brojač poseta

уторак, 15. јун 2010.

Zahtev ombudsmana smeta radu tajnih službi

Zaštitnik građana Saša Janković zatražiće od Ustavnog suda ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama nakon što je juče Odbor za saobraćaj i veze Skupštine Srbije većinom glasova odbio njegov amandman kojim je tražio da BIA mora da pribavi odobrenje suda da prati ko s kim, koliko i kada komunicira.

Izgovor mu bio „pisar Pera“: Srđan Milivojević

Obrazloženje članova Odbora iz vladajuće koalicije zašto su odbili ovaj amandman svodi se na pretpostavku da bi traženje sudskog naloga „moglo da devalvira rad“ bezbednosnih službi jer bi zaposleni u sudskoj pisarnici mogli da odaju te informacije.

Za ovaj amandman zaštitnika građana glasali su tri člana Odbora iz LDP, NS i SRS. Član Odbora iz DS Srđan Milivojević obrazložio je zašto je vladajuća većina odbila ombudsmanov amandman na primeru „pisara Pere“.


- Kada bi morala da se traži odluka suda, to bi moglo da devalvira rad BIA. Jer o tom slučaju bi prvo morao da se obavesti predsednik Suda, koji bi zatim morao da obavesti tužioca. Na kraju, to bi moralo da se zavede u pisarnici, a pisar Pera bi mogao da se hvali koga prisluškuje - objasnio je Milivojević.


On je rekao da nema govora o zadiranju u privatnost komunikacija s obzirom na to da zakon zabranjuje da se kontroliše ono što se nalazi unutar poruke. Sve ostalo što je bezbednosnim službama omogućeno ovim zakonom, a odnosi se na praćenje ko sa kim, koliko i kada komunicira, prema njegovom mišljenju, nije sporno. On je to uporedio sa raznošenjem pošte kada „poštar koji raznosi penziju može da vidi ko od koga dobija poštiljke“. Milivojević je još naveo da je upravo praćenja telefonskog listinga pomoglo policiji u Velikoj Britaniji da uhvati teroristu koji je nameravao da podmetne bombu.


Odbor za saobraćaj i veze prihvatio je njegov drugi amandman koji se tiče nadležnosti poverenika za informacije od javnog značaja i podataka o ličnosti koji omogućava tom nezavisnom organu da nadzire primenu zakona.


Predsednik odbora Velimir Ilić rekao je da Ustav tako nešto ne dozvoljava i naveo primer kada je policija odbila da putem listinga traži nalogodavca njegovog napadača koji ga je napao na ulici. Osvrćući se na zahtev Advokatske komore Srbije koja je od Vlade Srbije tražila da povuče Zakon o elektronskim komunikacijama iz procedure, Janković je rekao da je to „sasvim legitimno“.


- Advokati najbolje znaju kakve se procesne mogućnosti pružaju da se ospori neki sudski postupak ako se kasnije ispostavi da su dokazi pribavljeni bez odluke suda - rekao je za „Blic“ Janković.

петак, 11. јун 2010.

Ubistvo zbog poruke na "Fejsbuku"

Beograd -- Bojan J. (17) iz Jabuke kod Pančeva osumnjičen je da je ubio nožem vršnjaka Dejana S, nakon prepirke oko krađe patika i prozivki na "Fejsbuku".

Tragediji je prethodila krađa patika još 1. maja, za šta su Dejanovi drugovi optužili prijatelje osumnjičenog Bojana.

Sporne patike su bile vraćene, a Dejan je navodno napisao poruku na "Fejsbuku": "Je l’ još krade patike, nisu ga naučila pameti tri šamara?“.

Dejan S. je ubijen 10 minuta posle ponoći u blizini seoskog groblja, u prisustvu dva svoja druga i dvojice drugova osumnjičenog. Bojan J. se tereti da ga je prvo nožem ubo u ruku, zatim dva puta u grudi, a kada je Dejan pao, posekao ga je nožem po licu.

"Bojan je pobegao motorom sa jednim drugom, ali njegov drugi drug je ostao sa smrtno ranjenim Dejanom i njegovim prijateljim“, kaže izvor upoznat sa istragom.

Prema tvrdnjama Dejanovog najboljeg druga Aleksandra L. (17), neko je njemu i njegovom drugu iz Kačara ukrao patike dok su bili u poseti kod Dejana.

"Kad smo krenuli kući, nije bilo mojih patika, kao ni patika moga druga. U pitanju su 'nike air max' patike, moje su bile sa zlatnim znakom i znam da je falilo slovo 'a', a moj drug je imao iste samo sa plavim znakom. Nedavno smo sreli Bojana J, u centru sela, koji je bio sa drugom koji je nosio moje patike. Došlo je do manje svađe, ali su nam vratili patike", priča Aleksandar L, koji je bio prisutan i kada je Dejan ubijen.

Prema njegovim rečima, oni su se kobne večeri slučajno sreli sa Bojanom J.

"Kad smo se vraćali kući sa još jednim drugom Bobanom, krenuli smo prečicom preko Grobljanske ulice, posle ponoći, iznenada smo sreli Bojana J. On je bio u društvu dva druga. Obratio se Dejanu: 'Šta me optužuješ za krađu patika na ‘Fejsbuku’ i što se hvališ da si me išamarao?'. Počela je rasprava. U jednom trenutku Bojan je potegao nož i zadao više udaraca Dejanu. Kada je Bojan otišao, Dejan je ustao, napravio dva koraka i pao" , ispri;ao je Aleksandar L.

Ubrzo posle tragedije Bojan J. je uhapšen, i kako saznajemo, u policiji je tvrdio da je on oteo nož od ubijenog Dejana i da je onda došlo do rvanja.

Međutim, posle preliminarnog veštačenja ove njegove tvrdnje su odbačena zbog položaja rana koje je zadobio nastradali Dejan, jer je veštak zaključio da je nemoguće da ih je zadobio u rvanju i da je Dejan držao nož. Nakon toga policija je privela Bojana J. pred istražnog sudiju za maloletnike Višeg suda u Pančevu, ali je on tamo odbio da daje izjavu i branio se ćutanjem.

Kako saznajemo, Bojan J, koji je napustio školovanje posle četvrtog razreda osnovne škole, potiče iz veoma siromašne porodice i nema pristup internetu kod kuće, ali je često odlazio u igraonicu.

On je odranije bio poznat policiji, kao maloletni delinkvent, ali nije osuđivan. Ubijeni Dejan S. je završavao Mašinsku školu u Pančevu..

уторак, 08. јун 2010.

Sretko Kalinić upucan u Zagrebu

Jedan od optuženih za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića Sretko Kalinić ranjen je danas oko 12.45 sati iz vatrenog oružja u zagrebačkom naselju Rakitje. Kalinić je operisan i nije životno ugrožen.

Sretko Kalinić

"Kalinić je hospitalizovan, operisan i van životne opasnosti", naveo je direktor policije Milorad Veljović.

  • Hrvatska televizija nevanično saznaje da je u blizini mesta ranjavanja Kalinića pronađen mercedes srpskog državljanina Cvetka Simića, čije je telo pre nekoliko meseci pronađeno kod zagrebačkog jezera Jarun

On je dodao da je Kalinić pominjao da je u njega pucao Miloš Simović, koji je takođe optužen za ubistvo Đinđića, ali da to nije bio iskaz dat policiji. Veljović je istakao da je za Kalinićem raspisana poternica i da je saradnja srpskih i hrvatskih istražnih organa veoma dobra pa će biti nastavljena i ovom slučaju.

Kako "Blic" saznaje, ranjenom Kaliniću pomogao je jedan od prolaznika koji je pozvao Hitnu pomoć, koja ga je potom prevezla u bolnicu "Sestre milosrdnice".

Po dolasku policije Kalinić je izjavio da je u njega pucao Simović. Zagrebačka policija traga za Simovićem i pretpostavlja da je sukob izbio zbog novca, saznaje "Blic".

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je za Tanjug da je hrvatska policija uhapsila ranjenog Kalinića. On je rekao da je Kalinić, prilikom hapšenja, kod sebe imao hrvatski pasoš, s lažnim identitetom.

"Srpska i hrvatska policija već duže vremena koordinirano rade na razmeni operativnih podataka u vezi s lociranjem i hapšenjem preostalih članova zemunskog klana", rekao je Dačić.

Miloš Simović

Miloš Simović i Sretko Kalinić osuđeni su, iako u bekstvu od 2003. godine, pred Specijalnim sudom na 30 godina zatvora za ubistvo premijera Zorana Đinđića.

Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović pravosnažno su osuđeni na po 40 godina zatvora zbog ubistva Đinđića. Vrhovni sud je utvrdio da je Ulemek bio organizator ubistva, a da je Jovanović 12. marta 2003. ispalio hice koji su usmrtili Đinđića i ranili njegovog telohranitelja Milana Veruovića.

Vrhovni sud je ranije, 29. decembra 2008. godine, u drugostepenom postupku potvrdio presude svim optuženim u prvostepenom postupku pred Specijalnim sudom, izuzev Sretku Kaliniću, kome je presuda preinačena sa 35 godina zatvora na 30 godina, Željku Tojagi Žmigiju sa 30 godina na 15 godina i Dušanu Krsmanoviću sa 30 godina na 20 godina zatvora.

Aleksandar Simović, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević osuđeni su na po 35 godina zatvora, a na po 30 godina osuđeni su Miloš Simović, Milan Jurišić Jure i Branislav Bezarević, dok je Saša Pejaković osuđen na osam godina zatvora.

недеља, 06. јун 2010.

Dobila otkaz u banci jer je previše seksi

Američka bankarska službenica Debra Lorencana, poreklom iz Portorika, odlučila je da tuži banku u kojoj je dobila otkaz zato što je „previše seksi". Službenica Menhetn sitibanke bila je navodno previše atraktivna, pa njene kolege nisu mogle da se koncentrišu na posao, tako da ju je uprava banke otpustila.

1
Seksi je šta god da obuče...Debra Lorencana dobila otkaz jer su kolege po ceo dan gledale u nju

Sve je počelo sa prigovorima da se ona previše izazovno oblači, pa su joj zabranili suknje koje se sužavaju u kolenima i uske majice. Ta odluka se kasnije proširila i na kostime sa malo kraćom suknjom i na cipele sa visokim potpeticama.

Ona je, međutim, i bez svega toga izgledala izazovno, pa su je sa šaltera prebacili u arhivu. Budući da ni to nije bilo prikladno, Debra je na kraju dobila otkaz.

2
Ona se nije pomirila sa odlukom banke, pa je slučaj završio na sudu. Lorencanova je rekla sudiji da njeno oblačenje nije bio razlog što su je otpustili iz banke, već da su joj od prvog dana na razne načine smeštali, jer nije htela da bude intimnija sa svojim kolegama.
3
Žena je navela da je u Portoriku normalno da se žene doteruju i da lakiraju nokte, čak i kada idu u prodavnicu. Ona je dodala da nije primetila da je njena odeća smetala bilo kome od njenih klijenata. Debrin advokat u nastavku suđenja namerava da pokaže poroti njene fotografije u raznoj odeći koju je nosila na posao.

среда, 02. јун 2010.

Počinje bezazleno, a posledice su fatalne

Patološko kockanje je jedan od najvećih problema sa kojim se suočava moderno društvo i njegove posledice mogu biti katastrofalne. Zbog toga su nedavno Grad Beograd i „Grand kazino“ pokrenuli besplatan SOS telefon na koji će zavisnici o igrama na sreću, ali i članovi njihovih porodica, moći besplatno da dobiju stručni savet od lekara.

Patološko kockari nisu potrebne ni kazinima jer stvaraju lošu atmosferu i često smetaju ostalim gostima

Po mišljenju stručnjaka pokretanje ove linije je jako važno. Patološki kockari često imaju nesuglasice sa ljudima u svojoj okolini, a to se ispoljava na razne načine i može da dovede do fatalnih posledica.


- Kockanje počinje bezazleno. Ko ima samokontrolu može da odredi sebi vreme ili sumu koju će potrošiti na kockanje, ali ako to postane patološko onda dolazi do velikih problema. Ljudi tada ne mogu bez kocke, upadaju u dugove i kvare odnose sa porodicom i prijateljima. Pošto kocka vodi zadužavanju, oko njih se okupe zelenaši koji im sa velikim kamatama daju novac na zajam. Oni posle ne vide nikakav izlaz, često padaju u depresiju i neretko izvrše samoubistvo - priča psiholog Žarko Trebješanin.


Na SOS liniji se može dobiti savet i preporuka šta raditi dalje. Kako kaže neuropsihijatar Vera Trbić koja radi na SOS telefonu, najčešće se da zatraže pomoć odluče prijatelji ili porodica kockara, a ne oni sami.


- Ljudi u okolini kockara su više zabrinuti nego sami kockari. Porodični odnosi se poremete i izmeni se ponašanje samog zavisnika. Ljudi poznaju nervozni, manje kontaktiraju sa porodicom, odlaze iz kuće na duže vreme, a dugovi dostižu i po više stotina hiljada evra - objašnjava dr Trbić.


Ipak, pošto se jave na liniju i popričaju sa stručnjakom problem ne nestaje. Potrebno je nastaviti sa nekom vrstom terapije.


- Kad se jave mi prvo gledamo da li i kako su ranije pokušavali da reše problem, kao i da li zavisna osoba želi da dođe da se leči, pošto uglavnom odbijaju. Posle telefonskog razgovora te ljude precizno upućujemo u ustanovu u kojoj mogu potražiti pomoć. Nekad odu sami kockari, a nekad članovi porodice koji se edukuju kako da dovedu zavisnika na lečenje, ali i kako da se ponašaju u određenim situacijama - navodi dr Trbić.


Borba protiv patološkog kockanja jedan je od prioriteta i „Grand kazina“ koji finansira obuku kadrova koji rade na SOS liniji, kao i prvi razgovor u privatnoj ustanovi za bolesti zavisnosti.


- SOS linija osim što pomaže zavisnicama, ima funkciju i da edukuje ljude, pogotovu omladinu, da ne postanu patološki kockari. Iako ljude misle drugačije, takve osobe nisu potrebne ni kazinima jer stvaraju lošu atmosferu i često smetaju ostalim gostima. Takođe, uveli smo opciju da kockari sami sebi mogu da zabrane ulazak u naš kazino na tri meseca ili čak za ceo život. Njih mogu prijaviti i članovi bliže porodice, pa im onda mi nećemo dozvoljavati da uđu i da se kockaju - kaže Miloš Simić, direktor marktinga „Grand kazina“.

SOS telefon
Besplatan telefonski broj na koji se osobe koje imaju problem sa kockanjem ili članovi njihovih porodica mogu obratiti za pomoć je 0800-110-011 (sa mobilnog telefona: 3090-007). Lekari će dežurati pored ove linije svakog dana od 7 do 22 sata.

Ponosni na tri reke, ogorčeni na propale fabrike

Kraljevo - Političari svih boja i propala privreda, pa onda smetlišta na svakom koraku, rupetine kao svedočanstva propalih investicija i srpske svađe između dođoša i ovdašnjih po oceni Kraljevčana su ono što je najgore u gradu koji leži na tri reke koje opet svrstavaju u nešto najbolje što Kraljevo ima, uz planine koje ga okružuju, jedinstveni Spomenik Milutinu, najlepše devojke, promenadu, gradsku kafanu „Pariz“...

Najviše vole Ibar

- Najgore što je ovaj grad zadesilo, a traje to bogami podugo, jesu političari. Na prste jedne ruke se mogu nabrojati ljudi za koje možeš da kažeš da su nešto čestito ostavili iza sebe a da nisu imali neku aferu. To kako su radili dovelo je do toga da nam je i privreda takva kakva je - najgora. E zato je najbolja ova naša kafana „Pariz“, gde se nađe još pokoji čovek u ovom gradu da ljudski progovorimo - kaže penzionisani inženjer Fabrike vagona Milinko Vučinić.


Penzionere ali jedne druge sada već propale firme „Jasen“ srećemo na gradskom keju.


- Vidite ovu reku. Sa Ibra smo kao deca pili vodu. Direktno iz šake. U njemu je nekada bilo rakova koji se sreću samo u planinskim potocima. Pogledajte na šta sada liči sa kesama koje vise sa granja, sa lešinama koje tuda plutaju. Ali opet ona je za mene i najlepša, ali zbog ovoga što smo joj učinili i najgora stvar u ovom gradu - kaže bivši tapetar Stevan Jojić.


Buduće studentkinje prava Marija i Jelena opet smatraju da je gradsko šetalište načičkano kafićima prepuno mladih i optimističkih ljudi ukras Kraljeva.


- Ima u gradu zaista puno lepih stvari, imamo sjajan muzej, prelep je i Duhovni centar, „Milutin“ je obeležje ovog grada zajedno sa Trgom srpskih ratnika, ali taj letnji žamor, gomila nasmejanih lica, sve okruženo tom jedinstvenom ulicom, mislim da je nešto najbolje u Kraljevu - kaže Jelena.


Ove dve devojke koje će najverovatnije biti i cimerke u Beogradu saglasne su opet da su podele na one koji su došli i koji su rođeni u Kraljevu nešto najgore u gradu na ušću Ibra.


- Jelena je sa roditeljima morala da izbegne iz Prištine i onda smo se slučajno upoznale ovde u Kraljevu i od tada smo prijateljice. Grozim se kada čujem priče o podelama na one koji su odavde i one koji nisu i obratno - kaže Marija.


I čuli smo, još pitajući Kraljevčane, da su uz rupetine koje svedoče o propalim investicijama, a najveća je ona na Ratarskom imanju, gde bi trebalo da budu čuveni stanovi za mlade, takođe bruka grada, da je bruka što se oranice pored Morave pretvaraju u smetlišta. Opet nije bilo čoveka a da nije reko da je ponosan na sve sportiste grada - od košarkaša i odbojkaša do nedavno probuđenih fudbalera. Goč i Stolovi, kraljevačke planinske lepotice, takođe su u vrhu top-liste. Bilo je i onih koji smatraju da sem Spomenika Milutinu baš ništa drugo nije dobro.


- Najbolje u ovom gradu su talentovana deca koja pune vitrine svake škole nagradama sa svakog takmičenja, zato je najgore u ovom gradu što ima jedan ozbiljan fakultet – Mašinski, umesto da je po kojekakvim selendrama zajedno sa onim narodom sa Kosmeta ovde preseljen i Prištinski univerzitet, pa da mnogo više pametnih stekne diplomu - kaže profesor Milan Jevđević.

Gradonačelnik: Postali smo grad socijalne bede
- Najgore je to što smo postali grad u kojem nema nigde posla i grad socijalne bede koja je posledica ne privatizacije već pljačkalizacije, a dobro je to što nam se broj porođaja vratio na nivo iz 1965. godine, dok smo u međuvremenu lagano odumirali. Ovo kažem kao građanin. Kao gradonačelnik kažem da ništa od toga što opravdano Kraljevčani navode kao najgore u ovom gradu nećemo rešiti dok Beograd bude odlučivao koliko će poreza ubranog ovde vratiti u Kraljevo, dok Vlada bude nametala inostrane ugovore našim javnim preduzećima, a onda se Kraljevu, koje treba da pegla brljotine u ugovoru, nađe kotao viška ili kilometar cevi koji nam ne treba. I dok konačno država zakonima ne vrati gradovima i opštinama ono što je njihovo. E onda će biti boljitka - kaže gradonačelnik Kraljeva dr Ljubiša Jovašević.

Šta najviše volite, a šta vam smeta u gradu?

Rosanda Bulatović
U ovom gradu valja još vazduh i ono nešto dobrih ljudi. Sve ostalo je najgore u Srbiji, od političara do privrede u kojoj sam bila 40 godina i sada kada vidim šta je ostalo od fabrika, plače mi se.

Ivan Živaljević
Najbolje u ovom gradu su devojke. Takvih nema nigde u ovoj državi. A najgora je privreda, ja to kao trgovac najbolje osećam. Nema posla u ovom gradu.

Srđan Arsić
Najbolja je planina Goč, fenomenalna je zimi jer nema gužvi, a sjajna leti za šetnje i izlete. Najgore su opet gužve u gradu, ulice su uske, nigde parkirališta...

Danilo Živaljević
Najbolji je spomenik srpskom junaku jer simbolizuje sve ono što smo nekada bili, a što smo iz dana u dan sve manje. Najgore je što psujemo, popreko se gledamo, niko nikom dobar dan više da kaže.

Irena Apostolović
Najbolji su kraljevački sportisti, jedino oni nas poslednjih godina ponekada obraduju, a najgore šta je zaista ne mogu da vam kažem, spisak je za ovako mali grad predugačak.