brojač poseta

недеља, 14. март 2010.

Policija nas i dalje maltretira

Danas, skoro dve godine od kako je počela zamena starih dokumenata, građani i dalje gube sate i dane čekajući u redovima ispred policijskih stanica, na svoju i štetu države! U to se lično uverio i novinar „Blica nedelje“ koji je prošle sedmice za izvršenje ove zakonske obaveze potrošio ukupno sedam i po sati, od čega je polovinu proveo na mećavi ispred čukaričkog OOUP-a, sa sapatnicima među kojima je bilo i starijih ljudi.

Čekanje u redu za dokumenta

U Opštinsko odeljenje unutrašnjih poslova (OOUP) stigao sam oko pola sedam, nadajući se da ću dobiti popodnevni termin, da bih u međuvremenu skoknuo do opštine Savski venac po izvod iz knjige rođenih i državljanstvo. Ipak, nakon razgovora sa Sašom, prvim u redu od oko pedesetak ljudi koji su već čekali ispred policijske stanice, shvatio sam da ću teško sprovesti svoj plan u delo.

Saša je, naime, u policijsku stanicu došao u tri sata ujutro, i to čak iz Rušnja!
– Savetovali su mi da dođem oko pet, ali nisam smeo da rizikujem jer radim „na crno“, pa ću vreme koje ovde izgubim morati da nadoknadim gazdi. Uprkos mećavi, već u pola pet bilo nas je deset. Pustili su nas u čekaonicu, ali smo morali da izađemo pre šest jer se napravila gužva. Ovo je mučenje. Bilo bi dobro kada bi ljudi bar mogli da dobiju broj kako dolaze, umesto što ovako čekamo. Uz to, ovde odokativno zakazuju termine. Recimo, ako dobijete broj 21, kažu vam da dođete u 10 sati, a vi onda čekate do podneva – objasnio mi je Saša.

Ispred čukaričke stanice policije


Dok sam razgovarao sa Sašom, mesto u redu čuvala mi je Katarina Grujić. Ova četrdesetogodišnja Beograđanka imala je slobodan dan, pa je po drugi put pokušala da dođe do brojeva za svoju porodicu.
– Prvi put im je pao sistem, što se ovde često dešava. Pošto mi sin ide u prvi razred osnovne škole, stalno sam u kontaktu s njegovom učiteljicom da bi ga pustili iz škole, jer dete mora biti prisutno kada se upisuje na roditeljski pasoš. Takođe je obavezno i prisustvo oba roditelja, pa sam na vezi i sa suprugom, koji je trenutno na poslu. Sve to treba iskombinovati, naročito s poslodavcima. Možda te i puste da jednom izađeš sa posla, ali ako ništa ne uradiš, drugi put ćeš morati da iskoristiš slobodan dan ili će da ti odbiju od bolovanja. Bilo bi dobro da neko izračuna koliko nas sve to košta – kaže Katarina.


Na Katarinine reči nadovezala se Evica Marković, koja je tog dana treći put pokušala da preda zahtev za nova dokumenta. Evica mi je ispričala da je ranije videla ženu koja se rasplakala jer je i iz petog pokušaja ostala bez broja.
Kada je policajac počeo da deli brojeve, bili smo već promrzli. Sa svakim čovekom koji bi prišao kućici ispred policijske stanice smanjivale su se naše šanse. Evica je prva odustala, a Katarina i ja smo ostali dok i poslednji broj nije podeljen. Uzalud.
Nakon toga, otišao sam u opštinu Savski venac, odlučan da sutra u OOUP dođem potpuno spreman pre pet sati ujutro. Plaćanje taksi i čekanje u redu za izvod iz knjige rođenih i državljanstvo „pojelo“ mi je oko sat i po. Relativno povoljan utisak o tamošnjoj administraciji pokvario mi je radnik obezbeđenja koji je, dok smo čekali pred poštom, dva puta viknuo da „stanemo uza zid“ jer smo mu blokirali pogled na vrata. Jedan stariji gospodin mu je odgovorio da su tu istu rečenicu uputili i njegovom bratu pre nego što su ga streljali.


Idućeg dana stigao sam u OOUP Čukarica pre pet sati ujutro, kako sam i planirao. U čekaonici je bilo već šest ljudi. Uskoro nam se pridružio i Tomislav Stepić, koji je još 2008. godine izvadio biometrijski pasoš, ali je sada morao da ga zameni.
– Ispostavilo se da je taj pasoš faličan, pa sada vadim novi. I za drugi pasoš morao sam sve da platim i da opet čekam u redovima. Oni su pogrešili, a ja plaćam njihovu grešku – rekao mi je Stepić.


Zahtev za dobijanje novih ličnih dokumenata predao sam tek četiri sata kasnije, ošamućen od neispavanosti i hladnoće. Dok su me fotografisali, zazvonio je telefon. Pošto je završio razgovor, opštinski službenik mi je objasnio da je sa druge strane žice bila žena koja je pre više od šest meseci poštom poslala zahtev u Leskovac da joj izdaju izvod iz knjige rođenih. Traženi papir još nije dobila, a dok ga je čekala, isteklo joj je državljanstvo!
Da li vam je čudno što sam, nakon svega, tražio da mi u odeljak „nacionalnost“, umesto Srbin, upišu neopredeljen.

Izdato skoro dva miliona pasoša
Od početka prijema zahteva za izdavanje biometrijskih pasoša do danas izdato je oko 1.778.000 novih putnih isprava. Nadležne službe dnevno prime između 6.000 i 7.000 zahteva. Pošto troškovi za pasoš i ličnu kartu iznose oko 3.750 dinara, pitali smo Policijsku upravu za grad Beograd zbog čega taj novac nije utrošen za nabavljanje nove opreme ili upošljavanje većeg broja ljudi.
– I dalje je veliko interesovanje građana za izdavanje, odnosno zamenu novih putnih isprava, kao i da je MUP preduzeo sve mere kako bi se poslovi izdavanja biometrijskih pasoša odvijali nesmetano. U tom smislu, povećan je broj mesta za akviziciju sa 280 na 400. Takođe, u cilju smanjenja gužvi u Beogradu, omogućeno je da se zahtev za izdavanje pasoša, osim u policijskoj stanici po mestu prebivališta, može podneti u bilo kojoj stanici na teritoriji grada, kao i u Policijskoj upravi za grad Beograd, Ulica Ljermontova broj 12a – rekli su nam u ovoj instituciji.

Sramota
Situacija nije mnogo bolja ni u Novom Beogradu i Paliluli. Iako opslužuju najmnogoljudnije beogradske opštine, ni u jednoj od ovih policijskih stanica nema telefonskog zakazivanja, već sve funkcioniše po principu deljenja brojeva. Redovi za brojeve, koji se dele između pola osam i osam, formiraju se još pre pet sati ujutru! Toliko je i Slobodan Perić (69) proveo na snegu i košavi kako bi u OOUP Palilula podneo zahtev za dobijanje novog pasoša.
– Sramota je kako nas ponižavaju! Evo, čekao sam celo jutro da predam zahtev za pasoš, a kada ga završe, opet ću morati u red za broj da bih ga podigao – žali se Perić.

Нема коментара: