brojač poseta

четвртак, 18. фебруар 2010.

Savremeno prosjačenje

Prosjaci u SAD više ne sede na ćoškovima prometnih ulica sa lončićima i šeširima, već od kuće, preko interneta, mole da im se na račun uplati neki dolar. Pojedini među njima zabeležili su zavidan uspeh u količini prikupljenih para

s
Prosjaci više ne moraju da  „ćoškare", već jednim klikom na tastaturi mogu da traže novac

Nema više mučenja... Prosjaci više ne moraju da „ćoškare", već jednim klikom na tastaturi mogu da traže novac

Vreme limenih lončića i šešira za skupljanje para, kao i ćoškarenje za američke prosjake uskoro će biti prošlost. U SAD je, naime, sve popularnije prosjačenje preko interneta, pa tako veliki broj sajber prosjaka ima otvorene svoje stranice na globalnoj mreži, na kojima od ljudi dobre volje traže sitnu donaciju.

Svojevremeno su prosjaci u SAD sedeli na uglovima prometnih ulica i sa limenim lončićima ili šeširima i uz sviranje ili pevanje tražili od prolaznika neki dolar. To vreme je izgleda prošlo.

Prosjaci više ne moraju da  „ćoškare", već jednim klikom na tastaturi mogu da traže novac

Izvesna Karin Bosnak je, na primer, dug od 20.000 dolara, napravljen kreditnom karticom, otplatila nakon što su potpuno nepoznati internet posetioci na njenom veb sajtu, koji je vapio „spasite Karin", uplatili ukupno 13.000 dolara.

Ukupno 51 sajt u kategoriji „e-prosjačenja"

Sada, nakon što je namirila svoj dug, gospođa Bosnak je postala „distributer" i počela da veb surfere upućuje na druge „sajberprosjake".

Istovremeno, Karin Bosnak je novostečenu slavu unovčila, jer je na lokalnoj televiziji dobila da vodi emisiju uživo, a najavila je i knjigu o sajber prosjačenju.

Kompanija „Jahu", koja je lansirala jedan od najvećih pretraživača interneta na svetu, otvorila je kategoriju „materijalnog milosrđa" još 1996. godine. Poslednji nagli uspesi prosjaka, međutim, primorali su kompaniju da kategoriju preimenuje u e-prosjačenje.

Sada već postoji 51 sajt u kategoriji „e-prosjačenja", počev od onih koji besramno traže gotovinu ne navodeći zašto, do onih koji tvrde da im je novac potreban za lečenje ili kao depozit za dobijanje kredita, odnosno za pomoć pri plaćanju studija ili za časove operskog pevanja.

Izvesni Piter Šmit izjavio je da je za njega internet kreativna anarhija.

- Nisam se u tome prevario. Na moj sajt s pozivom „pošalji mi dolar" za kratko vreme uplaćeno je 4.800 dolara - naveo je Šmit.

On sada vodi specijalni program na internetu sa nazivom „Pejpal", neku vrstu servisa za elektronsko plaćanje, koji predstavlja najlakši način za prikupljanje novca preko interneta.

Šmit je najavio da će ovih dana početi kampanju sakupljanja novca za kupovinu minibusa za svoju porodicu.

a

Bogatstvo preko interneta

Na pitanje zašto se potpuno nepoznati ljudi odlučuju da, takođe nepoznatoj osobi, sajber prosjaku, pošalju novac, iskusni u traženju para za sopstvene potrebe kažu:

- Mislim da u trenutku kad ljudi pročitaju tekst na sajtu, oni pomisle da je ideja dovoljno blesava da zaslužuje dolar, pa ga i pošalju. U ovom trenutku svako može da priušti sebi da se odrekne jednog dolara. Budući da ima više od 700 miliona korisnika interneta, ukoliko samo 0,1 odsto njih pošalje po dolar, sajber prosjak može da bude bogat čovek.

Amerikanka Peni Hokins se, s druge strane, nada da će sakupiti dovoljno novca da završi školu za bolničarke, ali i da plati advokatu za usluge prilikom razvoda braka. Za samo tri dana na njen sajt stiglo je 1.500 dolara i mnogo poruka podrške.

Traže novac da ne bi morali da rade

Postoji i sajt mladog bračnog para iz Sijetla koji moli za emocionalnu i finansijsku podršku u sakupljanju 12.000 dolara, koliko košta veštačka oplodnja.

Možda najluđu poruku poslala je „princeza Natali od Vestvuda", upozorivši:

- Prosto ne mogu da zamislim da neko talentovan kao ja mora da radi i izloži se riziku da pokvari manikir!

Ma koliko poruka zvučala šašavo, ona je već sakupila 1.473 dolara, dvojica udvarača su joj poslala prsten, dobila je desetak telefonskih kartica, knjiga, ali i pet pretnji smrću.

Нема коментара: