brojač poseta

четвртак, 04. март 2010.

Preminuo Momo Kapor

U Beogradu, na Vojno-medicinskoj akademiji, u sredu je preminuo jedan od najpoznatijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar Momčilo Momo Kapor.

Tanjugu je vest o smrti umetnika potvrdila njegova porodica.

Rođen je u Sarajevu 1937 . godine, a odmah po završetku Drugog svetskog rata sa porodicom se preselio u Beograd u kome je, uz povremena izbivanja širom sveta, ostao do kraja života i bio njegov svojevrsni hroničar.


Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Od kako je 1975. godine objavio "Folirante" napisao je veliki broj romana i zbirki priča. Autor je i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je i nekoliko dugometražnih filmova, kao što su "Bademi s onu stranu smrti", "Banket", "Valter brani Sarajevo", "Džoli Džokej", "Kraj vikenda" i drugi.


Romani "Una" i "Knjiga žalbi" doživeli su ekranizaciju. Prevođen je na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.


Saučešće porodici Mome Kapora uputili su predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Mirko Cvetković, kao i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić.


Pesnik Matija Bećković rekao je da je Momo Kapor redak Srbin koji nije pisao pesme, a sve što je radio i govorio, pisao i slikao, radosna je i raskošna pesma, kojom je usrećio stotine hiljada čitalačkog čovečanstva


"U borbi s neizlečivom bolešću ovaj večni dečak se pokazao i kao veliki junak. Svojom smrću je ujeo za srce i svoj Beograd i svoj narod. Ostao sam bez jednog od najprisnijih i najmilijih prijatelja. Umesto da izjavljujem saučešća, bilo bi logičnije da ih primam", rekao je Bećković za Tanjug.


Rajko Petrov Nogo je u svojoj izjavi Tanjugu uporedio Kapora sa Čehovim.


"Poput mitskog grčkog kralja Mide, koji je sve što pogleda pretvarao u zlato, Momo Kapor je imao prokletstvo da sve što napiše i objavi, pretvori u bestseler. Kapor je čovek renesansnih darova. On je, kao što je poznato, pripadao bratstvu onih koji su čas pisali, čas slikali, pa su pisac i slikar jedan drugom vreme potkradali. Jedan se od drugog odmarali.


Njegova neutoljiva radoznalost, a onda i redak smisao da ovekoveči sitnice, drugo je ime za jedinstvenu kaporovsku erudiciju, u kojoj su, sem memorije, uposlena sva čula kojima je vrebao liniju, lik, jezik, priču, mirise, ukuse, atmosferu... Jer, on je svet, takoreći, kožom osećao.


Kapor je čudesan sunđer, veliki upijač. Zato je njegov crtež seizmograf duše, kardiogram i nade i beznađa. Kapor, zaista, svašta je znao, a šta je znao umeo je da saopšti na mio, otmen, očaravajući način.


Svaka velika kultura bila bi srećna da ima pisca kakav je Kapor, tog srpskog Čehova, koji je bio lak i prozračan, kako su voleli da kažu, u džinsu ili maskirnoj, ali Čehov", rekao je Nogo Tanjugu u jednom dahu, opraštajući se od Kapora.


Glumica Rada Đuričin, koja je godinama izvodila predstavu "011" po tekstovima Kapora, na vest o njegovoj smrti rekla je da je ovo dan velike tuge.


"Momo Kapor je bio skroman, a raskošan u svemu. Divili smo mu se i kako piše i kako slika i kako živi", rekla je ona Tanjugu.


Đuričin je dodala da je Kapor bio pisac koga je najradije tumačila. "Bio je moj obožavani drug još od studentskih dana. Danas je dan velike tuge", izjavila je ona.


Glumica Rada Đuričin, koja je godinama izvodila predstavu "011" po tekstovima Kapora, na vest o njegovoj smrti rekla je da je ovo dan velike tuge.


"Momo Kapor je bio skroman, a raskošan u svemu. Divili smo mu se i kako piše i kako slika i kako živi", rekla je ona Tanjugu.


Đuričin je dodala da je Kapor bio pisac koga je najradije tumačila. "Bio je moj obožavani drug još od studentskih dana. Danas je dan velike tuge", izjavila je ona.


Pogledajte intervju Kapora iz septembra prošle godine.


Нема коментара: