brojač poseta

четвртак, 04. март 2010.

Mafijaši oprali više milijardi evra kroz privatizacije

Dok direktor Uprave za sprečavanje pranja novca procenjuje da se u Srbiji godišnje opere 1,7 milijardi evra, mahom kroz privatizaciju, prvi čovek Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković rekao je za „Blic” da je ova institucija do sada uputila Upravi za sprečavanje pranja novca 1.769 zahteva za proveru podataka o kupcima i da je samo u jednom slučaju dobila povratnu informaciju da je reč o sumnjivim transakcijama.

„Sve dok se ne otkrije ko finansira partije, kriminalci u Srbiji ekstremno lako će kupovati firme…”, kaže Miroslava Milenović, finansijski forenzičar

- I tu privatizaciju smo zaustavili - kaže Cvetković.
Od 2002. godine pranje novca u Srbiji je krivično delo. Od 2002. godine do danas sud nije doneo niti jednu pravosnažnu presudu za ulaganje prljavog novca u proces privatizacije.


Zakon o privatizaciji od 2007. ne dozvoljava da osuđeni ili oni protiv kojih se vodi istraga mogu da budu kupci društvenih preduzeća u procesu privatizacije. Taj zakon nalaže Agenciji da imena učesnika privatizacije prosledi MUP-u i Upravi za sprečavanje pranja novca na proveru, a tim institucijama da uzvrate informacije. Ostaje otvoreno pitanje zašto su one izostajale, što je, kako kaže Cvetković, onemogućilo Agenciju da reaguje.


Od 2007. godine, kao ni ranije, Agencija za privatizaciju nije poništila nijednu privatizaciju zbog učešća prljavog novca. Sprečila je samo jednu. Septembra 2007. godine Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam, narko-bos osumnjičen za ubistvo Ive Pukanića, lično je aplicirao za kupovinu „Eko produkta”. Na dan kada je trebalo da potpiše ugovor sa Agencijom, stupila je na snagu vladina uredba kojom se onemogućava pravo kupovine osuđenima i onima koji su pod istragom za delo zaprećene kazne više od pet godina.


Cvetković ističe da odgovore o poreklu kapitala u Agenciji za privatizaciju očekuju od za to nadležnih institucija, policije i Uprave za sprečavanje pranja novca.
- Niko od njih nikada do sada nije nam rekao - „to je prljav novac, taj što kupuje je kriminalac, nelegalno je stekao imovinu”. Ili, „to je advokat koji kupuje u ime kriminalca, morate da raskinete ugovor sa njim”. Kako da znam šta je prljav novac kada me na to nije upozorio onaj čiji je to prevashodno zadatak u sistemu. Kako da ga sprečim kada je on za mene legitiman kupac - pita se Cvetković.
Joca Amsterdam, Stanko Subotić, Ljubiša Buha, članovi zemunskog klana, možda su pravi vlasnici velikog broja privatizovanih preduzeća u Srbiji, ali Cvetković kaže da oni nisu kupovali ništa na svoje ime i da se to može proveriti u dokumentaciji.


Mile Jerković, privođen zbog sumnji da je sarađivao sa Darkom Šarićem, osumnjičenim za šverc 2,7 tona kokaina iz Južne Amerike, međutim, prošlog leta pravosnažno je osuđen na tri godine zatvora zbog šverca cigareta iz 90-ih. Istraga protiv njega vođena je najmanje godinu dana. Jerković ne samo da je na slobodi umesto u zatvoru, već je od kraja 2006. i tokom 2008. godine, u vreme dok je uveliko trajala istraga, privatizovao, po sopstvenom priznanju, 17 poljoprivrednih gazdinstava i autoprevozničkih firmi u Vojvodini. U isto vreme, sve navedene državne institucije zadužene za sprečavanje pranja novca ignorisale su Zakon o privatizaciji iz 2007. godine i svoje nadležnosti.


- Da smo imali takvu informaciju, ne bismo ga pustili na aukciju. Očito, Jerković ili nije kupovao na svoje ime ili nam nije dostavio potvrdu da je osuđen pravosnažno na više od pet godina - pravda se Cvetković.
Isti manir ponavlja se i u slučaju kupovine ugostiteljskih firmi, koje su u Beogradu 70 odsto u rukama kriminalca, kako je rekao Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde.


- Mi saznajemo iz medija da kupuju kriminalci, ali iste te informacije ne dobijamo od nadležnih institucija. To što se priča po čaršiji za nas nije merodavna informacija na osnovu koje možemo da sprečimo privatizaciju. Mogu da se složim sa konstatacijom da je kroz privatizaciju ubačen prljav novac u legalne tokove, ali moram i da pitam zašto mi o tome nismo dobili zvaničnu informaciju - kaže Cvetković.


Miroslava Milenović, finansijski forenzičar i član Američke asocijacije za istrage o pranju novca, kaže da naša zemlja ima odličnu regulativu po pitanju sprečavanja pranja novca, ali napominje da sve dok se ne otkrije ko finansira političke partije, kriminalci u Srbiji ekstremno lako će kupovati firme, zemljište, lokale i ubacivati novac stečen švercom narkotika, oružja, trgovinom ljudi, ucenama, u legalne tokove.


Ona objašnjava da je Darko Šarić, narko-bos, primer kako kriminalci ubacuju novac u legalne tokove. Ali ukazuje na to da upravo taj primer otkriva da je u čitavom tom procesu bilo mnogo faza kada su najrazličitiji činovnici državne uprave morali da odreaguju.
- Ako neko kupi pet luksuznih stanova, a niko ne ukršta legalne prihode, ukazuje na niz propusta i na državu fasciniranu takozvanim biznismenima i krajnje tolerantnu prema izvoru njihovog novca, sve dok im to u jednom trenu ne zasmeta - navodi Milenovićeva.

Besplatne akcije nisu osnov za korupciju

Predlog izmena i dopuna Zakona o besplatnoj podeli akcija ne predstavlja osnov za korupciju i reč je o najboljem mogućem rešenju, prokomentarisao je Vladislav Cvetković, direktor Agencije za privatizaciju, upozorenja Saveta za borbu protiv korupcije da će pomenuti predlog dovesti do korupcije.

Ipak, kako je istakao, na taj zakonski predlog tek treba da stižu sugestije, „tako da je pitanje u kojoj će konačnoj verziji biti usvojen u parlamentu”. Na jučerašnjem skupu predstavnika Agencije za privatizaciju i medija pričalo se i o kontrolama koje vrši Agencija i sve učestalijoj praksi raskidanja ugovora. Samo u prva dva meseca ove godine raskinuto je 50 ugovora, dok je recimo celoj u 2006. godini poništeno 56 privatizacija.
- Još 700 ugovora je u fazi kontrole. U dosadašnjem procesu privatizacije izvršena je ukupno 7.721 kontrola, od čega su skoro pola bile vanredne - navodi on.

Нема коментара: