brojač poseta

недеља, 30. мај 2010.

Osigurajte bezbrižno letovanje

Ukidanje šengenskih viza mnoge građane Srbije motivisaće da ovoga leta u sopstvenom aranžmanu krenu ka nekom od letovališta u inostranstvu. Koliko god prijala takva vrsta svojevrsne letnje avanture, naši građani moraće da se suoče s tim da, ipak, u pravima i mogućnostima nisu jednaki sa građanima zemalja EU.

Zbog toga odlazak u inostranstvo mnogima može da zakomplikuje nepoznavanje propisa zemalja u koje putuju, ili još neusklađeni propisi između Srbije i članica EU.


Spavanje u parku, saobraćajni prekršaj u visini čitavog aranžmana, vraćanje sa granice, ogromni troškovi lečenja – čak i za najmanje povrede koje zahtevaju lekarsku intervenciju… samo su neke od pojedinosti o kojima morate voditi računa kada putujete u sopstvenoj režiji.


Oko 80 odsto građana Srbije radije bira turističku agenciju koja pruža kompletnu zaštitu, dok ostalih 20 odsto moraju sve da pripreme sami. Ukoliko spadate u njih, povedite računa da vam se ne dogodi nešto nepredviđeno. A pre svega da, ma koliko dnevne informacije govorile drugačije – obavezno pre puta rezervišete smeštaj. Drugo obavezujuće pravilo je da osigurate sve članove porodice, da posedujete sva dokumenta koja mogu da vam traže na uvid, zatim da imate dovoljno novca kako biste uverili carinike da s njim možete da podmirite troškove smeštaja, da ga preostane i za eventualne kazne ako putujete automobilom, da automobil koji vozite troši gorivo po standardima zemalja EU, da nipošto ne nosite hranu i piće na koje ste navikli...


Smeštaj


Bez unapred rezervisanog smeštaja, na put nikako ne bi trebalo kretati. S jedne strane, bez rezervacije ćete gotovo izvesno na ulazu u stranu zemlju morati da pokažete određenu svotu novca koja garantuje da ćete moći da priuštite hotel. U suprotnom ćete biti vraćeni sa granice. S druge strane, po dolasku na željenu destinaciju smeštaj će vas koštati znatno skuplje, a po pravilu će biti manje komforan. Jer, izbora nećete imati, pošto je u jeku turističke sezone problem pronaći bilo kakav smeštaj na ovaj način. Znajte da, osim preko agencija, smeštaj možete da obezbedite i preko brojnih internet servisa, među kojima se najviše preporučuje www.booking.com. Trebalo bi da imate u vidu da vam, osim hotela, na raspolaganju stoje hosteli i privatni smeštaji koji su jeftiniji. U svakom slučaju, ne zaboravite da obavezno tražite potvrdu o rezervaciji kako ne biste imali problema prilikom ulaska u zemlju.


Putovanje avionom


Prilikom kupovine avio-karata pravila gotovo da nema. Cene zavise u velikoj meri i od toga kada se karta rezerviše, da li se kupuje u poslovnici ili preko interneta... Osim toga, u cenu ulaze i mnogobrojne takse… Iako se zbog svega može dogoditi da cena karte pred sam let bude niža nego da ste je rezervisali pre dva meseca, rezervacija je preporučljiva.
Imajte u vidu da pored promotivnih akcija velikih aviokompanija sada možete da putujete i jeftinijim avio-prevoznicima, ali i da bi te karte trebalo kupiti mesecima ranije, da bi na cene u oglasima i reklamama trebalo dodati takse, da se posebno plaća svaki gram prtljaga, ketering, a u nekim slučajevima čak i upotreba toaleta! Često ne postoji ni precizan red letenja, a letovi se veoma lako otkazuju ukoliko nema dovoljnog broja putnika. Vredi pomenuti da veliki broj građana, pre svega zbog visokih aerodromskih taksi, bira put do Temišvara ili Budimpešte, pa tek tu uzimaju avion do željene destinacije. Kako biste što lakšim učinili izbor avio-prevoznika, posetite sajt www.skyscanner.net.


Put automobilom


Ako na put krećete automobilom, od dokumenata vam je potrebno: međunarodna vozačka dozvola, koja košta oko 2.000 dinara, i zelena karta osiguranja, odnosno “zeleni karton”. On je uslov za ulazak u stranu zemlju i važi na teritoriji svih evropskih država gde se koristi kao polisa osiguranja od auto-odgovornosti. To bi u praksi značilo da, ukoliko svojim vozilom pričinite štetu u inostranstvu, štetu ne plaćate vi, već osiguravajuća kuća. Ako na put krećete vozilom koje nije u vašem vlasništvu, morate da imate i dozvolu za upravljanje tuđim automobilom koja košta oko 1.500 dinara.


Međunarodna vozačka dozvola izdaje se u Auto-moto savezu Srbije, a rok važenja je tri godine. Uz nju morate da imate i važeću nacionalnu vozačku dozvolu. Dokaz da imate uredno osiguranje kod domaćeg osiguravajućeg društva predstavlja zeleni karton. Izdaje ga osiguravajuće društvo i važi do isteka polise obaveznog osiguranja.


Preporučljivo je da se dobro informišete o trasi kojom ćete putovati. Na autoputevima vinjete, to jest nalepnice kojima se plaća putarina, u mnogim zemljama su jedini način za plaćanje putarine. Mogu da budu jednodnevne, sedmične, mesečne ili godišnje. Ako je nemate, budite spremni da za kaznu izdvojite i po nekoliko stotina evra. Ujedno, veoma je važno vinjetu zalepiti na prednje automobilsko staklo. Ako to ne učinite, isto je kao da je niste ni kupili, pa vas čekaju rigorozne kazne.


Imajte u vidu i da najkraća trasa nije uvek najbolja. Primera radi, možete da se odlučite za nov autoput, ali na nekima od njih još ne postoji nikakva infrastruktura, tako da na stotinu kilometara nećete naići ni na jednu benzinsku pumpu, prodavnicu, toalet, pa čak ni na česmu. Ono što bi u ovom slučaju moglo da vam olakša putovanje je sajt www.viamichelin.com.


Od opreme u automobilu, morate da imate rezervni točak, znak za obeležavanje vozila, prvu pomoć, rezervne sijalice, reflektujući prsluk – koji se drži tako da vam bud pri ruci (nikako u gepeku), alat, aparat za gašenje požara... Ovaj aparat kod nas moraju da imaju samo profesionalni vozači, dok je u EU i u pojedinim zemljama van nje obavezan za sve učesnike u saobraćaju. Ako ga nemate, kazne iznose i do 700 evra!


Na ulazu u stranu zemlju vam neće tražiti sva dokumenta i proveravati opremu. Ali, ako vas zaustave ili dođe do nezgode, saobraćajna policija može da vam zabrani upravljanje vozilom, ili će vam, u boljoj varijanti, napisati astronomsku kaznu. Važno je da znate da se kazne plaćaju odmah, na licu mesta. U suprotnom, bićete privedeni najbližem sudiji za prekršaje, kada uz prvobitnu kaznu morate da platite i sudske troškove.

Zdravstveno osiguranje


Ako vam se na putovanju desi nezgoda, povredite se, razbolite, ili se ukaže potreba za neodložnom hirurškom intervencijom i borav­kom u bolnici, uz polisu međuna­rod­nog putnog osiguranja bićete pot­puno zbrinuti i time izbeći plaćanje visokih troškova lečenja. Polisa može da glasi na osiguranika, a njom mogu da se osiguraju i članovi porodice ili grupa putnika. Postoje osiguranja sa pokrićima od 5.000, 10.000, 15.000, 30.000 ili 35.000 evra. Preporučuje se ovo poslednja, jer pokriva i hirurške intervencije, a cena je veoma prihvatljiva. Primera radi, ona u iznosu od 35.000 evra košta oko 10 evra za boravak u inostranstvu deset dana.

OBAVEZE I PREPORUKE

Auto oprema
1. Rezervni točak
2. Znak za obeležavanje vozila
3. Prva pomoć
4. Rezervne sijalice
5. Reflektujući prsluk, to jest, svetloodbojni fluorescentni prsluk.
6. Aparat za gašenje požara. U zemljama EU i u Hrvatskoj kazne su i do 700 evra.
7. Trougao

Putna zdravstvena osiguranja
Za jednu odraslu osobu
7 dana - 9,1 evro
15 dana - 19,5 evra
30 dana - 39 evra
Napomena: Cene osiguranja za turističko putovanje za osobu starosti od 18 do 70 godina, osigurana suma od 35.000 evra.

Korisni linkovi - informacije i vodiči
Evropa: www.visiteurope.com
Bliski istok: www.atlastours.net
Afrika: www.africaguide.com
Azija: www.aguidetoasia.com
Centralna Amerika: www.enjoycentralamerica.com
Južna Amerika: www.travelsouthamericaguide.com
Severna Amerika: www.travel-library.com/north_america

Šta se može uneti u EU bez prijave carine
- 200 cigareta ili 50 cigara, 100 malih cigareta, ili 250 grama duvana
- litar žestokog pića sa više od 22 odsto alkohola ili dva litra žestokog pića od 22 odsto ili manje, kao i dva litra vina i likera
- 50 grama parfema i 250 mililitara kolonjske vode
- poklone u vrednosti od 175 evra po osobi i 90 evra ukoliko je osoba mlađa od 15 godina
- do 10.000 evra u gotovini (ili ekvivalentna količina novca u drugoj valuti)

AGENCIJA ILI PRIVATNA REŽIJA?
Primer: Letovanje u Španiji, Ljoret de Mar. Cenovnik je napravljen za dve odrasle osobe

Preko agencije, autobusom
- U cenu je uračunato - hotel sa četiri zvezdice, dvokrevetna soba, 13 dana, 10 polupansiona (9 noćenja), osiguranje do 10.000 evra - 840 evra
- doplata za osiguranje do 30.000 evra, koje se i preporučuje: 20 evra
Ukupno: 860 evra

Sopstveni aranžman, automobilom
- hotel sa četiri zvezdice rezervisan preko sajta www.bookinkg.com, 10 polupansiona (9 noćenja), dvokrevetna soba: 680 evra
- od Beograda do Ljoret de Mara oko 2.100 kilometara, što je oko 20 sati vožnje u jednom smeru, sa pratećim troškovima (gorivo, putarine): 600 evra (oba smera)
- međunarodna vozačka dozvola i zeleni karton: 20 evra
- zdravstveno osiguranje: 20 evra
Ukupno: 1.320 evra

Preko agencije, avionom
- u cenu je uračunato: hotel sa četiri zvezdice, 10 polupansiona
(9 noćenja), transfer aerodrom–hotel–aerodrom: 1.080 evra
- aerodromske takse: 120 evra
- zdravstveno osiguranje: 20 evra
Ukupno: 1.220 evra


Sopstveni aranžman, avionom
- hotel sa četiri zvezdice, dvokrevetna soba: 680 evra
- povratne karte na relaciji Beograd–Barselona (preko Span era): 380 evra (uključene takse)
- zdravstveno osiguranje: 20 evra
- povratna autobuska karta Barselona – Ljoret de Mar: 40 evra
Ukupno: 1.100 evra


Povraćaj PDV
Za određene proizvode koje ste kupili u inostranstvu, prvenstveno tehničke aparate, možete da dobijete povraćaj poreza na dodatu vrednost (PDV). Prilikom kupovine uređaja potrebno je da pokažete pasoš i naglasite prodavcu da želite da vam PDV bude vraćen. Posle toga ćete dobiti formular ili potvrdu. S dokumentom i računom potrebno je otići na “VAT return” šalter koji se obično nalazi na aerodromu. Tamo je potrebno da popunite dodatnu dokumentaciju i porez će vam biti vraćen. Novac mogu da vam uplate na karticu, pošalju poštom na kućnu adresu, ili ga možete dobiti na granici, što je i najčešći izbor. Kupljeni proizvod ne sme da bude korišćen dok se procedura ne okonča. Porez na dodatu vrednost, odnosno VAT, obično iznosi oko 19 odsto cene proizvoda koji ste kupili.

четвртак, 27. мај 2010.

Na Kubi živi 1.541 stogodišnjak

Na Kubi sada živi 1.541 osoba koja je prevalila stotu, što je 53 više nego pre dve godine, pokazalo je nedavno istraživanje.

Uskoro i i međunarodni susret stogodišnjaka na Kubi

Među njima je i Huana de la Kandelarija Rodriges koja je prošlog februara napunila 125 godina i koja živi u opštini Kampećuela, u pokrajini Granma, oko 760 kilometara jugoistočno od Havane.

  • Prema zvaničnim podacima, na Kubi živi po jedan stogodišnjak na svakih 7.296 stanovnika, odnosno svakih 1.269 odraslih stanovnika
O ovoj temi će se raspravljati i na ovogodišnjem Međunarodnom kongresu o dugovečnosti u Havani, u okviru kojeg će biti održan i međunarodni susret stogodišnjaka koji se organizuje od 2005. godine, naveli su mediji.
Predsednik kluba 120-godišnjaka i Medicinskog udruženja Kariba (AMECA), profesor Eugenio Selman Husein-Abdo, u svojoj knjizi "Kako doživeti 120 godina" pominje šest osnovnih faktora dugovečnosti.
To su motivacija od najranijeg doba jer "mi smo ono što nas motiviše", umerena ishrana bogata voćem i povrćem, održavanje zdravlja sa akcentom na prevenciju, fizička aktivnost od najmanje 30 minuta, između tri do pet dana u nedelji, kultura kao duhovno obogaćivanje i saveznik u borbi protiv stresa i zdrava životna sredina.

субота, 22. мај 2010.

Posebni zdravstveni pregledi za "posebna" zanimanja

Profesinalni vozači, profesori, nastavnici, vatrogasci, radnici koji rukovode građevinskim mašinama, policajci, čuvari sa oružjem, rudari, ali i oni koji su izloženi velikoj buci, obavljaju težak fizički ili rad na visini, pre zasnivanja radnog odnosa moraju da obave posebne zdravstvene preglede, koji za druga radna mesta nisu obavezni

"Posebni" lekarski pregledi obavezni su za ona radna mesta za koja se Aktom o proceni rizika utvrdi da nose povećan rizik za bezbednost i zdravlje zaposlenih, objašnjeno je Tanjugu u Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Prema rečima direktora te institucije Vere Božić-Trefalt, poslodavac je po Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu dužan da radnika koji se bavi "rizičnim" poslom uputi na prethodni lekarski pregled, koji se razlikuje u zavisnosti od toga o kom zanimanju je reč.
"Potom se na godinu ili dve obavlja periodični lekarski pregled, a ako se utvrdi da zaposleni više ne može da obavlja taj posao, poslodavac je u obavezi da ga premesti na radno mesto koje ne utiče loše na njegovo zdravlje, a radnik zbog toga ne može dobiti otkaz", kazala je Božić-Trefalt Tanjugu.
Dok su prethodni lekarski pregledi obavezni za radna mesta na kojima je neprirodno da čovek radi - pod vodom, na visini ili pod zemljom, zakonom je zdravstvena kontrola propisana kao obavezna samo za neke "obične" profesije, kao što je rad u školi.
Kako treba da izglediju zdravstveni pregledi za "rizična" zanimanja definisano je Pravilnikom o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom.
Na primer, za rad u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima obavlja se "Harvard step test", u okviru kojeg se proveravaju EKG, puls i krvni pritisak, a za one koji su izloženi niskim temperaturama testira se i dinamička kožna termometrija.
Kada je reč o radu u buci radnik mora "proći" testiranje čula sluha i ravnoteže, kao i savetovanje o preventivnim merama za očuvanje sluha, dok oni koji rade u uslovima povišenog ili sniženog vazdušnog pritiska obavljaju kontrolu respiratornih organa, vida, raznoteže, psihološki pregled i "Harvard step test".
Pregledi za radna mesta na kojima su zaposleni izloženi hemijskim materijama ili rade sa njima su među najobimnijima i razlikuju se u zavisnosti od toga o kojoj je materiji reč, pa je za rad sa veštačkim đubrivima predviđen pregled kože i vidljivih sluzokoža.
Za rad sa plastičnom masom obavljaju se respiratorni pregledi i detaljna analiza krvi, dok je za rad u blizini gasa, pare i aerosoli sa alergijskim dejstvom neophodno napraviti detaljni pregledi respiratornih organa, alergijske testove i rendgenski snimak pluća.
Ciljani pregledi obavljaju se i za rad u nehigijenskim uslovima, prisustvu vlage, neprijatnih mirisa i isparenja, kao i za poslove koji podrazumevaju upravljanje zahtevnim sistemima, rad noću...
U Upravi za bezbednost i zdravlje na radu kažu da nije utvrđeno koliko u Srbiji tačno ima radnih mesta sa povećanim rizikom, ali da savremene tehnologije donose i nove opasnosti, koje nisu mehaničke prirode, pa se danas i rad na računaru smatra "rizičnim".
"Srbija je prihvatila i direktivu EU, koja se odnosi na rad sa kompjuterima, pa će poslodavci, kada počne da se primenjuje, imati obavezu da zaposlenog, koji pred monitorom provodi više od četiri sata dnevno, upute na pregled vida, a kasnije i na detaljni oftalmološki pregled", navela je Božić-Trefalt.
Taj pravilnik je stupio na snagu, ali se, dodala je, neće primenjivati još nekoliko godina, kako bi se poslodavci prilagodili toj vrsti obaveze.
Božić-Trefalt je ukazala da je to samo jedna od direktiva EU, koje je Srbija unela u podzakonske propise i da bi do kraja 2011. godine trebalo od EU da budu "preuzete" i druge direktive koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu.
"Poslodavac ne može imati uvid u dokumentaciju o bolestima zaposlenih, jer su ti podaci lični, već samo može dobiti izveštaj lekara o tome da li je radnik sposoban da obavlja određeni posao ili ne", precizirala je direktorka Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Božić-Trefalt je ukazala i da se "uveliko razmišlja i o izmenama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, odnosno povećanju uloge medicine rada, koja je u poslednje vreme zapostavljena.
Jedna od zdravstvenih ustanova u kojima se mogu obaviti redovni i periodični pregledi je i Dom zdravlja "Stari grad".
Načelnik Medicine rada u toj ustanovi Gordana Dragašević rekla je Tanjugu da ta služba obavlja zdravstvene preglede za radna mesta na kojima je povećan nivo buke, koja zahtevaju težak fizički, rad na visini, profesionalne vozače.....
"Prethodni zdravstveni pregledi su obavezni za radna mesta sa povećanim rizikom, ali i za, na primer, profesore, odnosno nastavnike, iako ta profesija ne spada u rizične. Zakonom je lekarski pregled za tu profesiju propisan kao obavezan", kazala je Tanjugu Dragašević.
Za tu i druge profesije, koje nisu rizične, ali zahtveju prethodni zdravstvni pregled, nisu predviđene i periodične lekarske kontrole.
Dragašević je ukazala da se prethodni zdravstveni pregled obavlja prilikom stupanja u radni odnos, a da se periodični u većini slučajeva obavljaju na godinu dana, dok, na primer, profesionalni vozači takvu lekarsku kontrolu "prolaze" svake treće godine.
Prethodni, odnosno ciljani zdravstveni pregledi, za različita radna mesta razlikuju se po obimu, ali se u sklopu svakog obavlja najjednostavnija lekarska kontola - analiza krvne slike i urina, osnovna kontrola vida i sluha, EKG i pregled pluća.
"U zavisnosti od toga o kom je radnom mestu reč, taj pregled se širi, pa se tako za težak fizički rad testira fizička izdržljivost i proverava kardiovskularni sistem, dok oni koji rade u buci moraju obaviti dodatne kontrole sluha", objasnila je sagovornica Tanjuga.
Govoreći o tome kako izgleda zdravstveni pregled za radnike obezbeđenja sa oružjem, Dragašević je istakla da oni, pored osnovne kontrole, moraju proći psihološko testiranje i pregled psihijatra.

Prvi veštački oblik života zove se „Sintija“

Proslavljenom biologu, preduzetniku i milijarderu Kregu Venteru pošlo je za rukom da praktično od nule napravi sintetičku ćeliju. Novi oblik veštačkog života nazvan „Sintija“, prema tvrdnji naučnika, sposoban je na čuda - nahraniće svet, zameniti gorivo i očistiti vazduh od zagađenja jer omogućava proizvodnju mikroorganizama po narudžbini, konstruisanih specijalno za određene zadatke.

Kritičari kažu da se Kreg Venter igra boga

Rezultate Venterovog istraživanja jedni pozdravljaju kao „prelomni trenutak u istoriji biologije“, dok ih drugi napadaju kao poduhvat koji sa sobom nosi „neviđene rizike“. Istraživački tim koji je došao do ovog otkrića neki naučnici otvoreno optužuju da se „igra boga“ i da neovlašćeno petlja „sa suštinom života“.


Novi oblik života dr Venter je dobio sintetizovanjem DNK koda i njegovim ubacivanjem u ćeliju bakterije. Ova ćelija koja sadrži DNK ljudske proizvodnje nakon toga je rasla i delila se, stvarajući oblik života koji do sada nije postojao. Venter, u čijem timu od 20 naučnika ima i dobitnika Nobelove nagrade, čitav
proces poredi sa podizanjem sistema na kompjuteru. „Poput programa bez hard-drajva, DNK sama za sebe ništa ne radi, ali kada se softver ubaci u kompjuter, moguće su zapanjujuće stvari“, tvrdi on. Ubuduće bi na ovakav način mogle da se formiraju fabrike bakterija koje bi proizvodile veštačke organizme kreirane za specijalne svrhe, recimo za lečenje ili za proizvodnju čistog biogoriva. Ova tehnologija bi se mogla iskoristiti i za stvaranje tzv. ekoloških bakterija, sposobnih da neutrališu otrovne otpadne materije.
„Ulazimo u novu eru u kojoj će nam granice postavljati uglavnom naša mašta“, izjavio je dr Venter (63), koji je u projekat uložio 15 godina rada i 37,8 miliona evra.


Oni koje brine etička strana projekta strahuju da bi istraživanje moglo da se zloupotrebi za stvaranje najmoćnijeg biološkog oružja i da bi samo jedna greška u laboratoriji mogla da zbriše milione nekom novom zaraznom bolešću u scenariju koji bi podsećao na film „Ja sam legenda“, s Vilom Smitom u glavnoj ulozi.


„Ovo je trenutak otvaranja Pandorine kutije - poput cepanja atoma ili kloniranja ovce Doli“, kaže Pet Muni iz grupe za kontrolu tehnološkog razvoja ETC, dok profesor etike sa Univerziteta Oksford Džulijan Savulesku smatra da se Venter drznuo da igra ulogu boga.


Katolička crkva ocenila je da naučno otkriće prvog veštačkog organizma može da predstavlja pozitivan razvoj ako se primeni u korisne svrhe, ali istovremeno upozorava da samo Bog može da stvara život.


Venter, koji je učestvovao i u dešifrovanju ljudskog genoma, ranije je već uspešno presadio genom jednog mikroorganizma u drugi, a proslavio se i kada je 2003. s nobelovcem Hamiltonom Smitom stvorio prvi veštački virus.

Vijetnamski veteran
Kreg Venter, najprovokativniji svetski naučnik, 63-godišnji genije rođen u američkoj saveznoj državi Juta, veteran Vijetnamskog rata, milijarder, ljubitelj luksuznih jahti i istraživač, u 18-oj godini je odlučio da život posveti zadovoljstvima surfinga na plažama Južne Kalifornije. Tri godine kasnije, 1967. godine, bio je mobilisan u rat u Vijetnamu. To je kod njega dovelo do dve važne promene: rešenosti da postane doktor i ubeđenja da nikad ne treba traćiti vreme.

среда, 19. мај 2010.

Jezivi detalji otmice: Hteli da mu seku prste!

Otmičari rekli mladiću da će mu seći prste i poslati ih ocu ako ne bude platio otkup! Policija sumnja da su, posle otmice, hteli da likvidiraju Miloša

1
Osumnjičeni za otmicu Miloša J... Policajac Darko Amanović, označen kao vodja grupe, Kristina Lazović, Vanja Ninković, Radivoje-Saša Vučković, Filip Janković i Milan Dimitrijević

Kriminalci koji su pre sedam dana oteli Miloša Jakovljevića (18), sina beogradskog biznismena, planirali su da nesrećnom mladiću seku prste i šalju ih ocu kako bi ovaj što pre platio 150.000 evra otkupa! Policija sumnja da su otmičari planirali da odmah po dobijanju novca ubiju Miloša, na šta ukazuje činjenica da sve vreme otmice pred njim nisu krili lica!?!

Otmicu Miloša Jakovljevića, kako saznajemo, namestila su dvojica njegovih drugova iz detinjstva Filip Ilić i Filip Janković!

- Janković se godinama družio sa Milošem. Često je, kao mlađi, vikendom spavao kod njega. Znao je bukvalno sve o njegovoj porodici. U poslednjih nekoliko godina nisu bili toliko bliski, svako je krenuo svojim putem, ali su i dalje ostali drugari... Filip je o Milošu često pričao u svom novom društvu, pa se policajac Darko Amanović dosetio kako da lako dođu do velikih para. Smislio je plan otmice. Znali su da Miloš mnogo vremena provodi za kompjuterom i onda su ga namamili preko profila lažne Sandre Savić na „Fejsbuku" - kaže sagovornik Pressa iz istrage.

Prvo tražili 300.000

Kako saznajemo, otmičari su sa Miloševim ocem razgovarali osam puta. Prvi put u subotu, 8. maja oko 23 časa. Tada su mu samo rekli da su mu oteli sina, zapretili mu da ništa ne javlja policiji i odmah prekinuli vezu. Sutradan su ga ponovo pozvali i tražili otkup od 300.000 evra!

- Milošev otac je sve prijavio policiji. Otmičari su se javljali još šest puta, a on je imao zadatak da ih zagovara, da razgovori traju što duže. Policija, ipak, nije uspela da ih bliže locira, znali smo samo da su negde u okolini Novog Sada... - priča policijski izvor Pressa.

U opsežnoj akciji učestvovao je veliki broj policajaca iz Beograda i Novog Sada, ali se Miloš na kraju ipak sam oslobodio.

- Dečka su držali vezanog za krevet u vinskom podrumu u Sremskim Karlovcima, na 50 metara dubine! Ruka i noga su mu bile vezane lisicama za krevet. U prostoriji osim tog kreveta nije bilo ničega. Doneli su mu samo kofu u kojoj je morao da obavlja fiziološke potrebe. Čak mu ni hranu nisu donosili! Za sedam dana jeo je svega dva puta, jednom burek i jogurt i drugi put kiflu. Nisu ga tukli, ali su mu pretili. Rekli su mu da će mu odseći prste i poslati ih ocu da shvati da su ozbiljni - priča naš izvor. Prema njegovim rečima, Miloševi otmičari bili su ubeđeni da otac mladića slučaj nije prijavio policiji.

- Prvo su tražili 300.000 evra, da bi već prilikom drugog poziva smanjili cifru na 150.000 evra. Pošto su iz komšiluka, znali su da Milošev otac može da skupi toliko para...

Za sedam dana, koliko je Miloš bio zarobljen u podrumu, tamo su odlazila samo dvojica - Darko Amanović i Milan Dimitrijević. Otmičari su toliko bili samouvereni da su mladića ostavljali potpuno samog.

- Miloš je bio sasvim svestan situacije. Znao je da se neće tako lako izvući čak i ako njegov otac plati otkup. Shvatio je to, jer otmičari uopšte nisu skrivali lice pred njim. Slutio je da ga neće pustiti, da će ga likvidirati. Zato je krenuo u akciju. Primetio je da se deo kreveta za koji mu je bila vezana ruka klima. Uspeo je nekako da slomi krevet i oslobodi se. Imao je sreće da su i rešetke na vratima bile jako stare, pa je uspeo da ih raširi i provuče se kroz njih - priča izvor Pressa.

Policija brzo stigla

Kada je izašao iz podruma, Miloš se oprezno popeo na sprat. Izašao je na terasu i pokušao da prepozna gde se nalazi...

- Tu ga je i videla žena koja živi u kući pored. Miloš ju je prvo pitao koji je to grad, da li je Beograd ili Novi Sad. Onda joj je rekao da je otet i zamolio je da mu pomogne, da pozove policiju... - priča naš izvor.

2

Zahvalni porodici Kovačević koja je spasla Miloša

Porodica otetog mladića zahvalila je juče Julijani Kovačević iz Sremskih Karlovaca, kod koje se Miloš sklonio kada je pobegao iz podruma. Pozvali su je telefonom i dogovorili susret.

- Bio je to dirljiv razgovor. Ljudi nisu imali dovoljno reči da joj se zahvale. Julijana se rasplakala. Rekla je da je Miloš dobro, vaspitano dete i da je srećna što mu je pomogla - kaže izvor Pressa.

Julijanin suprug Damjan Kovačević priseća se trenutka kada su na terasi susedne kuće videli otetog mladića.

- Bili smo u kući kada smo čuli da neko zapomaže. Supruga, ćerka i ja smo istrčali i videli preplašenog mladića. Pomogao sam mu da preskoči ogradu, brzo smo ga uveli u kuću i pozvali policiju - kaže Damjan Kovačević.

Njegova supruga Julijana je bojažljiva pri susretu s medijima i plaši se osvete otmičara. Ipak, Damjan Kovačević kaže da se ne plaši:

- Uradio sam ono što bi svako uradio. Nisam to učinio zbog slave ni novina, to meni ne treba. Verujem da je to ljudski... (A. I.)

Policija je stigla za samo nekoliko minuta. Dečaka su zatekli izgladnelog i promrzlog, jer je sve vreme bio samo u farmericama, majici i duksu. Imao je modrice na ruci i nozi od lisica. Bio je dezorijentisan. Zbog toga što je sve vreme bio u potpunom mraku nije znao ni koji je dan, ni koliko je sati, ni koliko je vremena proveo zatočen...

Odmah zatim policija je uhapsila i otmičara koji je došao Milošu da donese burek i jogurt, a ubrzo i njegove saučesnike u Beogradu.

Više od 50 Srba u narko-ratu u Boliviji i Kolumbiji

U Boliviji i Kolumbiji, usred žestokog rata zavađenih narko-klanova, trenutno se nalazi najmanje 50 srpskih specijalaca koji obezbeđuju tamošnje najveće narko-bosove! Saša Turčinović, Bojan Bakula i Predrag Čanković, koji su u petak ubijeni u bolivijskom gradu Santa Kruzu, lako bi mogli da budu samo prve srpske žrtve u „južnoameričkom narko-ratu"!

s1
ubijen... Bojan Bakula proveo u Boliviji nepuna dva dana
Ubijen... Bojan Bakula proveo u Boliviji nepuna dva dana

Odlično obavešteni sagovornici Pressa tvrde da kao telohranitelji u Kolumbiji i Boliviji uglavnom rade bivši pripadnici JSO, ali i drugih srpskih vojnih i policijskih jedinica.

- Lično poznajem 12 momaka koji rade u Kolumbiji i Boliviji. Oni su tamo angažovani preko dve agencije iz Brazila. Njihova plata se kreće od 10.000 do 30.000 dolara mesečno i ugovorom im je, uglavnom, garantovano da će u slučaju pogibije porodica dobiti odštetu u visini šestomesečne plate. Većina njih i ne zna ko su ljudi koje obezbeđuju niti čime se oni tačno bave. Klijent se uvek predstavlja samo kao „ugledni biznismen"... - kaže sagovornik Pressa, bivši komandant jedne elitne jedinice.

Predrag Čanković

Srbi na ceni

Sagovornik Pressa potvrđuje informacije da su srpski specijalci „na velikoj ceni" u Južnoj Americi.

- Prvih desetak naših ljudi otišlo je tamo pošto je posle Petog oktobra ovde ostalo bez posla. Na terenu su se pokazali kao odlični telohranitelji, pa su ubrzo za njima otišli i drugi momci... Prema podacima koje imam, u celoj Južnoj Americi trenutno na poslovima obezbeđenja radi čak oko 100 Srba, a ima ih dosta koji su se u Srbiju vratili sa lepom zaradom i ovde počeli svoje privatne poslove - kaže izvor Pressa. Prema njegovim rečima, sve ukazuje na to da su trojicu Srba u Santa Kruzu ubili „lovci na glave"!

- Skoro sam siguran da su Turčinovića, Bakulu i Čankovića ubili lovci na glave preobučeni u policajce. Glava njihovog „šefa" Vilijama Rozalesa Suareza ucenjena je na milion dolara... - kaže sagovornik Pressa.

Sve ove podatke poseduju i srpske bezbednosne službe koje čak sumnjaju da se u nekoj od „divljih zemalja" poput Bolivije i Kolumbije skrivaju neki od odbeglih „zemunaca".

- Najviše „naših" ima u Argentini. Oni su angažovani na poslovima obezbeđenja narko-bosova, velikih objekata, organizacije šverca i samog transporta kokaina, a rade i kao plaćene ubice i reketaši. Među njima ima najviše pripadnika nekadašnje JSO. Takođe, u Južnoj Americi ima na desetine srpskih klasičnih kriminalaca... - otkriva policijski izvor Pressa.

Naše službe poseduju podatke o onima koji odlaze u Argentinu i Brazil, dok se za one koji odlaze u Kolumbiju i Boliviju sazna tek kada se nešto strašno dogodi.

- Obično prva destinacija opasnih momaka koji odlaze iz Srbije budu Brazil i Argentina, a onda odatle prelaze ponekad i ne svojom voljom u neku od „divljih zemalja", poput Bolivije. Oni tamo dobijaju zarade o kojima samo mogu da sanjaju ovde, od 10.000 evra mesečno pa naviše... Vrlo su cenjeni jer su ratoborni, odani i hrabri, a uz to iskusni strelci - dodaje sagovornik Pressa.

Naš sagovornik dodaje da postoje osnovane sumnje da su neki od najopasnijih begunaca od pravde u Južnoj Americi.

- Za razliku od braće Simović koji su sve vreme bili u zemljama regiona, pojedini „zemunci", poput Vladimira Milisavljevića Budale, kao da su u zemlju propali. Zbog toga sumnjamo da su neki od njih baš u Južnoj Americi, jer su oni sa svojim iskustvom i mentalnim sklopom vrlo pogodni za poslove tamo. Takođe, postoje podaci da klan Darka Šarića ima svoj ogranak u Južnoj Americi, a svojevremeno se tamo sklanjao i Dejan Stojanović Keka - dodaje naš sagovornik.

Dačić ide u Kolumbiju

Ministar policije Ivica Dačić kaže da nema konkretnih podataka ko sve od „naših" državljana boravi u Južnoj Americi. On kaže da je jedan od razloga tome to što nemamo potpisane sporazume o saradnji policija.

- Očekujem da u junu odem u Južnu Ameriku, gde bi trebalo da potpišem sporazum o policijskoj saradnji sa Kolumbijom, koja je, inače, prva s nama stupila u kontakt... Zatim, trebalo bi da budu potpisani sporazumi sa Argentinom, Brazilom i Urugvajem - navodi Dačić.

Porodice ubijenih Srba nemaju para da tela iz Bolivije prebace u Srbiju

Zvanične informacije o pogibiji Bojana Bakule, Predraga Čankovića i Saše Turčinovića, koje se očekuju od Interpola, nisu stigle do zaključenja ovog broja. Podsetimo, oni su, kako su saopštile bolivijske vlasti, mučki ubijeni u petak uveče. Pretpostavlja se da su radili za narko-bosa Vilijama Rozalesa Suareza.

s2
strava... Tela ubijenih Srba i dalje su u  mrtvačnici u gradu Santa Kruz u Boliviji
Strava... Tela ubijenih Srba i dalje su u mrtvačnici u gradu Santa Kruz u Boliviji

U Ministarstvu spoljnih poslova Pressu je rečeno da se jedna porodica nastradalog obratila za pomoć za prenošenje tela.

- S obzirom na to da nemamo ambasadu u Boliviji, naše diplomate iz Brazila prisustvovaće identifikaciji tela, uz nekog člana porodice ili pogrebnog preduzeća koje porodica angažuje. Ministarstvo spoljnih poslova izdaje smrtovnicu koja je praktično putni list da se telo prebaci u Srbiju. Troškove prevoza snosi porodica... - navode u MSP-u.

Međutim, jedan od prijatelja nastradalih tvrdi da porodice nemaju novca za transport.

- To će koštati na desetine hiljada evra. Da neki član porodice ode tamo, da se angažuje pogrebno preduzeće, plus transport.... Da ti ljudi imaju te pare, ne bi išli da rade tamo - tvrdi naš sagovornik.

majka u  neverici... Mileva Čanković šokirana vešću
Majka u neverici... Mileva Čanković šokirana vešću

Moj sin nema veze s drogom!

Mileva Čanković, majka Predraga Čankovića, jednog od trojice Srba ubijenih u Boliviji, koja živi u prijedorskom selu Marićka, još ne veruje da joj je sin stradao. Ona kroz suze kaže za Press da je za pogibiju sina saznala od snaje Dragane.

- Snaja mi je rekla da je čula da je Predrag nastradao u Boliviji. Na slikama ga je prepoznala po majici u kojoj je otputovao. On joj se, kako mi je ispričala, u četvrtak uveče javio da je stigao tamo, a u petak se dogodilo to što se dogodilo. Niko nam ništa zvanično nije javio i ne znam šta da radim. Ćerka koja živi u Beogradu mi je rekla da se obraćala policiji za informacije, ali ništa joj nisu rekli... - kaže Mileva. Ona dodaje da nije znala da joj je sin otputovao u Boliviju.

- Moj sin nije nikada bio narkoman niti je imao ikakve veze sa drogom. Živeo je savim prosečnim, normalnim životom - kaže Mileva.

Prema njenim rečima, Predrag je jedno vreme sa njom i suprugom boravio u Nemačkoj, gde su oni radili dugi niz godina i zaradili penziju, ali nije želeo da živi u toj državi. S. Kos

уторак, 18. мај 2010.

Nikola Sarkozi ucenjuje Angelu Merkel

Francuski predsednik Nikola Sarkozi zapretio je nemačkoj kancelarki Angeli Merkel na samitu evrozone da će Francuska ukinuti evro ukoliko Merkelova ne prestane da se protivi ulaganju 750 milijardi evra u fond za bezbednost evropske valute, piše „Gardijan"

s
Nikola Sarkozi, Angela  Merkel
Sukob moćnih lidera... Francuski predsednik zapretio da će ukinuti evro

Britanski list na naslovnoj strani piše o gnevnom i „visoko emotivnom" ispadu francuskog predsednika na samitu lidera evrozone u Briselu prošlog petka, kada je sudbina evra visila o koncu. Sarkozi je, vičući i lupajući pesnicom o sto, zapretio da će ukinuti evro ukoliko Angela Merkel ne prestane da se protivi ulaganju 750 milijardi evra u fond za bezbednost evropske valute. Tokom konfrontacije dvoje najmoćnijih evropskih političara, francuski predsednik je rekao da će napustiti razgovore i upozorio na trajnu štetu koju će pretrpeti franko-nemački odnosi, ukoliko nemačka kancelarka ne podrži plan.

- Bio je to Sarkozi na steroidima - prenosi „Gardijan" komentar jednog evropskog diplomate. Uobičajeno energični Sarkozi bio je ovog puta i vidno uzbuđen, primećuju zvaničnici.

Iako je samit bio sazvan kako bi se finalizovao paket pomoći Grčkoj, novi razvoj događaja doveo je do zastoja, jer Merkelova odbija da se obaveže na nemačko izdvajanje 120 milijardi evra.

Iako su svi mislili da će se samit produžiti do duboko u noć, Sarkozi je iznenada sazvao konferenciju za novinare, trijumfalno objavivši da je sporazum postignut, odnosno da je, kako je rekao, postignuta „pobeda nad berzama i špekulantima koji uništavaju evropsku valutu", piše britanski list.

„Gardijan" prenosi mišljenje francuskih zvaničnika da je ovo bila klasična Sarkozijeva predstava, odnosno igranje na blef, jer je, zapretivši odlaskom, zaista prisilio Merkelovu da preuzme odgovornost za eventualni neuspeh samita.

Uponedealjk, nakon najtežeg vikenda u istoriji evropske valute, evro se povratio na berzama, ali je prekjuče zabeležio najveći pad u odnosu na dolar u proteklih 18 meseci.

Nemački bankari su istovremeno upozorili nemačke poreske obveznike da verovatno nikad neće videti milijarde koje su „pozajmili" Grčkoj.

Sarkozijeva pobeda stoga nije konačna i on bi još mogao da zažali svoju svađu sa nemačkom kancelarkom.

Bogataši bez diplome

Bil Gejts, Frenk Lojd Rajt, Lejdi Gaga i Džejms Kameron samo su neki od milionera koji nikada nisu završili fakultet, što ih nije sprečilo da dospeju na listu najbogatijih i najuspešnijih ljudi na svetu

s1
Bil Gejts, Stiv Džobs

Najbogatiji ljudi na svetu nemaju završen fakultet. Većina njih je odustala od studija, ali to ih nije sprečilo da stvore kompanije i zarade na stotine miliona dolara.

Najpoznatiji propali student, Bil Gejts, danas je jedan od najbogatijih ljudi na planeti, a odmah iza njega je superuspešni Stiv Džobs.

Bil Gejts je više od deceniju jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Sin advokata i učiteljice, upisao je Univerzitet Harvard u jesen 1973. godine. Samo dve godine kasnije, on je odustao od studija i osnovao „Majkrosoft" sa prijateljem iz detinjstva Polom Alenom. Na Harvardu Gejtsa nazivaju najuspešnijom osobom koja je odustala od prestižnih studija. Više od 30 godina posle odustajanja, 2007, Gejts je konačno dobio počasni doktorat na tom univerzitetu.

Promenili svet

Na listi najuspešnijih ljudi, a neuspešnih studenata, za Gejtsom sledi Stiv Džobs. Da je on ostao u školskoj klupi, danas ne bi bilo računara „Mekintoš", ajpoda, ajfona, ajpeda. Džobs je od studija odustao na Univerzitetu Rid nakon samo šest meseci zbog teške finansijske situacije. Posle toga osnovao je kompanije „Epl", „Neks kompjuter" i „Piksar".

Na trećem mestu je Frenk Lojd Rajt, najpoznatiji američki arhitekta, koji je više vremena proveo dizajnirajući fakultete nego što se u njima zadržao. On je krenuo na Univerzitet Viskonsin-Medison 1886. godine, ali je odustao nakon godinu dana. Preselio se u Čikago, gde je počeo da radi sa Luisom Salivanom, kojeg nazivaju ocem modernizma. Nakon smrti ostavio je više od 500 projekata, uključujući i muzej Solomona R. Gugenhajma u Njujorku.

s2
bogataši bez diplome

Iza Rajta sledi Bakminster Fjuler, arhitekta, filozof, pronalazač i futurista. Ono što je posebno kod njega je to da je sa Harvarda izbačen ne jednom, nego dvaput. Nakon toga nije imao sreće, imao je poslovnih problema, ali i porodičnih. Fjuler je nakon toga krenuo u misiju promene sveta idejama poput dimaksion kuće i automobila.

Na petom mestu je Džejms Kameron, reditelj nagrađen Oskarom. On je rođen u Kanadi, a s porodicom se preselio u Kaliforniju, gde je upisao studije psihologije na Univerzitetu Fulerton. Nakon odustajanja od studija, oženio se konobaricom i postao vozač kamiona. Na rediteljsku karijeru odlučio se nakon što je pogledao serijal filmova „Ratovi zvezda".

Od stolara do Oskara

Sledeći na listi propalih studenata bogataša je Mark Cukerberg. On je u svojoj studentskoj sobi osmislio najpoznatiju svetsku društvenu mrežu „Fejsbuk". Najpre je mrežu namenio studentima na Harvardu, ali se njena popularnost proširila. Nakon toga je odustao od studija i osnovao kompaniju u Palo Altu.

bogataši bez diplome

Na sedmom mestu se nalazi poznati glumac Tom Henks, koji je napustio studije kako bi stažirao na festivalu Grejt lejks teatar u Klivlendu.

Za njim sledi još jedan glumac, Harison Ford, koji je studirao filozofiju na koledžu Iapon, ali je odustao malo pre nego što je stekao diplomu. Nakon toga nanizao je nekoliko manjih uloga i postao stolar. Gotovo deset godina kasnije uspeo je da dobije ulogu u filmu „Američki grafiti" Džordža Lukasa. Kasnije je dobio ulogu u još jednom Lukasovom filmu, blokbasteru „Ratovi zvezda".

Stefani Džoan Anđelina Germanota, poznatija kao Lejdi Gaga, bila je studentkinja škole umetnosti u Njujorku, ali je odustala nakon samo godinu dana kako bi započela pevačku karijeru.

Poslednji na listi je najplaćeniji sportista Tajger Vuds, koji je odustao od studija ekonomije na Univerzitetu Stenford kako bi se profesionalno bavio golfom. Nakon dve godine studija, Vuds je odlučio da se profesionalno bavi sportom. Danas zarađuje više od 100 miliona dolara godišnje.

Srbi ginu u narko ratu u Boliviji

Telohranitelji Saša Turčinović, Bojan Bakula i Predrag Stojkov ubijeni u obračunu narko-bandi u Boliviji. U toj zemlji na sličnim poslovima rade još trojica Srba

1

Saša Turčinović, Bojan Bakula i Predrag Stojkov, koji su u subotu ubijeni u obračunu narko-bandi u Boliviji, radili su kao telohranitelji jednog od najvećih narko-bosova Vilijama Rozalesa Suareza. Oni su ubijeni u napadu na policijskom punktu u gradu Santa Kruz, kada su pokušali da spreče otmicu Suareza.

Prema nepotvrđenim informacijama, njih su ubili pripadnici bolivijske specijalne policije?! Kako saznajemo, u Boliviji su trenutno na poslovima obezbeđenja narko-bosova angažovana još trojica srpskih specijalaca.

Ubijeni Turčinović, bivši pripadnik „crvenih beretki", u Boliviji je radio dva i po meseca, a prošlog četvrtka je iz Srbije u Boliviju odveo Bojana Bakulu. O trećem ubijenom, Predragu Stojkovu, ima najmanje podataka, pretpostavlja se da je on rodom iz okoline Bijeljine i da je u Boliviju otišao u decembru prošle godine. U obračunu u Santa Kruzu, pored trojice Srba, ubijena su još trojica telohranitelja. Svi oni su štitili narko-bosa Suareza, čiju je glavu bolivijska policija ucenila na milion dolara.

Srbi su na ceni

2
Bio u JSO... Saša Turčinović u Boliviju otišao pre dva i po meseca

Bolivijski list „Los Tijempos" prenosi da su Turčinović i Bakula vodili „elitnu grupu" telohranitelja, kao i da su u Boliviju doputovali 13. maja da bi štitili Suareza. Agencija AP javlja da je u obračunu ubijeno šest ljudi, dok su četvorica povređena. Jedan od njih, državljanin Kolumbije, pravio se da je mrtav pa je, odmah nakon odlaska napadača, strpao tela u automobil i odneo ih u policijsku stanicu. Prema svedočenju preživelih, napadači su trojicu Srba najpre zverski mučili, a onda ih likvidirali hicima u glavu!

Bolivijska štampa piše da u narko-ratu u ovoj zemlji učestvuju još najmanje trojica Srba, koji rade kao telohranitelji najvećih narko-dilera. Uglavnom su to, kako se piše, „bivši pripadnici specijalnih snaga koji su prošli sve strahote rata u bivšoj Jugoslaviji".

3

„Srpski telohranitelji su na velikoj ceni među narko-dilerima, ne samo u Boliviji, već i u Kolumbiji. Oni u Južnu Ameriku dolaze posredstvom srpskih dilera koji kontrolišu posao prebacivanja droge u Evropu", piše „Los Tijempos".

4

Međutim, G. M., bivši pripadnik JSO i bliski prijatelj ubijenog Saše Turčinovića, kaže za Press da Saša nije imao nikakve veza sa narko-dilerima i da je posao u Boliviji našao preko jedne brazilske agencije.

- Saša je rekao da mora da ode iz Srbije, jer ovde nikako nije mogao da se zaposli. Sigurno znam da on tamo nije otišao preko Darka Šarića i njegovih ljudi, jer on ih nije poznavao. Saša je direktno na adrese mnogih stranih firmi za obezbeđenje slao svoj CV. Posao u Boliviji je našao preko jedne firme iz Brazila. To je bilo pre dva i po meseca, a njegov zadatak je bio obuka lokalaca za fizičko obezbeđenje, ali i pronalaženje novih momaka za taj posao. Turčinović je prošle nedelje došao u Srbiju i sa sobom je odveo Bakulu. On je Bakuli, ali i još nekim momcima koje je zvao da pođu s njim, rekao da je našao dobar posao, da ne treba da brinu za budućnost svoje dece, da je u Južnoj Americi lakše nego u Srbiji 1999. i da je potrebna samo dobra kondicija - priča ovaj bivši pripadnik JSO. On kaže da je skoro siguran da Turčinović nije znao da njegovi poslodavci imaju veze sa drogom.

5
Mučeni, pa ubijeni... U napadu kod Santa Kruza ubijeno šest ljudi

- U slučaju Turčinovića, ja vam tvrdim da on sigurno nije znao čime se bavi njegov gazda.... Na osnovu načina na koji je izvedena cela akcija ubeđen sam da su ubijeni na prevaru i da ih je likvidirala policija - kaže naš sagovornik.

Radio u Partizanu

Turčinović je do završetka NATO bombardovanja bio aktivan pripadnik MUP-a Srbije.

6
U Boliviji bio samo dva dana... Bojan Bakula ubijen hicima u glavu

- Bio je najpre početkom devedesetih u Srpskoj gardi, a onda je otišao u 72. vazdušno-desantnu brigadu u Pančevu. Bio je specijalac za minsko-eksplozivna sredstva, a aktivno se bavio i padobranstvom. Bio je profesionalac, prošao je sva ratišta, a iz policije je otišao posle bombardovanja. Jedno vreme nije imao posao, a onda je počeo da radi u obezbeđenju FK i KK „Partizan". Tu je ostao sedam godina, a onda je 2008. godine otišao - priča naš sagovornik.

Direktor policije Milorad Veljović kaže da još nije dobio zvaničnu potvrdu da su u Boliviji ubijeni srpski državljani.

7

Direktor agencije „Kombat": Još ne verujem da je Bojan ubijen

Tehnički direktor i šef ekspoziture agencije „Kombat" u Novom Sadu Dejan Anđelković kaže za Press da još nema potvrdu da je Bojan Bakula, inače direktor i osnivač te agencije, ubijen u Boliviji.

- Turčinovića nikada nisam upoznao, ali mi je Bojan još ranije rekao da je ljut na njega što je bez najave napustio „Kombat", u kom je i on bio zaposlen. Poslednji put sa Bojanom sam se čuo 27. aprila, rekao mi je da 7. maja putuje u Brazil na obuku u vojni kamp. Boliviju uopšte nije pominjao. Da li je otišao sa Turčinovićem ne znam, ali sam kasnije čuo da je 13. aprila napustio Srbiju. Bakulu dobro poznajem i ne verujem da je bio umešan u poslove vezane sa drogom - priča Anđelković.

Masakrirana trojica srpskih telohranitelja narko-bosa

La Paz, Santa Kruz - Trojica Srba - Bojan Bakula (28), Saša Turčinović (31) i Predrag Stojkov (35) mučeni su i ubijeni hicima u glavu zajedno sa trojicom Bolivijaca u noći između petka i subote u blizini grada San Ramon. Ubijeni Srbi bili su u grupi telohranitelja Vilijama Rozalesa, verovatno najmoćnijeg narko-bosa u Boliviji, koji je tom prilikom otet.

Kako „Blic“ saznaje, ubijeni Srbi su vodili agenciju za zaštitu ljudi i objekata „Combat Team Security Solution“ iz Rume. Bojan Bakula je bio direktor i vlasnik te agencije, dok je Turčinović bio njegov najbolji prijatelj i zamenik u toj firmi.
Tehnički direktor i šef ekspoziture ove agencije u Novom Sadu Dejan Anđelković rekao je tim povodom da još nema informaciju da je Bojan Bakula ubijen u Boliviji. On je naveo da je Bakula 7. maja trebalo da otputuje u Brazil na obuku.
- Ne verujem da je Bakula bio umešan u poslove povezane sa drogom. Završio je vojnu školu, bio je na Kosovu 1999, a potom je otvorio agenciju za zaštitu lica i objekata u Rumi. Ne mogu da verujem da je ubijen - rekao je Anđelković.


Prema izjavama dvojice ljudi koji su preživeli masakr, nekoliko policajaca i bivših policijskih službenika učestvovalo je u šestostrukom ubistvu i otmici Vilijama Suareza Rozalesa. Te sumnje nezvanično su potvrdili i predstavnici bolivijske policije.

Advokat porodica ubijenih Denver Pedraza optužio je sadašnje i bivše policijske agente za masakr. Kako prenosi bolivijski list „Los Tijempos“, u noći između petka i subote na dvanaestom kilometru puta između San Ramona i Guarajosa njih je sačekala grupa ljudi u uniformama Specijalne jedinice za borbu protiv narkotika i naterala Rozalesa i devet ljudi koji su bili s njim da se zaustave kako bi ih pretresli u potrazi za kokainom. Čim su ih izvukli iz vozila, lažni policajci su ih odvezli na izolovano i udaljeno mesto nekoliko kilometara dalje od glavnog puta. Kidnaperi su prvo tukli pripadnike Rozalesovog obezbeđenja, a onda ih i ubili. Posle brutalne egzekucije, narko-bos je odveden u nepoznatom pravcu. Kako prenosi ovaj list, sve informacije potiču od jednog preživelog.


Prema navodima lista „El Dio“, Predragu Stojkovu je iz neposredne blizine tri puta pucano u glavu. Turčinović je pronađen na stazi nedaleko od obližnje reke. On je pogođen šest puta u glavu i ramena, a pokušao je da pobegne ubicama. Prema navodima istog lista, vezani Bojan Bakula bio je blizu bekstva, jer je u jednom momentu iskočio iz vozila, ali su ga ubice sustigle i usmrtile.


Oteti Vilijam Rozales je jedan od glavnih narko-bosova u Boliviji. Prema policijskim izvorima, kolumbijski karteli su platili milion dolara za otmicu Rozalesa.

U jednom od luksuznih vozila, ostavljenom nedaleko od mesta zločina, pronađena je policijska uniforma i municija kalibra devet milimetara. Osobe koje su kidnapovale Rozalesa, zverski su mučile vezane Srbe i Bolivijce. Prema izveštaju mrtvozornika u glavnom gradu Bolivije, šestorica ubijenih nisu stradala isključivo od vatrenog oružja, već i od smrtonosnih povreda glave, pa pretpostavlja da su neki od ubijenih pretučeni na smrt.


Komandant policije Umberto Ekalar rekao je na konferenciji za novinare da oni intenzivno tragaju za nekadašnjim policijskim kapetanom Arauhom, za koga se pretpostavlja da je pomogao ubicama. Pored Arauha, traga se za još dvojicom nekadašnjih pripadnika bolivijske policije.

Veljović: Policija čeka informacije
Srpska policija nema zvaničnih informacija o događajima u gradu San Ramon u Boliviji. Direktor policije Milorad Veljović rekao je da je sa srpske strane urađeno sve da se uspostavi kontakt sa bolivijskim nadležnim organima, ali da, za sada, još nema povratnih informacija.

Policija čuva ključne svedoke
Masakr kod La Paza preživele su tri osobe koje su danonoćno pod zaštitom policije.
Bolivijac Huan Karlos Gutijerez i Kolumbijac Maraz Jairt primljeni su sa prostrelnim ranama u bolnicu u La Pazu, a državni organi očekuju da će po svom oporavku oni biti ključni svedoci u ovom slučaju.


Bivši pripadnik JSO

RUMA - Bojan Bakula i Saša Turčinović osnovali su agenciju za obezbeđenje pre dve i po godine, a poslove privatnih detektiva, obezbeđenja i telohranitelja obavljalo je petnaestak lica, koja su završila specijalnu obuku. Agencija ‘’Kombat’’ u Ulici 27. oktobra 47 juče je bila zatvorena, a meštani Rume nisu bili raspoloženi da govore o ubijenim sugrađanima.

Saša Turčinović
Prema priči jednog od poznanika Bojana Bakule, on je u Rumi bio poznat po nadimku Grof i sugrađani su ga znali kao žestokog momka koga se trebalo kloniti. Njegov poznanik kaže da je Bojan često poslovno odsustvovao iz zemlje i da je najčešće boravio u Južnoj Americi, ali da je putovao i po zemljama Evrope. O tome šta je tamo radio, niko nije znao ili nije želeo da priča, a Rumljani kažu da je i njihov drugi sugrađanin Saša Turčinović bio poznati džudista, da je držao školu boksa u rodnom gradu, a da je svojevremeno bio i pripadnik JSO u vreme kada je njome komandovao Milorad Ulemek Legija.

недеља, 16. мај 2010.

Koncert Jelene Karleuše poznati ocenjuju kao vrhunski šou-program

Jelena Karleuša je ispunila dato obećanje i u subotu 15. maja održala je spektakulan koncert u "Beogradskoj areni". Dva sata trajao je program, smenjivale su se scenografije, koreografije, scenski kostimi, za svaku numeru nešto novo. I oni koji ne vole JK, "skinuli su joj kapu" i odali priznanje za odlično odrađen posao. Karleuša je je pevala, plesala, a fanovi su joj pružili punu podršku, horski je prateći. U "Arenu" su došli su i mnogi poznati sa domaće javne scene. Brojni obožavaoci su po završetku Jeleninog koncerta odmah utiske, fotografije, komentare i video-zapise ostavljali na "Fejsbuku", kako na svojim profilima, tako i u raznim grupama. Gotovo da negativnih komentara nije bilo... Pohvale su pljuštale za spektakularnu scenu, svetlosne efekte, pirotehniku, hidraulične liftove...

"Dopao mi se koncert, bilo je sve super. Glupo bi bilo da je bilo ko od nas kolega kritikuje i upućeje neke zamerke. Jer, prvo treba da se iko usudi na jedan takav korak kakav je organizacija ovakvog spektakla. E, onaj ko ponudi bolje, ima pravo da i nešto kaže, ali do tada... samo reči hvale! To vam je kao kad odete kod nekog na slavu, pa vam on na trepezu iznese 15 jela, specijaliteta, a vi se setite da je mogao još jedno, vama drago... Ako bi nešto ipak trebalo da bude sledeći put bolje, ja bih rekla obraćanje publici. Nekako mi je nedostajalo to što nije na samom početku pozdravila prisutne. Tačno je da je rekla dobro veče i još nekoliko rečenica, ali tek posle dvadesetak minuta koncerta, možda i kasnije. Scena je fantastično izgledala, Jelena je ispunila očekivanja. Podržavam u principu sve kolege koji se odvaže na tako nešto", rekla je Olja Karleuša.

U publici je bila bivša studentkinja "Operacije Trijumf" Ana Bebić, koja nam je rekla: "Stvarno je bilo super! Jelena je obećala šou i priredila ga je! Svaka čast! Ne znam šta bih izdvojila... sve je bilo fenomenalno – scena, kostimi, ples... Bila sam na Madoninom koncertu i mogu reći da je Jelena uspela da približi taj svetski nivo i program. Sve je šljaštalo, a na mene je najveći utisak ostavio sam početak koncerta, kada se pojavila u hali, kada su letele pahulje... Super, super, sve pohvale! Iščekivali su svi šta će napraviti, puno se pričalo, verovatno mnogi nisu mogli ni da zamisle šta će sve priuštiti publici... Vrhunski šou-program", rekla je Ana Bebić. Pošto nije imala zamerku na koncert, pitali smo je ako bi Karleuša ponovo pravila koncert, pa nju pitala za savet šta treba da izmeni, popravi, dopuni, nasmejala se i odgovorila je: "Pa, jedino da poboljša malo komunikaciju sa publikom, čini mi se da je to samo trebalo da bude nešto učestalije."

Marta Savić je u "Beogradsku arenu" došla na koleginicin koncert sa svojom dvanaestogodišnjom ćerkom Elenom. "Bilo je za svaku pohvalu. Ponoviću ono što sam napisala i na 'Fejsbuku' – Jelena, hvala ti što si nam donela i priuštila svetsku iluziju", izjavila je Marta.

Uhapšena sedmočlana grupa otmičara

Uhapšena je sedmočlana kriminalna grupa zbog sumnje da su izvršili krivična dela otmice i držanje, proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga.

Sedmoro uhapšeno zbogotmice (Tanjug)
Sedmoro uhapšeno zbogotmice (Tanjug)
U nameri da pribave protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 150.000 evra osumnjičeni su 8. maja oteli M. J. iz Beograda.

U saopštenju MUP-a se navodi da su uhapšeni Darko Amanović (1990), policijski službenik MUP, Milan Dimitrijević (1990), Radivoje-Saša Vučković(1989), Filip Ilić (1989), Vanja Ninković (1990), Filip Janković (1989) i Kristina Lazović (1989).

Policijske uprave Beograda i Novog Sada lišile su slobode sedmočlanu organizovanu kriminalnu grupu, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela otmice i neovlašćeno držanje, proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

U nameri da pribave protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 150.000 evra osumnjičeni su 8. maja oteli M. J. iz Beograda kojeg su držali u iznajmljenoj kući na području Sremske Kamenice do 15. maja, uz svakodnevne pretnje da će ga povrediti ukoliko njegovi roditelji ne isplate traženu sumu novca.

Uspešnom akcijom policijski službenici oslobodili su nepovređenog M. J. pre isplate traženog novca, navodi se u saopštenju.

Prilikom pretresa stanova kod osumnjičenih je pronađena veća količina tableta ekstazija namenjenih za dalju prodaju.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni istražnom sudiji Višeg suda u Beogradu.

Kovačević: Otmica planirana preko Fejsbuka

Sedmočlana kriminala grupa, koja je uhapšena zbog otmice M.J. iz Beograda izvršenje tog krivičnog dela pripremila je preko "Fejsbuk", izjavio je danas zvaničnik beogradske policije Zoran Kovačević upozorivši posebno mlade da paze s kim komuniciraju preko te društvene mreže

Kovačević je u izjavi novinarima obajsnio da je na "Fejsbuku" petnaestak dana pre otmice otvoren lažni profil sa imenom Sandra Savić preko koje je oteti mladić namamljen da dodje na sastanak sa ženskom osobom na Novi Beograd.

Kontakt je ostvaren preko na "Fejsbuku" postavljenog profila prijatelja oštećenog, precizirao je Kovačević, zamenik načelnika odelenja za suzbijanje imovinskih delikta Uprave kriminalisticke policije Policijske uprave za grad Beograd.

Po Kovačeviću, oteti mladić u društvu prijatelja došao je kod hale sportova na Novom Beogradu 8. maja uveče a potom se odvojio od prijatelja i otišao da razgovora sa ženskom osobom.

Oko 19 sati dve osobe, predstavivši se kao policajci su ga legitimisali i potom ubacili u automobil, naveo je Kovačević precizirajući da su oštećenom stavili lisice i posle nekoliko minuta vožnje ga ubacili u gepek.

Prijatelj otetog mladića je oko sat vremena čekao da mu se drug vrati, ali je posle toga otišao kući, objasnio je Kovačević dodajući da je prijatelj otetog mislio da mu je drug otišao sa ženskom osobom.

Oteti mladić je odvežen na šire područje Novog Sada - u reonu Sremske Kamenice i smešten je u vinski podrum u iznajmljenoj kući.

Kovačević navodi da je oštećeni bio u podrumu dubine od 50 metara, u mraku i da je policija kada ga je oslobodila morala da prođe kroz sedmoro vrata da bi došla do njega.

Iste večeri kada je mladić otet, otmičari su se oko 23 sati javili njegovom ocu tražeći 150.000 evra na ime otkupa, naveo je Kovačević dodajući da je otac oštećenog odmah obavestio dežurnu službu u policiji.

Otmičari su bili u kontaktu sa porodicom otetog i drugi rok za isplatu bio je u petak 11. maja, ali smo uspeli da ga prologiramo, dodao je Kovačević navodeći da su otmičari uhapšeni u subotu.

Kovačević je upozorio korisnike "Fejsbuka" da paze s kim stupaju u kontakt preko te društvene mreže na kojoj je i u prethodnom periodu bilo raznih zloupotreba.

Kovačević se zahvalio predstavnicima medija što su bili strpljivi i nisu objavili informaciju o otmici, čime bi mogli da ugrože život otetog mladića, sve dok slučaj nije rešen.

субота, 15. мај 2010.

Krađa identiteta najlakša preko JMBG

Ljudi u Srbiji nisu svesni gde sve seju svoje lične podatke i ne znaju dovoljno o opasnostima da im neko ukrade identitet, kao i da će im se u tom slučaju život pretvoriti u zonu sumraka, kažu za „Blic” u kabinetu poverenika za informacije od javnog značaja.

Zahvaljujući registru poverenik će moći da kontroliše ko i na koji način obrađuje i čuva baze podataka
Sam poverenik Rodoljub Šabić ističe da je u tom smislu najopasniji JMBG (jedinstven matični broj građana) koji svi u svakoj prilici nekontrolisano dajemo, ne vodeći računa da na osnovu njega neko može da uđe u našu bazu podataka u poreskoj upravi ili u birački spisak i zloupotrebi našu naivnost.

Procenjuje se da u Srbiji ima nekoliko stotina hiljada ljudi koji obrađuju različite podatke o ličnosti, a od sada će svi oni morati da se prijave u Centralni registar, kako bi poverenik mogao da kontroliše ko i na koji način obrađuje i čuva baze podataka koje smo mu poverili. Centralni registar je od juče postavljen i na internet sajt poverenika i procenjuje se da bi u njega trebalo da bude upisano više od milion zbirki podataka o ličnosti. Istovremeno počinje i akcija „osvešćivanja” građana Srbije o važnosti zaštite privatnih podataka, o tome da je onaj kome dajemo svoje podatke, dužan da čuva i da ne može baš svako da nam traži najrazličitije podatke poput JMBG, da li smo i od čega bolovali i slično.


- Svrha Centralnog registra jeste da se evidentira svaka zbirka podataka i da se omogući svakome da sazna ko obrađuje podatke o ličnosti, u koje svrhe i kome su podaci dostupni. Što se tiče JMBG, već neko vreme se zalažem da promenimo taj broj i vežemo ga za neki promenljivi broj, a ne za nepromenljiva, jedinstvena svojstva ličnosti kao što su datum, mesto rođenja, pol. Mnoge zemlje su upravo zbog širokih mogućnosti zloupotrebe i nepromenljivosti ovog broja, odustale od njega, poput Hrvatske, a Portugalija ga je ustavom zabranila - objašnjava Šabić za „Blic”.


Na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, obrada podataka o ličnosti je dozvoljena samo ukoliko je propisana zakonom ili ukoliko postoji pristanak lica čiji se podaci obrađuju. To znači, kaže za „Blic” Marinko Radić, generalni sekretar poverenika, da svaki put kad nam neko zatraži neki podatak mora da nam kaže da li je to zakonom propisano. Ako nije, nego zavisi od naše slobodne volje, trebalo bi uvek da pitamo za šta će ti podaci biti korišćeni.


- Sa uspostavljanjem Centralnog registra mi ćemo moći da kontrolišemo da li se baze podataka prikupljaju po zakonu i da li su adekvatno zaštićene. Onaj ko se upisuje u registar stavlja sebi „omču oko vrata” jer se istovremeno deklariše šta i u koje svrhe prikuplja. Mi ćemo to kontrolisati, ali zloupotreba ličnih podataka je uvek moguća jer su kriminalci uvek ispred nas u sferi zaštite - kaže Radić za „Blic”.


Centralni registar je i uspostavljen da bi se napravila evidencija rukovaoca zbirkama ličnih podataka, ali i samih zbirki podataka, a građani će na osnovu evidencije moći da budu obavešteni koji rukovalac i kakve podatke vodi.
Jednu od najvećih elektronskih baza podataka ima RZZO, gde tvrde da su mere zaštite višestruke i da bazi može da pristupi samo generalni direktor, pojedina ovlašćena lica i oni koji imaju zakonsko ovlašćenje za to.


- Elektronska baza podataka je znatno sigurnija od „papirne”. Kad ste poslednji put u domu zdravlja videli da su zdravstveni kartoni zaključani? Mogućnosti zloupotrebe zdravstvenih kartona kakvi su do sada bili su velike, a elektronski podaci su maksimalno zaštićeni - kaže za „Blic” Vlada Ignjatović, pomoćnik direktora RZZO.

Najveće baze podataka
- MUP, evidencija o ličnim kartama
- RZZO, posebno osetljivi podaci iz zdravstvenog kartona, fakture o izdatim lekovima i lekarskim intervencijama
- Fond PIO, evidencija penzionih osiguranika
- Velike banke, pored iscrpne baze podataka o svojim klijentima, imaju i posebno osetljive zdravstvene podatke koje prikupljaju prilikom većine kreditnih zahteva

Najčešće zablude
- pošten sam i nemam šta da krijem
- dao sam nekome podatke da mi nešto uradi, a ne da ih čuva i vrati mi ih ako zatražim
- podaci nemaju veze sa mojom ličnošću i nisu deo identiteta



Za čuvanje koza plata 200 evra, uz stan i hranu

Kragujevac - Vlasnik farme koza u selu Ratković kod Kragujevca Saša Radojević već više od mesec dana uzalud traži četiri radnika za čuvanje koza kojima nudi platu 19.000 dinara i besplatan stan i hranu.

Stado od 200 koza godišnje donese zaradu od 90.000 evra: Saša Radojević ima koze ali nema radnike

On je objavio oglas na zvaničnom sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje, ali mu se niko do sada nije javio. Radojević je profesor opštenarodne odbrane, a u uslovima koji se navode u oglasu tražio je da je za čuvara koza „poželjno znanje borilačkih veština, analitička sposobnost, fizička koordinacija i sposobnost uspostavljanja procedura, kao i početni nivo internet znanja“.

- Radnici će kod mene imati platu 19.000 dinara i besplatan stan i hranu. Plaćeni će im biti svi doprinosi, tako da sam spreman da za svakog radnika odvojim 31.000 dinara mesečno - priča Saša Radojević, koji je iz Beograda otišao pre četiri godine i u centru Šumadije kupio seosko imanje.


Ono što se traži od čuvara koza liči na posao iz bajke za sve kojima je preko glave gradskih stresova. U selu koje je oličenje raja na zemlji kozar ima obavezu da ustane do devet ujutru, da obiđe žicu koja ograđuje imanje i da proveri da li su puni akumulatori koji je napajaju. Posle toga može da sedi i u kući i da preko kompjutera ili mobilnog telefona prati povremeno da li je sve u redu. Tu su i psi čuvari. Međutim, na Radojevićev oglas se do sada niko nije javio.


- Meni je bitno da su mi sve koze na broju. Imam 25 koza, a ako pronađem radnike, mogu da ih imam više od 200. Problem je što ne mogu da postignem sve sam. To što tražim da radnici znaju borilačke veštine jeste zato što su mi za Vaskrs ukrali dva jareta i dve koze. To je šteta od 400 evra. Pod analitičkim sposobnostima podrazumevam da onaj ko čuva koze treba da primeti da nisu sve na broju i da utvrdi šta se s njima dogodilo i gde su. Kada je u pitanju poznavanje interneta, to znanje tražim zato što čobani mogu da prate stado bez pešačenja, bukvalno iz kuće, na kompjuteru. Jedna kamera košta 20 evra i to je mala investicija za korist koju donosi - kaže Radojević, vlasnik firme „Fabrikum“.


Računica ovog mladog preduzetnika, koji uzaludno pokušava da pronađe radnike, jasna je - jedna koza košta 100 evra. Godišnje ojari dva jareta koji odmah na tržištu vrede po 60 evra i važe za deficitarnu robu, odnosno odmah mogu da se prodaju. To znači da za četiri godine ima čist profit od 240 evra (jedno jare odlazi na troškove). Dodatna zarada je na siru od kozjeg mleka - rasna koza daje 300 litara mleka za godinu i od njega se napravi 40 kilograma najboljeg kozjeg sira. Na tržištu se taj sir prodaje po ceni od pet evra po kilogramu, pa se tako na jednoj kozi samo kroz sir zaradi još 200 evra. Ukupno koza donosi godišnji profit od 450 evra. To znači da stado od 200 koza donosi sigurnu i čistu zaradu od 90.000 evra.


U svom domaćinstvu u selu Ratković ovaj privatnik ima internet, tri kuće, najmodernije kupatilo, a planira, ako nađe čobane, da instalira i opremu za mužu koza.


Inače, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi se 25.000 nezaposlenih Kragujevčana.

понедељак, 03. мај 2010.

Test Samsung i8000 Omnia II



















Mislili ste da ste videli sve?! Ovaj telefon dokazaće vam da grešite

Kao i većina sličnih uređaja sa ekranom osetljivim na dodir, i Samsung Omnia II odlikuje se jednostavnim, poslovnim dizajnom. Po izgledu je najbliža Apple iPhoneu, s tim što je nešto manji i lakši. Kućište je izrađeno od kvalitetne plastike visokog sjaja, koja stvara utisak skupocenosti.

Prednjim delom Omnije II dominira veliki AMOLED touchscreen dijagonale 3,7 inča koji prikazuje sliku rezolucije 480×800 piksela, što je zverski napredak u odnosu na prethodnika i najjača ponuda u klasi. Prikaz na ekranu je oštar i jasan, dovoljno svetao u većini situacija, a jačina osvetljenja može se automatski podesiti, tako da radi na osnovu senzora osvetljenja. Nema integrisane stylus olovke, ali niko od korisnika neće imati potrebu za njom pošto je interfejs pregledan i jasan, pa se telefonom komforno upravlja pristiskajući ekran vrhovima prstiju. Samsung je Omnije opremio akcelerometrom koji upravlja funkcijom automatske rotacije ekrana u zavisnosti od položaja u prostoru. Ukoliko okrenete telefon na bok za 90 stepeni, automatski će se i prikaz na ekranu zarotirati isto toliko, a tu je i povratni vibrirajući efekat pri pritisku na ekran. Sve aplikacije podržavaju funkciju rotiranja prikaza što je veoma praktično rešenje pogotovo kod web browsera i krstarenja Internetom.

Samsung Omnia II opremljena je brzim Samsung S3C6410 procesorom koji radi na 800MHz i odgovarajućim grafičkim procesorom zaduženim za odličan prikaz i sjajno grafičko okruženje. Procesor je dovoljno brz i moćan, tako da u svakodnevnom radu, pa čak i sa najzahtevnijim kancelarijskim aplikacijama nema problema. Aplikacije iz mobilne verzije Microsoft Officea veoma brzo se podižu, a multimedija i video reprodukuju se tečno i bez ikakvih zastajkivanja. Memorijski kapacitet takođe je impresivan, a korisnicima je na raspolaganju verzija od neverovatnih 16 GB interne memorije sa dodatnim microSD ulazom. Kamera rezolucije 5 megapiksela sa autofokusom i dvostrukim led-blicem prevazilazi naša očekivanja. Iako joj nedostaje funkcija optičkog zumiranja, uobičajena za klasu “svemoćnih” telefona, fotografije napravljene ovom kamerom su odlične, možda i najbolje u klasi. Boje su odlično izbalansirane, a fotke su lošije samo u uslovima zaista slabog osvetljenja. Kamerom se komforno upravlja preko ekranskog interfejsa, a napredne funkcije poput one koja prepoznaje lica i osmehe rade prilično dobro. Veoma je interesantno snimanje sa prepoznavanjem osmeha, kada kamera inteligentno “čeka” da se objekat snimanja nasmeje da bi tek onda okinula i zabeležila snimak u memoriju.

Zahvaljujući ugrađenom TV izlazu i Samsungovom TouchPlayeru multimediju je moguće pogledati na eksternim monitorima, projektorima i televizorima. TouchPlayer ima iste mogućnosti kao i Windows Media Player, ali je mnogo lakši za korišćenje uz pomoć pritiska prstiju jer mu je interfejs zasnovan na velikim ekranskim tasterima. TouchPlayer omogućava slušanje muzike u pozadini dok, recimo, korisnik radi u nekoj drugoj aplikaciji, a ukoliko više volite muziku sa radio-stanice nema nikakvih problema, Omnia II pokriva i ove potrebe sastereo FM RDS radio prijemnikom.

Što se tiče one “običnije” - telefonske funkcije, Omnia II je GSM Quad band uređaj sa podrškom za 3G UMTS, pa iako ova funkcija nije isključivi razlog zbog kojeg će neko kupiti ovaj uređaj, ona je, naravno, tu i upotpunjuje doživljaj. Telefonska funkcija radi besprekorno, audio konekcija je stabilna, čista i dovoljno glasna u svim okruženjima. Na spikerfon nemamo zamerki, a test baterije utvrdio je da Omniom možete da razgovarate čak do 10 sati bez prethodnog punjenja, dok je operativno vreme rada telefona u 3G okruženju znatno kraće. U domenu praktičnosti, Samsung je napravio korak dalje, dodajući telefonskoj funkciju automatski prelazak u nečujni mod kada se telefon obrne i frontalnim delom na sto. Tada se utišavaju svi zvukovi, ne signaliziraju se dolazni pozivi, a ostaje aktivan samo alarm, što je idelano ako se odmarate ili ste na važnom sastanku.

Omnia II poseduje čak i unapređeni GPS modul sa internom antenom koji u startu radi u sprezi Google Maps aplikacijom. Uređaj može biti podešen da automatski preuzima pozicije satelita na dnevnom nivou kako bi ubrzao proces inicijalnog pronalaženja lokacije.

Pored pomenutog osnovnog softvera i brojnih “organajzer” aplikacija, kao što su Calendar i Task Manager, Samsung je Omniji II dodao nekoliko odličnih pregledača multimedije (za fotke i video zapise) i čak malu video editor aplikaciju za osnovnu montažu snimljenih video zapisa. Što se povezivanja tiče, na raspolaganju su vam sve moguće veze, od 3G-HSDPA-UMTS, preko standardnog stereo Bluetootha i USB konekcije, do Wi-Fi b-g standarda. Imate sve što je potrebno da se povežete sa bilo kojim uređajem ili mrežom, na bilo kojem mestu. Uz to imate i sve ostalo što može i ne može da vam padne na pamet, pa je ovo ultimativni mobilno-poslovno-zabavni telefon, jer drugačije ne znamo kako bismo ga nazvali. Sve što vam treba jeste dubok džep. Ah, da - i krpica da ga redovno čistite od dosadnih otisaka prstiju. Ne brinite - u kutiji je!

Kontakt: Roaming Electronics, Triše Kaclerovića 29l, Beograd, tel. 011/30-93-700

Cena 650 evra sa 16 GB