brojač poseta

петак, 30. јул 2010.

Ogromni asteroid putuje ka Zemlji

Naučnici smatraju da će džinovski asteroid, nazvan 1999 RQ36, udariti u Zemlju 24. septembra 2182. godine, prenosi "Dejli telegraf".

Tim eksperata, od kojih neki rade za Američku svemirsku agenciju (NASA), veruju da verovatnoća da objekat, prečnika oko 560 metara, udari u Zemlju iznosi jedan prema hiljadu.


Ta verovatnoća je mnogo veća od one da će Zemlju 2036. godine udariti asteroid Apofis, koji je i znatno manji.

  • Posledice udara asteroida bi mogle označiti kraj života na Zemlji.

U slučaju udara objekta, moglo bi da dođe do masovnog izumiranja velikog broja biljnih i životinjskih vrsta i, u najgorem slučaju, do potpunog nestanka celokupnog živog sveta.


Izveštaj u magazinu o solarnom sistemu, "Ikarusu" pokazuje da je mogućnost da asteroid RQ36 ranije udari u Zemlju, mnogo manja.


Marija Euhenija Sansaturio sa Univerziteta u Valjadolidu, koja je jedan od vođa istraživanja, izjavila je da će ovo otkriće pomoći da se na vreme naprave mehanizmi odbrane sa ciljem da poremete putanju asteroida.


Asteroid je prvi put primećen 1999. godine i dva puta je veći od Apofisa, koji je do ovog otkrića važio za najveću svemirsku pretnju Zemlji.

Za asteroid Apofis naučnici su izračunali da je mogućnost udara u našu planetu jedan prema 250.000.


Taj asteroid je dobio ime po čudovišnoj zmiji Apep (na grčkom Apofis) iz egipatske mitologije, koja svake noći pokušava da proždre Sunce, odnosno božanstvo Ra.

Uhapšen treći osumnjičeni za ubistvo u Kraljevu

Kraljevo - Dušan Dugandžić (23) iz Kraljeva, treći osumnjičeni za ubistvo Luke Vraneša, uhapšen je juče i sa krivičnom prijavom priveden istražnom sudiji Višeg suda u Kraljevu, koji mu je odredio pritvor do 30 dana.

Policija traga za još jednim osumnjičenim, Andrijom Filićem (29) iz Kraljeva, dok su u pritvoru i prethodno uhapšena dvojica osumnjičenih Dušan Kosanović (24) i Darko Stojanović (23).


Oni se sumnjiče da su 26. jula, u četiri sata ujutru napali Vraneša, koji je od uboda nožem preminuo u kraljevačkoj bolnici.


Otac osumnjičenog Darka Stojanovića, Božidar, tvrdi da njegov sin i ostali osumnjičeni nisu kobne noći jurili Vraneša.


- Vraneš je taj koji je napravio zasedu, u društvu svog rođaka i još jednog muškarca. Zasedu su postavili osumnjičenom Filiću, sa kojim su se prethodno Vranešov rođak i njegova ćerka posvađali u lokalu na gradskom keju - tvrdi otac osumnjičenog Stojanovića.

Dušan Dugandžić

On tvrdi i da su Vraneš i njegovi saučesnici u zasedi bili naoružani palicama.
- Tako su čekali Filića, čija je kuća na petnaestak metara od mesta zločina. Prvo su naleteli na Kosanovića i mog sina Darka, a onda je planirana sačekuša izmakla kontroli - tvrdi Božidar.


On navodi da su njegov sin i prijatelji te noći u kafeu slavili Filićev rođendan i da je izbila svađa u kafiću jer je Filić pomerio torbicu Vranešove rođake i seo na njeno mesto.


- Počela je svađa i ona je pozvala svog oca. Kad je on došao u kafe, izbila je nova svađa - priča Božidar.


On kaže i da je četvorka koja se sumnjiči za ubistvo Vraneša odlučila da proslavu nastavi u kući Filića. Nedaleko odatle su iz žbunja izleteli Vraneš i otac devojke.


- Ne sporimo zločin. Za smrt mora da se robija, ali nam nije jasno zašto se ne pominje da su u događaju učestvovale još dve osobe. Zašto se ne saopštava da je Kosanović iste večeri bio u bolnici i tamo tražio pomoć - kaže Božidar Stojanović.


Policija juče nije zvanično potvrdila da su u kobnom događaju učestvovale još dve osobe.

четвртак, 29. јул 2010.

Ubio dok je čekao presudu za pokušaj ubistva

Kraljevo - Darko Stojanović (23), osumnjičen da je pre četiri dana u Kraljevu brutalno ubio Luku Vraneša, policiji je poznat od pre tri godine kada je sa saučesnicima, dvojicu učenika Poljoprivredne škole, uz pretnju nožem bacio u ledenu Zapadnu Moravu, saznaje „Blic“.

Uviđaj u raljevu posle ubistva Luke Vraneša

Za ovaj zločin, koji je tužilaštvo okvalifikovalo kao pokušaj ubistva, Stojanović čeka presudu. Prvoosumnjičeni Stojanović uhapšen je dan posle ubistva Vraneša. Njemu je određen pritvor, u kom se nalazio i u oktobru 2007. godine, kada je osumnjičen da je sa dvojicom saučesnika na silu odveo dvojicu učenika Poljoprivredne škole na most na Zapadnoj Moravi blizu industrije „Magnohrom“, gde su ih naterali da se svuku i gole ih bacili u reku.

Most na Moravi sa koga je Stojanović bacio dvojicu učenika u oktobru 2007.


- Grupa u kojoj se te noći nalazio Stojanović igrala je poker na aparatima u kladionici u centru grada. Njihova mesta su nakon što su oni završili igru zauzeli tada maloletni A. A. (15) i D. P.( 17) iz Kruševca, koji su išli u kraljevačku srednju školu. Na nesreću, mobilni telefon jednog iz grupe koja je pre toga bila na aparatima, ostao je pored aparata. Dečaci, koji su došli, uzeli su telefon i otišli, ali su ih Stojanović i ostali ubrzo našli zahvaljujući pregledu snimaka video-nadzora u kladionici. Stojanović i dvojica njegovih prijatelja su tada napali dečake, udarili ih, i kada se situacija prividno smirila, ponudili da ih odvezu kući. Dečaci su se protivili predlogu, pa su na silu ugurani u automobil i odvezeni na most na Moravi - kaže za „Blic“ izvor blizak istrazi ovog slučaja.

Darko Stojanović

Na visećem mostu, preteći oružjem, dečake su naterali da se potpuno svuku, a potom im naredili da skoče u reku. Dečaka, koji su usprotivio naredbi, tada su nožem boli po rukama jer nije hteo da se odvoji od ograde mosta.


Dečaci su uspeli da isplivaju nekoliko kilometara dalje i uz pomoć meštana su se vratili u grad, ne prijavljujući slučaj policiji. Istraga je pokrenuta tek kada je školski policajac video rane na rukama dečaka. Pokrenuta je istraga i ubrzo je došlo do hapšenja Stojanovića i dvojice njegovih saučesnika. Sudski spor koji je odmah pokrenut, međutim, nije okončan do danas. Na odluke prvostepenog suda, prema nezvaničnim informacijama, Stojanović i njegovi saučesnici su uputili žalbe, a pretpostavlja se i da je postupak vraćen na ponovno razmatranje.

Luka Vraneš

Tri godine kasnije, Stojanović je sa saučesnima osumnjičen za novi zločin, ubistvo Vraneša, koji je prethodno pokušao da od nasrtaja osumnjičenih odbrani svoju rođaku zaposlenu u jednom kraljevačkom lokalu. Nakon što je izašao iz lokala, osumnjičeni su krenuli za Vranešom da bi ga napali u Ulici Olge Jovičić, gde je brutalno ubijen ubodima nožem u srce. Nalaz obdukcije ukazuje na to da je Vraneš ubijen sa devet uboda.

Priveden još jedan osumnjičeni za zločin
Kraljevačka policija uhapsila je juče još jednog od četvorice osumnjičenih. Iza rešetaka se našao Dušan Kosanović (24), dok policija traga za preostalom dvojicom učesnika u ubistvu, osumnjičenima Dušanom Dugandžićem (23) i Andrijom Filićem(29).

среда, 28. јул 2010.

Uhapšen slovenački haker, tvorac najmoćnijeg virusa

U slovenačkom gradu Mariboru je uhapšen 23-godišnji mladić, poznat po pseudonimu "Iserdo", za kojeg se sumnja da je stvorio dosad najmoćniji kompjuterski kod, odnosno virus, kojim je zaraženo više od 12 miliona kompjutera širom sveta i koji je omogućio basnosnovnu zaradu hakerima koji su ga nabavili i njime napali brojne pojedince, više od 1.000 firmi u svetu i 40 banaka.

Hapšenje je usledilo posle petomesečne međunarodne policijske potrage u kojoj su učestvovali agenti kriminalne policije Slovenije, Španije i Američkog federalnog biroa (FBI), pošto je najveće delovanje hakera zapaženo u Španiji, SAD i Kanadi, potvrdili su agenciji AP predstavnici FBI.


Stručnjaci FBI i kolege iz Slovenije i Španije potvrdili su mogućnost više novih hapšenja, a slovenačka agencija STA je za petak najavila konferenciju za novinare na kojoj će biti obvaljeno više detalja.


Veruje se da je mladić iz Maribora bio vodeći u grupi od najmanje tri slovenačka hakera, autora virusa u vidu bazičnog softverskog paketa koji su prodavali najpre po ceni od 500 američkih dolara do 1.300 dolara koliko su koštale dorađene verzije. Veruje se da su oni tako zaradili više od 400.000 dolara. Radi se o Slovencima mlađim od 25 godina ekspertima za informacione tehnologije.


Zahvaljujući njihovim "virusnim paketima", od decembra 2008. napadnute su brojne kompanije i banke u svetu, u čemu je bila najrevnosnija jedna grupa sajber kriminalaca iz Španije koja se dokopala više miliona identiteta širom sveta. Oni su se neometano služili tuđim platnim karticama, bankovnim računima i drugih izvorima novca.


Slovenčka štampa danas piše da je mladića u Mariboru uhapsila slovenačka policija, jer pripadnici stranih policija ne mogu da hapse na slovenačkoj teritoriji.
Stručnjaci FBI su poslati u Maribor da rade na slučaju jer su napadi sajber hakera koji su koristili softverski virus slovenačkih hakera izvedeni i na teritoriji SAD.
Policija je zaplenila više komjutera i druge računarske opreme koji će biti detaljno analizirani.


Prema navodima agencije AP, slovenački tvroci najmoćnijih "virusnih paketa" su imali najviše kupaca u Španiji, gde se izdvojila grupa koja je kupljeni paket nazvala "mariposa" i slala ga elektronskom poštom na milione internet adresa. Oni koji bi otvorili takve poruke, automatski su "dovlačili" virus u svoj računar ili u racunarski sistem, gde je taj "trojanac" brzo skidao poverljive podatke, lozinke, broje platnih kartica...


Klupko sajber kriminalaca počelo je da se odmotava kada su virus "mariposa" lane otkrili komjuterski stručnjaci u Kanadi iz kompanije "Difens intelidžens" i u SAD iz informatičkog centra „Džordžija tek". Oni su ušli u trag španskim hakerima i obavestili nadležne. U daljoj istrazi su pomogli stručnjaci proizvođača antivirusnih programa "Panda sikjuriti" iz Španije.


Prvo su u Španiji marta ove godine uhapšena trojica hakera koje je predvodio "Netkario", a dalja istraga je dovela do Slovenaca, autora dosad najmoćnijih "trojanaca".

уторак, 27. јул 2010.

Molio napadače da mu poštede život

Kraljevo - Luka Vraneš (40) iz Kraljeva umro je juče ujutro na hirurgiji kraljevačkog Zdravstvenog centra od ubodnih rana koje je zadobio četiri sata po ponoći u Ulici Olge Jovičić, gde ga je napala grupa nepoznatih muškaraca.

Luka Vraneš preminuo je juče u bolnici

Motiv ubistva Vraneša, kao ni ko su osobe koje su ga napale za sada nisu poznate. Prema saopštenju policije, Vraneša je napalo više osoba, koje su mu s leđa nanele brojne ubode, najverovatnije nožem.


- Povrede su bile takve da lekari zaista nisu mogli ništa da urade - kažu u ZC Studenica i navode da je Vraneš uboden nekoliko puta u levu stranu tela.
Stanari zgrada u ulici u kojoj se dogodio zločin kažu da su u zoru najpre čuli graju, a zatim i zapomaganje muškarca koji je molio da mu poštede život. Jedan od stanara policiji je ispričao da je video četvoricu-petoricu muškaraca kako beže niz ulicu i ranjenog Vraneša kako se tetura niz trotoar i zatim pada. Za ubijenog Vraneša kažu da je na crno trgovao auto-delovima, i da je posle razvoda živeo sam u stanu u Omladinskoj ulici.

петак, 23. јул 2010.

Boris Berezovski za razvod plaća 119 miliona evra

Ruski oligarh Boris Berezovski, koji već duže živi u egzilu u Velikoj Britaniji, razveo se juče od druge supruge Galine, a suma koju bi trebalo da joj isplati procenjuje se na oko 119 miliona evra i po svoj prilici će ući u pravnu istoriju Britanije kao najveća prilikom razvoda isplaćena nadoknada.

Sa drugom suprugom Galinom bio je u braku 18 godina, ali od toga poslednjih 16 nisu živeli zajedno

Najveća dosada isplaćena suma u ovakvoj situaciji bila je skoro dvostruko manja - oko 57 miliona evra, a isplatio ju je 2006. godine Džon Čermen, koji je bogatstvo stekao u poslovima sa osiguranjem.


Berezovski je saopštio da slučaj neće osporavati na Vrhovnom sudu, tako da će supruzi najverovatnije isplatiti na kraju parnice utvrđenu sumu. On i supruga su bili u braku 18 godina, ali od toga poslednjih 16 nisu živeli zajedno. Galina živi u Londonu sa njihovo dvoje dece tinejdžerskog uzrasta, a Berezovski (64) u Sariju sa Jelenom Gorbunovom, sa kojom je u vezi već 15 godina i sa kojom ima još dvoje dece.


Dosadašnja gospođa Berezovski (51), koja je kao svog pravnog zastupnika na sudu angažovala advokatsku kancelariju Miškon de Reja, prvobitno je tražila četvrtinu Borisove imovine, koja je svojevremeno procenjivana na oko 1,19 milijardi evra, ali se veruje da je danas dosta manja, a na razvod se odlučila iznervirana izveštajima u štampi u kojima se Gorbunova opisuje kao „supruga“ njenog muža. Lord Bel, portparol Berezovskog, ranije je već potvrđivao da izbegli oligarh i supruga „pregovaraju o sporazumom razvodu“ nakon koga Berezovski namerava da se oženi Gorbunovom.


U vreme kada je upoznao dosadašnju suprugu, Berezovski je bio profesor matematike u Moskvi, sa platom od oko 70 evra mesečno, i prethodno je već bio oženjen i iz tog braka imao dvoje dece. Ubrzo je, međutim, pokrenuo posao sa trgovinom automobilima. Bio je prvi trgovinski zastupnik „Mercedesa“ u Sovjetskom Savezu, a zatim je postao i jedan od prvih ruskih oligarha, u eri predsednika Jeljcina.


Berezovski je uplovio u političke vode 1996. godine kada je postao zamenik Ivana Ripkina, sekretara Saveta za bezbednost Ruske Federacije, a 1997. i 1998. član naučnog veća ruskog Saveta bezbednosti. Naredne dve godine bio je deputat iz ruske republike Karačajevo-Čerkesije, kao i izvršni sekretar Zajednice nezavisnih država. Njegov politički uticaj je rastao zajedno sa njegovim bogatstvom.

Kancelarija Berezovskog u Belom domu, sedištu ruske vlade, nalazila se odmah do kabineta tadašnjeg premijera Viktora Černomirdina. Dok je Jeljcin tragao za naslednikom koji će ga spasiti zatvora, smatra se da se upravo Berezovski založio da to bude Vladimir Putin.


U vreme dok je bio kopredsednik stranke Liberalna Rusije, dobio je 2003. politički azil u Velikoj Britaniji i od tada ne živi u Rusiji. Azil je dobio zahvaljujući tome što je 1998. posredovao prilikom oslobađanja dvojice britanskih talaca iz Čečenije. Krajem 2007. protiv njega je podignuta optužnica za 11 krivičnih dela, pre svega za nezakonito prisvajanje novčanih sredstava. U novembru 2007. Savelovski sud u Moskvi proglasio ga je krivim u odsustvu i osudio ga je na šest godina zatvora zbog pronevere sredstava „Aeroflota“.


Iako mu je stalno mesto boravka Engleska, Berezovski živi u strahu za svoj život. Zato se svuda vozi u jednoj od dve blindirane limuzine „majbah“, a poznato je da ga čuvaju pripadnici francuske Legije stranaca. To nije čudno s obzirom na to da je još u Rusiji stekao mnoštvo neprijatelja, a 1994. godine jedva je preživeo podmetanje bombe pod automobil kojim se vozio u Moskvi.


Berezovski se često oglašava kritikama na račun Kremlja, ali ruske opozicione partije ne prihvataju njegovo približavanje. Njegovi saradnici su uglavnom bile marginalne figure, recimo Aleksandar Litvinjenko, odbegli oficir ruske službe bezbednosti, kome je Berezovski pomogao da pobegne iz Rusije.


Litvinjenko je kasnije ubijen nakon što mu je u čaj sipan radioaktivni plutonijum u hotelu u Londonu.

Abramovičeva „sloboda“ duplo skuplja
Razvod tajkuna Romana Abramoviča od supruge Irine u martu 2007. godine, po proceni medija, bio je težak oko 213 miliona evra, uz alimentaciju za petoro dece od po 65.000 evra mesečno. Irina je zatražila razvod od vlasnika londonskog fudbalskog kluba Čelsi zbog Abramovičeve veze sa mladom Darijom Žukovom, koja mu je rodila sina Arona Aleksandera.

Tamna strana Barselone

Rano popodne. Zvoni mobilni telefon, broj beogradski, sa druge strane glas poznanika: - Druže, pomagaj, opljačkali me, odneli sve: keš, pasoš, kartice... Evo me u policiji...

Lopovi na motorima i sa sečivom na cipelama cepaju gume na automobilima

Čim sam čuo da je prijatelj došao kolima i da mu se u gradu „izbušila guma“, znao sam nastavak priče, jer sam je i lično doživeo sa prijateljem iz Atine koji je još i dobro prošao, jer osim nove gume, druge štete nije bilo. S obzirom na to da je u poslednjih petnaestak dana ovo već treći slučaj pljačke naših ljudi u Barseloni za koji smo saznali, za posetioce iz naše zemlje pripremili smo mali vodič za izbegavanje opasnosti kojih je atraktivna Barselona prepuna.


BUŠENJE GUME: Ako dolazite kolima, u centralnim ulicama grada vreba realna opasnost da postanete žrtva specijalizovanih bandi koje u 99 odsto slučajeva traže automobile sa stranom registracijom. Ako su još van Evropske unije, utoliko bolje. Dok stojite na nekom semaforu, zadnjem delu vašeg auta približiće se na motoru jedan od lopova. Na vrhu njegove cipele je oštro sečivo kojim bode jednu od vaših zadnjih guma. Zatim nastavlja da vas prati i na sledećem semaforu će vas ljubazno upozoriti da vam „zadnja guma ispušta“. Vi ćete potražiti prvo mesto da zastanete, izlazite da pogledate, a lopov se neretko „nudi da pomogne“. Dok vi zavrćete rukave da vadite rezervnu gumu, lopov, ili lopovi, „vade“ sa sedišta otvorenog automobila vašu torbicu sa dokumentima, parama i karticama i beže sa lica mesta.


Savet: Ne prihvatajte nikakvu pomoć, naročito ne onih koji su na motoru. Ako menjate sami gumu, zaključajte sva vrata.


POLIVANJE VODOM: U centru grada operišu bande koje na ulici osluškuju jezik kojim ljudi govore kako bi se uverili da su stranci, a kada odaberu žrtvu, jedna od omiljenih metoda pljačke jeste prskanje vodom. Jedan ili dvojica hodaju iza vas sa otvorenom flašom vode ili neke tečnosti, u nekom trenutku širokim pokretom ruke izbacuju tečnost iznad vaše glave... Prvo što ćete učiniti jeste da pogledate uvis, odakle voda... U tom momentu priskače jedan od lopova i galantno vam pomaže da „očistite odeću“. U zavisnosti od doba godine, nude vam „pomoć“ u nekom haustoru, nađe se i četka, spremno će vam pomoći da skinete jaknu... Jedan naš čovek je grdno zahvaljivao „ljubaznim ljudima“ sve dok nije shvatio da su mu iz jakne odneli novčanik i pasoš...


KRAĐA TORBI: U Barseloni gotovo da nema uličnih pljački u kojima je ugrožena fizička bezbednost turista, ali su zato metode krađa usavršene do maksimuma. Ako sedate da negde popijete kafu, sok ili da ručate, poslednja stvar koju smete da uradite jeste da okačite torbu ili torbicu na stolicu na kojoj sedite. Tu postoje dve vrste krađe: u jednoj varijanti lopov seda na sto do vašeg, tako da se njegova stolica dodiruje s vašom. Onda se lagano naslanja unazad i u pogodnom trenutku zavlači ruku u torbu. Druga varijanta je odnošenje cele torbe. Pre nedelju dana bili smo svedoci da je jednoj ženi, strankinji, za susednim stolom na jednoj terasi na Rambla Katalunji nestala torba okačena na stolicu tako što je lopov, u po bela dana, zavukao ruku kroz cveće koje je fizički i estetski ograđivalo terasu od ostatka ulice šetališta i odneo torbu... Treća opasnost krije se u hodanju uz ivice ulica jer to daje šansu motorizovanim lopovima da vam istrgnu torbicu iz ruku i nestanu. Budite oprezni i u radnjama, čak i onim najluksuznijim. Jednoj našoj ženi ukradena je torba u radnji na Pase de Grasia, kasnije je pregledom video-kamera utvrđeno da je lopov ušao praznih ruku, a posle 40 sekundi izašao sa torbom, ali slaba vajda od snimka jer je, kao profesionalac, imao kapu nabijenu na čelo i naočare za sunce, tako da ga ni rođena majka ne bi prepoznala...


PRAKTIČNI SAVETI: Ako vam se desi neprijatnost ove vrste, prvo što morate učiniti jeste anuliranje kreditnih kartica. U policiji ćete, posle nekoliko sati čekanja, jer su ispred vas grdni slični nesrećnici kojima je preseo odmor u Barseloni, dobiti zapisnik, ali on, praktično, ne služi ničemu, osim kao potvrda da ste ostali bez dokumenata. Pošto Srbija nema konzulat u Barseloni, niti u bilo kom drugom gradu Španije, sledeći korak je odlazak u Madrid gde ćete u našoj ambasadi izvaditi takozvani putni list koji će vam poslužiti da se vratite u zemlju.
Ako su vam ukradena dokumenta od kola, slučaj je komplikovan jer nema načina da dokažete da su kola vaša... U tom slučaju najbolje je zvati prijatelje ili rođake kod kuće da u MUP-u probaju da vam izvade kopiju dokumenata i da vam ih nekom hitnom poštom pošalju.


Isto važi i za novac. Ako u Španiji nemate nikog poznatog ko bi mogao da vam pomogne, zovite prijatelje ili rođake kod kuće. Ako vam nisu ukrali pasoš, moći ćete u svakoj pošti da podignete novac koji će vam neko poslati preko „Vestern junion banke“. Na novčanu pomoć ambasade ne računajte, nema fondova za tako nešto.


- Nema dana da nam se ne obrati neko sa problemima ove vrste, a 90 odsto krađa dešava se u Barseloni - rečeno nam je u konzularnom odeljenju naše ambasade u Madridu.

Ne nosite torbice
Još nekoliko praktičnih saveta: nikako ne držite novac i dokumenta zajedno. Izbegavajte ručne torbice. Najsigurnije mesto je plastična folija na vrpci oko vrata, ispod majice ili košulje. Ne držite sav novac na istom mestu. Ako vas je više, podelite novac kojim raspolažete. Pre polaska na put, zapišite telefon ambasade i prijatelja ako ih imate u gradu ili zemlji.

уторак, 20. јул 2010.

Stravična smrt kafedžije

Aleksandar Golubović iz Bijelog Polja poginuo u bašti svog restorana kada ga je u vrat i levo oko pogodila odvaljena šipka, koja je letela čitavih 96 metara!

1
Aleksandar Saša Golubović (55) iz Bijelog Polja poginuo je u bašti svog restorana kada ga je udarila metalna šipka koja je letela tačno 96 metara, utvrdila je istraga! Policajci i lekari koji su radili uviđaj i obdukciju kažu da ne pamte ovakvu tragediju, jer je parče šipke dugačko jedan metar sa velike udaljenosti pogodilo Sašu u jagodičnu kost i levo oko!

Nesreću je u subotu ujutru izazvao vozač kombija Ratko Orović (23), koji je udario u zaštitnu ogradu puta. Deo metalne šipke se odlomio i udario u nesrećnog Aleksandra koji je sedeo u svom restoranu u naselju Ribnik.

- Doktor Miodrag Šoć koji je u Podgorici u Kliničkom centru obavio obdukciju rekao je da ovako nešto nije video u svojoj dugogodišnjoj praksi! Šipka se nesrećnom čoveku bukvalno zarila u jagodičnu kost i levo oko - kaže za Press izvor blizak istrazi i dodaje:

2
Mesto nesreće... Kombi udario u ogradu (slika gore) , šipka odletela pravo u restoran

- Kako je utvrđeno, kombi kojim je upravljao Ratko Orović iz Majstorovine kod Bijelog Polja je nakon što je prešao novi drumski most na zaobilaznici oko Bijelog Polja udario u zaštitnu metalnu ogradu. Prevrnuo se sa četiri metra visine na donji put. Potom je odvaljena metalna šipka dugačka skoro jedan metar letela ne 70 metara kako smo najpre mislili, već tačno 96 metara! Udarila je prvo u zid Aleksandrovog restorana, rikošetirala se i pogodila Golubovića pravo u glavu! Nesrećni čovek preminuo je od teških povreda nakon samo nekoliko minuta. Ovo je neverovatna nesreća, kolege koje godinama rade u policiji ne pamte da je neko ovako stradao!

Naš sagovornik iz istrage kaže da zaobilaznica oko Bijelog Polja, koja je u fazi izgradnje, još nije puštena u saobraćaj.

- Pojedini građani koriste ovaj put iako to nije dozvoljeno. I ograda je morala biti tvrđa i od drugog materijala - kaže izvor Pressa.

Zla sudbina... Aleksandar Golubović
Inače, prava je sreća u nesreći što je još bilo rano i nije bilo gostiju u restoranu, ali i pešaka na ovom putu.

Aleksandrovi prijatelji kažu da je on u subotu oko 6 časova prvi put otišao ranije u restoran!

- Želeo je da skuva riblju čorbu dok nije bila velika vrućina. Ovaj restoran je inače poznat po ribljim specijalitetima. Seo je da popije kafu u bašti. Eto, sudbina je htela da baš u tom trenutku taj kombi sleti sa puta i da se odlomi ta šipka - pričaju njegovi poznanici i dodaju da je Saša stradao u restoranu „Ribnik", koji je uzeo pod zakup od pokojnog zeta.

Aleksandar Golubović sahranjen je juče na seoskom groblju Gornje Grančarevo u prisustvu velikog broja sugrađana.

U ime komšija se oprostio Milisav Guberinić, koji je naglasio da im je Saša živote činio lepšim i podnošljivijim.

- Bio je veliki drug i komšija, prijatelj, oslonac i optimista - kazao je Guberinić.

Milan Golubović, Sašin rođak, kaže da je poslednji ispraćaj pokazao koliko je on bio poštovan, voljen i cenjen.

4
Tuga... Veliki broj građana Bijelog Polja prisustvovao sahrani Golubovića

- Znao je da voli, naročito svoje najrođenije, a posebno svoju mezimicu unuku Mariju. Aleksandar je pre dve godine preživeo težak moždani udar. Tada su ga gotovo svi otpisali. A on se čudom oporavio. Eto stradao je na tragičan način - rekao je Milan Golubović. Iza sebe je Golubović ostavio suprugu, sina i kćerku, majku, brata, dve sestre, snahe i unuka.Vozač kombija Ratko Orović je lakše povređen i nakon ukazane pomoći u Hitnoj službi zadržan je u pritvoru.

понедељак, 19. јул 2010.

SAD: Glomaznost tajne službe

Obaveštajna služba nakon terorističkih napada u SAD 2001. postala glomazna, niko ne zna koliko ona košta niti koliko ljudi uključuje, piše "Vašington post".

Taj list je dve godine istraživao i rezultate je objedinio u izveštaju "Strogo poverljiva Amerika".

Izveštaj pokazuje da je mnogo toga u SAD što se tiče prioriteta državne politike skriveno od očiju javnosti i uopšte ne podleže njenoj proceni.

U SAD, prema pisanju "Vašington posta", trenutno ima 1.200 vladinih organizacija i više od 1.900 privatnih kompanija koje na oko 10.000 lokacija širom zemlje pomažu vladi u borbi protiv terorizma, u održavanju unutrašnje bezbednosti i u obaveštajnim delatnostima.

"Vašington post" je danas objavio prvi u seriji izveštaja na tu temu.

Tinejdžerke nude seks za „krpice"

Mlade Poljakinje vrebaju mušterije ispred tržnih centara kojima u zamenu za seksualne usluge traže garderobu i parfeme koje sebi ne mogu da priušte

s
Tinejdžerke nude  seks za „krpice"

Poljske tinejdžerke koje nemaju novac za skupu garderobu nude seks imućnoj gospodi u zamenu za komad odeće ili par skupih cipela. Devojke koje ispred tržnih centara vrebaju plen dobile su naziv „galerijanke".

Reč je o tinejdžerkama koje privlači svetlost novosagrađenih šoping-centara koji kao i u svim nekada socijalističkim zemljama istočne Evrope niču preko noći, naročito u provinciji. Te trgovačke centre u Poljskoj nazivaju galerijama i otuda i naziv „galerijanke".

Snimljen i film

Metoda je jednostavna i najčešće - uspešna. Devojke čekaju pred izlozima modnih butika i skupih radnji da naiđu muškarci bez pratnje, često i tri puta stariji, koji, međutim, imaju dovoljno novca. U buticima se odvija „transakcija" - mušterija devojci kupuje ono što je ona izabrala, a potom njih dvoje zajedno odlaze u toalet ili u podzemnu garažu. U nekim slučajevima se tu čak razvijaju i dugotrajniji odnosi. Pored garderobe, devojkama se kupuju i mobilni telefoni, laptopovi, parfemi, šminka i nakit.

Svedoci tih „transakcija", vlasnici ili zaposleni u buticima, tu praksu ne mogu da spreče.

- Mi u slučaju nemoralnog ponašanja možemo da pozovemo policiju, ali ništa više od toga. Možemo ponekad da se borimo protiv spoljnih pojava, ali ne možemo protiv uzroka - kaže Joana Dobrovska, menadžerka prodaje lanca „Galaksi" iz Ščečina.

Dibrovska tvrdi, kao uostalom i većina Poljaka, da o tom fenomenu ništa nisu znali dok se pre nekoliko meseci nije pojavio film „Galerijanke". U svom prvencu, 30-godišnja rediteljka Katarzina Roslanijec u dokumentarnoj formi pokazuje pomenutu pojavu među devojkama. Za film je dobila već više nagrada u Poljskoj, a o fenomenu galerijanki priča čitava zemlja. Psiholozi, pedagozi i sociolozi, koji su dosad tu pojavu ignorisali, sada se trude da pronađu neko prihvatljivo objašnjenje.

Socijalni psiholog Januš Čapinski upozorava da tvrdnje filma ne bi trebalo preuveličavati - galerijanke su samo mala manjina. Ali, kada je upitan koliko je ta manjina zaista mala, njegov odgovor ostavlja bez reči: ako u jednom razredu ima 30 učenika, od čega je 15 devojaka, galerijankama se mogu nazvati njih tri!

Čapinski upozorava da je fenomen galerijanki zasad ograničen na relativno mali krug tinejdžerki, ali da bi, ukoliko se ništa ne preduzme, njihov broj mogao znatno da poraste.

Izgubljene vrednosti

U pokušaju objašnjenja sociolozi govore da se s jedne strane radi o pokušaju demonstracije svojevrsne emancipacije.

- Veliku ulogu igra i promena do koje dolazi u poljskim porodicama. Dok, s jedne strane, slabi vezanost za crkvu, deci se unutar porodice ne pruža dovoljno brige, pažnje, ljubavi i osećaja topline. Roditelji više nisu primer svojoj deci, ili su - negativan primer. Jer, i poljsko društvo sve više postaje potrošačko, okrenuto proizvodu. Društvo je preplavljeno seksualizovanim sadržajima, od plesa do odevanja. Reč je o „divljem kapitalizmu" - tvrdi Čapinski.

Carstvo droge

Više od 90 odsto heroina koji se nađe na svetskom narko-tržištu proizvodi se u Avganistanu. Novcem od prodaje opijata finansiraju se Al Kaida i talibani

s1
berba opijumskog maka

U Avganistanu se proizvodi više od 90 odsto ukupne količine heroina, morfijuma i opijuma u svetu, pa ga mnogi nazivaju „narko-državom". Samo prošle godine u Avganistanu je proizvedeno 6.900 tona opijuma, što je čak više od ukupne tražnje na svetskom crnom tržištu, izjavio je Majkl Bron, bivši službenik američke Agencije za borbu protiv droge (DEA).

a

Organizovano hapšenje

Bron je opisao međunarodnu akciju hvatanja jednog od glavnih avganistanskih krijumčara droge povezanog sa talibanima. Krijumčario je drogu u Evropu trasom koja vodi od Avganistana preko Irana i severne Turske do prvog evropskog odredišta u Bugarskoj. Prodaju bi počinjao već u Bugarskoj.

- DEA je organizovala koordiniranu istragu. Prvo su nam pomogli naši avganistanski partneri koji su otkrili njegov identitet i činjenicu da je radio za talibane. Potom su bugarske i rumunske službe bezbednosti, kao i nekoliko zapadnoevropskih, motrile na kretanje krijumčara kao i kretanje tovara droge. Kada se ukazao pravi trenutak, pokrenuta je koordinirana akcija presretanja i hapšenja jednog od najozloglašenijih gospodara droge u Avganistanu. Zaplenjena je neslućena količina droge, a uhvaćeni trgovac drogom prebačen je u SAD, gde sada čeka na suđenje.

Krijumčarenje droge je postalo glavni izvor prihoda za Al Kaidu i pobunjeničke talibane, kaže Bron.

- Zarade od trgovine drogom dostižu stotine miliona ako ne i milijardu dolara u samom Avganistanu. A, kada droga pređe granicu, taj profit dostiže fantastične iznose koji se mere desetinama milijardi dolara i evra - naglasio je on.

Sve više laboratorija

Do pre nekoliko godina, krijumčarenjem droge bavile su se uglavnom uhodane kriminalne organizacije unutar i izvan Avganistana.

- Sada, međutim, vidimo sve veću aktivnost pripadnika talibana i Al Kaide, kako u Avganistanu tako i u Pakistanu. Nekada su Avganistanci gajili i izvozili sirove pogače maka, dok se njegova prerada u opijum obavljala u Iranu, Pakistanu ili Rusiji. Danas je u Avganistanu sve veći broj laboratorija za proizvodnju droge - tvrdi Bron.

Krijumčari su, u stvari, otkrili da su zarade neuporedivo veće sa prodajom gotovog opijuma, morfijuma i hašiša.

Tržište za avganistansku drogu je ogromno. Ono zahvata centralnu Aziju, Kinu i Rusiju kao i veliki deo Evrope.

Podmićuju policiju

Putevi do tih destinacija odavno su razrađeni.

- Droga putuje iz Avganistana u Iran, zatim preko severne Turske do Bugarske dalje u Evropu. Heroin namenjen Rusiji putuje iz Avganistana u Uzbekistan, zatim Kirgistan i Kazahstan, pa u Rusiju. Morfijum namenjen Kini i drugim dalekoistočnim zemljama putuje preko Kirgistana - kaže Bron.

s2
berba opijumskog maka

Radi lakšeg krijumčarenja, kriminalci često podmićuju policiju, graničare, čak i vojne zvaničnike u zemljama preko kojih droga putuje. Zato suzbijanje trgovine drogom iziskuje koordiniranu međunarodnu saradnju.

- Dok sam obavljao dužnost visokog zvaničnika DEA odlazio sam u mnoge zemlje gde sam ugovarao zajedničke akcije i razgovarao sa velikim brojem političkih i bezbednosnih zvaničnika. Posle 24 godine iskustva mogu slobodno da kažem da čak i kada ne postoje diplomatske veze - kao između Amerike i Irana, na primer - nije teško naći zajednički jezik kada je reč o suzbijanju trgovine drogom - podsetio je Bron.

b

Najveći izvoznik, ali i zavisnik

Najnovija studija UN pokazuje da je Avganistan zemlja sa najvećim brojem zavisnika od droge - upotreba heroina je, u odnosu na 2005. godinu, porasla za čak 140 odsto?!

- U Avganistanu heroin je dostupan svima. Sve više Avganistanaca kupuje ilegalnu robu - kaže Sara Valer iz kancelarije UN i upozorava da su to poražavajući i iznenađujući rezultati.

Kancelarije UN za drogu i kriminal pokazuje da je broj Avganistanaca koji uživaju drogu dvostruko veći nego bilo gde u svetu. Robert Votkins, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN, kaže da je tim problemom pogođeno osam odsto Avganistanca, pre svega mlađih muškaraca.

Votkins je otkrio zaprepašćujući podatak da polovina zavisnika od opijuma drogu daje i svojoj deci:

- Roditelji koji nemaju mogućnosti da dođu do lekova koriste opojna sredstva da bi deci ublažili bolove. Na taj način prave nove zavisnike.

Zabrinjavajuća činjenica je da je i među policajcima veliki broj uživalaca droge. U zavisnosti od pokrajine, studija pokazuje da 12 do 41 odsto policajaca uživa neku vrstu droge.

FBI raspisao poternicu za Aslanijem

Nakon što je Euleks odbio zahtev SAD da im isporuči Bajrama Aslanija, FBI raspisao međunarodnu poternicu za njim pod optužbom za međunarodni terorizam.

FBI sumnja da je kosovski Albanac Bajram Aslani, poznat kao Ebu Hatab, učestvovao u zaveri nabavke sredstava za teroriste, planiranju ubistava i otmice u inostranstvu.

On se sumnjiči da je deo grupe čijih je osam članova uhapšeno u SAD, a u Severnoj Karolini optuženo da su kadrirali ljude za sveti rat, džihad. Pomenuta grupa je napravila uporište i na Kosovu.

Zbog svega toga, FBI upozorava da treba biti jako oprezan u kontaktu sa Bajramom Aslanijem, jer je jako opasan i naoružan, navode slovenački mediji.

Međunarodnu poternicu koju je u subotu, dan nakon što je misija Euleks odbila da isporuči Aslanija, raspisao FBI, potpisao je direktor ove američke službe Robert Miler.

Kosovska protivteroristička policija je 29-godišnjeg Aslanija uhapsila u junu, ali su ga dan kasnije pustili na slobodu, s tim da se dva puta nedeljno javlja u policijsku stanicu, sve dok se ne bude donela odluka o njegovom izručenju. Nakon toga su tri sudije Euleksa odbile da ispune zahtev koji je Vašington uputio Kosovu, da izruči Aslanija, navevši da u američkom zahtevu nema dovoljno dokaza o osnovanoj sumnji da je Aslani zaista odgovoran za činjenja koja mu se stavljaju na teret.

Istovremeno, američki tužioci tvrde da je Aslani sakupio i novac kojim bi na Kosovu trebalo da napravi terorističku bazu, zbog čega mu u SAD preti kazna od 40 godina zatvora. Pored toga se sumnja i da se Aslani dogovarao da sa engleskog na albanski jezik prevede video snimke sa terorističkom tematikom, na kojima se vidi i samoubica opremljen eksplozivom kako napada konvoj američkih vozila.

петак, 16. јул 2010.

Incident na sednici SO Kraljevo

Kraljevo -- Koalicija SRS, DSS, Nova Srbija i Pokret za Kraljevo, koja je posle odluke Vlade ostala bez vlasti, danas je pokušala da onemogući rad skupštine u Kraljevu.

Obezbeđenje Skupštine opštine iznosi odbornike koji nisu imali  poziv i legitimaciju (Tanjug)
Obezbeđenje Skupštine opštine iznosi odbornike koji nisu imali poziv i legitimaciju (Tanjug)
Zbog toga je pojedine odbornike tog bloka obezbeđenje izbacilo iz skupštinske sale.

Sednica Skupštine protiče u napetoj atmosferi. Pojačano obezbeđenje na ulaznim vratima propuštalo je samo one odbornike koji su imali poziv i legitimaciju, a policajci se i dalje nalaze u zgradi lokalne skupštine.

Gužva i galama potkrepljena pištaljkama je zatim nastavljena u skupštinskoj sali jer koalicija SRS, DSS, Nova Srbija i Pokret za Kraljevo nisu dozvolili dalji rad sednice, smatrajući da su pokradeni kupovinom odbornika.

Rade Erac, šef GO Nove Srbije je rekao da “vlast treba da se bavi korumpcionaškim aferama koje su dovele do kupovine odbornika, a ne da na ovaj način izbacuje leitimne odbornike”.

U gužvi je proletelo i neko kokošije jaje što je uz uzurpiranje govornice bio alarm za angažavanjem obezbeđenja koje izvodi odbornika Pokreta za Kraljevo Ivana Damljanovića. Nakon toga uz pištaljke i ponovno uzurpiranje govornice, predsednik skupštine je shodno poslovniku o radu još dva puta aktivirao mere za udaljenje odbornika koje narušavaju rad i dostojanstvo gradske Skupštine.

Milomir Šljivić, predsednik Skupštine, naglašava da "ova Skupština poštuje Ustav i zakone i da shodno tome ne želimo da od parlamenta pravimo pozornicu već ozbiljnu instutuciju koja će raditi u interesu građana".

Sednicu su tokom daljeg nastavka napuštali koalicioni partneri iz opozicije, prozivajući koaliciju ZES-a zbog prisustva policije i pojačanog obezbeđenja.

Gradonačelnik Kraljeva, Ljubiša Simović je nemile scene prokomentarisao kao očekivane.

"Na žalost, morali smo da angažujemo obezbeđenje da reaguje, jer jedino na taj način je bilo moguće nastaviti dalji rad. Zbog nelegitimnih odluka koje su donošene u prethodnom periodu, sada mora intenzivnije da se radi, svako ko onemogućava taj rad, ne radi u interesu grada a samim tim ni građana", kazao je Simović.

Sednica je danas predvidela 80 tačaka dnevnog reda koje se uglavnom odnose na imenovanje menadžmenta u javnim preduzećima i ustanovama.

Interventna jedinica je i dalje u zgradi Skupštine grada. Politička konfuzija i dvovlašće u Kraljevu traje već tri meseca, a problem je nastao zbog pet spornih mandata odbornika narodnjaka i radikala, što dosadašnja narodnjačko-radikalska vlast i "PULS Srbije dr Ljubiša Jovašević", smatra tu preporuku nelegitimnom i nelegalnom.

Osnovni sud se izjasnio kao nenadležan da reši situaciju u Kraljevu i uputio suprotstavljene strane na Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje se oglasilo, pre dve nedelje, sa preporukom Skupštini Kraljeva da se poštuju odluke Ustavnog suda, po kojima koalicija "Za evropsku Srbiju-SPS-PUPS" u tom gradu ima skupštinsku većinu i pravo na vlast.

Rad skupštine se nastavio sa 44 odbornika koji čine sadašnju aktuelnu vlast u gradu.


понедељак, 12. јул 2010.

Danas je Petrovdan

Srpska pravoslavna crkva i pravoslavni vernici danas obeležavaju Petrovdan, praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, koji se u hrišćanstvu smatraju prvim propovednicima i učiteljima novozavetne vere.

Svetu liturgiju u topčiderskom hramu Svetih Petra i Pavla služiće, sa blagoslovom patrijarha Irineja, vikarni episkop hvostanski Atanasije.


Prema predanju, sveti apostoli Petar i Pavle zaslužni su za krštenje prvih vernika i njihovo prevođenje u hrišćanstvo.


Sveti apostol Petar se pominje kao jedan od najodanijih Hristovih sledbenika a reči "Ti si Hristos, Sin Boga živoga", zapisane u Jevanđeljima, izraz su njegove tvrde vere u hrišćansko spasenje pa se do danas ponavljaju u hrišćanskim molitvama.


Predanje kaže da je sveti apostol Petar, nepismeni i prostodušni ribar Simon iz Vitaide, prvi od učenika koji je izrazio nepokolebljivu veru u Hrista i njegovu misiju.

  • Kod Srba postoji običaj da se uoči praznika, na mestima gde se narod okuplja, pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Paljenje vatre i lila simbolizuje vreme kada su carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih.

Sveti apostol Petar je kao episkop propovedao u Palestini, Siriji, Maloj Aziji i Antiohiji, gde su stvorena prva uporišta nove vere, a smatra se piscem dve poslanice u crkvi poznate kao - Saborne Petrove poslanice koje su pridružene Novom zavetu.


U crkvi svetog Petra i Pavla u Rimu čuvaju se verige svetog Petra kao znamenje snage svetitelja u koje ga je okovao car Irod, progonitelj hrišćana, a koje su, prema predanju, same spale sa ruku i nogu svetitelja na pojavu anđela Božjeg.

Sveti apostol Pavle rodom je iz Tarsa i bio je najpre farisej Savle i veliki progonitelj hrišćana.


Predanje kaže da je oko deset godina bio mlađi od Hrista sa kojim se nikada nije sreo, ali je u njega poverovao i postao jedan od navećih propovednika i teologa prve hrišćanske crkve.Oba svetitelja pogubio je u Rimu car Neron, veliki progonitelj hrišćana.

Petrovdanskim slavljem završava se petrovski post i počinje pričest vernika koji su poštovali pravila predviđena kanonom crkve.


Ovaj praznik u Srbiji se obeležava kao slava mnogobrojnih pravoslavnih porodica.

недеља, 11. јул 2010.

Povećano interesovanje Srba za kosovska dokumenta

Veliki broj Srba iz okoline Orahovca zainteresovan je za sticanje kosovskih dokumenata, jer bez njih ne mogu da ostvare pravo na penzije i socijalnu pomoć.

Sve traženiji i među kosovskim Srbima: Kosovski pasoš

Povećava se broj srpskih građana koji podnose zahteve za izdavanje kosovskih dokumenata u kancelariji za civilnu registraciju u Orahvocu, prenosi KiM radio pisanje Koha ditore.

"Dokumenta olakšavaju život u enklavama"

Građani srpske nacionalnosti iz Orahovca i Velike Hoče smatraju da kosovska dokumenta zapravo olakšavaju život ovdašnjim Srbima i koliko-toliko utiču na poboljšanje socijalno-ekonomskog statusa.

List navodi da je iz Ministarstva unutrašnjih poslova Kosova saopšteno da je Srbima u regionu Orahovca do sada ukupno izdato 325 ličnih dokumenata, 312 ličnih karata i 13 pasoša.

Koha ditore prenosi izjavu šefa lokalne kancelarije, Slaviše Kolašinca, koji smatra da je posedovanje kosovskih dokumenata obaveza svakog građanina koji želi da živi na Kosovu.

Prema najnovijim podacima, u prvih pet meseci ove godine u centru za civilnu registraciju u Orahovcu Srbima je izdata 271 lična karta i sedam pasoša Kosova.

Vođa klana „Amerika“ uhapšen u Rimu

Beograd - Mileta Miljanić Majk (50), koga je srpska policija označila kao vođu kriminalne grupe „Amerika“ koja se dovodi u vezu sa švercom kokaina i više od dvadeset ubistva, kako ekskluzivno saznaje „Blic“, nedavno je uhapšen u Rimu. Miljanić je u Italiji uhapšen zbog sumnje da se bavio krijumčarenjem droge iz Južne Amerike na evropsko tržište, a kako „Blic“ saznaje, u zatvoru u Grčkoj se nalazi i njegov prvi saradnik Zoran Jakšić.
Hapšenje Krsta Stanišića, člana grupe „Amerika“, 2004. u Beogradu

Miljanićevo hapšenje izvršeno je u akciji specijalnih jedinica italijanske policije, a na teret mu se stavlja šverc veće količine kokaina, koja je zaplenjena u nekoliko akcija poslednjih meseci.


Kriminalna aktivnost Miljanića otkrivena je u istrazi koju je srpska policija vodila na razotkrivanju slovenačkog kraka narko-grupe Darka Šarića. Ova istraga, koju su vodili BIA i srpsko Tužilaštvo za organizovani kriminal, krajem maja rezultirala je hapšenjem Dragana Tošića, koji je za Šarića vodio posao u Sloveniji, i petnaest osumnjičenih saradnika, koji su sa brodova iz italijanskih luka preuzimali kokain i dalje ga prebacivali na evropsko tržište.

Miljanić je u februaru prošle godine pušten iz zatvora u Grčkoj, u kom je služio kaznu takođe zbog šverca kokaina, a zatim, po izlasku na slobodu, nastavio sa ranijim poslom.


- Švercom kokaina Miljanić se bavio zajedno sa Šarićem. Obojica u Južnoj Americi imaju iste kontakte za nabavljanje droge, a i dovoljno gotovog novca da finansiraju kupovinu veće količine narkotika. Radi „sigurnijeg“ transporta, kokain su švercovali zajedno, za njih je to radila jedna ekipa. Isti ljudi koji su za Šarića na terenu organizovali iznajmljivanje jahti, podmićivanje moreplovaca za šverc preko obala Severne Afrike, do luka u Španiji, Italiji i Grčkoj, to isto su radili i za Miljanića - kaže za „Blic“ izvor iz srpske policije.


Lekarima na poklon tri stotine laptopova

Jedna nemačka farmaceutska kompanija poklonila je pred Novu godinu nekoliko stotina noutbuk računara doktorima iz cele Srbije. Ovim je nepristojno darivanje medicinskih radnika prešlo svaku meru, bar što se tiče masovnosti i vrednosti poklona.

Svetlana Vukajlović

Poslednji skandal s kupovinom nepotrebnih količina citostatika na Onkološkom institutu u Beogradu nagnao je i Vladu, tačnije Ministarstvo zdravlja, da ubrza donošenje neke vrste kodeksa ponašanja lekara i farmaceuta, a u vezi s nabavkama, putovanjima, poklonima...


Ministarstvo, naime, namerava da već do kraja meseca donese podzakonski akt na Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima, kojim će se strogo definisati odnos između lekara i farmaceutskih kompanija. Tako, recimo, stručni skupovi neće više moći da imaju “satelitske” simpozijume koje organizuju farmaceutske kompanije.

Tatjana Radosavljević

Takođe, farmaceutske kompanije neće moći da utiču na liste predavača i teme na skupovima, što je u skladu i s najstrožim evropskim iskustvima, poručuju iz Ministarstva zdravlja.


Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje (RZZO), kaže da nije čula za slučaj s laptopovima, ali da takvi pokloni nisu primereni.


– Ipak, nisam iznenađena. Farmaceutske kompanije organizuju seminare i kongrese u Srbiji i inostranstvu koji po lekaru koštaju nekoliko hiljada evra. Sve to na kraju mora neko da plati. Naš Zavod se trudi i uspeva da cene lekova koje nabavlja maksimalno snizi – kaže direktorka.


Na pitanje da li kod nas postoji propis o tome koji je to iznos iznad kojeg lekari ne smeju da prime poklon, Vukajlovićeva odgovara odrečno. “Zavod je inicirao sastanke s farmaceutskim kompanijama kako bi se ustanovila neka pravila u ovoj oblasti”, objašnjava Vukajlović.


Prema rečima direktorke Lekarske komore Tatjane Radosavljević ono što farmaceutske kuće mogu da poklanjaju lekarima jasno je propisano u Evropi i svetu, u dva važeća kodeksa koji su veoma slični.


– U prelaznim odredbama tih dokumenata piše da ukoliko zemlja nema svoje kodekse, treba te postojeće da primeni direktno. Naša zemlja ima zasad samo kodeks o odnosu lekara i pacijenata. Lekarska komora se zalaže za uvođenje reda u ovu oblast i prvi korak je uređenje sličnim kodeksom koji će važiti i za farmaceutske kuće – kaže Tatjana Radosavljević.


Jedan od dva važeća kodeksa je onaj Evropske federacije farmaceutskih industrija i asocijacija (EPFIA). U tom dokumentu navodi se i da „nije dozvoljeno zdravstvene radnike podsticati na propisivanje, izdavanje, nabavku, preporučivanje upotrebe ili kupovinu leka i medicinskog sredstva, nuđenjem, davanjem i obećavanjem poklona, imovinske i druge koristi“.


Ovu vrednost određuju nacionalne asocijacije, ali se moraju ispoštovati dve stvari: pokloni moraju imati simboličnu vrednost i moraju biti povezani s praksom lekara i farmaceuta.


„Od zemlje do zemlje simbolična vrednost varira od 1,5 do 30 evra. Neke zemlje zabranjuju davanje poklona koji se mogu koristiti i u lične svrhe, kao što je na primer mobilni telefon“, navodi se u objašnjenjima o poklonima na sajtu EPFIA.
U Srbiji je jedino Fond proizvođača inovativnih lekova (INOVIA), koji okuplja 12 stranih kompanija, usvojio Kodeks u promovisanju lekova koji se izdaju na recept i komunikacije sa zdravstvenim radnicima. Simboličnu vrednost poklona INOVIA je odredila kao neto iznos koji ne prelazi 30 evra.

субота, 10. јул 2010.

Uživanje u narko-turizmu

Grupa turista iz trošnog džipa radoznalo posmatra kuće koje pripadaju narko-bosovima pored kojih prolaze. „Ovde vidite, ispred znaka ‘koka-kole’, rupe od metaka kada je šef Vermeljo pucao na Paula, komandanta bande Amigos dos amigos“, objašnjava putnicima vozač Kris i oponaša pucnjavu do koje je došlo 2006. godine između dilera u faveli Rozinja, najozloglašenijeg naselja u Rio de Žaneiru.

Intervencija policije u faveli Ročinja u Rio de Žaneiru

Posle tog legendarnog sukoba prodavaca belog praha, zakonom su zabranjene posete narko-turista favelama. U Meksiku, na primer, u regiji Sinaloa za 15 dolara nude se narko-ture u koje, pre svega, spada obilazak kuće Hoakina Guzmana Loera, zvanog Čapo, najtraženijeg trgovca narkoticima u Meksiku. Međutim, kada taksisti, koga zovu „taksinarko“, mahnete novčanicom od 100 evra ispred nosa, on će vas povesti u obilazak bez obzira na zabranu.


Narko-turizam danas upražnjavaju najviše mladi Evropljani. „Od Maroka do Indije, od Amsterdama do Brazila, putuju u malim grupama, pa čak i pojedinačno. Njima je samo važno preći granicu svesti uz pomoć kokaina ili bilo koje vrste halucinogenih droga. U ponudi narko-turizma nalaze se kako evropske metropole (za dva noćenja u Amsterdamu, na primer, i avion treba odvojiti samo 120 evra), tako i zemlje Latinske Amerike ili Indije. Loukost letovima stižu u Centralnu ili Južnu Ameriku, kao i u Indiju, gde se u zakup izdaje najbedniji smeštaj u kome se narko-turisti drogiraju i ostaju zatvoreni nedeljama.


To dobro znaju roditelji Kler Bize, Belgijanke, koja je dolazila u Limu najmanje tri puta godišnje. Poslednji put je viđena kako se tetura do hostela u kome je odsela.


Brazil je zbog narko-turizma postao pravi luna park. U Sao Paolu dnevni list „Folja“ otkriva kako agencija „Prajvet turs“ organizuje izlete po ceni od 35 evra, u koje su uključeni posete i razgovori sa bosovima trgovine narkoticima. Tako se među turistima našao i brazilski novinar i iskoristio priliku da fotografiše nekoliko vojnika trgovine drogom (takozvanih soldado do trafico), narkomana, pripadnika grupe kojom vlada bos Frank Oliveira.


U favele će vas odvesti i moto-tosikosi, motociklisti koji u vožnji međusobno komuniciraju tajnim znacima kojima obaveštavaju jedni druge gde se nalazi policija i gde je put slobodan.


Među obavezna odredišta modernih turista spada i Bolivija. U okviru zatvora „San Pedro“, najvećeg u La Pazu, postoji zatvoreno selo u kome zatvorenici žive sa porodicama. Dnevni bolivijski list „La Rason“ otkriva da se ulaz u ovo selo plaća 35 dolara, od čega 70 odsto uzima policija, a ostatak dobijaju zatvorenici, a za tu cenu dobijate ilegalni obilazak zatvora, gde, pored rukotvorine nekog zatvorenika urađenih od drveta, možete kupiti i paketić kokaina ili marihuane.


Za nove ljubitelje narko-turizma iz Rusije obećana zemlja je Goa, gde postoji najkreativnije tržište „narko-galanterije“, u šta spadaju kutijice za tablete ekstazija ili ogledalca za ušmrkavanje.

I mi brdo za turu imamo
U žižu srpske javnosti novosadsko naselje Tatarsko brdo dospelo je posle privremene zaplene imovine Darka Šarića, osumnjičenog za organizovanu trgovinu narkoticima iz Latinske Amerike. Šarić je ovde posedovao 15 katastarskih parcela površine jednog hektara i 80 ari sa objektima, od kojih je najatraktivnija vila od 400 kvadrata sa bazenom i garažom u Ulici Ivana Franka 11, kao i kuća od 927 kvadrata u istoj ulici, nekoliko brojeva dalje. Raskoš ovih vila, plivački bazen, igralište za basket sa specijalnom podlogom, letnju gril baštu, teretanu... od radoznalih očiju skrivali su zidovi ograde visoke četiri metra.

Policija ispraznila zgradu Skupštine grada

Centrale DS i DSS, koje stoje iza Milomira Šljivića iz ZES i Ljubiše Jovaševića iz Pokreta za Kraljevo, koji su se prekjuče potukli oko mesta gradonačelnika u tom gradu, tvrde da nisu ništa mogli da učine da spreče incident. Predstavnici obe stranke juče su izjavili za „Blic” da je to posao za policiju i pravosuđe.

Sukobi u skupštini Kraljeva

Tridesetak policajaca okružilo je kasno sinoć skupštinu grada Kraljeva i prvo spreèilo predstavnike koalicije koju èine SRS, DSS-NS, Pokret za Kraljevo da uđu u zgradu a potom odbornike i simpatizere ovih stranaka koji su se zatekli u kancelarijama oko 20 sati bez incidenata izveli iz zgrade.

Nalog Kraljevačkoj policiji, kako su predstavnici ove koalicije rekli novinarima, prenoseći ono što im je saopšteno u Policijskoj upravi u Kraljevu, dala je direktno Vlada Srbije.


- Ovo je kraj demokratije. Čemu više lokalni izbori kada sudovi i to najviši sudovi države legalizuju klasične slučajeve korupcije jer šta je drugo nego korupcija kada jedna partija kupi odbornika druge, rekao je nakon što je u pratnji policije napustio zgradu skupštine Tomislav Ilić koga je koalicija SRS,DSS-NS, Pokret za Kraljevo izabrala za predsednika Skupštine.


Pred zgradom lokalnog parlamenta bili su sinoć skoro svi odbornici ove koalicije ali i popriličan broj njihovih simpatizera i građana koje je privukla gužva pred skupštinom


-Internacionalizovaćemo ovaj problem a podneæemo i kriviène prijave protiv ministra Dačća. Iza ovoga stoji i krupan kapital i krupan kriminal.Tu je pre svega umešan ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravui koji dozvoljava sebi luksuz da preuzima na sebe ingerencije sudova i presuđuje. Ponavlja se 1996, ponavlja se 2000. godina . Vreme je da ova vlada padne, kaže Ljubiša Jovašević gradonačelnik po narodnjačko-radikalskoj koaliciji.


Pred zgradom skupštine sinoć su bili prisutni i neki odbornici suprotstavljene koalicije koju čine ZES,SPS-PUPS i ,,odbegli,, narodnjaci i radikali. Oni su sa pristojne daljine ne mešajući se posmatrali dešavanja pred ulazom u zgradu gradskog parlamenta.


Višednevni spor dve koalicije koje tvrde da su na vlasti u Kraljevu kulminirao je prekjuče fizičkim obračunom u Skupštini grada između Jovaševića, koga za gradonačelnika priznaje koalicija SRS-DSS-NS, i Šljivića koga koalicija ZES-SPS-PUPS, uz podršku odbornika koji su napustili radikale i narodnjake, smatra svojim predsednikom skupštine.

Radikali i narodnjaci žalili su se prekjučèe ambasadoru OEBS u Kraljevu i tražili da ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković dođe u Kraljevo i pred svima saopšti ko je u pravu. Ministar Marković je juče sa juga Srbije poručio da je Ljubiša Simović gradonačelnik Kraljeva i da se odluke sudova moraju poštovati.

Kina: NLO prekinuo vazdušni saobraćaj Video

Poreklo neidentifikovanog letećeg objekta, zbog kojeg je pre tri dana na kratko prekinut vazdušni saobraćaj na aerodrumu u gradu Hangdžou, i dalje je nepoznato, piše danas kineski list Čajna dejli.

Službenici aerodroma Sjaošan u Hangdžou u sredu su ugledali svetleći objekat na nebu iznad tog grada, čije prisustvo međutim nisu registrovali radari.

  • Ovo je prvi slučaj da je neki aerodrom u Kini zatvoren zbog NLO-a.

Aerodrom je zatvoren iz bezbednosnih razloga na sat vremena, desetak letova preusmereno je na okolne aerodrome, a šest poletanja odloženo je na nekoliko sati.

"Do sada nije ništa utvrđeno", rekao je jedan zvaničnik vazdušne kontrole Džeđijanga za agenciju Sinhua.

  • Ako želite da pogledate fotografiju NLO-a, kliknite ovde.

Neki mediji navode da bi NLO mogao da bude privatna letelica, jer je u toj provinciji u porastu broj letelica u privatnom vlasništvu.


Pojedini izvori međutim navode da bi neidentifikovani objekat mogao da ima veze s vojskom.

To je prvi put da je jedan aerodrom u Kini hitno zatvoren zbog pojave NLO, precizirao je jedan neimenovani zvaničnik službe za kontrolu vazdušnog saobraćaja.

"Prvo treba da utvrdimo kako je vlasnik dobio dozvolu za upravljanje objektom. Čak je i balonima na gas potrebna dozvola vlasti pre nego što polete", rekao je taj zvaničnik.

Prekidom vazdušnog saobraćaja u sredu bilo je pogođeno više od 2.000 putnika.

Besplatna vantelesna oplodnja i za žene do 40 godina

Vantelesna oplodnja o trošku zdravstvenog osiguranja ubuduće će biti omogućena i ženama do napunjenih 40 godina, saznaje „Blic“. Pre promene ovog kriterijuma, starosna granica žena za uključivanje u postupak VTO bila je do 38 godina. Kroz ovaj program prošlo je oko 3.000 parova.

Procedura do postupka oplodnja traje do šest meseci

Republički zavod za zdravstveno osiguranje je ovu odluku doneo na predlog Republičke stručne komisije za vantelesnu oplodnju i asistiranu reprodukciju, koja utvrđuje kriterijume za uključivanje u program vantelesne oplodnje o trošku zdravstvenog osiguranja. Ostali kriterijumi za obavljanje vantelesne oplodnje nisu promenjeni, kao ni sam postupak, kažu u RZZO.


Parovi koji su bezuspešno prošli proces vantelesne oplodnje o trošku obaveznog zdravstvenog osiguranja, imaju pravo i na drugi besplatni pokušaj ukoliko ispunjavaju kriterijume koje je propisala stručna komisija Ministarstva zdravlja za vantelesnu oplodnju. Zainteresovani parovi mogu da se obrate Institutu za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, GAK „Narodni front“, privatnim specijalnim bolnicama „Beograd“, „Ivanović“, „Jevremova“, „Intermedikus bis“, „Medikal centar“, ginekološko-akušerskim klinikama u Novom Sadu i Nišu i novosadskoj Specijalnoj ginekološkoj bolnici „Genesis“.


Do sada je u svim zdravstvenim ustanovama uključenim u ovaj program sprovedeno oko 3.100 postupaka vantelesne oplodnje o trošku države. Stopa uspešnosti postupka u Institutu za ginekologiju i akušerstvo KCS-a u protekloj godini bila je 43,15 odsto i zahvaljujući vantelesnoj oplodnji rođeno je 756 dece.
Za drugi krug je procedura prijavljivanja ista kao i za prvi. Parovi u domovima zdravlja mogu da dobiju sve informacije o izmenjenom spisku analiza koje treba da urade. Zatim se ide u Zavod za zdravstveno osiguranje da bi se zakazao razgovor sa komisijom i bira se ustanova u kojoj će se obaviti vantelesna oplodnja. Ko je „prošao“ komisiju, a izabrao ustanovu, odlazi u nju kako bi se nastavila procedura. To traje najviše šest meseci. U Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje ističu da je pre primene uputstva za vantelesnu oplodnju RZZO 8.500 osiguranika bilo na listi čekanja, kao i da su u proseku dve godine čekali da dođu na red. Sada svaki osiguranik, ukoliko ispunjava uslove, može bez liste čekanja da uđe u postupak, a zdravstvene ustanove su u obavezi da za šest meseci završe proces, naglašavaju u RZZO.

петак, 09. јул 2010.

Razmenjeni špijuni stigli na svoja odredišta

Ruski i američki špijuni, koji su danas razmenjeni u Beču u do sada najvećoj razmeni od okončanja hladnog rata, stigli su na svoja odredišta u Rusiju, odnosno Veliku Britaniju

Američko Ministarstvo pravde potvrdilo je da je razmena u Beču uspešno obavljena.

Posle razmene, avion ruskog Ministarstva za hitne poslove "jakovljev jak-42" sa 10 ruskih špijuna koji su deportovani iz SAD sleteo je u Moskvu. Oni su u Americi uhapšeni pod optužbom da predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost zbog otkrivanja državnih tajni.

Sa američke strane pušteni su Ana Čepman, Trejsi Li En Foli, Donalnd Hauard Hetfild, Huan Lazaro, Patriša Mils, Ričard i Sintija Marfi, Viki Peles, Mihail Semenko i Majkl Zotoli.

S ruske strane, predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o pomilovanju četvoro američkih agenata, pošto su oni priznali da su radili sa vladu SAD. Navodi se da se radi o izvesnom pukovniku Zaporožskom, zatim Igoru Sutjaginu, Genadiju Vasilenku i Sergeju Skripalu.

Oni su američkim čarter avionom prebačeni prvo u jednu vojnu bazu u Velikoj Britaniji.

Advokat jednog od razmenjenih ruskih agenata izjavila je da im je vlast u Moskvi ponudila doživotnu mesečnu nadoknadu od 2.000 dolara i pomoć oko zbrinjavanja dece. Američke vlasti složile su se da ih puste uz razmenu.

Zaporožski je bio pukovnik u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, a 2003. godine osuđen je na 18 godina zatvora zbog špijunaže. Moskva navodi da je on odavao tajne o ruskim agentima koji su radili u SAD, kao i o američkim izvorima koji su radili za rusku obaveštajnu službu.

Skripal je takođe bio pukovnik i on se sumnjiči da je odavao vojne tajne Britancima. U Rusiji je za to 2006. bio osuđen na 13 godina, a pretpostavlja se i da je otkrio imena nekih ruskih špijuna u evropskim državama.

Sutjagin je bio osuđen na 15 godina zbog odavanja informacija o nukelarnim podmornicama i drugom naoružanju jednoj britanskoj kompaniji za koju u Moskvi tvrde da je zapravo bila samo pokriće za CIA.

Vasilenko je od razmenjenih američkih špijuna bio osuđen na najmanju kaznu, od tri godine. On je bivši oficir KGB-a koji je radio na ruskoj televiziji NTV. Za njega nije razjašnjeno zašto se sumnja da je špijun, s obzirom da je osuđen samo za nelegalno posedovanje oružja i opiranje hapšenju.

Od razmenjenih ruskih špijuna najviše pažnje privukla je Ana Čepman (28) za koju su tabloidi prethodnih dana pisali da je preko laptopa slala tajne poruke jednom ruskom zvaničniku. Ona je poreklom Ruskinja, a njen otac bio je visoki službenik KGB-a.

Policajci bez kazne i pored video snimka prebijanja

Beograd - Komisija koju je formirala beogradska policija zbog incidenta u kladionici „Monako“ u zemunskom naselju Galenika još nije potvrdila odgovornost dvojice pripadnika patrole PS Zemun iako su bezbednosne kamere lokala zabeležile kako tuku šestoro gostiju koji im nisu pružali otpor.

Policijsku brutalnost zabeležile su bezbednosne kamere

- Po nalogu tužilaštva, policija ispituje sve okolnosti incidenta, i kada se utvrde sve činjenice, biće doneta odluka da li će se protiv policajaca pokrenuti postupak zbog prekoračenja službenih ovlašćenja i prekoračenja primene sredstava prinude - kaže za „Blic“ Slobodan Vukolić, načelnik Uprave policije PU za grad Beograd.


U policiji nezvanično navode i da istraga na utvrđivanju odgovornosti dvojice policajaca „ne može da se vodi na brzinu“ i da će pre odluke o eventualnoj krivici policajaca saslušati sve aktere incidenta. Za razliku od istrage protiv policajaca koja je potkrepljena i video snimkom, prijave protiv pretučenih gostiju policija je podnela samo dan kasnije, a dovoljan dokaz je bila i reč uprave dvojice policajaca sa snimka

Četvorica pretučenih mladića, Miloš V. (30) i Nemanja Stefanović (28), kao i Miodrag Pejčić (36) i Petar Ćatić (41), koji su zbog zadobijenih povreda zadržani u bolnici, biće osumnjičeni za napad na službeno lice. Krivična prijava protiv njih zasnovana je na sumnji da su oni, prema tvrdnji dvojice policajaca, prvi počeli napad, najpre verbalni, a zatim i fizički. Pretučeni mladići, ali i dve devojke koje su sa njima bile u društvu, tvrde da policajce niko nije napao.


- Na snimku se jasno vidi kako su uleteli u lokal i počeli da nas tuku. Njih niko nije ni pipnuo. Vidi se i kako jedan od te dvojice policajaca zove pojačanje i viče: „Napadnuti smo“, a pri tom se sve vreme klati sam, ne sluteći da stoji ispod kamere - kaže za „Blic“ Olivera Ćatić, koja je bila u „Monaku“ i čiji je suprug Petar Ćatić od tada u bolnici.


Ćatić i njegov kum Miodrag Pejčić i dalje su na Grudnom odeljenju Kliničkog centra Srbije.


- Pacijenti se oporavljaju i njihovo stanje je stabilno. Zbog brojnih povreda i dalje su pod stalnim nadzorom lekara - kaže za „Blic“ Drago Jovanović, portparol Kliničkog centra.


Olivera Ćatić navodi da je juče dala izjavu u Odeljenju za zakonitost beogradske policije.


- Saslušane smo ja i Bojana Jovanovska, ali i vlasnik lokala, njegov prijatelj, koji je bio tu, i konobarica. Pitali su nas sve do detalja, šta se i kako desilo. Ponovila sam im da smo mi pretučeni i da policajce niko nije ni pipnuo. Jedan od te dvojice policajaca tvrdi da ga je neko udario flašom po glavi, što nije tačno. Na snimku se jasno vidi da je tu povredu dobio kad je glavom udario kuma Pejčića - priča Olivera.


Povodom dešavanja u „Monaku“ juče je ministar policije Ivica Dačić izjavio da zastupa stav da policija mora svoj posao da radi efikasno i odgovorno.


- Niko ne sme da napada policiju, a policija mora da štiti građane i održava javni red i mir. Onaj ko bude digao ruku na policiju, zna se šta mu sleduje - rekao je Dačić, a na pitanje novinara, precizirao da „sleduju sredstva prinude“.


Ministar Dačić juče je ponovio da su policajci u kladionici „Monako“ bili napadnuti na dužnosti i da su zbog toga podnete krivične prijave protiv gostiju lokala.

- Biće ispitano i da li su policajci prekoračili ovlašćenja. Formirana je komisija koja se bavi tim slučajem, a u postupak je uključeno i tužilaštvo - izjavio je Dačić.
Milan Antonijević, izvršni direktor JUKOM, kaže za „Blic“ da se na osnovu desetominutnog snimka iz kladionice jasno vide prekoračenja ovlašćenja policije.


- Čak i da su policajci bili provocirani i napadnuti, nisu smeli tako da reaguju. Udarali su momka koji leži na zemlji i koji ne pruža nikakav otpor. Posao policije nije da se sveti, već da sprovodi zakonska ovlašćenja. Ono što se desilo u kladionici je kršenje zakona o policiji i spada u zlostavljanje i mučenje - smatra Antonijević.


On se nada da ovaj incident nije pravilo, već izuzetak i kaže da MUP, zbog građana, mora pravovremeno da reaguje i adekvatno kazni svoje pripadnike.
- Zabrinjava činjenica da se nastavlja sa starom praksom svaljivanja krivice sa leđa policije, odnosno podnošenje prijava protiv tih mladića - navodi Antonijević.

Bez kazne i za slučaj u Leskovcu
Poslednji slučaj policijske brutalnosti, koji je takođe potvrđen slikama koje su objavljene u medijima, okončan je bez ijedne sankcije prema pripadnicima MUP Srbije.
Krajem aprila pripadnici Žandarmerije u potrazi za većom količinom droge upali su u noćni klub „Aleksandar“ u Leskovcu i pretukli nekoliko desetina mladića i devojaka, zbog čega je intervenisala i Hitna pomoć. Niko od pretučenih gostiju lokala, međutim, iz straha nije podneo krivične prijave protiv pripadnika Žandarmerije, tako da je ceo slučaj okončan samo „izveštajem u medijima“.


Tužilaštvo čeka unutrašnju kontrolu
Tomo Zorić, portparol Višeg tužilaštva u Beogradu, kratko je juče rekao za „Blic“ da istragu o incidentu u kladionici „Monako“ vodi Unutrašnja kontrola MUP i da će se tužilaštvo oglasiti ukoliko protiv njih bude podneta krivična prijava.


Zbog sukoba u opštini, policija snima centar Kraljeva

Policijska uprava Kraljeva saopštila je da će danas na užem području grada snimati i fotografisati sve "bezbednosno interesantne događaje" u cilju bezbednosne zaštite, slobode i prava građana, a ako bude potrebno isto će činiti i narednih nekoliko dana.

Policija je i pre dva dana dostavila slično saopštenje, a ova mera se dovodi u vezu sa aktuelnim dogadjajima u kraljevačkoj skupštini u kojoj od ponedeljka neprestano, i danju i noću, borave funkcioneri i aktivisti dva suprotstavljena politička bloka.

  • Spor oko vlasti u Kraljevu nastao je zbog sporne zamene pet odbornika radikala i narodnjaka čime je poremećen odnos snaga u gradskom parlamentu

Tokom nedelje bilo je pokušaja angažovanja privatnog obezbeđenja koje je policija udaljila iz skupštinske zgrade, a juče je došlo do fizičkog incidenta izmedju predsednika Skupštine Milomira Šljivića (SPO) i doskorašnjeg gradonačelnika Ljubiše Jovaševića (Pokret za Kraljevo).


Oba koaliciona bloka u kraljevačkoj Skupštini, koalicije Za evropsku Srbiju-SPS/PUPS, s jedne strane, i SRS-DSS-Nova Srbija-Pokret za Kraljevo, s druge starne, tvrde da imaju većinu.


Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković juče je izjavio da je slučaj dvovlašća u Kraljevu sada posao za policiju i tužilaštvo, jer, što se njegovog ministarstva tiče, po presudama Upravnog suda većina pripada koalicijama Za evropsku Srbiju i SPS/PUPS.


Ova skupštinska većina je pre dva dana za gradonačelnika izabrala Ljubišu Simovića (DS), a za njegovog zamenika Vukmana Rakočevića (G17 plus).


Koalicija radikala, narodnjaka i Pokreta za Kraljevo stav ministra Milana Markovića ocenjuje kao proizvoljan i proistekao iz njegove političke pripadnosti suprotnoj strani. Ova koalicija je uputila pismo kancelariji OEBS-a i republičkom ombudsmanu i podnela više tužbi i prijava.