brojač poseta

субота, 06. март 2010.

Banke zahvata novi talas krize

Srbiju je lagano počeo da pogađa i treći talas krize, koji prvenstveno udara na banke. Svako osmo zaduženo preduzeće nije u mogućnosti da redovno otplaćuje kredit, a kako procenjuju bankari, i to ovoga puta prilično glasno, novi udar loših plasmana treba očekivati već za koji mesec. Problem bi mogao da bude veći ukoliko država ne reši pitanje naplate potraživanja, te ne ubrza sudske postupke i realizaciju hipoteke. U suprotnom, prinosi banaka biće niži, banke će biti restriktivnije, a počeće i da se spajaju, ne kriju u Ministarstvu finansija.

Banke su prvo bile na udaru u oktobru 2008. kada su građani za nekoliko meseci povukli oko milijardu evra štednje. Kriza se potom prelila na privredu koja je posle godinu i po dana postala nova pretnja bankama, i koja će biti prilično intenzivna i tokom cele 2010. godine, slažu se sagovornici "Novca". Baš kako je pre pola godine i procenio predsednik Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić: "Sve izraženija docnja, pre ili kasnije, sigurno će zapretiti i poslovanju banaka." "Bankarski sistem verovatno neće biti ugrožen, ali će nesumnjivo imati problem", kazao je Dugalić za "Novac".
Prema podacima Udruženja banaka, problemi sa redovnom otplatom kredita, koji su jenjavali u poslednjem kvartalu prošle godine, ponovo su uzeli danak. Prosečno, nešto više od osam odsto zaduženih preduzetnika i pravnih lica nije u mogućnosti da redovno otplaćuje kredite. Vrednosno, prema našoj računici, to je 84,6 milijardi dinara u docnji, što je sa kamatama bar desetak odsto više.
Najveći problem imaju zaduženi preduzetnici - na kraju januara njih 8,2 odsto kasnilo je sa otplatom kredita, što je rast od 0,2 procentna poena za mesec dana ili za 110 procenata za sedam meseci! Kod pravnih lica, problemi se tek očekuju - u januaru je docnja ublažena za 0,3 procentna poena na 8,5 odsto.
Bankari strahuju jer očekuju dalji rast loših plasmana. Izbegavaju licitiranje, ali se može čuti da bi ovaj nivo mogao dostići vrh na 12-15 odsto, što je rast i do 80 procenata u odnosu na trenutno stanje. Iskustva govore da su u najgorim krizama loši plasmani prelazili 25 odsto ukupnih kredita. U Rusiji, recimo, taj nivo je dostigao deset odsto, a u Ukrajini čak 30.


Loši plasmani u "Hipo banci" trenutno su na nivou od 12 odsto, a novi udar očekuju u narednim mesecima. "Rast loših plasmana će se nastaviti i ove godine, kao posledica pada društvenog bruto proizvoda u 2009. godini. S jedne strane, preduzeća imaju smanjenje privredne aktivnosti i prezaduženost, a s druge, veoma su izložena deviznom riziku zbog deviznih zajmova. Rast bankarskih plasmana i aktive zavisiće od ambijenta, poboljšanja platežne sposobnosti građana, kvaliteta preduzeća i makroekonomije", kaže za "Novac", zamenik predsednika Izvršnog odbora "Hipo Alpe-Adrija banke" Zoran Vojnović i dodaje da će ove godine fokus biti na refinansiranju i reprogramiranju, jer će se vrlo teško nalaziti kvalitetni klijenti.
I Draginja Đurić, predsednik IO "Banke Inteza", kaže da je rizik naplate sve veći, a da s druge strane ne postoji dovoljna podrška države.
"Banke jesu spremne da više finansiraju privredu, ali za povećanje izloženosti moramo imati i pravni ambijent. Bilo bi lakše kada bi hipoteku mogli da realizujemo blagovremeno, ali i kada bi preduzeća redovno naplaćivala svoja potraživanja", kaže Đurić za "Novac".
Naša sagovornik dodaje da bi mere mogle da budu privremene. "Praktično, klijenti koji ne izmire obavezu u određenom roku, mogli bi da plaćaju zateznu kamatu. Danas kreditno sposobni klijenti uzimaju kredite da bi plaćali potraživanja, a s druge strane ne mogu da naplate svoja redovna potraživanja niti da ih uvećaju za, recimo, nivo inflacije", kaže Đurić.
I u ovoj banci, najvećoj po visini kapitala u Srbiji, nivo kredita u docnji je veći nego u 2008. godini. Još uvek je, međutim, ispod osam odsto, koliki je prosek za ceo bankarski sektor u Srbiji.
Sličan stav imaju i u "Prokredit banci" gde je svega 2,5 odsto kredita u docnji dužoj od 90 dana. Bečki sporazum jeste bila mera koja je obavezala banke na određeni nivo plasmana srpskoj privredi i građanima, ali dugoročno je kako ocenjuju, potrebno formirati ambijent koji će zainteresovati banke i da nadalje ulažu u srpsku privredu.


"Banke su zainteresovane da normalno rade u Srbiji, ali je preduslov za to dovoljan broj kreditno sposobnih firmi. Ključno je rešiti problem naplate potraživanja kod malih i srednjih preduzeća prvenstveno od velikih sistema i državnih firmi. Takođe, potrebno je ubrzati izvršni postupak ukoliko se pak potraživanja ne mogu naplatiti redovnim putem i, konačno, banke moraju biti odgovornije. Ima slučajeva da su dugoročni projekti finansirani kratkoročnim kreditima što klijentima stvara potencijalni rizik likvidnosti, ali i svakoj narednoj banci koja ih bude kreditirala", kaže za "Novac" predsednik IO "Prokredit banke" Svetlana Tolmačeva.
Da priča sa lošim plasmanima nije završena, kažu i u OTP banci. "Poslovanje u privredi i nadalje će biti teško, što je potencijalni rizik za rast rizičnih kredita. Ne treba očekivati veliki rast finansiranja privrede, biće ovo godina godina restukturanja i refinansiranja", kaže za "Novac" član IO OTP banke Laura Fodor Agošton.
Nesporno je i da su u vladi svesni da se kriza iz realnog sektora lagano premešta u bankarski. U Ministarstvu finansija ocenjuju da će bankarski sistem biti oprezniji jer se povećao broj neredovnih platiša. "Postavlja se i pitanje da li će biti kreditno sposobnih klijenta", ocenio je Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, dodajući da bi ovu godinu moglo obeležiti i spajanje banaka.


Poznavaoci tvrde da postoji nekoliko kanala kroz koje banke osećaju neredovnu naplatu kredita. Prvi je negativan uticaj na njihovu adekvatnost kapitala što dovodi u pitanje i njihovu sposobnost da dugoročno izmiruju obaveze.
Ako adekvatnost kapitala padne ispod minimuma od 12 odsto, banka može izgubiti licencu za rad, mada se veruje da bi centralna banka tada spustila minimalni nivo adekvatnosti.
Drugi kanal jeste poslovni rezultat banke. Banke, naime, na problematične kredite ne naplaćuju ni kamate ni naknade, pa se po tom osnovu automatski smanjuju i bankarski prihodi. Banke, inače, u Srbiji imaju ubedljivo najniži prinos na kapital u regionu. U 2008. godini ovaj pokazatelj je iznosio svega 8,3 odsto. Dobra vest je da je to rast za 1,1 procentni poen u odnosu na godinu ranije i tri procentna poena u odnosu na 2005. Loše je, međutim, to što smo daleko od Hrvatske gde je prinos na kapital bankarskog sektora skoro 11 odsto, te Makedonije i Albanije gde ovaj pokazatelj iznosi po oko 16 procenata i Bugarske gde je prinos na kapital banka veći od 21 odsto.
Konačno, treći kanal je ugrožavanje likvidnosti banaka jer nemogućnost naplate kredita automatski znači i nemogućnost banke da vrati novac koji je pozajmila.
To bi kasnije značilo da neće biti novih kredita, ali i da će postojeći biti skuplji.

Rezervisanja za gubitke sve veća
Pogoršanje kreditnog portfelja banaka znači i povećanje rezervacija za potencijalne gubitke. Prema poslednjim raspoloživim podacima za treći kvartal 2009. godine, ukupna rezervisanja za procenjene gubitke, po osnovu bilansne i vanbilansne izloženosti banaka, iznosila su 342,4 milijarde dinara, što je rast za 19 milijardi dinara u odnosu na prethodni kvartal. Problem je veći ako se zna da su u odnosu na april prošle godine rezervisanja povećana za tri puta, odnosno za šest puta u odnosu na septembar 2008. godine.

Нема коментара: