brojač poseta

понедељак, 19. април 2010.

Užasi pod maskom humanitarne intervencije

Amerikanci treba da se stide užasa i horora koje je vlada Sjedinjenih Američkih Država počinila u njihovo ime. Od vremena "hladnog rata" Vašington je inicirao konflikte protiv Srbije, Iraka i Avganistana, piše južnokorejski list na engleskom jeziku "Koreja tajms".

Američki vojnik u Avganistanu

Američke snage okupirale su Haiti, Somaliju i Balkan, mnogo se priča o napadima na Iran i Severnu Koreju. Administracija SAD čak je razmatrala napad na ruske snage tokom sukoba Moskve sa Gruzijom, piše list.

Kao opravdanje za većinu ovih intervencija ili potencijalnih akcija navodi se da su "u interesu američke bezbednosti". Međutim, kada je taj argument neuverljiv, kao u slučaju Kosova, ili kada je propao na tlu Iraka, američki zvaničnici brzo su odigrali na "humanitarnu kartu", odnosno odmah je rečeno da je vojska ubijala i uništavala kako bi "promovisala moralne ciljeve".
Nažalost, rat je retko human, a to sigurno nije bio u Iraku i Avganistanu. Procenjuje se da je u Iraku od početka 2003. godine poginulo 100.000 ljudi i taj broj se stalno povećava. Broj obogaljenih ili povređenih sigurno je mnogo veći. Ubistva, otmice, prebijanja i pljačka poprimaju epidemijske razmere.
Milioni Iračana napustili su svoje domove, mnogi napuštaju i svoju domovinu, hrišćanska zajednica je uništena, a poremećen život i rasturene porodice skoro su redovna pojava.
Američke trupe preuzele su 19. januara kontrolu nad razorenom predsedničkom palatom u glavnom gradu Haitija Port-o-Prensu

Žrtve u Avganistanu su manje, ali u porastu. Broj poginulih procenjuje sa na oko 10 000, a mnogo više ljudi je ranjeno i raseljeno.
Čak i najbolji napori da se smanje civilne žrtve - a američka vojska je tu postigla više nego oružane snage drugih zemalja u proteklim ratovima, ne može da spreči patnju nevinih, kaže autor Dag Bendou, saradnik Instituta Kato u Vašingtonu, nekadašnji specijalni savetnik bivšeg predsednika SAD Ronalda Regana.


Ne možete da krivite američke vojnike, prenosi Srna pisanje južnokorejskog lista. Ako ih njihova vlada šalje u rat - mora da im bude dozvoljeno da se zaštite, čak i kada to znači da su civili u unakrsnoj vatri.
Troškovi ratovanja, posebno za one u čije ime se Amerikanci navodno bore, traže da se postavi pitanje da li konflikt može da se opravda. U Avganistanu, na primer, pojačano angažovanje predsednika SAD Baraka Obame neminovno će voditi većem broju civilnih žrtava.

Snage Kfora na Kosovu


Američki general Stenli Mekristal, glavnokomandujući snaga u Avganistanu, nedavno se obratio američkom osoblju u Avganistanu u vezi sa pucnjavama na kontrolnim punktovima.

"Otvarali smo vatru i ubili smo veliki broj ljudi. Prema mojim saznanjima, nijedan slučaj se nije pokazao kao istinska pretnja vojnicima. Ja ne znam za slučaj da se dogodio neki incident u kome smo nekoga povredili i da se na kraju ispostavilo da je u vozilu bio bombaš samoubica ili eksploziv", rekao je Mekristal.

Pa, šta onda Vašington radi u Avganistanu?
Talibani su problem, kao i što je to bio i Sadam Husein. Njihovi gerilci, kao i irački borci, ubijaju nevine ljudi, teroristi su u obe zemlje ubijali bez razlike i osvrtanja.
Ali, američke invazije su te koje su izazvale ili proširile konflikte u Iraku i Avganistanu, stalno američko prisustvo je to koje dovodi do otvaranja vatre na "ogroman broj ljudi" u Avganistanu. A to ne uključuje kolateralnu štetu od bombaških misija, minobacačkih i raketnih napada i drugih vojnih akcija.

Američki vojnik na mestu eksplozije automobila-bombe u Bagdadu u Iraku


Rat je nekad neophodan, uprkos troškovima. Zbacivanje talibana sa vlasti bio je imperativ, nakon što je vlada u Kabulu ugostila članove terorističke organizacije Al kaida dok su se obučavali da napadaju Amerikance.
Međutim, tu se završavaju američki vitalni interesi i interesi njihovih saveznika. Pokušaji da se izgradi snažna centralna država u savezništvu sa Zapadom, je donkihotovska avantura koja će imati malu vrednost, čak i u slučaju uspeha - ocenjuje "Koreja tajms".


Rat se ne može opravdati kao oblik "humanitarne intervencije".

Sukobi će se sigurno nastaviti, ali bilo bi manje užasno kada bi saveznici prestali da "ubijaju ogroman broj ljudi" od kojih nijedan, kao što reče američki general u Avgtanistanu, "nije predstavljao istinsku pretnju".

Obamina administracija trebalo bi da povlači američke vojnike, a ne da proširuje vojno prisustvo SAD u Avganistanu.
Kad razmatraju ratnu opciju zvaničnici treba da imaju na umu Hipokratovu zakletvu: "Prvo - ne čini loše, ne povredi". Vašington ne uspeva da ispuni tu zakletvu u Avganistanu, zaključio je južnokorejski list.


Нема коментара: