ih vraćala istim iračkim jedinicama koje su ih napravile. Tako se, na primer, u izveštaju od 27. avgusta 2009. navodi da je jedan od američkih vojnih lekara pronašao modrice, opekotine i vidljive povrede glave, ruku, torzoa, nogu i vrata kod muškarca za koje je iračka policija utvrdila da se sam ubio.

U izveštaju od 3. decembra 2008. navodi se da su na jednom drugom zatvoreniku, za kojeg je policija navela da je umro zbog loših bubrega, pronađeni dokazi nepoznate vrste hirurškog zahvata na stomaku. Jedan izveštaj pominje da su Iračani svojevremeno u jednoj sobi držali 95 zatvorenika.

Neki od objavljenih izveštaja ukazuju na izuzetnu brutalnost iračkih snaga. Tako se, na primer, navodi slučaj čoveka koji je uhapšen zbog sumnje da je pravio bombu za samoubilački napad. Kad su ga doveli u policiju, policajac ga je prvo upucao u nogu, a kasnije su ga bičevali gumenim kaiševima.

s2
Čudna samoubistva... Sam sebe bičevao po leđima i ubio se?!
Čudna samoubistva... Sam sebe bičevao po leđima i ubio se?!

Jedan drugi čovek prijavio je da su ga mučili u podzemnom bunkeru elektrošokovima. Iako su ga kasnije lečili američki doktori, i u tom slučaju je izostala istraga.

Za mučenje zatvorenika iračke snage koristile su čak i televizijske antene. Svoje žrtve bi često vešali za zglobove da vise sa antena i mučili ih kiselinom ili vrelom vodom. Žrtvama bi nekad sekli i prste. U nekim izveštajima se opisuju i zlostavljanja vojnika, pri čemu su zlostavljači bili pripadnici američkih i britanskih jedinica, ali ona nisu bila sistematski sprovođena kao kod iračke vojske. U dokumentima se, takođe, pominje da su američki vojnici, na svojim kontrolnim punktovima, ubili 680 nedužnih civila, među kojima i tridesetoro dece.

slika

Osude celog sveta

Nakon što su se dokumenta pojavila u javnosti, zvanični Pentagon naveo je samo da je takav postupak neodgovoran i da će ugroziti živote ljudi.

S druge strane, ceo svet je osudio postupke koji se pominju u tajnim spisima. UN su pozvale američkog predsednika Baraka Obamu da ispita navode o zločinima u Iraku.

Najglasniji u osudama bio je potpredsednik britanske vlade Nik Kleg, inače poznat po protivljenju angažovanja Britanije u ratu u Iraku. On je naveo da su objavljeneinformacije veoma ozbiljne i da treba da bude razmotreno sve što ukazuje na to da su osnovna pravila ratovanja, konflikata i borbi bila prekršena ili da je tortura na bilo koji način tolerisana.


Kabriolet za četiri godišnja doba

Kompozitor Antonio Vivaldi je tako nazvao svoj koncert za violinu i orkestar, Italijani picu, a Nemci su termin „četiri godišnja doba“ upotrebili u marketinške svrhe, odnosno da u tri reči predstave novu „Mercedesovu“ E klasu kabriolet. Da ne bude zabune, ne radi se o modelu koji nije postojao u „Mercedesovoj“ ponudi, već se umesto „CLK kabrio“, kao na prethodne dve generacije, danas koristi jasnija oznaka E kabriolet.

Cena testiranog modela je oko 70.000 evra

Kao i prethodnik „CLK kabrio“, nova E klasa u kabriolet verziji zasnovana je na modifikovanoj platformi C klase, a zadržano je i rešenje sa platnenim krovom. Sad, kada je sve jasnije, trebalo bi reći da su to ujedno i jedine veze između sva automobila, jer je kabriolet E klase stvoren za uživanje 365 dana, odnosno da sezona vožnje sa otvorenim krovom traje celu godinu.


Nema zime


Poznavajući istoriju i predanost poslu „Mercedesovih“ inženjera nije bilo potrebe da proveravamo da li su vozač i putnici uživali u spuštenom krovu tokom proleća i leta. Međutim, da bismo dokazali da parola „vier jahreszeiten“ („četiri godišnja doba“) nije samo trik sačekali smo jesen u Beogradu i temperaturu ispod 10 stepeni Celzijusa. Za 20 sekundi platneni krov je spakovan u prtljažnik, čija je zapremina tako sa 390 spala na skromnih 300 litara, i borba kabrioleta i čovek sa jedne strane, i hladnog vremena sa druge mogla je da počne.


Vazdušni šal


„Mercedes“ je pored sistema „vazdušni šal“ (airscarf), koji kroz ventilacione otvore na sedištu greje vrat i telo vozača i suvozača, na novoj „E klasi kabriolet“ predstavio i sistem „vazdušna kapa“ (aircap). Sve što je potrebno da uradite je da po spuštanju krova pritisnete dugme za „aircap“ i aktivirate jednu vrstu spojlera na gornjem delu vetrobrana. Spojler, ili zakrilce kako vam više odgovara, odiže gornju ivicu vetrobranskog stakla za 6 centimetara i na taj način preusmerava strujanje hladnog vazduha iznad glava vozača i putnika na zadnjoj klupi. Bez „aircap“-a, vozaču (visina 190 cm) postaće neprijatno pri brzini od 80 km/h, dok će putnici u drugom redu početi da se rukama štite od vetra već pri 60 km/h. Sa aktiviranim sistemom, granica između prijatnog i vetrovitog pomera se za dodatnih 20 km/h. Poštujući ograničenje brzine uverili smo se da vozaču u kabrioletu „E klase“, pri temperaturi od 9,5 stepeni, neće biti hladno čak i u majici sa kratkim rukavima. Naravno, pod uslovom da svoj deo posla odrade „vazdušni šal i kapa“.


Četiri sedišta


Vožnja s podignutim krovom fascinira odličnom zvučnom zaštitom. U kabini je tiho, kao u klasičnoj limuzini i onda ne čudi zbog čega su u „Mercedesu“ odlučili da ostanu verni platnu. Važno je i reći da krov može da se spušta i podiže u pokretu, do brzine od 40 km/h, što je idealno u gradskoj vožnji kada lako možete da se „zaglavite“ iza autobusa ili kamiona koji ispuštaju crni dim. E klasa kabriolet može da se pohvali sa četiri odvojena sedišta, kako bi svi putnici maksimalno uživali u vožnji. Na sedištima pozadi ima dovoljno mesta za dve osobe, ali povoljan utisak kvari prtljažnik koji je žrtvovan.


Udobnost na prvom mestu


Testirani „E 250 CDI“ u vožnji se predstavio kao udobna i ekonomična krstarica, a ne kao sportista i pored 204 KS i 500 Nm obrtnog momenta. Jednostavno, četvorocilindrični dizelaš (2.143 kubika) u kombinaciji sa petostepenim automatskim menjačem sve karte baca na komfor. Istina, pored ručice menjača postoji dugme za ekonomičan (E) i sportski (S) mod, ali u vožnji razlike gotovo da ne mogu da se primete. Početna cena „mercedesa E 250 CDI kabrio“ je 50.000 evra, dok testirani model sa tri A4 strane dodatne opreme košta oko 70.000 evra.

Mercedes E 250 CDI kabrio
DIMENZIJE
Dužina 4.700 mm
Širina 1.785 mm
Visina 1.400 mm
Međuos. razmak 2.760 mm
Težina 1.619 kg
Prtljažnik 300 l

MOTOR
Zapremina 2.143 kubika
Snaga 204 KS
Obrtni momenat 500 Nm

PERFORMANSE
Ubrzanje 7,8 sekundi
Maks. brzina 243 km/h
Potrošnja 8,5 litara
Cena 69.879 evra

10 najudaljenijih mesta na planeti

Dolazak do nekih naseljenih mesta na planeti pravi je poduhvat koji može da traje i po deset dana, a neka su poznata po tome što u njima


1 Tristan da Kunja Atlantski okean
Najudaljenije nastanjeno mesto na svetu je Tristan da Kunja, arhipelag malih ostrva smešten u južnom delu Atlantskog okeana. Najbliže kopno ovim ostrvima je Južna Afrika, udaljena oko 2.700 kilometara, dok je obala Južne Amerike udaljena oko 3.200 kilometara. Uprkos maloj veličini i usamljenosti, Tristan da Kunja imao je bogatu istoriju. Arhipelag je otkriven 1506. godine, a nešto kasnije ostrva su priključena Velikoj Britaniji. Ova zemlja se plašila da bi Francuzi mogli ostrva da koriste kao polaznu tačku u cilju spasavanja Napoleona, koji je bio izgnan na ostrvo Sveta Jelena. Mala grupa britanskih, italijanskih i američkih naseljenika počela je da živi na ovim ostrvima tokom 19. veka, a ostrva su i danas pod jurisdikcijom Ujedinjenog Kraljevstva. Na njima živi 271 stanovnik. Iako njihovi građani koriste televiziju i internet preko satelita, ova ostrva se i dalje smatraju fizički najizolovanijom lokacijom na planeti. Do njih se može stići jedino vodenim putem, jer zbog nepristupačnog terena nije moguće izgraditi aerodrom.



2 Okrug Motuo Kina

Smatra se poslednjim delom Kine do koga ne postoji put. Motuo je mala zajednica na Tibetu i ostaje jedno od malobrojnih mesta u Aziji koja još nije dotakla civilizacija. I sam dolazak u Motuo je ogroman poduhvat, jer putnici treba da pređu smrznute delove Himalaja pre nego što preko visećeg mosta dugog 200 metara dođu do Motua. Budistički spisi smatraju ga svetom zemljom Tibeta, a za njega se još kaže da je to rajski vrt, budući da se u njemu nalazi jedna desetina celokupnog biljnog sveta Kine. Uprkos svojoj neverovatnoj lepoti i prirodnim izvorima, Motuo je i dalje svet za sebe. Milioni dolara su potrošeni kako bi se izgradio put do ovog mesta, ali su svi pokušaji bili bezuspešni zbog klizišta blata, odrona i nepristupačne prirode. Kruži priča da je početkom devedesetih napravljena zamena za autoput koji je vodio do srca Motua. Put je, međutim, trajao samo nekoliko dana jer je postao neprohodan i pretvorio se u deo guste šume.


3 Alert, Nunavut Kanada
Alert je malo selo koje leži na Arktičkom okeanu samo 800 kilometara udaljeno od Severnog pola. Smatra se najsevernijim naseljem na Zemlji, sa svojih samo pet stanovnika, i jednim od najnegostoprimljivijih mesta. Temperatura u ovom seocu, u kome se nalazi i meteorološka laboratorija, može da se spusti do 40 stepeni ispod nule. Najbliži grad Alertu je malo ribarsko selo udaljeno oko 2.000 kilometara. Zbog vojnog značaja, Alert ima aerodrom, koji se, zbog vremenskih prilika, često ne može koristiti.


4 Ostrvo Pitkern
Pitkern predstavlja uzani pojas kopna u centru južnog Pacifičkog okeana. Najbliži susedi ovom ostrvu su Gambije i Tahiti prema zapadu, a i ona su udaljena nekoliko stotina kilometara. Na ostrvu, koje još jedino predstavlja deo britanske teritorije na Pacifiku, živi oko 50 duša, od kojih su mnogi potomci posade sa čuvenog broda “Baunti”, koji su se na njemu nastanili posle pobune, 1789. godine. Oni danas žive uglavnom od poljoprivrede, ribarenja i od prodaje izuzetno retkih poštanskih maraka kolekcionarima. Ali, i pored modernih sredstava transporta, i dalje ostaju jedna od najizolovanijih zajednica na svetu. Na ostrvu ne postoji aerodrom, a do njega se stiže brodom sa Novog Zelanda koji putuje čitavih deset dana.



5 Ostrva Kerguelen Indijski okean
Poznata i kao “Pusta ostrva” zbog svoje udaljenosti od bilo kakve civilizacije, ostrva Kerguelen predstavljaju mali arhipelag smešten na jugu Indijskog okeana. Na ostrvima nema avionskih pista, a da bi se do ostrva došlo, putnici moraju da putuju brodom šest dana sa malog ostrva Riunion pored Madagaskara. Na ovim ostrvima nema stanovnika, ali, kao i Antarktik, koji se nalazi nekoliko stotina kilometara južno, Kerguelen ostrva privlače naučnike i istraživače iz Francuske, koja tvrdi da je ovo njena teritorija. Ostrva su prvi put otkrivena 1772. godine, a posećivali su ih brojni biolozi i istraživači, uključujući i kapetana Džejmsa Kuka, koji se nakratko zaustavio na ovom arhipelagu 1776. godine. Danas su ostrva prevashodno naučni centar, ali na njima se takođe nalazi i satelit koji pripada francuskom sistemu raketne odbrane. Ostrva čak služe i kao neka vrsta centra za određene vrste stoke koja je postala opasna u Francuskoj.


6 Itokortormit Grenland
Površine 2.165 kvadratnih kilometara, Grenland je najveće ostrvo na svetu, ali i vrlo slabo naseljeno, sa samo 57.000 stanovnika. Od svih gradova na Grenlandu, možda nijedan nije ovoliko udaljen, i ovako težak za izgovor, kao što je Itokortormit, ribarski gradić na istočnoj obali. U njemu je nastanjeno tek 500 stanovnika, koji žive od lova na polarne medvede i kitove i od ribolova. Itokortormit leži na obali, ali je more smrznuto tokom cele godine, osim tri meseca, kada se do grada može stići preko mora. Aerodrom je na 40 kilometara od grada, ali su letovi retki.


7 Poluostrvo Kejp Jork Australija
Australija je poznata kako po svojoj izuzetno niskoj naseljenosti, tako i po netaknutoj prirodi, a obe ove karakteristike najbolje odslikava Kejp Jork, poluostrvo na severu zemlje. U ovoj regiji, u kojoj živi samo 18.000 stanovnika, od kojih većinu čine plemena Aboridžina, smatra se najvećim nerazvijenijim delom sveta. To, naravno, pomaže neverovatnoj prirodnoj lepoti, ali je zato i teško stići do Kejp Jorka. Mesto je postalo popularna destinacija za turiste koji vole avanturu, kako bi uživali u vožnji džipova i kamiona po terenu van sezone kiša. Međutim, čak i za ova vozila mnogi delovi poluostrva su potpuno nedostupni, a neki delovi mogu se videti jedino iz helikoptera.


8 Makmurdo, Antarktik
Smeštena je bukvalno na dnu sveta, na Antarktiku, koji je zasigurno jedno od najudaljenijih mesta na licu Zemlje. Na ovom kontinentu nema domorodaca, ali postoji nekoliko istraživačkih centara, od kojih je Stanica Makmurdo najveća. Ona predstavlja međunarodni istraživački centar, u kome radi oko 1.200 naučnika i njihovih saradnika za vreme toplijih letnjih meseci. Reč je o jednoj od najusamljenijih lokacija na planeti. Putovanja brodom do Antarktika nekada su trajala mesecima, ponekad i godinama, ali danas Makmurdo ima tri piste. Zahvaljujući njima naučnicima u stanici nalaze se na raspolaganju mnoge tekovine modernog doba, kao što su teretane, televizija, pa čak i teren za igranje frizbija.


9 Rinkonada Peru
Zbog nedostupnosti, malo mesta u Južnoj Americi mogu se uporediti sa Rinkonadom, malim rudarskim gradom u peruanskim Andima. Smešten na gotovo 5.100 metara nadmorske visine, Rinkonada se smatra “najvišim” gradom na svetu. Grad se nalazi na glečeru, a do njega se može stići jedino kamionom preko opasnih krivudavih planinskih puteva. Da bi se došlo do grada, potrebno je nekoliko dana, a zbog velike visine koja izaziva mučninu, malo ljudi je uspelo da duže živi na ovom mestu. I pored toga, smatra se da grad ima oko 30.000 stanovnika, od kojih gotovo svi rade u rudniku zlata. Rinkonada je grad za koji kažu da u njega dolaze siromašni i očajni radnici, od kojih mnogi rade bez nadoknade u zamenu za pravo da zadrže mali procenat rude zlata koju pronađu.



10 Uskršnje ostrvo Pacifički okean

Smešteno na nekih 3.200 kilometara zapadno od obale Čilea, Uskršnje ostrvo, ili Rapa Nui, jeste malo ostrvo koje je postalo poznato zbog svoje izolovanosti na Pacifičkom okeanu. Površina mu je oko 181 kvadratni kilometar, a na njemu živi oko 4.000 žitelja. Ostrvo je postalo poznato po masivnim kamenim skulpturama nazvanim Moai, raštrkanim po ostrvu. Isklesali su ih najstariji stanovnici ostrva negde oko 1500. godine. Neki stručnjaci smatraju da su bile potrebne masivne drvene sanke da bi se figure prenele sa jednog na drugo mesto, što je bio jedan od glavnih uzroka nestanka šuma na ostrvu. Kada su prvi stanovnici počeli da naseljavaju ostrvo, bilo je potrebno nekoliko nedelja da se stigne do njih. Danas postoji mali aerodrom, za koji se smatra da je najudaljeniji aerodrom na svetu, na koji se stiže iz Santjaga.

I opušak dovoljan za kaznu

Predah uz kafu i cigaretu posle obilaska brojnih prodavnica u tržnim centrima od 11. novembra više neće biti moguć. Tog datuma u potpunosti stupa na snagu zabrana pušenja. Pušačima koji se ove odredbe ne budu pridržavali inspekcija će na licu mesta pisati kaznu od 5.000 dinara, dok će upravnik tog tržnog centra biti kažnjen sa 30.000 do 50.000 dinara.

Vlasnik ugostiteljskog objekta većeg od 80 kvadrata može da odredi posebnu prostoriju za pušače

Naime, od 11. novembra pušači će biti proterani iz radnog prostora, obrazovnih i kulturnih ustanova, sportskih i tržnih centara, delimično i iz restorana.


Novi Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu usvojen je 5. maja ove godine, stupio je na snagu 15. maja, nakon čega je ostavljen prelazni period za prilagođavanje, koji ističe za osamnaest dana.
Prema rečima dr Srmene Krstev, predsednice Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja, predviđena je potpuna zabrana pušenja na svim radnim i javnim mestima, uključujući i hodnike, liftove, čekaonice... Zakon predviđa i izuzetke, pa je na određenim radnim mestima, kao što su banke na primer, dozvoljeno obezbediti posebnu prostoriju za pušenje koja mora biti obeležena i sa posebnom ventilacijom.


- Takav prostor za pušače neće smeti da postoji u objektima državne i lokalne samouprave, u zdravstvenim ustanovama, školama, gde neće smeti da se puši ni u dvorištima. Potpuna zabrana važiće i za sportske i tržne centre, sve objekte za proizvodnju, kontrolu i promet lekova, za smeštaj i promet namirnica, u objektima društvene ishrane kao što su studentske menze, u medijima... - navodi dr Srmena Krstev.


Posebna priča su ugostitelji. Poučeni velikim problemima u Hrvatskoj, srpski kreatori novog zakona su se potrudili da i njima izađu u susret. Kako kaže naša sagovornica, kafićima i restoranima ustupci su napravljeni i zbog uticaja duvanske industrije.


- Zakon uvodi odgovornost poslodavca koji je dužan da se pobrine za njegovo sprovođenje. Pojedinac koji puši na radnom mestu platiće 5.000 dinara, njegov neposredni rukovodilac 30.000 do 50.000 dinara, a firma između pola miliona i milion dinara. Inspektori će dokazivati da je neko pušio ne samo ako ga zateknu sa cigarom u ustima već i na osnovu dima u vazduhu, pepeljare, opušaka, mirisa - objašnjava dr Krstev.


Analize hormona samo privatno

Analize hormona pacijenti ne mogu da dobiju besplatno, već se upućuju u privatne laboratorije. Pacijent u Srbiji može da prekontroliše svoje hormone o trošku zdravstvenog osiguranja tek onda kada postane slučaj za bolničko lečenje!

U RZZO kažu da su lekari dužni da upute pacijente na analize o trošku države

Zbog komplikovane procedure za analizu hormona, lakše pacijente lekari obično upućuju u privatne laboratorije, iako se ove analize mogu dobiti u većim bolnicama potpuno besplatno. Međutim, besplatno ih dobijaju samo oni koji su dospeli u bolnicu, a kada do toga dođe, onda je to već ozbiljan slučaj, a za neke bude i kasno.


U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje kažu da je to generalno kršenje propisa i da su lekari dužni da upute pacijenta da radi potrebne analize o trošku osiguranja. Takođe, tvrde da reagenasa za hormone ima i da im se nijedan bolnički centar nije žalio da ih nema.
Jedan od problema je sama procedura za utvrđivanje hormonskog statusa, koja je komplikovana.


– Lekar opšte prakse upućuje pacijenta kod koga sumnja na hormonski poremećaj lekaru specijalisti, endokrinologu ili ginekologu. Specijalista dalje određuje da li je potrebna analiza hormona i daje interni uput pacijentu da u laboratoriji proveri hormone. U slučaju kada bolnica ne radi pomenute analize, pacijent se vraća s nalazom specijaliste lekaru opšte prakse da mu on izda uput za laboratoriju druge bolnice koja radi hormonske analize – kaže zamenik gradskog sekretara za zdravstvo dr Aleksandar Stefoski.


Međutim, endokrinolozi i ginekolozi pacijentima najčešće ne ponude uput s kojim mogu da urade potrebne analize, budući da donedavno nije u svim ambulantama ni bilo opreme i reagenasa koji su potrebni za analizu rada hormona. A tamo i gde ih ima, rade se samo onim pacijentima koji leže u bolnici ili se naplaćuju.


– Naša bolnička laboratorija je malog kapaciteta, pa hormonske provere radimo samo ležećim pacijentima ili onima koje pošalje endokrinolog s naše poliklinike – objašnjava pomoćnik direktora KBC-a “Bežanijska kosa” dr Dušan Vukotić. Ova bolnica ostalim pacijentima naplaćuje ovu vrstu usluge.


Besplatne analize, i to samo svojim pacijentima, rade odnedavno i u Zemunskoj bolnici.


– Imamo ograničen broj setova za analize, tako da prednost u našoj bolnici imaju ležeći pacijenti – objašnjava docent dr Dragoš Stojanović, direktor Zemunske bolnice.


U KBC-u “Dragiša Mišović” su takođe nedavno počeli da rade hormonske analize, kaže njihov direktor dr Radisav Šćepanović. Oni analize obavljaju uz uput lekara specijaliste ili lekara opšte prakse. Ne naplaćuju se i nema čekanja. Još samo da lekari primarne zaštite počnu da praktikuju slanje lakših pacijenata u ovu ustanovu.


U KBC-u “Zvezdara” analize možete da uradite samo s uputom lekara specijaliste iz gradske bolnice. U suprotnom, u ovoj bolnici analizu hormona (T3, T4 i TSH) naplaćuju – 1.210 dinara. Provera polnih hormona FSH, LH i PRL je 2.190 dinara.


Samo u biohemijskoj laboratoriji Kliničkog centra Srbije oduvek rade sve analize. Tamo primaju sve koji dođu s uputom, bilo internim od specijaliste, bilo od lekara opšte prakse, a po nalogu specijaliste. Čeka se maksimalno 15 dana, a opet retko koji lekar opšte prakse zna da ima mogućnost da na predlog specijaliste pošalje pacijenta u KCS radi provere rada hormona.

SAD: Sprovedeno 17 vrsta eksperimenata nad bolesnicima

Sjedinjene Američke Države su sprovele 17 vrsta medicinskih eksperimenata nad psihijatrijskim bolesnicima, prostitutkama, zatvorenicima i vojnicima Gvatemale četrdesetih godina, izjavio je potpredsednik Gvatemale Rafael Espada.

"Potvrđeno je da je sprovedeno 17 vrsti eksperimenata nad ljudima u našoj zemlji", rekao je Espada.


On je prošle nedelje rekao da je američka vlada poslala dokumente Komisije za specijalnu istragu kako bi se razjasnili događaji između 1946. i 1948. godine.


O tim eksperimentima se govorilo 1. oktobra posle pronalaska medicinske arhive glavnom rukovodioca tih eksperimenata Džona Katlera, koji je umro 2003. godine.


Oko 1.500 stanovnika Gvatemale bilo je podvrgnuto eksperimentima, bez njihovog znanja i oni su zaraženi sifilisom i gonorejom. Eksperimenti su vođeni kako bi se testirala efikasnost penicilina.


Istražitelji su za te eksperimente koristili "osetljive ljude", prvenstveno mentalno obolele.


Američka državna sekretarka Hilari Klinton izvinila se 1. oktobra, dok je američki predsednik Barak Obama razgovarao o tome s predsednikom Gvatemale Alvarom Kolomom.

недеља, 24. октобар 2010.

Pričam sa Andželinom preko skajpa

Jednu od glavnih uloga u filmu Andželine Žoli ima glumac Branko Đurić Đura, a utiske sa seta u Budimpešti i poznatoj glumici prenela je Đurina supruga Tanja Ribač.

Tanja Ribič u poseti suprugu u Budimpešti

Slovenačka glumica i muzičarka Tanja Ribič, koju naša publika zna po ulozi u seriji “Naša mala klinika” provela je dva dana u Budimpešti gde je posetila supruga ali i upoznala slavni holivudski par.


- Prvi put idem u Budimpeštu otkad je Đura tamo. Došao je po mene u Ljubljanu, a kako i ja imam puno posla u poslednje vreme najčešće se vidimo samo preko skajpa. Jedan dan dok sam bila na snimanju “Naše male klinike” on me je iznenadio jer se na ekranu pojavio Brad Pit koji je bio u blizini i pozdravio čitavu glumačku ekipu. Isto nam se tako javila i Andželina sa malom Šajlo – kaže glumica.
- Andželina je ostavila jako lep utisak na mene. Ni malo nije razmažena, izuzetno je vredna i uopšte se ne ponaša kao diva ili zvezda. Pre svega je majka i deca su stalno oko nje. Jako je pažljiva prema svima i prva me je ona došla pozdraviti. Zanimaju je sudbine ljudi i uistinu nimalo ne živi u svetu holivudskih zvezda – priča Tanja.


Ona i Bred Pit su poput svakog drugog zaljubljenog para, priča slovenačka glumica i u šali dodaje da je ne brinu novinarski komentari da bi njen suprug mogao da padne na šarm svoje rediteljke.


- Uvek mi je geslo rečenica Gorana Bregovića: “Neka se piše, pa makar i dobro“, a što se tiče Andželine, u šali kažem da ćemo ako se ona i Đuro previše zagriju jedno za drugo, ja i Brad sigurno smisliti nešto.