brojač poseta

уторак, 13. април 2010.

Samo 600 taksista ima panik tastere

U Beogradu radi nešto manje od 8.000 taksista, a zvanično samo njih 600 u vozilima ima sigurnosne sisteme za odbranu od napada. Panik tasteri možda ne mogu da sačuvaju od napadača, ali se uz pomoć njih na vreme obaveštava policija.

Napad na beogradskog taksistu, koji se dogodio u petak uveče, još jednom je otvorio pitanje bezbednosti taksista i dokazao da taksiranje nije nimalo naivan posao. Taksista iz udruženja „Nacionalni taksi“ jedva je izvukao živu glavu, delimično zahvaljujući i sigurnosnom sistemu kojim je opremljeno njegovo vozilo. Od trenutka kad je pritisnuo panik taster praćen je u dispečerskom centru ovog preduzeća, a za napad je odmah saznala i policija. Da tako nije bilo verovatno bi njegovi prijatelji i kolege samo nagađali zašto se ne javlja na telefon.
- Pištoljem je krenuo na mene, ušao mi u kola, i onda je krenula polučasovna agonija. Kad je krenuo da puca na policajca nekako sam uspeo da otvorim vrata i pobegnem. Ne znam ni kako sam ostao živ - rekao je neposredno posle pucnjave taksista Sima P.


U većini taksi vozila ne postoji zaštita od napada, bolja od pozivanja pomoći preko radio mreže. Mnogo efikasniji, po mnogima i jedini način da se taksista donekle zaštiti, jeste GSP i GPRS sistem za navigaciju sa panik tasterima. Ove uređaje imaju samo dva udruženja, „Beogradski „ i „Nacionalni“ taksi.
- Da čovek nije imao panik taster u automobilu sigurno ga ne bi tako lako locirali, već bi se nagađalo gde se on nalazi. Ne kažem da je GPS potpuna zaštita od neželjenih situacija ali svakako može da pomogne, što se više puta pokazalo. Kod nas 574 vozila imaju ove uređaje i njihovo kretanje se uredno prati u dispečerskom centru - kaže Zlatan Zlatković, vlasnik „Beogradskog taksija“.
Od trenutka kada taksista pritisne panik taster na ekranima dispečerskog centra pojavi se informacija da je taster aktiviran, i momentalno blokira čitav sistem. Dispečeri više ne čitaju vožnje, lociraju gde se nalazi taksista koji je u opasnosti i obaveštavaju policiju.


- Tu su i informacije o tome da li je uključen taksimetar u vozilu, koji je registracioni i službeni broj taksiste. Kako napadač ne bi saznao da se sprema potera za njim radimo i neku vrstu komunikacije šiframa. Primera radi, dispečer na radio vezi poziva nepostojeću taksi stanicu a kao ciljnu adresu navodi mesto gde se nalazi napadnuti taksista. Kada to čuju svi taksisti znaju da nešto nije u redu - objašnjava Zlatković.


Večita dilema između predstavnika pojedinih udruženja i gradske vlasti je to da li sigurnosne sisteme treba da kupe udruženja ili Grad Beograd. U sindikatu taksi vozača „Nezavisnost“ ističu da su još u vreme prethodne gradske vlasti imali obećanje da će Grad finansirati uvođenje panik tastera u sva taksi vozila.
- Trenutno svega 600 vozača imaju takve sigurnosne sisteme i to iz samo dva udruženja. Pošto se pokazalo da je to jedan od najefikasnijih metoda zaštite vozača već na prvom sastanku u sindikatu razgovaraćemo o načinu nabavke takve opreme. Sigurno ćemo izaći i pred Grad sa idejom o nabavci bezbedonosne opreme koja bi osim panik tastera sadržala i čitače kartica i kamere – priča Svetislav Beljinac, predsednik sindikata taksi vozača i dodaje da običan panik taster sa uređajem za navigaciju košta oko 100 evra.

Zaštita za 200 evra
Da bi se jedno taksi vozilo opremilo sigurnosnim sistemima GPS i GPRS potrebno je oko 200 evra. Kod nekih proizvođača mogu se pronaći i za 150. Međutim, da ovo kupe isplati se jedino taksistima koji rade u udruženjima sa savremenijim dispečerskim centrima, gde se kompjuterski može pratiti njihovo kretanje. Vlasnik taksi udruženja koji želi da uvede sigurnosne sisteme primera radi u 600 vozila treba da izdvoji oko 150.000 evra.

Нема коментара: