brojač poseta

недеља, 11. јул 2010.

Lekarima na poklon tri stotine laptopova

Jedna nemačka farmaceutska kompanija poklonila je pred Novu godinu nekoliko stotina noutbuk računara doktorima iz cele Srbije. Ovim je nepristojno darivanje medicinskih radnika prešlo svaku meru, bar što se tiče masovnosti i vrednosti poklona.

Svetlana Vukajlović

Poslednji skandal s kupovinom nepotrebnih količina citostatika na Onkološkom institutu u Beogradu nagnao je i Vladu, tačnije Ministarstvo zdravlja, da ubrza donošenje neke vrste kodeksa ponašanja lekara i farmaceuta, a u vezi s nabavkama, putovanjima, poklonima...


Ministarstvo, naime, namerava da već do kraja meseca donese podzakonski akt na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, kojim će se strogo definisati odnos između lekara i farmaceutskih kompanija. Tako, recimo, stručni skupovi neće više moći da imaju “satelitske” simpozijume koje organizuju farmaceutske kompanije.

Tatjana Radosavljević

Takođe, farmaceutske kompanije neće moći da utiču na liste predavača i teme na skupovima, što je u skladu i s najstrožim evropskim iskustvima, poručuju iz Ministarstva zdravlja.


Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), kaže da nije čula za slučaj s laptopovima, ali da takvi pokloni nisu primereni.


– Ipak, nisam iznenađena. Farmaceutske kompanije organizuju seminare i kongrese u Srbiji i inostranstvu koji po lekaru koštaju nekoliko hiljada evra. Sve to na kraju mora neko da plati. Naš Zavod se trudi i uspeva da cene lekova koje nabavlja maksimalno snizi – kaže direktorka.


Na pitanje da li kod nas postoji propis o tome koji je to iznos iznad kojeg lekari ne smeju da prime poklon, Vukajlovićeva odgovara odrečno. “Zavod je inicirao sastanke s farmaceutskim kompanijama kako bi se ustanovila neka pravila u ovoj oblasti”, objašnjava Vukajlović.


Prema rečima direktorke Lekarske komore Tatjane Radosavljević ono što farmaceutske kuće mogu da poklanjaju lekarima jasno je propisano u Evropi i svetu, u dva važeća kodeksa koji su veoma slični.


– U prelaznim odredbama tih dokumenata piše da ukoliko zemlja nema svoje kodekse, treba te postojeće da primeni direktno. Naša zemlja ima zasad samo kodeks o odnosu lekara i pacijenata. Lekarska komora se zalaže za uvođenje reda u ovu oblast i prvi korak je uređenje sličnim kodeksom koji će važiti i za farmaceutske kuće – kaže Tatjana Radosavljević.


Jedan od dva važeća kodeksa je onaj Evropske federacije farmaceutskih industrija i asocijacija (EPFIA). U tom dokumentu navodi se i da „nije dozvoljeno zdravstvene radnike podsticati na propisivanje, izdavanje, nabavku, preporučivanje upotrebe ili kupovinu leka i medicinskog sredstva, nuđenjem, davanjem i obećavanjem poklona, imovinske i druge koristi“.


Ovu vrednost određuju nacionalne asocijacije, ali se moraju ispoštovati dve stvari: pokloni moraju imati simboličnu vrednost i moraju biti povezani s praksom lekara i farmaceuta.


„Od zemlje do zemlje simbolična vrednost varira od 1,5 do 30 evra. Neke zemlje zabranjuju davanje poklona koji se mogu koristiti i u lične svrhe, kao što je na primer mobilni telefon“, navodi se u objašnjenjima o poklonima na sajtu EPFIA.
U Srbiji je jedino Fond proizvođača inovativnih lekova (INOVIA), koji okuplja 12 stranih kompanija, usvojio Kodeks u promovisanju lekova koji se izdaju na recept i komunikacije sa zdravstvenim radnicima. Simboličnu vrednost poklona INOVIA je odredila kao neto iznos koji ne prelazi 30 evra.

Нема коментара: