brojač poseta

субота, 15. мај 2010.

Krađa identiteta najlakša preko JMBG

Ljudi u Srbiji nisu svesni gde sve seju svoje lične podatke i ne znaju dovoljno o opasnostima da im neko ukrade identitet, kao i da će im se u tom slučaju život pretvoriti u zonu sumraka, kažu za „Blic” u kabinetu poverenika za informacije od javnog značaja.

Zahvaljujući registru poverenik će moći da kontroliše ko i na koji način obrađuje i čuva baze podataka
Sam poverenik Rodoljub Šabić ističe da je u tom smislu najopasniji JMBG (jedinstven matični broj građana) koji svi u svakoj prilici nekontrolisano dajemo, ne vodeći računa da na osnovu njega neko može da uđe u našu bazu podataka u poreskoj upravi ili u birački spisak i zloupotrebi našu naivnost.

Procenjuje se da u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada ljudi koji obrađuju različite podatke o ličnosti, a od sada će svi oni morati da se prijave u Centralni registar, kako bi poverenik mogao da kontroliše ko i na koji način obrađuje i čuva baze podataka koje smo mu poverili. Centralni registar je od juče postavljen i na internet sajt poverenika i procenjuje se da bi u njega trebalo da bude upisano više od milion zbirki podataka o ličnosti. Istovremeno počinje i akcija „osvešćivanja” građana Srbije o važnosti zaštite privatnih podataka, o tome da je onaj kome dajemo svoje podatke, dužan da čuva i da ne može baš svako da nam traži najrazličitije podatke poput JMBG, da li smo i od čega bolovali i slično.


- Svrha Centralnog registra jeste da se evidentira svaka zbirka podataka i da se omogući svakome da sazna ko obrađuje podatke o ličnosti, u koje svrhe i kome su podaci dostupni. Što se tiče JMBG, već neko vreme se zalažem da promenimo taj broj i vežemo ga za neki promenljivi broj, a ne za nepromenljiva, jedinstvena svojstva ličnosti kao što su datum, mesto rođenja, pol. Mnoge zemlje su upravo zbog širokih mogućnosti zloupotrebe i nepromenljivosti ovog broja, odustale od njega, poput Hrvatske, a Portugalija ga je ustavom zabranila - objašnjava Šabić za „Blic”.


Na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, obrada podataka o ličnosti je dozvoljena samo ukoliko je propisana zakonom ili ukoliko postoji pristanak lica čiji se podaci obrađuju. To znači, kaže za „Blic” Marinko Radić, generalni sekretar poverenika, da svaki put kad nam neko zatraži neki podatak mora da nam kaže da li je to zakonom propisano. Ako nije, nego zavisi od naše slobodne volje, trebalo bi uvek da pitamo za šta će ti podaci biti korišćeni.


- Sa uspostavljanjem Centralnog registra mi ćemo moći da kontrolišemo da li se baze podataka prikupljaju po zakonu i da li su adekvatno zaštićene. Onaj ko se upisuje u registar stavlja sebi „omču oko vrata” jer se istovremeno deklariše šta i u koje svrhe prikuplja. Mi ćemo to kontrolisati, ali zloupotreba ličnih podataka je uvek moguća jer su kriminalci uvek ispred nas u sferi zaštite - kaže Radić za „Blic”.


Centralni registar je i uspostavljen da bi se napravila evidencija rukovaoca zbirkama ličnih podataka, ali i samih zbirki podataka, a građani će na osnovu evidencije moći da budu obavešteni koji rukovalac i kakve podatke vodi.
Jednu od najvećih elektronskih baza podataka ima RZZO, gde tvrde da su mere zaštite višestruke i da bazi može da pristupi samo generalni direktor, pojedina ovlašćena lica i oni koji imaju zakonsko ovlašćenje za to.


- Elektronska baza podataka je znatno sigurnija od „papirne”. Kad ste poslednji put u domu zdravlja videli da su zdravstveni kartoni zaključani? Mogućnosti zloupotrebe zdravstvenih kartona kakvi su do sada bili su velike, a elektronski podaci su maksimalno zaštićeni - kaže za „Blic” Vlada Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO.

Najveće baze podataka
- MUP, evidencija o ličnim kartama
- RZZO, posebno osetljivi podaci iz zdravstvenog kartona, fakture o izdatim lekovima i lekarskim intervencijama
- Fond PIO, evidencija penzionih osiguranika
- Velike banke, pored iscrpne baze podataka o svojim klijentima, imaju i posebno osetljive zdravstvene podatke koje prikupljaju prilikom većine kreditnih zahteva

Najčešće zablude
- pošten sam i nemam šta da krijem
- dao sam nekome podatke da mi nešto uradi, a ne da ih čuva i vrati mi ih ako zatražim
- podaci nemaju veze sa mojom ličnošću i nisu deo identiteta



Нема коментара: