brojač poseta

среда, 24. фебруар 2010.

Fantomske firme za deset dana ukradu milione i nestanu

Trećina utajenog poreza u Srbiji, koji se godišnje meri milionima evra, odliva se preko fantomskih firmi. Za milionske pronevere dovoljno im je svega desetak dana. Ako ti slučajevi i stignu do suda, ispostavi se da su vlasnici penzioneri, ili sitni kriminalci, pa čak i preminule osobe.

Presude za krivična dela utaje poreza su često uslovne kazne i to zato što u tužilaštvima ne poznaju ovu materiju: Soba za saslušanje u Poreskoj policiji

U Srbiji je od 2003. godine, sudeći po prijavama koje je podnela poreska policija, utajeno oko 850 miliona evra. Od 9.271 krivične prijave koje je za ovo delo poreska policija podnela od 2003, samo 206 prijava je finalizovano zatvorskom kaznom, od kojih je najveća kazna od šest godina zbog utaje pedeset miliona dinara poreza.
Dobro upućeni sagovornici „Blica” tvrde da je ukupan utajen porez bar četiri, ako ne i pet puta veći od onoga što se otkrije, stoga bi se moglo zaključiti da je u proteklih sedam godina državi ukradeno najmanje tri milijarde evra. Poređenja radi, ovogodišnji projektovani deficit budžeta je nešto više od milijardu evra.
Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID, kaže za „Blic” da je vrlo teško baratati procenama o tome koliko se zaista utaji poreza u odnosu na ono što poreska policija otkrije.
- Moglo bi se pretpostaviti iz podataka o sivoj ekonomiji da je ono što se otkrije tek 20 odsto ukupnog utajenog poreza - navodi Altipamarkov.
Među najčešćim načinima jeste upravo osnivanje fantomskih firmi, koje, kako kaže odlično upućeni izvor „Blica”, „traže povraćaj lažno iskazanog PDV i spadaju u red organizovanog finansijskog kriminala”. Malverzacije se, kako kaže, svode na izbegavanje plaćanja poreza na dodatu vrednost ili, još gore, direktno uzimanje iz budžeta na ime povraćaja poreza. Mešetarenjem se uglavnom bave srodnici: „Otac proda sinu opremu i fakturiše PDV. Cilj je da onaj kome se roba prodaje ne plati ništa, a da onaj koji je prodao traži povraćaj PDV. To je samo jedan primer i to nisu fantomske firme”, objašnjava naš izvor.
Poreska policija utvrdila je da je samo na utaji PDV država izgubila 22,9 milijardi dinara u proteklih sedam godina.
Fantomske firme, preko kojih se najviše izbegava plaćanje PDV, faktični ne postoje i služe kako bi druge firme opskrbile papirima koji su im potrebni.
- Pošto nemali deo naše ekonomije i dalje radi na crno, fantomske firme su tu da bi napravile lažni ulaz ili izlaz za robu. Ukoliko je nekoj firmi potrebno pokriće keša, fantomska firma omogućava da novac prođe preko računa, a ako im pak treba keš, fantomska firma to obezbedi, a onda dalje opere taj novac - otkriva naš sagovornik.
Uredni papiri fantomske firme postoje samo u dokumentaciji preduzeća koja su sa njom poslovala. Zapravo, ne postoje.
- Nemoguće ih je naći na adresi na kojoj se osnivaju, a kada poreski inspektori otkriju da se radi o fantomskoj firmi, ispostavi se da se ona vodi na ime penzionera, čak i mentalno obolele osobe ili mrtvog čoveka. Dešavalo se - i narkomana. Njima daju 100 evra da bi osnovali firmu na njihovo ime, a ko stvarno iza toga stoji, teško je otkriti - objašnjava naš sagovornik.
Za utaju poreza zbog toga tužilac nema koga da procesuira.
Pri tom treba imati u vidu da se firma u Srbiji može registrovati sa svega 500 evra kapitala, a da se PIB odnosno poreska lična karta izdaje u roku od jednog dana. To su prednosti sistema sa stanovišta EU, ali istovremeno i slabosti s obzirom na to da Poreska uprava izdaje PIB, ali ne može istog dana na terenu proveriti da li ta firma zaista postoji na datoj adresi.
- Dok kontrola stigne, njih više nema. Dovoljno im je da rade desetak dana, obrnu velike pare i nestanu - kaže naš izvor.
Porez na dodatu vrednost, ispostavlja se, prepun je rupa. U Srbiji je inače celokupan poreski sistem netransparentan i komplikovan sa velikim brojem raznih oslobođenja i poreskih kredita koje građani i preduzeća i te kako koriste.
- Čim imate dve stope poreza, kao što je to slučaj sa PDV, svi odmah gledaju kako da se prebace na manju - objašnjava naš sagovornik.
Ono što je karakteristično za Srbiju jesu i malverzacije sa PDV i akcizama na robu koja ide na Kosovo. Srbija ne može da postavi carinu, a čak ni sa Unmikom nije napravljen dogovor da se proverava ono što je ušlo na teritoriju južne srpske pokrajine, na kojoj Srbija nema tu vrstu ingerencija. Roba koja odlazi na Kosovo tretira se kao izvoz na koji se ne plaća PDV i akcize. Na osnovu toga je zakonom dozvoljeno tražiti povraćaj poreza i akciza.
U praksi ove rupe kriminalci višestruko zloupotrebljavaju tako što roba zaista uđe na Kosovo, a onda se tovar razbije u nekoliko manjih kamiona koji izađu sa ove teritorije i završe na tržištu Srbije. Prodavac uz to uredno dobije povraćaj PDV ili akcize.
- U 90 odsto slučajeva presude za krivična dela utaje poreza su uslovne kazne i to zato što u tužilaštvima ne poznaju ovu materiju pa stalno traže dopunu predmeta - kaže naš sagovornik.
Srbija je po većini ekonomskih parametara na začelju u Evropi, ali ne i po nivou sive ekonomije koja je na našim prostorima oko 25 odsto BDP, dok je evropski prosek oko deset odsto.

Gube na švercu, a ne rade ništa
Jedan od primera kako država slabo reaguje na utaje koje su joj pred nosom, govori i primer šverca kafe. Slobodan Vučićević, predsednik Uprave „Droga Kolinska”, otkriva za „Blic” da se šverc naročito povećao u kriznoj 2009. Švercovana sirova kafa stiže mahom iz Crne Gore gde se na plaća akciza, ali i iz Makedonije i delom sa Kosova. „Kafa stiže brodom do Bara, a odatle se prevozi kamionima u Srbiju i za to se ne plaća ni akciza, ni ulazni porez, niti carina. Šverca kafe je ranije bilo mnogo, ali je posle zaustavljen i praktično ga uopšte nije bilo do prošle godine. Država vrlo dobro zna da se to ponovo radi i to u velikim količinama, s obzirom na činjenicu da je legalni uvoz kafe opao za 20 odsto. Taj procenat se, zapravo, procenat proturi na crno”, ističe Vučićević. On kaže da država mora da reaguje jer je šteta višestruka kako za budžet tako i za proizvođače iz branše jer roba koja nije oporezovana ima nižu cenu od one na koju su uredno plaćene sve dažbine.

Tolerišu se državni utajivači poreza

Najinteresantnije je to što domaćim mešetarima umnogome pomaže i država koja često fiktivno goni poslodavce koji ne uplaćuju poreze i doprinose na plate. Većina ovih firmi su veliki društveni ili državni sistemi u restruktuiranju ili u procesu privatizacije koji će, između ostalog, sada dobiti i bespovratni zajam od iste te države kako bi radnicima povezali staž. Stručnjaci tvrde da je to anomalija karakteristična isključivo za srpsku praksu započeta još devedesetih. Najviše poreskih utaja, odnosno 52 odsto, jeste na ime poreza po odbitku, to jest poreza na dohodak građana. „Poreska uprava pokreće krivične prijave čim uoči da neko ne plaća poreze i doprinose samo što to nema efekta. Tu je prećutni dogovor kojim se država štiti od socijalnog bunta”, otkriva za „Blic” dobro upućeni izvor.

Нема коментара: