brojač poseta

четвртак, 30. септембар 2010.

Nove tablice od 1. januara

Izdavanje novih registarskih tablica u Srbiji trebalo bi da počne 1. januara naredne godine, saznaje “Blic”. Novi pravilnik o registraciji priključnih i motornih vozila, objavljen je u “Službenom glasniku” i trebalo bi da stupi na snagu u ponedeljak. Zajedno sa tablicama MUP će izdavati i nove saobraćajne dozvole, ali i registarske nalepnice. Po prvim procenama, sva tri izdatka opteretiće vozače za oko 40 evra.


Saobraćajne dozvole, koje će izgledati kao lična karta, izrađene su od polikarbonata, te na njima neće biti mesta za pečat o registraciji vozila. Zbog toga će se izdavati i takozvane registarske nalepnice, koje će lepiti na šoferšajbnu i koje će predstavljati potvrdu da je vozilo registrovano, da je prošlo tehnički pregled, ali i da ima obavezno osiguranje. Nalepnice, međutim, nisu besplatne. Iako one kod nas predstavljaju novinu, u okruženju već postoje, a treba reći da je u Sloveniji oko ovog pitanja bilo dosta problema, pa su povučene iz upotrebe. Ipak, stručnjaci smatraju da će ovakvo novo pravilo doneti i neke prednosti. Naime, kako je predviđeno da u novu saobraćajnu dozvolu bude ugrađen čip, to će omogućiti vozaču da registruje vozilo na tehničkom pregledu, pa neće morati da ide u MUP. Nalepnicu će menjati svake godine, dok tablice i saobraćajnu dozvolu menjaju na sedam godina.


Nove registarske tablice biće rađene po evropskim standardima: na njihovoj levoj strani biće plavo polje u kojem treba da bude oznaka države Srbije (SRB), a biće ostavljen prostor i za oznaku EU kada Srbija postane njena članica. Na tablici će, kako je planirano, biti crveni štit sa belim krstom i četiri ocila, ispod kojeg će ćirilicom biti ispisana oznaka registarskog područja. Kako saznajemo, novim pravilnikom tablice za motocikle biće minimalno izmenjene.


Izdavanje novih registarskih tablica za vozila trebalo je da počne 2008. godine, a odlagano je zbog proceduralnih razloga i nedostatka zakonske regulative. Čekalo se na donošenje Zakona o bezbednosti u saobraćaju, ali i na prebacivanje baze podataka sa starih na nove informacione sisteme. Usledile su najave da će se vozila sa novim modernim tablicama na drumovima naći od januara 2009. godine, odmah nakon što novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju stupi na snagu, a onda je i taj rok pomeren, uz obrazloženje da se čeka na pravilnik o registraciji.

Skuplja i zelena karta
Još jedan udar na džep vozača predstavlja i nedavno podizanje cene takozvane zelene karte sa 1.000 na 2.000 dinara, neophodne za vozila koja putuju u inostranstvo. Ako se vozilom domaće registracije putuje u inostranstvo, potrebna je zelena karta osiguranja koja u inostranstvu predstavlja isto što i polisa osiguranja u Srbiji.

среда, 29. септембар 2010.

Veliki brat

ZVANIČNICI AMERIČKE SAVEZNE ADMINISTRACIJE planiraju da predlože donošenje zakona koji će od kompanija što upravljaju društvenim mrežama i onih koje omogućavaju telefoniranje preko Interneta, zahtevati da svoje tehnologije prilagode tako da agenti organa reda mogu da nadziru komunikacije njihovih korisnika kako bi uhvatili lica za koja se sumnja da su teroristi ili neki drugi kriminalci.

Predlog je proistekao iz sumnje da su tehnologija i društveni običaji pretekli zakon i da organi reda ne raspolažu mogućnostima da nadziru nove metode komunikacije. Ova inicijativa je pobudila rasprave o tome kakav treba da bude odnos između nacionalne bezbednosti i lične privatnosti i šta bi se od industrije moglo tražiti a da to ne uguši inovativnost.


Savetnici FBI tvrde da se ovde ne radi o proširivanju ovlašćenja, već o zakonitom kontrolisanju komunikacija i očuvanju mogućnosti da se sprovedu postojeća ovlašćenja kako bi se osigurala državna i javna bezbednost.


Ova ideja o kojoj se raspreda najmanje dve godine, još uvek je predmet rasprava između saveznih organa, uključujući FBI, Ministarstvo pravde i Savet nacionalne bezbednosti. Zvaničnici Kongresa SAD i administracije kažu da još uvek ne postoje ni nacrt zakona, ni jasni rokovi.


Na tapetu je akt iz 1994. čiji je puni naziv „Zakon o pomaganju organima reda u oblasti komunikacija“ (Communications Assistance to Law Enforcement Act, CALEA). Njime se od telefonskih i komunikacionih kompanija zahteva da u svoje mreže ugrade mogućnosti kontrole koja je namenjena organima reda. Agent mora da ima odgovarajući sudski nalog da bi mogao da pristupi njihovim mrežama. Ovim zakonom nisu obuhvaćene društvene mreže kao što su Facebook i Twitter. Njihove tehnologije nisu izgrađene tako da vlastima omoguće pristup svojim sadržajima u realnom vremenu.


Organi reda bi pored toga želeli da im kompanije koje nude šifrovane komunikacije omoguće da dobiju dešifrovan tekst, kao i da dizajniraju uslugu koja omogućava kontrolu komunikacija kao što je Skype.


„Ukoliko imate situaciju s taocima u kojoj otmičari međusobno komuniciraju i dogovaraju se o svojim sledećim potezima, sigurno biste poželeli pristup njihovim komunikacijama u realnom vremenu“, objasnio je jedan zvaničnik, napominjući da je to problem koji je važan ne samo za državu nego i za lokalnu policiju.


Zvanični predstavnik Centra za demokratiju i tehnologiju smatra da američka vlada već ima ogromne mogućnosti elektronskog nadziranja i da bi novi predlog zakona mogao da uguši stvaranje novih proizvoda. „Sva moć Interneta potiče iz činjenice da svako u svojoj garaži može da izmisli i razvije novu uslugu, a prema onom što se predlaže neki proizvodi ne bi mogli da se naprave ukoliko nisu saglasni sa zahtevima vlade. Ukoliko se vlada bude uključila u proces dizajniranja mogli bismo da izgubimo našu kompetitivnu prednost.“


Jedan advokat koji radi kao savetnik kompaniija koje pružaju usluge društvenih mreža i komunikacija, smatra da bi predlog da se CALEA proširi, mogao biti izuzetno težak u tehničkom pogledu. „U nekim slučajevima mreže bi morale da se potpuno prerade, a tamo gde bi to i bilo moguće to bi zahtevalo puno vremena i novca.“

Trgovci će plaćati za sve greške na robi

Pokvario vam se DVD plejer, koji ste kupili sedam dana ranije, i predstoji vam pravi "rat" sa trgovcima: prvo morate da reklamirate kvar, oni će vas uputiti u servis, posle nekoliko nedelja čekanja obavestiće vas da ne mogu da ga poprave, jer nemaju rezervni deo i da morate da snosite troškove. I šta ste onda dobili – polovan DVD.

Sve do 1. januara, kada na snagu stupa novi zakon o zaštiti potrošača. Ako bude sprovođen u praksi valjano, trebalo bi da vam olakša život jer će ubuduće trgovci za sve nepravilnosti snositi sankcije. Predviđene su i drakonske kazne.

Novi zakon bi trebalo osetno da popravi položaj kupaca i izjednači ih sa pravima potrošača u zemljama Evropske unije. Trgovci će stupanjem ovog zakona morati da budu više obazrivi kakvu robu nabavljaju i kupuju i na neki način budu filter prema proizvođačima, jer će oni odgovarati za sve što bude plasirano na tržište. To znači da će trgovci morati da otvore "četvore oči" kada preuzimaju robu i usluge za plasman.
Problemi sa kojima se susreću potrošači u Srbiji su veoma različiti. Prema evidenciji Centra potrošača Srbije(CEPS), 80 odsto žalbi se odnosi na kvalitet bele tehnike i ostale tehničke robe (frižideri, mašine za pranje veša, televizori, mobilni telefoni), a 20 odsto na ostale proizvode, razne vrste usluga, telekomunikacije i dr.


Kupac koji je kupio nov frižider, a koji se posle nedelju dana pokvario, prema sadašnjem zakonu nema pravo da dobije nov ili pak da mu novac bude vraćen, već mora da nosi proizvod u servis. I tako nekoliko puta: dok ne bude popravljen ili serviser ne izda potvrdu da je to nemoguće. Tek sa tom potvrdom potrošač može da ode kod trgovca koji mu vraća novac ili zamenjuje frižider novim. Po novom zakonu, potrošač u prvih šest meseci nema potrebe da bilo šta objašnjava, ima pravo da mu roba bude popravljena u roku (od dva do sedam dana), zamenjena, ili da raskine kupoprodajni ugovor i vrati novac jer se smatra da je takav bio kad ga je kupio. Ukoliko se frižider pokvari posle šest meseci korišćenja, pa sve do dve godine korišćenja, potrošač ima ista prava, ali mora da dokaže da je kvar postojao i u momentu kupovine.


Predsednica CEPS-a Vera Vida kaže, međutim, da stupanjem novog zakona na snagu ne treba očekivati čudo.


- Potrošači verovatno očekuju čudo, ali to se neće dogoditi jer se ni prethodni zakon iz 2005. godine ne sprovodi u praksi. Nema ko da ga sprovede. U novom zakonu je dobro to što je u njega implementirano 15 evropskih direktiva i građani mogu da se obrate evropskim sudovima - napominje Vida.


Ona kaže da će zakon doneti dosta koristi potrošačima, a trgovci će imati više odgovornosti u radu. Pri dokazivanju o ispravnosti nekog proizvoda sada je teret na trgovcu, a ne na potrošaču, kao do sada.


- Trgovac mora da dokaže da je prodao ispravan proizvod. Takođe, u novom zakonu stoji da trgovac mora da informiše potrošača o bitnim svojstvima i uslugama, što do sada nije bila praksa. Primera radi, kada kupac kupuje novi šporet, trgovac ga mora informisati o svim svojstvima, koliko struje troši, koliko dugo može da traje i slično - objašnjava Vida.


Ona kaže da je još jedna bitna novina u zakonu mogućnost vansudskog rešavanja sporova, što je predstavlja veliko olakšanje za kupce jer su potrošački sporovi male vrednosti, dugo traju, ponekad idu u nedogled.


Takođe, novim zakonom je propisano da ako kupac elektronskim putem zaključuje ugovor o kupovini nekog proizvoda, ima pravo da ga vrati u roku od 14 dana i samo kaže da mu se ne dopada. Ne mora ništa više od toga da objašnjava.


- Novim zakonom je izmenjeno i pružanje turističkih usluga, tako da su prava putnika veća. Turistička agencija ne odgovara samo za aranžman, već i za to ako kasni avion i ako nešto nedostaje, a ulazi u predviđeni aranžman - dodaje Vida.
Nedostatak na koji upućuju sva udruženja za zaštitu potrošača jeste to što je na zahtev Narodne banke Srbije iz nacrta Zakona o zaštiti potrošača povučena direktiva o potrošačkim kreditima. U Ministarstvu trgovine i usluga kažu da će se vrlo brzo krenuti sa izradom novog zakona o potrošačkim kreditima jer je to jedna vrlo specifična oblast koja treba da bude posebno uređena.


Kako bi na veći nivo podigli svest potrošača o pravima koja su propisana novim zakonom Ministarstvo trgovine i usluga je raspisalo konkurs za regionalna savetovališta.


- Obrazovana su tri savetovališta pri udruženjima za zaštitu potrošača koja će pomagati potrošačima u rešavanju problema. Obrazovana su savetovališta za Beograd, južnu i istočnu Srbiju i za Šumadiju i zapadnu Srbiju - kažu u Ministarstvu trgovine i usluga.

Potrošač
Prava potrošača

- zakonska garancija za prodatu robu i usluge je dve godine, a u slučaju kvara u prvih šest meseci ne mora da dokazuje da ga nije prouzrokovao
- može da zahteva od trgovca da mu zameni ili popravi robu. Ako trgovac ne postupi po njegovom zahtevu, on ima pravo da robu popravi ili pribavi na drugom mestu o trošku trgovca koji je dužan da mu bez odlaganja nadoknadi troškove
- trgovac mora da ga informiše o bitnim svojstvima robe koju kupuje ( koliko troši struje, vek trajanja)
- turističke agencije su odgovorne za kašnjenje letova
- ima mogućnost vansudskog rešavanja sporova
- trgovac ne može isključiti ugroženog potrošača sa mreže, odnosno uskratiti mu uslugu od opšteg interesa, ako na taj način ugrožava zdravlje ili bezbednost potrošača i članova njegovog domaćinstva. Pre isključenja mora se obavestiti potrošač i dati mu rok od najmanje 30 dana za izmirenje obaveze.
- trgovac ne može da mu se obrati putem telefona, faksa ili elektronske pošte, ako nije unapred pristao na to

Trgovac
Trgovac mora da otvori četvore oči
Trgovac je taj koji je odgovoran za kvalitet robe koju prodaje i zato mora da otvori četvore oči prilikom nabavke

Kazne od 200.000 do 2.000.000 miliona dinara
- ako ne označi cenu na razumljiv, čitak i lako uočljiv način
- ako ne označi u slučaju sniženja cene i staru cenu na nedvosmislen način
- ako ne označi jediničnu cenu prethodno upakovane robe na prodajnom mestu i cenovniku
- ako ne nadoknadi bez odlaganja troškove opravke ili pribavljanja robe
- ukoliko zahteva od potrošača naknadu za rad, potrošeni materijal i druge troškove u slučaju uništenja, oštećenja ili gubitka predmeta usluge bez krivice potrošača
- ako ne uspostavi lako dostupne i besplatne kontakt linije za pomoć potrošačima u vezi sa priključenjem na mrežu i kvalitetom usluga, ili ne ustanovi odeljenje za reklamacije i žalbe potrošača

Kazne od 50.000 do 200.000 dinara
- ako maloletniku proda, služi ili pokloni duvanski ili alkoholni proizvod
- ako pošalje robu ili pruži usluge potrošaču praćenu zahtevom za plaćanje iste, a da potrošač to nije tražio
- ako ne sačini garantni list
- ako ne dozvoli potrošaču da izvrši prevremenu otplatu kredita



уторак, 28. септембар 2010.

Vrućina u Kaliforniji, u Los Anđelesu 45 stepeni Video

Američku državu Kaliforniju pogodio je talas vrućine s temperaturom i do rekordnih 45 stepeni celzijusovih u Los Anđelesu.

Velike vrućine s temperaturom višom od 38 stepeni pogodile su i druge gradove, od Anahajma, gde se nalazi Diznilend, do obično klimatski umerenije centralne obale Kalifornije.

  • Galeriju fotografija možete pogledati ovde.

Oni koji su mogli utočište su našli na plažama, dok su školske vlasti Los Anđelesa otkazale sve aktivnosti napolju, uključujući sportska takmičenja i treninge.

Zbog velike vrućine došlo je do nestanka struje u pojedinim delovima kalifornijskih gradova. Više od 30.000 potrošača je ostalo bez struje sinoć u delovima Santa Monike, Zapadnog Holivuda i drugim mestima.

"Jučerašnjom rekordno visokom temperaturom u podne prebačen je prethodni rekord iz juna 1990. godine kada su zabeležena 44 stepena", rekao je meteorolog Stjuart Seto. Temperature se u centru Los Anđelesa beleže od 1877. godine.

Iako je juče postignut rekord u centru Los Anđelesa, takva temperatura nije neuobičajena za doline i pustinje južne Kalifornije.

Najviša temperatura u okrugu Los Anđelesa zabeležena je u dolini San Fernando 2006. godine - 48 stepeni Celzijusovih.


Vanzemaljci sabotirali nuklearna postrojenja SAD i SSSR?

Vanzemaljci su tokom hladnog rata sabotirali nekoliko američkih i sovjetskih nuklearnih postrojenja u pokušaju da pošalju "poruku Vašingtonu i Moskvi da se igraju sa vatrom", tvrdi jedan američki istraživač.

Robert Hejstings, koji je dugi niz godina istraživao neidentifikovane leteće objekte (NLO), izjavio je na konferenciji za štampu u Vašingtonu da "našu planetu posećuju bića sa drugog sveta koji se iz nekih razloga interesuju za trku u nuklearnom naoružanju".

  • Hejstings je rekao da su slični incidenti zabeleženi i u pojedinim vojnim bazama u Velikoj Britaniji, ali da su vojne vlasti kao i u SAD zataškale celu stvar.

On tvrdi da je prikupio svedočenja više od 120 pripadnika vojske koja ukazuju na infiltracije u nuklearna postrojenja u SAD, SSSR i Velikoj Britaniji.


Većina ovih incidenata zabeležena je tokom 60-ih godina prošlog veka u Americi i Sovjetskom Savezu, rekao je Hejstings, navodeći da je cilj vanzemaljaca bio da upozore Vašington i Mosku da se "igraju sa vatrom".


Kapetan Robert Salas, bivši oficir američkog vazduhoplovstva, zadužen za interkontinentalne balističke rakete, ispričao je da se jednom prilikom dok je bio na dužnosti u bazi Malmstrom u Montani 1967. godine "veliki svetleći, pulsirajući crveni ovalni objekat" spustio ispred kapije i da su se tada isključile Minutmen rakete koje je nadgledao.


"Na svih ili gotovo svih deset raketa uključili su se crveni svetleći indikatori na kojima piše "greška", što znači da su rakete bile onesposobljene i da nisu mogle da budu lansirane", kazao je on, dodajući da nikada nije dobio objašnjenje o tome šta se desilo od svojih pretpostavljenih koji su mu naredili da ne pokreće tu temu.

понедељак, 27. септембар 2010.

ZA UBIJANJE MRAVA KAZNA ZATVORA DO TRI GODINE!

Ubijanje bubamare, mrava ili miša može vas koštati do milion dinara, a pride vam preti i kazna zatvora do tri godine!!!

BEOGRAD - Neko bi mogao i na doživotnu, koliko je mrava ubio!
Ubijanje bubamare, mrava ili, recimo, miša može vas koštati do milion dinara, a preti vam i kazna zatvora od tri meseca do tri godine!!!

Prema Zakonu o zaštiti životne sredine, odnosno pravilniku kojim su pojedine vrste životinja zaštićene kao prirodne retkosti u našoj zemlji, od početka ove godine kažnjivo je ubijanje, ali i uzgajanje barskih puževa, žaba krastača, pa čak i medicinskih pijavica!

Tatjana Babić, šef odseka Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine, na pitanje da li je kažnjivo ubijanje bubamare, miša ili mrava koji su svojevoljno ušli u našu kuću i šta u tom slučaju učiniti, kaže:
-Trebalo bi da obavestite Ministarstvo životne sredine i Zavod za zaštitu prirode Srbije! Ove životinje su svrstane u strogo zaštićene divlje vrste na osnovu terenskih istraživanja, posle kojih donosimo procene o stanju populacije neke vrste.

Prema njenim rečima, po cenovniku koji je donet u aprilu ove godine, kazne za hvatanje, držanje, ubijanje strogo zaštićenih divljih vrsta životinja, kao i za trgovinu njima, za pravna lica kreću se od 500.000 do 1.000.000 dinara, dok za fizička iznose od 5.000 do 50.000.dinara.
- Krivičnim zakonikom predviđena je i kazna zatvora od tri meseca do tri godine - saopštila je Babićeva.

Nosorog zaštićena vrsta

Ako ste mislili da je tu kraj vašem čuđenju, prevarili ste se: u Srbiji je i nosorog zaštićen kao prirodna retkost!
- Tu su još i kanadska guska, grčka kornjača... - izjavio je za Kurir Milan Mladenović, predsednik Udruženja za zaštitu, proučavanje i odgoj „Ptice pevačice faune Evrope“. Prema njegovim rečima, ovim pravilnikom su u nezgodnu situaciju stavljeni i vlasnici kanarinaca i drugih pevačica, koji će sada morati da pribave potvrdu da su životinju kupili od uzgajivača, ali i da ih „prstenuju“, jer će im u suprotnom biti oduzete.

Britanski milijarder poginuo na električnom skuteru

Jedan od najbogatijih Britanaca, milijarder-biznismen Džimi Hezelden (62), pronađen je mrtav u podnožju litice nedaleko od Lidsa, a pored njegovog tela nalazio se električni skuter dvotočkas koji je proizvela njegova firma, saopštila je danas policija.


Telo Hezeldena pronađeno je juče ujutru u reci nedaleko od njegove kuće u Lidsu,saopštila je britanska policija.


Hezelden, koji je pre manje od godinu dana kupio firmu Segway, poznatoj po električnim skuterima dvotočkašima, bio je i predsednik kompanije Hesco Bastion.


Ovaj britanski biznismen, bivši rudar koji je školu napustio sa 15 godina, obogatio se na zaštitnim zidovima "Hesco", koji su korišćeni umesto džakova sa peskom, posebno u ratovima u Avganistanu i Iraku.


Iako mediji njegovu smrt opisuju kao veoma čudnu, i policija i kompanija tvrde da se radi o tragičnoj nesreći.

U sudaru „juga" i motocikla stradala oba vozača

U saobraćajnoj nesreći koja se preksinoć oko 22 sata dogodila na regionalnom putu Leskovac - Vlasotince poginuli su vozač motora Goran T. (24) iz Vlasotinca i vozač „juga" Danijel Đ. (24) iz Leskovca

s
U sudaru „juga" i motocikla stradala oba vozača

Motociklista je stradao na mestu, dok je vozač putničkog automobila preminuo tokom noći na odeljenju urgentne medicine leskovačke opšte bolnice.

Do nesreće je došlo na raskrsnici za skretanje ka selu Batulovce, kada je u levu bočnu stranu „juga" leskovačkih tablica velikom brzinom udario motor „suzuki". Od siline udarca vozač motocikla je najpre udario u krov „juga", a zatim odleteo više desetina metara.

- Čuo sam veoma jak udarac, kao da je negde eksplodirala bomba - priča jedan od meštana koji živi nedaleko od ove raskrsnice. - Istrčao sam iz dvorišta i na raskrsnici je bio pravi užas. Telo vozača motora bilo je obezglavljeno, bio sam u šoku od užasa, jer se krv razlivala na sve!

Iako su ekipe hitne pomoći iz Vlasotinca i Leskovca stigle veoma brzo i transportovale povređenog vozača"juga", on je posle nekoliko sati reanimacije preminuo na odeljenju urgentne medicine. Prema izjavama lekara, imao je višestruke prelome lobanje i ekstremiteta.

Prema prvim rezultatima istražnih organa, uzrok saobraćajne nezgode je neprilagođena brzina kojom se motociklista kretao, ali i nepropisno skretanje vozača „juga". Prema saznanju Pressa, vozač motora kretao se brzinom od 110 kilometara na sat.

Skoro istovremeno, u centru Leskovca, teško je povređen i motociklista M. S. (19). Nesreća se dogodila na raskrsnici kod kineskog tržnog centra, kada se u putničko vozilo „hjundai", kojim je upravljao J. J. (49), „zakucao" vozač motocikla. Sa teškim povredama je prebačen na odeljenje neurohirurgije u Nišu, a uzrok ove nesreće je, prema saopštenju policije, nepropisno ponašanje vozača putničkog vozila.

субота, 25. септембар 2010.

Oteli košarkaša i uzeli otkup, a onda tražili još para!

Dvojica razbojnika koja su u četvrtak upala u porodičnu kuću u centru Niša i pucala na košarkaša Rastka Petkovića (30) pre dva meseca su ga kidnapovala i od njega iznudila 10.000 evra, saznaje Press! Napad su ponovili sa namerom da od njega otmu još novca!

1
Preživeo torturu... Bratislav Petković

Bratislav Petković, otac ranjenog mladića, kaže da su razbojnici upali u njegovu kuću u četvrtak oko 9 časova.

- U to vreme porodica je bila na okupu. Čuli smo zvonjavu na vratima, pa je supruga krenula da ih otvori. Čim ih je odškrinula, dvojica momaka su razvalila vrata i upala u kuću. Bili su maskirani fantomkama, vikali su: „Policija, policija, lezi dole." Jedan je imao hekler, a drugi pištolj - priča Bratislav, i dodaje:

- Rastko, koji se u međuvremenu probudio, i ja zaleteli smo se na napadače. Uspeli su da ga odgurnu, a kada je on pokušao da ustane, napadač sa „heklerom" je u njega ispalio metak! Bio sam u panici, pitao sam ga gde je ranjen. Kada mi je odgovorio da je pogođen u nogu, laknulo mi je, iako je obilno krvario. Mene, sina i suprugu, koju su takođe pretukli, vezali su lisicama, a onda su od nas tražili pare. Govorili su Rastku da onih 10.000 evra, koje su mu oteli pre dva meseca, nije dovoljno i da traže još para. Pokušao sam da razgovaram sa njima, objašnjavao sam im da nemamo novca, da mi je sin ranjen, da će iskrvariti... Jedan od napadača najpre me je udario nogom u glavu, a zatim mi zadao nekoliko udaraca i po rebrima.

Ubrzo je njihovu kuću opkolila policija. Razbojnici su pobegli. Potom je usledila jurnjava po centru Niša, u kojoj su ranjeni slučajni prolaznik i jedan pljačkaš.

Bratislav naglašava da ne zna zbog čega su se ovi ljudi okomili na njegovog sina.

- Rastko je diplomirani ekonomista, bio je jedan od prvih dvesta Srba koji su dobili crvene pasoše. U Makedoniji se uspešno bavio košarkom, moguće je da su ga tamo uočili i pomislili da ima dosta novca - kaže Petković, i dodaje da je zahvalan policajcima koji su rizikovali živote da bi uhvatili razbojnike.

Povređeni Rastko je operisan jer mu je metak slomio kost na nozi. Na Klinici za hirurgiju zadržan je na lečenju napadač koji je takođe ranjen u nogu, dok je treći ranjenik, slučajni prolaznik Vukadin M. (85) koji je ranjen u leđa, otpušten kući. Policija traga za drugim pljačkašem.

Skočio nevezan sa vrha bandžija!

Goran Orlović (31) iz Beograda poginuo kada je skočio sa 55 metara visokog tornja za bandži džamping na Savskom jezeru. Ne zna se da li je Orlović hteo da se ubije ili je mislio da može da preživi skok

1
Nije imao šanse... Orlović skočio sa 55 metara visine

Goran Orlović (31) iz Beograda poginuo je kada je nevezan skočio sa 55 metara visokog tornja za bandži džamping na Adi Ciganliji! Nesrećni mladić popeo se preksinoć na vrh krana i skočio u jezero, a njegovo telo pronađeno je juče oko 14 časova!

Tragedija na Adi Ciganliji dogodila se u četvrtak oko 21.30 časova. Očevici su ispričali policiji da je jedan mladić star oko 30 godina došao do krana i rekao da namerava da skoči.

- Skinuo je garderobu i ostao samo u gaćama. Rekao je okupljenim prolaznicima da hoće da skoči. Očevici su ga upozoravali da to ne radi, jer toranj ne radi. Međutim, on je uspeo da se popne do vrha krana. Skočio je u vodu i više nije izronio - kaže za Press izvor iz policije, i dodaje:

- Radnici koji nedaleko od bandžija postavljaju tribine za jednu sportsku manifestaciju prijavili su da je sa vrha krana, koji je visok 55 metara, skočio nepoznati mladić koji nije isplivao iz jezera. Ubrzo su radnici JP „Ada Ciganlija" i policija organizovali potragu za mladićem, ali kako je bila noć, potraga je prekinuta.

2

Kao udarac u beton!

Telo Gorana Orlovića je prilikom skoka u vodu dostiglo brzinu od skoro 100 kilometara na sat i udarac u vodu bio je kao udarac u beton. Kako saznajemo u Hitnoj pomoći, smrt je bila trenutna. Sa kolike je visine skočio nesrećni mladić najbolje govori to što je, recimo, čuveni most u Mostaru visok samo dvadeset metara, što znači da je Orlović skočio sa duplo veće visine!

Telo nesrećnog mladića pronađeno je juče oko 14 sati kada je isplivalo na površinu nedaleko od tribina kod bandžija. Prolaznici su primetili telo i ono je izvučeno na obalu. Stigla je i ekipa Hitne pomoći, ali lekari su mogli samo da konstatuju smrt.

Zasad se ne zna zašto se Goran Orlović popeo i skočio sa krana. U prvom trenutku izgledalo je da je on izvršio samoubistvo, ali spekuliše se da se on na skok sa ove visine odlučio da bi se pokazao pred drugovima. U policiji nismo dobili potvrdu ni jedne ni druge informacije.

3
Radnici koji su prijavili skok i juče su postavljali tribine za trku kajakaša i ispričali su nam da niko od njih nije primetio da se neko penje na kran, jer su radili. Samo su čuli strahoviti pljusak kada je telo udarilo u vodu.

- Nismo ni obraćali pažnju šta se dešava. Videli smo grupu mladića kako se mota oko bandžija, ali niko nije video da se neko penje na njega. Kada je udario u vodu, puklo je kao bomba. Okrenuli smo se i tada su neke devojke koje su se šetale počele da vrište da je neko skočio - pričaju radnici.

U policiji kažu da je utvrđeno da se Orlović popeo merdevinama u unutrašnjosti konstrukcije krana za bandži džamping sve do njegovog vrha, ali tek kada istraga bude gotova biće poznato da li je on izvršio samoubistvo ili se radi o nesrećnom slučaju.

4
Uviđaj... Prolaznici juče po podne videli telo koje je isplivalo u blizini mesta na kojem je skočio nesrećni mladić

Kako saznajemo, bandži džamp nije u vlasništvu Javnog preduzeća „Ada Ciganlija", već je u zakupu privatnika. Zakupac je dužan i da obezbedi bandži kada ne radi, ali od radnika okolnih ugostiteljskih objekata saznali smo da od kada je završena letnja sezona, niko ne pazi na njega.- Svako može bez problema da se penje po kranu i skoči, kao što je uradio nesrećni mladić - pričaju naši sagovornici.

петак, 24. септембар 2010.

Svi optuženi u grupi Darka Šarića negirali krivicu

Pred Specijalnim sudom u Beogradu danas je na suđenju grupi Darka Šarića, optuženoj za šverc više od dve tone kokaina iz Južne Amerike, završeno iznošenje odbrana optuženih.

Svi optuženi negirali su krivicu, a suđenje će biti nastavljeno 25. oktobra u 14.30 kada će biti otvoren dokazni postupak. Prethodno je optuženi Miloš Cajić, koji se tereti da je kao prvi oficir prekookeanskog broda "Pirgos" 15. oktobra 2009. godine trebalo da preuzme tovar od 2,2 tone kokaina sa jahte "Maui" nedaleko od Montevidea, u Urugvaju, rekao da je na njegovom brodu prevoženo više hiljada tona šećera u džakovima od 50 kilograma i da nije bilo moguće kontrolisati sadržinu svakog džaka.

Dodao je i da nije moguće da on izda nalog za prijem robe ili da primi robu bez znanja drugih članova posade. Cajić je na pitanje suda da li je po gazu moguće prepoznati da je utovareno dve tone robe odgovorio da mu to nije poznato jer je školovan za rad na brodovimo nosivosti preko 30.000 tona.

Upitan zašto brod "Pirgos" nije pristao u luku u Montevideu nego u sidrište, Cajić je odgovorio da je jeftinije tankovati gorivo u sidrištu nego u luci. On je rekao i da bi najmanje troje članova posade videlo prilaz nepoznatog plovila brodu kako se ne bi dogodio napad pirata i da bi u slučaju takvog napada bila alarmirana cela posada i obaveštene lučke vlasti. Optuženi, koji je juče negirao krivicu, naveo je da je za Darka Šarića čuo samo iz medija.

Prvooptuženi Darko Šarić

Optuženi Mirko Knežević, koji se tereti da je 26. januara pomogao u skrivanju optuženom Nebojši Joksoviću koji je kasnije dobio status svedoka saradnika, negirao je krivicu, rekavši da nije znao da se Joksović krije od policije.

"Došao je te večeri kod mene i pili smo rakiju, napio se i zaspao. Nije mi rekao da se krije. Da sam znao zašto ga traže, ne bih ga pustio ni u ulicu, a kamoli u stan", rekao je Knežević.

Knežević je naveo da su mu sledećeg jutra, 27. januara, došla dva unuka i da ne bi nekoga skrivao od policije u stanu u kojem su i njegovi unuci. Optuženi je rekao da se od 2006. godine intenzivno družio sa Joksovićem u čijoj je štampariji BMG radio i zarađivao oko 130.000 dinara mesečno. U toj štampariji izbio je požar u noći između 13. i 14. septembra.

Na pitanje sudije Siniše Petrovića čime se Joksović bavio, Knežević je odgovorio da je svedok saradnik imao kafić, gradio stanove i da je čuo da ima kamenolom.

"Nisam ga pitao odakle mu pare za sve to, ja nisam takav čovek, ali on se nije razbacivao novcem", rekao je Knežević.

Knežević je bio vlasnik restorana na stadionu fudbalskog kluba Rad i sedeo je za stolom sa ministrom odbrane SRJ Pavlom Bulatovićem i generalom Vukom Obradovićem kada je 7. februara 2000. godine Bulatović ubijen.

Optuženi Miloš Nikolić, koji se takođe tereti za pomaganje i skrivanju Joksovića, negirao je krivicu i rekao da "šanse nema" da je znao da se protiv Joksovića vodi istraga. I optuženi članovi grupe Miloš Krpović i Borislav Tunjić negirali su krivicu.

Sud je odbio je predloge za puštanje iz pritvora više optuženih, a naknadno će odlučiti o predlogu advokata da im se dostave svojeručno napisana izjava svedoka saradnika ili zapisnik sa sednice krivičnog vanraspravnog veća posle koje je optuženi dobio status svedoka saradnika.

Optuženo je 20 ljudi, od kojih su Šarić i još šestorica u bekstvu i njima se sudi u odsustvu, dok su Nebojša Joksović i Radan Adamović dobili status svedoka saradnika. Optužnicom podignutom u aprilu, kao organizatori grupe označeni su Šarić, Goran Soković, obojica iz Pljevalja u Crnoj Gori, i Željko Vujanović iz Kragujevca.

Specijalni tužilac Miljko Radisavljević izjavio je 13. aprila da je Šarićeva grupa 2009. godine, radi dalje prodaje, nabavila više od 2,4 tone kokaina.

среда, 22. септембар 2010.

Apacer AL670 digitalni medija plejer

Apacer je dobio još jednu rundu na polju digitalne zabave predstavljanjem svog AL670 digitalnog medija plejera naredne generacije. Sa ovim plejerom nove generacije, korisnici mogu da uživaju u svojim omiljenim filmovima i pesmama u full HD-u sa zapanjujućim doživljajem zabave na velikom TV ekranu preko mrežne veze ili USB uređaja za skladištenje podataka.

Izuzetno realistična lepota oštrine.

Kako podržava DTS digitalne audio formate, Apacer-ov novi AL670 medija plejer obogaćuje performanse video reprodukcije visokim kvalitetom audio formata, kreirajući savršeno okruženje digitalnog bioskopa za zabavu vaše porodice i prijatelja i uživanje u vašim omiljenim filmovima i muzici.

Al 670

AL670 takođe može da pristupi NAS mrežinim podacima kako bi unapredio mogućnost razmene digitalnih kućnih medija. Pored toga, njegova nova ugrađena funkcija - BT medija preuzimanje – omogućuje vam da uživate u mnoštvu multi-media sadržaja na Internetu. AL670 podržava većinu popularnih formata medija fajlova da biste mogli da uživate u svim vrstama filmova ili pesama.

Zahvaljujući svojoj višestrukoj funkcionalnosti, AL670 je idealan dodatak za svaki kućni sistem za zabavu.

AL 670

Multi-format i puna podrška za reprodukciju
AL670 nudi punu sposobnost za HD video reprodukciju i povezivanje. Podržava većinu popularnih medija fajlova i formata za titlove, više nego trenutno dostupni medija plejeri na tržištu! Svi popularni medija formati fajlova, kao što su m2ts, MKV, H.264, TS i ISO fajlovi za 1080P, RMVB i RM za 720P, mogu da se reprodukuju bez teškoća, kao i tradicionalni AVI i MPG fajlovi, ili formati titlova kao SRT, SSA, SUB, SMI i SUB+IDX.

NAS (Network Attached Storage)
AL670 podržava razne I/O portove. Za izlaz, obezbeđen je component video, AV, HDMI i optički izlaz. Za ulaz, pored postojećeg dual USB porta za povezivanje sa USB drajvovima i eksternim hard diskovima, tu je i mrežna veza za direktan pristup mrežnim računarima. Pošto AL670 podržava NAS funkciju, ne samo da možete reprodukovati medija fajlove sa mrežnih računara, nego možete reprodukovati i medija fajlove sa storidž uređaja povezanih sa medija plejerom na mrežnim kompjuterima.

DTS podrška za nadogradnju zvučnih efekata kućnog bioskopa
Kako bi stvorio idealno okruženje kućnog bioskopa, AL670 je opremljen revolucionarnim audio sposobnostima koje uključuju DTS surrounding sound tehnologiju Blue-ray filmova, a može atomatski da dekoduje DTS audio ili ga pošalje na pojačavač kako biste uživali u okružujućem zvuku sa virtuelnom realnošću.

BT preuzimanje fajlova
AL670-ova nova ugrađena BitTorrent funkcija preuzimanja vam omogućava da prikupite neograničene medija resurse sa interneta.

Lak za korišćenje
AL670 je alatka udobna za korisnika. Grafičke opcije omogućavaju da lako pravite izor kroz menije. Jedan pritisak na hotkey dugme daljinskog upravljača omogućava trenutni pristup to meniju Movie-Music-Photo kako bi izabrali svoje medija fajlove.

Dopadljiv i moderan dizajn za novi Home Theater doživljaj
Kao i AL460, nova generacija AL670 je jednostavnog ali elegantnog dizajna sa metalik finalnom obradom i futurističkim linijama

уторак, 21. септембар 2010.

Čestitka za 5. oktobar: Ukida se i poternica za Mirom!

Poternica srpskog suda za Mirjanom Marković, zbog zastarelosti postupka, biće ukinuta 13. oktobra, posle toga ona slobodno može da se vrati Srbiju

1
Oslobođeni sin, uskoro i mama... Marko Milošević i Mirjana Marković

Poternica za Mirjanom Marković biće ukinuta 13. oktobra ove godine zbog nastupanja „apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja", najavljuje u izjavi za Press njen advokat Zdenko Tomanović. Pošto je prošle nedelje i Marko Milošević, takođe zbog zastarelosti, oslobođen krivične odgovornosti za premlaćivanje „otporaša", supruga i sin Slobodana Miloševića mogu tako već sredinom oktobra, bez ikakve bojazni, da se vrate u Srbiju.
a

Ivica Dačić: Mira marković želi da se vrati

Predsednik SPS Ivica Dačić kaže da je čuo da Mira Marković želi da se vrati u Srbiju.

- Politika i politička delovanja ne smeju da imaju veze sa radom sudova i tužilaštva. Što se tiče slučajeva Mire Marković i Marka Miloševića, ja vam odgovorno tvrdim da nikada nisam tražio nikakve urgencije, niti pomišljao na političke dilove, već sam se zalagao da svako ko je kriv, mora da odgovara... To mislim i kada su njih dvoje u pitanju. Inače, koliko sam čuo od ljudi koji su u kontaktu sa Mirom Marković, ona je imala želju da se vrati u Srbiju. Prvenstveno zbog Slobodana koji je sahranjen u Požarevcu, a i njena želja je bila da i ona tu počiva... - kaže Dačić.

Advokat Tomanović kategorično tvrdi da Mirjana Marković posle 13. oktobra, što se tiče srpskog pravosuđa, postaje slobodna žena i da poternica za njom mora biti povučena.

- Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa 13. oktobra ove godine! Posle tog datuma ona mora da bude skinuta sa poternice. Zaprećena kazna za krivično delo koje joj se stavlja na teret je od šest meseci do pet godina zatvora, a rok zastarelosti je deset godina. Tu prosto nema mesta za bilo kakva drugačija tumačenja... - objašnjava naš sagovornik.

Šverc cigareta miruje

Tomanović smatra da je čitav proces protiv Mire Marković „podsmevanje i logici i pravu."

- Krivična prijava protiv Mire Marković jeste politički motivisana. Tvrdnja tužilaštva da je ona posredovala kod tadašnjeg sekretara Vlade Živke Cice Knežević da ona posreduje kod Branislava Ivkovića, a on kod Komisije za dodelu stanova, da bebisiterka dobije stan, jeste čisto podsmevanje logici i pravu... - navodi Tomanović.

Inače, kako saznajemo, istraga o ulozi Mirjane Marković i Marka Miloševića u organizovanom švercu cigareta tokom devedesetih godina trenutno je u prekidu?! U Specijalnom tužilaštvu juče zvanično nisu hteli ništa da nam kažu, ali nam je nezvanično rečeno da od te istrage za sada nema ništa!?!

- Istraga o aktivnostima Mirjane Marković i Marka Miloševića u švercu cigareta trenutno je u fazi mirovanja. Ta istraga je prekinuta zbog nedostatka dokaza i nemogućnosti da se neki navodi provere i da se dođe do nekih dokumenata - rekao nam je jedan od funkcionera tužilaštva koji je insistirao na anonimnosti.

Podsetimo, Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je krajem 2002. godine optužnicu protiv Mirjane Marković, zbog krivičnog dela nezakonitog posredovanja. Markovićka je tada optužena da je nezakonito uticala da se dadilji njenog unuka dodeli državni stan. Iako je bilo bombastičnih najava, Markovićka nikada nije optužena za bilo koje drugo, ozbiljnije krivično delo.

A2

Konstantinović: Hapsićemo ih!

Bivši član „Otpora", sadašnji poslanik DS-a Nenad Konstantinović poručuje da bi voleo što pre da ih vidi u Srbiji!

- Što se tiče povratka Mire i Marka, to bi bilo sjajno! To bi značilo zadovoljenje pravde, jer bi odmah bili uhapšeni pošto za njima i dalje postoji poternica. Njih se dobro sećamo, pamtimo koliko su zla naneli...

Portparolka DS Jelena Trivan kaže da eventualni povratak Mire i Marka treba gledati sa moralne strane.

- Gledano pravno, ne postoje prepreke da se oni vrate onog trenutka kada se postupci obustave. Moralno, veliko je pitanje mogu li oni posle svega da naiđu na dobrodošlicu - kaže Trivanka.

SPS, DS: Dobro došli!

Vest da bi Mira i Marko uskoro mogli da se, kao slobodni ljudi, vrate u Srbiju nije previše uzbudila Miodraga Milosavljevića, gradonačelnika Požarevca i funkcionera Demokratske stranke. Milosavljević poručuje da je u taj grad dobrodošao svako, pa i Mira i Marko.

- Od kada sam ja na čelu grada, zalagao sam se da Požarevac bude i ostane otvoren za sve! Ne bih pojedinačno nikoga da izdvajam, ali ovde je svako dobrodošao! Ja ne znam kako bi Požarevljani reagovali kada bi se njih dvoje vratili ovde, a lično ne bih imao ništa protiv toga... - priča Milosavljević.

Predsednik OO SPS-a u Požarevcu Miomir Ilić tvrdi da je danas mnogo manji broj onih koji su protiv povratka Mire i Marka.

- Neka sudovi rade svoj posao, ali ja vam mogu reći da se 'klima' ovde znatno promenila. Nema više toliko ostrašćenosti i osvete. Ubeđen sam da se ogromna većina Požarevljana ne bi protivila da se oni već sutra pojave ovde... Mira je ovde rođena, ovde je sahranjen predsednik Milošević. Njima je, ljudi moji, mesto u Požarevcu... - priča Ilić.

Slavnić osuđen zbog droge

Zvezdan Slavnić (33), sin proslavljenog košarkaša Zorana Moke Slavnića, osuđen juče u Kruševcu na dve godine i 10 meseci zatvora zbog trgovine narkoticima

1
PRIVOĐENJE U SUD... Zvezdan Slavnić posle izricanja presude pušten na slobodu

Zvezdan Slavnić (33) iz Beograda, sin proslavljenog košarkaša Zorana Moke Slavnića, osuđen je juče u sudu u Kruševcu na dve godine i 10 meseci zatvora zbog trgovine drogom! Zvezdan je bio optužen da je sa još 19 osoba učestvovao u rasturanju narkotika. On je posle izricanja presude pušten iz pritvora.

Ova grupa se tereti da je u periodu od jula 2007. godine do 20. oktobra 2008. godine u Beogradu nabavljala, a na području Kruševca prodala 7,3 kilograma heroina, 400 grama kokaina i 200 grama marihuane. Deo grupe prodavao je drogu i u Beogradu.

Dilovao kokain na Terazijama

- Optuženi su imali razgranatu mrežu, preko koje su distribuirali narkotike na teritoriji Kruševca i Beograda. Oni su gram kokaina prodavali po 50 evra, dok je 5 grama heroina koštalo 100 evra. Narkotike nisu prodavali u čistom stanju, već su ih mešali sa paracetamolom i žutim šećerom - navodi se u presudi.

Zvezdan Slavnić, koji je bio četvrtooptuženi, osuđen je zbog preprodaje oko 150 grama kokaina.

- On se teretio da je prodavao drogu po centru Beograda, na Terazijama, u Knez Mihailovoj i kod Hale „Pionir." Slavnić je pušten da se brani sa slobode do pravosnažnosti presude, a u pritvoru je boravio od hapšenja 22. oktobra 2008. godine - navodi za Press izvor iz MUP-a. Na izricanju presude nisu bili Zvezdanov otac Zoran Slavnić i članovi njegove porodice.

Podsetimo, Zvezdan Slavnić je 1998. godine u beogradskom klubu „Četiri sobe" hicima iz pištolja ubio Olivera Jovanovića. Slavnić je osuđen na devet i po godina, a kazna je naknadno smanjena na osam.

Najveće kazne dobili su Nenad Stevanović Kurosava, koji je osuđen na 6 godina i 6 meseci, Ivan del Sinjore - 5 godina i 6 meseci, Dragana Veljković i Bojan Zarić - po 4 godine, Predrag Mirković, Ivan Borovčanin i Vladimir Radosavljević- po 3 godine, Danijel Jovanović i Bojan Biserčić - po godinu i deset meseci. Momir Balević je osuđen na godinu i 8 meseci, njegov sin Stefan na godinu i 6 meseci, a njegov drugi sin Miljan na dve godine. Na dve godine osuđeni su i Dragan Aleksić, Dalibor Zbiljić, dok su ostali akteri ove grupe osuđeni na uslovne kazne.

Odlukom Višeg suda, svi članovi narko-grupe pušteni su na slobodu do pravosnažnosti presude, osim Nenada Stevanovića Kurosave, Bojana Zbiljića i Ivana del Sinjorea. Vreme provedeno u pritvoru od trenutka hapšenja uračunava se u izrečenu presudu.

Zvižduci u sudnici

Inače, sudnica u kojoj je pročitana presuda bila je pretesna da primi sve zainteresovane za ovo suđenje, koje je inače izazvalo u protekle dve godine ogromnu pažnju javnosti u Rasinskom okrugu. Publika je zviždala i negodovala u trenutku kada je kazna izricana Miljanu Baleviću, za kog se pretpostavlja da je sve priznao o trgovini ove narko-grupe.

Neverovatno, ali istinito:U Robnim rezervama nema robe!

Magacin Republičkih robnih rezervi od 20.000 m2 bukvalno zvrji prazan! Nadležni tvrde da se ulje, brašno, šećer i ostala roba nalaze kod proizvođača

1
Samo promaja i muljači za grožđe (slika dole)... Direktor Direkcije za robne rezerve Goran Tasić kaže da se većina proizvoda koje Rezerve poseduju čuva u skladištima proizvođača

U skladištu Direkcije za robne rezerve u Luci Beograd oko 20.000 kvadratnih metara prostora zvrji skoro potpuno prazno! Ekipa Pressa juče je obišla halu Robnih rezervi i na naše iznenađenje nigde nismo videli ni flašu ulja, kutiju brašna ili neki drugi proizvod široke potrošnje.

Direktor Direkcije za robne rezerve Goran Tasić objašnjava za Press da se većina proizvoda koje Rezerve poseduju čuvaju u skladištima kod samih proizvođača.

A

Nema mleka

- Nemoguće je da u Robnim rezervama imamo sveže mleko. Ukoliko i postoji potreba za intervencijom države kada je mleko u pitanju, onda se to radi na neki drugi način, recimo interventnim uvozom i slično. Nije realno da mi imamo sveže mleko, kod nas se može naći samo mleko u prahu - kazao je direktor Direkcije Goran Tasić.

On je naveo i da se kupovina robe za rezerve finansira iz državnog budžeta, za šta se izdvaja otprilike oko 1,1 milijarda dinara na godišnjem nivou, koliko je dobijeno za 2010. godinu.

Gomila metala

- U našim skladištima nema ulja, šećera, niti ostalih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, kao ni lekova. Iako bi to možda i bilo moguće definitivno nije isplativo. U pitanju su proizvodi sa ograničenim rokom trajanja i kada bismo držali, recimo, ulje u nekom našem magacinu, koje ima rok trajanja od 12 meseci, šta bismo radili s njim kada mu istekne rok? Morali bismo ga mesec, dva ranije puštati u prodaju, čime bi se remetilo tržište, u suprotnom bi se roba pokvarila - objašnjava Tasić i dodaje: - Ljudi mahom misle da su naša skladišta poput „sport bili" torbe - puna svih vrsta namirnica i roba u neograničenim količinama. Naravno, to ne ide tako - objašnjava Tasić.

U sablasno praznom skladištu Direkcije tek ponegde mogu se videti naslagane gomile raznih metala. Ovde se čuvaju bakarne ploče, aluminijum, cink, nikl, a ima i nekoliko muljača za grožđe.

Kako bi se prostor iskoristio, Direkcija za robne rezerve iznajmljuje halu privatnim firmama, uvoznicima frižidera i zamrzivača, ali i Jugoslovenskoj kinoteci, Tržišnoj inspekciji, Direkciji za oduzetu imovinu.

- Pošto imamo dosta neiskorišćenog prostora, izdajemo ga zakupcima, a sav novac od rentiranja ide direktno u državni budžet. Zakupci daju ponude na javnoj aukciji putem zatvorenih ponuda, a početna cena je oko 380 dinara po kvadratnom metru na mesečnom nivou - objašnjava načelnik za skladišta Direkcije za robne rezerve Željko Popović.

On kaže da po zaključku Vlade Srbije Direkcija ima pravo da iznajmljuje oko 10.000 kvadratnih metara, odnosno polovinu objekta. Popović objašnjava i da Direkcija ima skladišta po celoj Srbiji, ali da se u njima ne čuvaju osnovne životne namirnice poput ulja, šećera, mleka i žitarica.

- Postoje tri vrste skladišta širom Srbije, i to ona u kojima se čuvaju energenti, nafta, naftni derivati i tečni naftni gas, zatim skladišta za generalni teret, gde spadaju mašine i metali i skladišta sanitetskog materijala. Sve ostalo se drži kod proizvođača - istakao je Popović.

3
Iako ih nema u magacinima, u Direkciji ističu da u svom vlasništvu imaju gotovo sve osnovne životne namirnice.

Roba kod proizvođača

- Imamo nekoliko osnovnih grupa robe. Poljoprivredno-prehrambene proizvode, lekove i sanitetski materijal i energente. Pored toga ima nešto malo robe za industriju, kao što su materijali za građevinu. Kod osnovnih namirnica mislim na ulje, šećer, mleko, so, pirinač, pasulj. Dobar deo predstavljaju zalihe žitarica, pšenica i kukuruz - objašnjava Tasić.

On ističe da su u pitanju količine koje su dovoljne za potrebe stanovništva za otprilike dva meseca.

понедељак, 20. септембар 2010.

Američki vojnici ubijali civile iz zabave

Istražni organi vojske SAD saopštili su da će grupa američkih vojnika 5. borbene „strajker“ brigade biti izvedena pred sud pod optužbom za višestruko ubistvo nakon petomesečnog divljanja po Avganistanu tokom kojeg su iz zabave nasumično ubijali civile. List „Vašington post“ navodi da su vojnici tela ubijenih komadali i fotografisali, a lobanje i kosti su čuvali kao trofeje.

Vojnici su tela ubijenih komadali i fotografisali, a lobanje i kosti su čuvali kao trofeje

Zločine su pripadnici „tima ubica“, kako su sami sebe prozvali, počinili u prvoj polovini ove godine, a spadaju u najgnusnija nedela za koja su pripadnici američkih vojnih snaga optuženi od početka invazije na Avganistan 2001. godine.

Plan koji su vojnici skovali bio je prost i surov: da nasumično odaberu i ubiju nekog avganistanskog civila i da se nekažnjeno izvuku. Prema dokumentima vojnog tužilaštva, nekoliko pripadnika jednog od vodova 5. borbene brigade opremljene oklopnim vozilima „strajker“, u sastavu 2. pešadijske divizije, nedeljama se bavilo ovom idejom u decembru 2009. Svoj plan su pretočili u delo u selu La Mohamed Kalaj 15. januara ove godine, kada im se, na svoju nesreću, približio Avganistanac koji je kasnije identifikovan kao Gul Mudin.


Kaplar Džeremi Morlok (22) iz Vasile na Aljasci reagovao je kao da Mudin napada vojnike, a zatim su ostali otvorili vatru na Avganistanca. Prema dokumentima optužbe, ovaj ničim isprovocirani napad predstavljao je početak višemesečnog suludog lova na civile. Istraga koja je usledila pokrenula je i pitanje da li je vojska ignorisala upozorenja da vojnici koji su se oteli kontroli čine zlodela. Otac jednog od optuženih tvrdi da je, nakon što mu je sin ispričao o prvom ubistvu, u više navrata pokušavao da alarmira vojsku, ali da je svaki put bio grubo odbijen.


Usledila su novi zločini. Prema optužbama navedenim u vojnim dokumentima, pet pripadnika spomenute jedinice je u periodu između januara i maja u pokrajini Kandahar počinilo ukupno tri ubistva, dok je još sedam vojnika optuženo za saučesništvo i za druge prestupe povezane sa ovom zločinima, kao što su upotreba hašiša, pokušaji ometanja istrage i grupni napad u cilju zastrašivanja vojnika koji je upozorio pretpostavljene. Vojni zvaničnici ne otkrivaju motive koji su stajali iza ovih ubistava i morbidnog ponašanja vojnika, niti objašnjavaju kako je moglo da se dogodi da se napadi na civile nastave a da ne privuku pažnju i pokretanje disciplinskog postupka.


Prema izjavama do kojih su istražitelji došli, pripadnici ove formacije započeli su da razgovaraju o formiranju „tima ubica“ ubrzo nakon dolaska novog člana, narednika Kelvina Gibsa (25), iz Bilingsa u američkoj saveznoj državi Montani. Gibs, koga neki od optuženih opisuju kao vođu operacije, poverio je svojim novim drugovima da je 2004, kada je služio u Iraku, lako uspevao da ne odgovara zbog takvih stvari. Ovo mu je bio drugi boravak u Avganistanu, gde je već služio od januara 2006. do maja 2007.


Bivši marinac Kristofer Vinfild razgovarao je 14. februara putem „Fejsbuka“ sa svojim sinom Adamom, članom „tima ubica“. Adam Vinfild je tom prilikom ocu poverio da je imao izvestan sukob s vođom svog odreda Gibsom, uz misterioznu napomenu da neki ljudi uspevaju da se izvuku nakon što počine ubistvo. Samo osam dana pošto što je Vinfild stariji pokušao da upozori vojsku, ubijen je novi civil, a 2. maja pripadnici odreda granatom su ubili verskog lidera Mulu Adahdada.


Nakon što se proneo glas da je jedan do vojnika razgovarao s vojnom policijom, nekoliko pripadnika odreda mu se surovo osvetilo. „Izdajicu“ su premlatili, a na kraju su ga vukli po zemlji, da bi mu Gibs, kao poslednje upozorenje, zapretio pokazujući mu kosti prstiju odsečenih sa leševa Avganistanaca.


Napadnuti vojnik je, međutim, ponovo razgovarao s vojnom policijom, i ispričao je sve što je čuo o ubistvima. Vojska je ovog puta brzo reagovala i usledila su hapšenja.

Krvavi izbori
U Avganistanu su u subotu održani parlamentarni izbori, a najmanje 14 ljudi ubijeno je u više od 300 napada koje su talibanski pobunjenici izvršili na biralištima. U provinciji Balk juče su pronađena tela tri člana Nezavisne izborne komisije, koji su kidnapovani dan ranije.

Zimske gume obavezne od zime 2011?

Komitet za bezbednost saobraćaja predložiće da vozači automobila proizvedenih pre 1. januara 2000. budu oslobođeni nabavke zimskih guma sve do 1. novembra 2011.


"Smatramo da primena ovog pravila treba da se odloži za sledeću godinu i to za vozila koja su proizvedena do 31. decembra 1999. godine, a takvih je u saobraćaju u Srbiji tri četvrtine od ukupno 1,6 miliona vozila", kaže Okanović.

On dodaje da bi "automobili koji su proizvedeni posle tog datuma, dakle četvrtina od ukupnog broja vozila u Srbiji, mogli da budu snabdeveni u narednih mesec i po dana zimskim gumama. Ali, bez obzira na to, apelujemo da se i njima bar malo produži rok kako bi se izbegle gužve".

"Naš predlog je da se resorni ministar konsultuje sa meteorolozima, koji bi napravili dugoročnu prognozu. Ideja je da ministar na osnovu takve jedne procene svake godine odredi kada će zimske gume morati da se nađu na vozilima i do kog roka. Jer, šta ako u novembru bude prosečna temperatura 15 stepeni? To za zimske gume svakako ne valja"
, kaže Okanović.

Podsećamo, u nedelju je stupio na snagu Pravilnik o tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, kojim su definisani uslovi koje vozači moraju da ispune kada je reč o dodatnoj opremi za automobile.

Nova oprema nije dodatan već neočekivani trošak

Dok većina vozača u Srbiji smatra da će im novi pravilnik za vozače, koji stupa na snagu u nedelju 19. septembra, stvoriti nepotrebne troškove, stručnjaci za bezbednost u saobraćaju smatraju da novi akt donosi poboljšana rešenja u odnosu na prethodni, koji datira još iz 1982. godine.

Damir Okanović, direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja, kaže da cifre o kojima se poslednjih dana spekuliše u medijima od 30.000 do 50.000 dinara za nabavku zimskih guma i druge opreme koje predviđa novi pravilnik, nisu realne.

Srbija, ne Skandinavija

Niški Centar za zaštitu potrošača Forum traži da odredba o obavezi opremanja vozila zimskim gumama u periodu od 1. novembra do 1. aprila bude ukinuta. Predsednik tog centra Jovan Jovanović kaže da je to, kako mi nemamo oštre i duge zime, još jedan nepotreban namet za osiromašene ljude u Srbiji. Stiče se utisak da je novi pravilnik "pisan za zemlje Skandinavije, a ne za Srbiju", kazao je Jovanović.

"Nabavka zimskih guma nije dodatan, možda neočekivani, ali u svakom slučaju neophodan trošak. Nove zimske gume za jugo, koji se vozi u najvećoj meri, koštaju oko 3.000 dinara, tako da komplet guma za ovaj auto iznosi oko 12.000 dinara. Polovna guma se može naći i za hiljadu dinara", naglašava Okanović.

On objašnjava da umesto što bi vozači za dve godine kupili nove letnje gume, ovako će pored njih imati i zimske, tako da će im postojeće duplo više trajati. Prema njegovim rečima, razlika u gumama nije samo u šarama već i u materijalu, jer su zimske mekše, bolje koče i prianjaju uz tlo na niskim temperaturama.

Okanović navodi da se na tržištu mogu naći i univerzalne gume nekih proizvođača, ali da „nijedan od njih nije napravio dovoljno kvalitetan proizvod“, odnosno gumu koja bi podjednako bila dobra i za letnju i za zimsku sezonu.

Od danas na snazi novi pravilnik o tehničkim uslovima vozila

Danas stupa na snagu novi Pravilnik o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, kojim su definisani uslovi koje vozači moraju da ispune kada je reč o dodatnoj opremi za automobile.

Tamo gde je saobraćajnim znakom naznačeno i gde na putu ima snega, vozači morati da imaju i lance

Pravilnik propisuje podelu motornih i priključnih vozila, uslova koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraćaju na putu u pogledu dimenzija, tehničkih uslova, uređaja, sklopova i opreme i tehničkih normativa, a ono što je većini vozača najvažnije on propisuje i način, vreme posedovanja i korišćenja obavezne i zimske opreme na vozilu.


Vozači će tako morati sada da imaju komplet sijalica za vozilo, novi komplet za prvu pomoć, uže za vuču, a u zimskom periodu, od 1. novembra do 1. aprila, i zimske gume za sva četiri točka.


"Ništa nije drastično i značajno promenjeno osim što su neke stvari pojašnjene, odnosno jednoznačno utvrđene", rekao je Tanjugu načelnik Odeljenja za bezbednost saobraćaja Ministarstva za infrastrukturu Demir Hadžić i dodao da je dat prelazni period da se pojedine odredbe ispune.

Prva pomoć

On je istakao i da će, po novom pravilniku, kutija za prvu pomoć morati da ispunjava određene standarde. "Ono što je prodavano i što se nalazi kod vlasnika automobila najčešće ne odgovara standardu koji je bio utvrđen. Sada je kutija usaglašena sa svim savremenim zahtevima kada je u pitanju prva pomoć u saobraćaju", rekao je Hadžić. Prema njegovim rečima, Institut za standardizaciju utvrdio je tačan sastav kutije koji je u skladu sa evropskim preporukama i dobrom praksom.Kao primer, Hadžić je naveo i da kutija sadrži toplotnu foliju za održavanje telesne temperature. Prema njegovim rečima, vozačima je dat prelazni period od godinu dana da nabave kutiju za prvu pomoć, što znači da će se ta odredba primenjivati od 19. septembra iduće godine.

On je ukazao da je pravilnik nakon 28 godina izmenjen i sada usklađen sa evropskim direktivama.


"Do sada smo imali paradoks da neko vozi auto marke 'Mercedes', a da ima pet sijalice 'zastave 101' ili onoga što je mogao da nađe", rekao je Hadžić i dodao da apeluje na proizvođače, distributere i dilere motornih vozila i servisere da upoznaju i pomognu klijentima u poštovanju pravilnika.


On je ukazao da će vozači morati da imaju rezervne sijalice koje najčešće prestaju da rade.


Prema njegovim rečima, odredba se, kada su u pitanju sijalice, ne odnosi na savremena vozila koja imaju savremena svetla - led diode, jer takvim vozilima nije moguće uraditi bilo kakvu popravku bez servisa.


Hadžić je ukazao i da su do sada vozači bili u obavezi da imaju dve zimske gume na pogonskim točkovima, što je bilo nebezbedno.

On je naveo i da će u zimskom periodu, ali samo tamo gde je saobraćajnim znakom naznačeno i gde na putu ima snega, vozači morati da imaju i lance.


"Ukoliko su u pitanju gradski uslovi, lanci neće biti obavezni, ali vozač može da ih stavi ako smatra da su mu neophodni", rekao je Hadžić.


Novim pravilnikom je zabranjeno zatamnjivanje prednjeg i zadnjeg vetrobranskog stakla, dok bočna stakla u liniji vozača mogu da se zatamne do 25 odsto, a ostala i više od toga.


Pravilnikom je utvrđeno i da sva vozila koja se registruju prvi put posle 1. marta naredne godine moraju da imaju ugrađen sistem protiv blokiranja kočnica.

недеља, 19. септембар 2010.

Prvi put u javnosti: Ministri masoni

Članovi Velike regularne lože Srbije su predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ministar poljoprivrede Saša Dragin i bivši gradonačelnik Zrenjanina, sadašnji naprednjak Goran Knežević

s1
pajtiĆev kod... Goran Knežević kaže da mu je zatvor namestio njegov brat Bojan Pajtić

Pajtićev kod... Goran Knežević kaže da mu je zatvor namestio njegov brat Bojan Pajtić

Osim među univerzitetskim profesorima, umetnicima, biznismenima, pripadnici masonerije nalaze i u samom vrhu srpske vlasti. Pripadnici masonerije su bili ili to i dalje jesu predsednik vojvođanske vlade Bojan Pajtić, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić, ministar poljoprivrede Saša Dragin, bivši gradonačelnik Zrenjanina i sadašnji naprednjak Goran Knežević!

Tahir Hasanović

Masonski „ministar spoljnih poslova"... Tahir Hasanović

Čiplić ima najduži masonski staž - masonskoj organizaciji Velika regularna loža Srbije (RVLS) pristupio je 2001, Knežević je to učinio dve godine kasnije, Pajtić vrlo brzo posle njega, a Dragin je poslednji od njih postao mason. Član RVLS je takođe i Miroslav Mrnuštik, bivši potpredsednik vojvođanske skupštine, sadašnji potpredsednik Vojvođanske partije i član predsedništva Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, u čijoj okolini, kako saznajemo, takođe ima pripadnika masonerije.

Masoni autonomaši

Sve njih kao masone navodi Zoran D. Nenezić u knjizi „Masoni 1717-2010 - pregled istorije slobodnog zidarstva u Srbiji, na Balkanu i u svetu". Nenezić je to potvrdio u razgovoru za Press. On je verovatno jedan od najpozvanijih da govori o masoneriji u Srbiji: rad srpske masonerije obnovljen je 1990, kada je „probuđena" Velika loža Jugoslavija, a Nenezićeve zasluge za novi početak priznate su time što je on bio njen veliki majstor, kako se zove prvi čovek masonske organizacije.

Vojvođanski deo masonerije interesantan je zbog toga što toga što unutar RVLS, čiji je veliki majstor Petar Kostić, već deceniju postoji ideja o osnivanju provincijalne Velike lože. Kako saznaje Press, sa njenim osnivanjem, vojvođanske matične lože (manje organizacione jedinice koje okupljaju masone) funkcionisale bi u odnosu na „centralu" otprilike isto onako kako bi Vojvodina trebalo da funkcioniše u odnosu na Srbiju: u skladu sa njom, ali i nezavisno od nje. Osnivanje provincijalnih Velikih loža nije neubičajeno u masoneriji. Međutim, koliko je poznato, ovakvo organizovanje karakteristično je za velike države sa vekovnom masonskom tradicijom i veoma brojnim članstvom, kakva je, na primer, Engleska.

s2
Skup masonske lože „Dunav" u Novom Sadu

Ritual... Skup masonske lože „Dunav" u Novom Sadu

Dakle, provincijalne lože stvaraju se iz administrativnih razloga radi lakšeg funkcionisanja. Srbija je tolika kolika je, smatra se da masonerija u njoj postoji nešto duže od 120 godina (RVLS je prošle godine obeležila 90 godina postojanja), a članstvo RVLS se meri u stotinama, ali ne i u hiljadama. Ukoliko se ova ideja ostvari, Vojvodina će pored grba i zastave imati i sopstvenu, da ne kažemo autonomnu masoneriju.

grb... Velika loža Vojvodine još ne postoji, ali je grb već osmišljen
Grb... Velika loža Vojvodine još ne postoji, ali je grb već osmišljen

Veza političara i masonerije nisu obeležje današnjice i četvorica vojvođanskih političara nisu prvi koji su zagazili u masonske vode.

Od Jovanovića do Živkovića

Ako ne prvi, među prvima su to bili Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova u vladi Zorana Đinđića, i Vojislav Andrić, bivši savezni ministar sporta, koji su masoneriji pristupili 1994. Iako političari mogu da uđu u masonske lože, njima je, kao i svim drugim članovima, zabranjeno da u loži govore o politici. Tako je u teoriji, a u praksi je valjda prvi incident sa političkim primesama vezan za Mihajlovića. Tako Nenazić citira godišnji izveštaj RVLS (tada je još bila RVL Jugoslavija), koji je napisao Vojislav Milovanović, tadašnji veliki sekretar, svojevremeno ministar vera.

„... Jedan od značajnih problema je ulazak politike u ovu ložu. Prvi problemi nastali su posle prijema dr Dušana Mihajlovića i nekorektnog odnosa pojedinaca u vezi sa političkom aktivnošću istog."

Preko Mihajlovića članovi Regularne velike lože postali su Tahir Hasanović i Ivan Đorđević, poznati kao funkcioneri Mihajlovićeve Nove demokratije.

Novi i Stari zavet sa masonskim simbolima

Biblija... Novi i Stari zavet sa masonskim simbolima

Srbija je imala masona na najvišem položaju - bivši srpski premijer Zoran Živković takođe je bio pristupio slobodnim zidarima. To je učinio i bivši ministar spoljnih poslova SCG Goran Svilanović (prema poslednjim informacijama, on je izbrisan iz članstva), kao i bivši visoki funkcioner Srpskog pokreta obnove Milan Božić.

Političari su nastavili tradiciju koja je postojala pred Drugi svetski rat, kada je gotovo kompletna srpska elita pripadala masonima: skoro cela jugoslovenska vlada sa Slobodanom Jovanovićem na čelu, koja je prebegla u Englesku na početku rata, bila je masonska.

Masoneriju su u stvari činili najugledniji ljudi tog vremena: od kralja Petra I Karađorđevića, preko Đorđa Vajferta, Živojina Mišića, Jovana Dučića, Ive Andrića, mitropolita Stefana Stratimirovića, Petra Ička, Stevana Mokranjca i Stanislava Biničkog, do Stevana Sremca i Vladimira Ćorovića.

pismo

Liberalni mejl

Na sajtu RVLS kaže se da masoni žele da „dostignu duhovnu visinu koja bi ih približila moralnoj savršenosti. Njihovi glavni zadaci su negovanje ljubavi prema bližnjem, širenje tolerancije i dobročinstvo". Ali da nije sve baš tako idealno, pokazuje u Nenezićevoj knjizi objavljen mejl dramskog pisca i poslanika LDP-a Nenada Prokića, čije je članstvo u RVLS suspendovano posle nesuglasica sa prvim čovekom RVLS Petrom Kostićem.

„Slobodna braćo,

Perica (Petar Kostić) je osnovao doušničku mrežu i gnušam se uspostavljenog straha i ćutanja u takozvanom slobodnom bratstvu.

Većina dopušta da ga jedan nedojebani klipan zastrašuje svojim banalnim i primitivnim ispadima. Svi trpe zabranu međusobnog komuniciranja, koje je jedino dozvoljeno preko falsifikatora Batastama.

...

Zar je to slobodno zidarstvo? Utočište za hulje? Uklonite poludelog VM, koji kao ni svi njegovih prethodnici ne može da podnese misao da će mu mandat prestati i da će se vratiti u svoju beznačajnost iz koje je došao. Svima je poznato da on o masoneriji ne zna ništa i da nikad ništa o njoj neće ni shvatiti. Nenad Prokić"

b1

Autonomija dogovorena u Beču i Atini

Kada je reč o vojvođanskoj autonomiji, interesantno je da je među tridesetak učesnika skupova u Beču i Atini 1999. i 2000, na kojima su predstavnici skoro svih tadašnjih naših opozicionih partija usaglašavali osnovne principe autonomije, bili i tadašnji i budući masoni - Dušan Mihajlović, bivši ministar unutrašnjih poslova, Tahir Hasanović i Ivan Đorđević (onima sa dužim sećanjem obojica su poznati kao funkcioneri Mihajlovićeve Nove demokratije), profesor Dragor Hiber, tada član Građanskog saveza Srbije, danas član DS-a, kao i Milan Komnenić, koji je nastupao u ime Srpskog pokreta obnove. Na tom skupu zaključeno je da je „autonomija Vojvodine unutar Srbije korespondira sa interesima Srbije za demokratizacijom i decentralizacijom, kao i sa očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta".

b2

Veliki Miki

Članovi Regularaca bili su i univerzitetski profesor Nikša Stipčević, pisac Milorad Pavić, a svoje mesto našli su i glumci: od Branislava Lečića, preko Aljoše Vučkovića, do Predraga Mikija Manojlovića, koji je bio i veliki majstor Nacionalne velike lože.

Svađe i uvrede zbog Roma

Proterivanje romskog stanovništva iz Francuske posvađalo Sarkozija i Žozea Manuela Baroza. Hakeri napali stranicu francuskog ministarstva spoljnih poslova i ostavili uvredljivu poruku

1
Verbalni obračun... Žoze Manuel Barozo i Nikola Sarkozi

Nepoznati hakeri napali su stranicu francuskog ministarstva inostranih poslova na Tviteru. Tokom nekoliko minuta, na „Francediplo" mogla se pročitati uvredljiva poruka na račun Roma i Evropske unije, ispisana na engleskom jeziku.

„F+++ You Romanian people! I hate you and I want destroy EU" (J+++ se Rumuni! Mrzim vas i želim da uništim EU), pisalo je u poruci koja je postavljena u vreme kada sajt beleži najveći broj poseta. Incident se dogodio u trenutku kada se na samitu EU vodila žestoka rasprava povodom odluke Francuske da protera nekoliko stotina Roma.

- Nalog je bio meta hakera. Izbrisali smo poruku - saopštili su nadležni za sajt u Ke d'Orseju, navodeći da će biti preduzete sve neophodne mere da se incident ne bi ponovio.

A

Nemačka ne planira proterivanje Roma

Nemačka vlada ne planira rasturanje romskih naselja niti proterivanje Roma iz zemlje. Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert saopštio je da kancelarka Angela Merkel u Briselu ni na samitu EU ni neposredno posle sastanka sa predsednikom Francuske Sarkozijem nije razgovarala o romskim naseljima u Nemačkoj, a kamoli o njihovom rasturanju. Mediji su prethodno javili da je Sarkoziju kancelarka Merkel pružila „totalnu podršku" u vezi sa pitanjem proterivanja Roma i najavila da će i u Nemačkoj narednih sedmica biti „rasturana romska naselja".

Inače, pitanje proterivanja Roma iz Francuske obeležilo je i samit Evropske unije, a bilo je povod i za verbalni okršaj francuskog predsednika Nikole Sarkozija s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom, potvrdilo je više učesnika skupa.

- Sarkozi je ubedljivo branio poziciju Francuske. Barozo je ustao i rekao da nije zadovoljan sadašnjom situacijom u Francuskoj, a Sarkozi je na to oštro odgovorio - rekao je jedan izaslanik.

Na direktno pitanje da li je Sarkozi vikao na njega, Barozo je, na konferenciji za novinare, izbegao da direktno odgovori, izjavivši da ne želi da se upušta u „beskorisnu retoriku".

Barozo je rekao da je diskriminacija etničkih manjina neprihvatljiva i posredno priznao da je komesarka EU za pravosuđe Vivijan Reding preterala kad je uporedila proterivanje Roma iz Francuske s događajima u Drugom svetskom ratu.

- Tačno je da je u žaru rasprave bilo preteranih komentara. Komesarka Reding je to priznala, a drugi bi mogli da razmisle o tome da učine isto - rekao je Barozo, ne pomenuvši direktno francuske zvaničnike.

Sarkozi je demantovao da se tokom samita verbalno sukobio sa Barozom, rekavši da „zna da zadrži mir i hladnokrvnost".

3
Francuski predsednik je reči Redingove nazvao uvredljivim i dodao da će Francuska nastaviti sa uklanjanjem nelegalnih naselja, bez obzira na etničku pripadnost stanovnika tih naselja.

- Evropa ne može da zatvori oči pred nelegalnim naseljima i svi su se sa tim složili - rekao je Sarkozi.