brojač poseta

понедељак, 03. мај 2010.

Iz raja odlaze u Beograd

Bog je bio više nego izdašan kada je Bajina Bašta u pitanju. U krugu prečnika 30 kilometara smestio je Drinu, jednu od najlepših evropskih reka, i planinsku lepoticu Taru. Na ove Božje darove čovek je dodao i dva prekrasna veštačka jezera, Perućac i Zaovine. Za ove prirodne lepote brojni gosti kažu da su raj na zemlji. Bajinobaštani se sa tim slažu, ali kažu da se od prirodnih lepota ne živi, i svoj raj, pogotovu oni mlađi, traže na drugom mestu, najčešće u Beogradu.

U neposrednoj blizini Bajine Bašte nalaze se reka Drina, planina Tara i dva prekrasna veštačka jezera, Perućac i Zaovine

- Bajinu Baštu smo otkrili pre dve godine i sada svaki slobodan trenutak koristimo da ovde dođemo. Gde god krenemo, imamo šta da vidimo. O Drini ne treba trošiti reči, rečica Vrelo, sa svojim slapovima i dužinom od 365 metara je priča za sebe, manastir Rača takođe. Tu je i planina Tara, jedna od retkih koju čovek nije upropastio. Sve ovo, sa dva veštačka jezera, pruža neponovljiv doživljaj i tera čoveka da se iznova ovde vraća - priča Đorđe Mirkov iz Beograda, koji sa suprugom Gordanom u Bajinu Baštu dolazi po nekoliko puta godišnje. Oboje dodaju da su na njih ipak najupečatljiviji utisak ostavili ljudi.

Bajna Bašta, a ne Bajina
Zavičajno udruženje „Baština“ je iniciralo da se ime Bajina Bašta promeni u Bajna Bašta. U ovom udruženju smatraju da je mnogo lepše čuti Bajna nego Bajina Bašta, pogotovo što nema dokaza da je grad bio bašta nekog Turčina Baje, kako govore neka tumačenja o nazivu grada. U listu ovog udruženja kada se pominje ime grada, uvek stoji Bajna umesto Bajina Bašta.

- Ovo je verovatno jedino mesto gde u istom danu možete da se spuštate čamcem plahovitom Drinom i vozite brodom po mirnom jezeru, da pecate i šetate planinskim stazama, da obilazite manastire i jašete konje, zaista mesto neslućenih mogućnosti. Ipak, uz sve te lepote čovek prvo primeti mir i spokojstvo kojim se ovde živi. Ljudi su dobrodušni, prijatni, gostoljubivi, uvek sa osmehom na licu, to se u današnje vreme retko viđa - priča Gordana. Bajinobaštani se slažu sa svojim gostima, prijaju im njihove pohvale, ali…


- Sve je to lepo, ali od lepote se ne živi. Ovde ništa ne radi sem Elektrane i drugih javnih preduzeća. "Sloboda - Tara", IKL, "Tarateks", "Laminat" firme su koje su nekada zapošljavale hiljade radnika, a sada zvrje prazne. Ne mogu svi od turizma da žive - objašnjava Slaviša Arsenijević, čovek koji, kako tvrdi, važi za najobaveštenijeg u gradu. Kaže da u opštini živi oko 30.000 ljudi, u samom gradu oko 12.000, da je zaposleno 3.300, a 2.300 njih se vode na evidenciji kao nezaposleni.

- Samo firme koje ne rade, zapošljavale su oko 2.000 ljudi. Bajina Bašta je imala tu nesreću da gotovo svaka privatizacija propadne. Kada se u ovako malom mestu ugasi dve hiljade radnih mesta, ne treba se čuditi što mladi listom odlaze u velike gradove, najčešće Beograd. Ko god se nije zaposlio u Elektrani ili Nacionalnom parku, gleda da što pre odavde ode - objašnjava Slaviša. Dodaje da oni koji su ostali na razne načine pokušavaju da prežive. Tako u gradu na Drini postoji stotinak mini pilana koje se bave rezanjem drvne građe, i čak 200 krečana. Tu je i oko hiljadu malih preduzeća i radnji.

Skoro sva privatizovana preduzeća propala: Centar Bajine Bašte


- Sve to jedva krpi kraj s krajem. U njima rade uglavnom ljudi koji su ostali bez posla, mladi po završetku srednje škole kupuju kartu u jednom pravcu za Beograd, gde živi nekoliko hiljada naših zemljaka. Manje bi odlazili kada bi leto trajalo bar šest meseci. Jer, ovde se punim plućima živi samo leti. Dođu naši sa strane, prepuno turista, milina pogledati. Ali to kratko traje, odu naši, odu turisti, i opet se vratimo u dosadnu kolotečinu. Oni koji ostanu se trude da ovde narednu zimu ne dočekaju - veli Slaviša. Mirkovi, turisti sa početka priče, to ne razumeju.


- Prosto da čovek ne poveruje da neko iz ovog raja odlazi u betonske blokove i saobraćajne gužve, da miris lipa zameni mirisom izduvnih gasova - čudi se Gordana Mirkov. Dobro obavešteni Slaviša ima rešenje za probleme odlazaka.
- Iz opštinskog budžeta treba izdvojiti sredstva i pomoći mala preduzeća i radnje kojih ima preko hiljadu. Omogućiti ljudima da se zaposle. Ali, to se neće desiti dok se vlast ne promeni. Ne mislim na partije, već na ljude. Jedni isti su tu već godinama, potrošili se. Tu mislim i na moju ženu koja je godinama odbornik - iznosi svoje ideje Slaviša, dodajući da svoju dobru obaveštenost duguje korzou, jednoj od retkih instituciji koja se očuvala u Bajinoj Bašti.


- Otkako je kafana "Evropa" zatvorena, korzo je najbolji izvor informacija. Jedan krug prođeš sa jednom političkom grupacijom, drugi sa drugom, i saznaš sve. U varoši za sada korzo najbolje funkcioniše, a Slaviša je pravi majstor za to - kaže Srbo Nikolić, verovatno drugi čovek po obaveštenosti u gradu.


- Zaista imamo veliki potencijal, ali nikako da kockice legnu na svoju mesto. Svakodnevno su na obali Drine brojni ribolovci iz cele zemlje i šire, privlače ih mladica, lipljan i druge retke vrste ribe, a mi ne umemo da im uzmemo pare. U brojnim ribnjacima gajimo kalifornijsku pastrmku, a zaboravljamo zbog koje ribe ljudi hrle na Drinu. Bojim se da bi mi trebao život od hiljadu godina da dočekam da se dozovemo pameti - priča Srbo.


Miloje Savić, predsednik opštine u drugom mandatu, kaže da lokalna samouprava čini sve da zadrži mlade u gradu, ali da to teško ide jer je odlazak iz malih sredina trend koji već dugo traje.
- Trend odlazaka u velike gradove je odavno zahvatio Srbiju, i tu lokalne samouprave malo šta mogu da učine. Imamo dve srednje škole, brojne sportske klubove koji imaju dobre uslove za rad, amatersko pozorište koje je među najboljima u zemlji, brojne sportsko-kulturne manifestacije, stipendiramo najbolje đake i studente i deficitarna zanimanja, ali to nije dovoljno. Mladi odlaze, uglavnom se žaleći na sužene vidike. Veliki krivac je centralizacija, a rešenje je u ravnomernom ekonomskom razvoju. Šta nama vrede prirodne lepote kada se o njihovom iskorišćavanju odlučuje u Beogradu. Tara, kao planinska lepotica, potpuno je zapostavljena u odnosu na Zlatibor i Kopaonik - kaže predsednik Savić.


Dodaje da zbog toga do sada nije bilo ozbiljnijih investicija u turizmu i proizvodnji zdrave hrane, koji su nesumnjivo veliki potencijali ovog kraja.
- Nije nikakvo čudo što nezaposleni odlaze u velike gradove u potrazi za poslom. Problem je što i oni koji imaju posao, sanjaju to isto. Imamo slučajeve da ovde napuste posao i kuću i odu u Beograd na lošije radno mesto živeći u iznajmljenom stanu. Kada vide da su pogrešili, ne vraćaju se iz poznatog srpskog inata, a sve vreme roditelji odavde moraju da ih pomažu. To je začarani krug iz koga moramo brzo izaći ili se ostatku Srbije crno piše - kaže predsednik Savić.

Šta Bajinoj Bašti nedostaje da bi bila bajna?

Rada Ristić: Još više drveća i zelenila, zbog dobrog raspoloženja pre svega. Tada nećemo obraćati pažnju na ružne, često nevažne sitnice.

Rade Marković: Roman bih mo­gao da na­­pi­­­­šem kada bih sve na­­vo­dio. Ipak, prvo treba srediti put kojim se ulazi u grad.
Slavica Mandić:
Ne mnogo toga. Malo više entuzijazma i rada, sve ostalo nam je Bog podario.

Gordana Žižić: Još lepša dvorišta i terase i da grad konačno izađe na Drinu pešačkim i biciklističkim stazama.

Нема коментара: