brojač poseta

четвртак, 25. фебруар 2010.

Šarić naredio da oficira MUP-a dignu u vazduh!

Narko-klan Darka Šarića planirao je prošle nedelje ubistvo jednog od čelnih ljudi MUP-a Srbije, koji je direktno uključen u istragu protiv ove mafijaške grupe, otkriva Press od sagovornika iz vrha srpske policije.

1
Malo je nervozan... Darko Šarić

Saradnici Darka Šarića planirali su da u Beogradu podmetnu eksploziv pod službeni automobil ovog funkcionera policije, ili da ga ubiju prilikom izlaska iz vozila!

Prema ovim informacijama, Šarić je za ovaj zločin odredio svog prijatelja, koji do sada nije krivično gonjen i nema dosije u policiji.

Ugledni Šarićev prijatelj

- Šarićev prijatelj, koji u Srbiji još važi za uglednog građanina, dobio je zadatak da preko svojih veza u policiji sazna koji automobil koristi visoki funkcioner policije kako bi mu organizovali „sačekušu" ili podmetnuli eksploziv. On je dobio iz policije informaciju o kom se vozilu i s kojim tablicama radi, ali na sreću, nedavno su u MUP-u automobili zamenjeni, tako da je auto funkcionera policije pripao mlađem kolegi iz specijalnih jedinica. Kad su Šarićevi ljudi prošle nedelje videli da iz tog auta izlazi vrlo korpulentan specijalac, a ne onaj koga su očekivali, shvatili su da su „tipovali" pogrešnog - kaže sagovornik Pressa.

2
Zbog pretnji narko-klana,  policija dodelila obezbeđenje Slobodanu Homenu ... Izvor Pressa
Zbog pretnji narko-klana, policija dodelila obezbeđenje Slobodanu Homenu ... Izvor Pressa

On je potvrdio informaciju koju su objavili „Novosti" i RTS, da Šarićev klan priprema odmazdu i likvidaciju nekoliko čelnika policije i BIA.

- Međutim, lista potencijalno ugroženih policajaca od strane Darka Šarića mnogo je šira. Prema informacijama koje ima policija, na ovom spisku nisu samo čelnici službi i policajci koji se bave finansijskom istragom, već su u opasnosti i državni funkcioneri. Među onima koji su trn u oku Šarića je i državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, kome je pre dva dana dodeljeno policijsko obezbeđenje, kao i specijalni tužilac Miljko Radisavljević. Šarićevi ljudi saznali su da Homen do sada nije imao obezbeđenje i već se mesec dana muvaju oko njegove kuće i presreću članove njegove porodice - navodi sagovornik Pressa.

On dodaje da Šarićima Homen „posebno smeta jer otvoreno govori o njihovim vezama s političarima i državnim strukturama i što stalno poziva na oduzimanje imovine".

3

Šarići naredili: Tužbama protiv medija!

Klan Darka Šarića naložio je svojim advokatima da pokrenu tužbe protiv svih medija u Srbiji i Crnoj Gori koji nedeljama unazad pišu o ovoj kriminalnoj grupi.

- Ranije ime Darka Šarića niko nije smeo da izgovori, a sada se u medijima objavljuju i najsitnije pojedinosti iz njegove kriminalne biografije. Njih najviše pogađaju priče o vezama sa režimom Mila Đukanovića u Crnoj Gori i imovini koja će im biti oduzeta. Značajno je i da takvi tekstovi svakodnevno dolaze u ruke diplomata, koji imaju sve manje razumevanja za vlast u Crnoj Gori i njihov odnos prema ovoj grupi. Jednostavno, advokati Šarića pokušaće tužbama da ućutkaju medije, kad već ne mogu da ih pridobiju - otkriva sagovornik Pressa.

Saradnici mafije u policiji

Izvor Pressa dodaje da je sasvim očigledno da „Šarići imaju svoje ljude u policiji i pravosuđu".

- U policiji i pravosuđu prvo je postojala šira radna grupa koja se bavila Šarićevim klanom, ali ona je drastično smanjena kad je ovaj klan saznao ko je sve u toj grupi i počeo da preti tim ljudima. Znali su i imena svih koji vode akciju protiv njih, ko je nadležan za prisluškivanje, ko za praćenje, a ko za finansijsku istragu. I dobro znaju ko ih je pre nekoliko godina otkrio. Nažalost, u policiji imamo još dosta ljudi kao što su bili Milorad Bracanović i Branko Bezarević, koji su bili zaposleni u MUP-u, a u stvari radili za mafijaše - kaže sagovornik Pressa.

4
Stan vredan 400.000 evra... Jedan od zapečaćenih stanova

On na kraju dodaje da su BIA i MUP već pokrenuli istragu o protiv nekoliko saradnika Šarića koji rade u državnoj službi.

- Neki od njih rade za Šariće jer ih dobro plaćaju, neki zato što žele da napakoste uspešnim kolegama, a negde su u pitanju prijateljske veze. Zbog toga je svim ugroženima pojačano obezbeđenje - kaže izbor Pressa.

Dosije kralja kokaina!

Crnogorska Uprava policije u detaljnom izveštaju navodi da je Darko Šarić policiji poznat od 1993, a da se više od deset godina zna da je on jedan od najvećih narko-bosova

1
Juri ga Interpol...  Darko Šarić, po informacijama Crnogoraca, nalazi se u „jednoj evropskoj  zemlji"
Juri ga Interpol... Darko Šarić, po informacijama Crnogoraca, nalazi se u „jednoj evropskoj zemlji"

Narko-bos Darko Šarić za kojim je Srbija raspisala Interpolovu poternicu zbog šverca 2,7 tona kokaina iz Južne Amerike, u policijskoj „operativnoj evidenciji" prvi put se pominje 1993. godine kada je u Pljevljima opljačkao 80.000 maraka! Šarić je već krajem devedesetih policiji u Crnoj Gori i tadašnjoj SRJ bio dobro poznat kao jedan od najvećih balkanskih narko-bosova. Sve ovo stoji u poverljivom izveštaju crnogorske Uprave policije, koji je dostavljen članovima Odbora za bezbednost Skupštine Crne Gore.

U izveštaju do koga je Press juče došao navodi se i operativna policijska procena da Šarići u Srbiji raspolažu imovinom vrednom „više milijardi evra"?! Čak se i nabrajaju imena lokala, firmi, kafića i klubova čiji su Šarići vlasnici. Press objavljuje deo izveštaja u delu koji se odnosi na Darka Šarića.

Pitanje na koje juče nismo mogli da dobijemo odgovor ni u Beogradu, ni u Podgorici jeste kako je moguće da policija više od deset godina zna za Šarićev narko-klan, a da ništa ne preduzme protiv njega. Takođe, nije jasno ni kako je Srbija, uz sva saznanja, dala Darku Šariću državljanstvo 2009, odnosno kako je crnogorska Agencija za nacionalnu bezbednost zaključila da ne postoje prepreke da se Šariću odobri upis u crnogorsko državljanstvo.

Izveštaj o aktivnostima Uprave policije Crne Gore

Lični podaci

Darko Šarić, sa nadimkom Šara, od oca Mira i majke Ivanke, rođene Vujanović, rođen je 21.10.1970. godine u Pljevljima. Ima prebivalište u Beogradu, ulica Proleterske solidarnosti broj 29. Oženjen je sa Natašom Lončar, sa kojom ima dvoje dece.

2

Crnogorci Šariću već dali državljanstvo?!

Podgorički mediji objavili su juče da je Agencija za nacionalnu bezbednost dala saglasnost MUP-u Crne Gore da ne postoji bezbednosna smetnja da on dobije državljanstvo Crne Gore.

Srpski ministar policije Ivica Dačić kaže da, koliko je njemu poznato, Šarić ne može dobiti državljanstvo Crne Gore jer mu je po Ustavu te države neophodan otpust iz srpskog državljanstva.

- I ta činjenica govori o nedostatku komunikacije dve države - kaže Dačić za Press.

Sa druge strane, jedan od lidera crnogorske opozicije Andrija Mandić sumnja da je Šarić već dobio državljanstvo:

- Verovatno će mu dati kao zaslužnom građaninu koji finansira kampanje vladajućih stranaka, a aktivan je bio i tokom referenduma za odvajanje Crne Gore, naročito u otkupljivanju ličnih karata - kaže Mandić.

Press je došao da dokumenata crnogorskog MUP-a u kojima se navodi da je za dobijanje državljanstva Šariću neophodan otpust iz srpskog državljanstva, tako da će bez ovog akta, ukoliko mu dodeli uverenje, najgrublje prekršiti svoj ustav i zakone.

Koristi putne isprave bivše državne zajednice SiCG, Slovačke i Srbije, ne poseduje crnogorsko državljanstvo (ima srpsko državljanstvo), a operativna saznanja ukazuju da poseduje više legalnih i falsifikovanih putnih isprava .

Registrovan je u evidenciji bezbednosno-interesantnih lica Uprave policije, koja se, između ostalog, koristi u međunarodnoj razmeni podataka i informacija.

Izvod iz operativne evidencije

U operativne evidencije Darko Šarić je upisan kao počinilac krivičnog dela teške krađe u avgustu 1993. godine. Ovo krivično delo je počinjeno u Pljevljima, tom prilikom je otuđeno 80.000 nemačkih maraka.

S obzirom na to da se radilo o višestrukom povratniku krivičnih dela teških krađa, falsifikovanja isprava, krijumčarenja oružja i motornih vozila, Šarić je stavljen pod meru pojačanog nadzora.

Posle dužeg boravka u inostranstvu od 1993. godine, Šarić se 1998. godine vraća u Pljevlja. Raspolagao je velikim količinama novca, koji ulaže u stanove i ugostiteljske objekte. Prema saznanjima, novac je u inostranstvu stekao baveći se raznim oblicima kriminala.

Provere i podaci, dobijeni od policija više država, ukazuju da je Šarić tokom boravka u Holandiji, Sloveniji, Austriji i drugim zemljama, u periodu od 1993. do 1998. godine, koristio falsifikovane putne isprave.

3

Operativna saznanja ukazuju da se Darko Šarić tretira kao jedan od glavnih organizatora krijumčarenja opojnih droga na Balkanu i šire, što potvrđuje njegova kriminalna saradnja sa Safetom Kalićem, a pre toga i sa Mišom Vujičićem iz Ljubljane (ovo lice je ubijeno 03.09.2003. godine u Ljubljani).

Darko Šarić je interesantan i sa aspekta pranja novca, stečenog od prodaje narkotika, koji legalizuje kupovinom nekretnina u Crnoj Gori i Srbiji.

Imovina

Vlasnik je lokala „Municipijum", „Holivud", pekare „Čarobnjak", Stovarišta građevinskog materijala „Miro" u Pljevljima, FK „Rudar", fri-šopa „MAT-ŠOP" na graničnom prelazu Ranče, hotela „Maks prestiž" u Budvi i suvlasnik je diskoteke „Maksimus" u Kotoru.

Operativna saznanja ukazuju da je Šarić vlasnik 70 procenata diskoteke „Maksimus", a diskoteka se vodi na firmu „Trekom", vlasništvo Dragana Dudića iz Kotora, zvanog Fric, koji je većinski vlasnik te firme, kupljene od Rodoljuba Radulovića, zvanog Roki. Kao suvlasnik te diskoteke, po operativnim saznanjima, navodi se i Ivan Delić iz Budve.

Pored toga, Darko Šarić je vlasnik kluba „Vanila" u Beogradu, a bavio se i projektom „Palićkog jezera" kod Subotice, gde je, taj hotelski kompleks, kupio na licitaciji.

Prema operativnim podacima, procenjuje se da vrednost imovine Šarića u Srbiji iznosi više milijardi evra. Za realizaciju kupovine nekretnina i poslovnih projekata Šarić je pribavio potrebne saglasnosti i odobrenja nadležnih organa i institucija države Srbije u zakonom propisanoj proceduri.

Putne isprave

U periodu od maja do novembra 2007. godine registrovano je više njegovih ulazaka u Crnu Goru. Tom prilikom je na graničnim prelazima pokazivao slovački pasoš PO697579, putnu ispravu SiCG PI065085866 i putnu ispravu broj 005085866, izdatu od SUP-a Beograd, kao i ličnu kartu izdatu od tog organa.

4

Šta država prvo pleni Šarićima?

BEOGRAD - Prvi zahtev Specijalnog tužilaštva za oduzimanje imovine Darku Šariću obuhvata stanove i kuće u Beogradu i Novom Sadu, kao i kazino u Kragujevcu. Nakon ročišta koje je održano u petak, zahtev za privremenu plenidbu je završen i očekuje se da ga već danas sudija Dragan Lazarević pusti u proceduru.

Kako Press saznaje, na spisku za oduzimanje su dva stana u ulici Proleterske solidarnosti 29, zatim stanovi u Bulevara Arsenija Čarnojevića 78 i 80, stan u Španskih boraca 32a, kuća u Mihaila Nedeljkovića 119 na Bežanijskoj kosi, kao i vila u Omladinskoj 23 na Dedinju.

Najmanji stan je površine 76 kvadrata, a najveći 181 kvadratni metar, a stanovi imaju ukupno oko 800 kvadrata, dok vila na Dedinju u Omladinskoj 23 ima više od 400 kvadrata.

Ipak, od svih stanova i kuća u Beogradu, mnogo luksuznija je vila u Ivana Franka u Novom Sadu. Površina ove luksuzno opremljene kuće na Tatarskom brdu je 930 kvadratnih metara, sa bazenom, garažama, podrumom i dvorištem. Interesantno je da je ova vila legalizovana 7. februara 2009. godine.

Na spisku za oduzimanje je klub „Kazino" u Kragujevcu.

U okviru prvog talasa blokade imovine očekuje se blokada bankovnih računa i određene svote gotovinskog novca. Takođe, istraga o drugim nepokretnostima, ugostiteljskim objektima, poljoprivrednim gazdinstvima i drugom imovinom se nastavlja. D. Isailović

Za vreme boravka u Crnoj Gori, a prema saznanjima i u inostranstvu, Darko Šarić je uvek imao lično obezbeđenje. To obezbeđenje su mu pružala kriminogena lica.

Aktivnosti na pronalaženju Darka Šarića

Darko Šarić je desetak dana pre raspisivanja međunarodne poternice od strane NCB Interpol Beograd boravio u Pljevljima, gde je i poslednji put registrovano njegovo prisustvo.

Uprava policije, odnosno njene operativne strukture, u okviru aktivnosti na lociranju i pronalaženju Šarića, shodno zakonskim ovlašćenjima, izvršile su pretres više objekata u Pljevljima, Kotoru i drugim gradovima u Crnoj Gori.

Od bezbednosnih službi dveju država obavešteni smo da se Šarić trenutno nalazi u jednoj evropskoj zemlji.

Slovačka oduzima Šariću državljanstvo zbog laži

Darko Šarić za kojim srpske vlasti i Interpol tragaju zbog šverca kokaina iz Južne Amerike lagao je u svom zahtevu za slovačko državljanstvo, tako da mu ga Slovačka oduzima i traži da vrati pasoš

"U momentu kada je MUP odlučivao da mu da državljanstvo, dakle decembra 2005. (odluka je postala pravosnažna januara 2006) polazio je od neistinitih podataka i falsifikovanih dokumenata", kazao je danas slovački ministar unutrašnjih poslova Robert Kalinjak novinarima.
S obzirom da sam zahtev nije bio u redu i Šarić je dobio državljanstvo na prevaru po slovačkim zakonima ono nije ni nastalo.
O tome je Slovačka obavestila već i Interpol.
"Šariću smo poslali na adresu trajnog boravka obaveštenje da mu državljanstvo nije ni dodeljeno a istovremeno i poziv da nam vrati original odluke o dodeljivanju državljanstva", rekao je Kalinjak.
Slovački MUP je na zahtev kolega iz Srbije odlučio da proveri kako je Šarić dobio slovački pasoš koji mu je otvarao bez problema i viza šengenski prostor.
"Šarić je u zahtevu naveo da je imao odobren boravak u Slovačkoj od 1998. godine, do 2004. godine kao preduzetnik, što je trebalo da potvrdi izjava odbora policije za strance u Trenčinu. Tamo takvu potvrdu ne evidentiraju", rekao je ministar.
Druga lažna potvrda bili su ugovori o radu sa jednim slovačkim preduzećem, iz 1999. i 2005. godine ali zavodi za socijalno i penzijsko i zdravstveno osiguranje saopštili su sada policiji da preduzeće svog zaposlenog Šarića nije prijavilo, niti je za njega plaćalo osiguranje. Šarića nije registrovan ni kao samostalni preduzetnik.
U preduzeću koje je Šarića zaposlilo započeta je odlukom suda likvidacija još 2004. godine i i prestalo je da postoji 2006. godine.
Da nije krivično kažnjavan Šarić je dokazao potvrdom IV opštinskog suda u Beogradu iz 2004. godine i izvodom iz krivičnog registra Slovačke.
"Zanimljivo je da je Šarić doputovao u Slovačku na osnovu vize, 7. maja 2005. godine i istog dana se venčao sa slovačkom državljankom.
Dva dana nakon venčanja zatražio je da mu se odobri trajni boravak radi spajanja porodice i boravak mu je odobren 30. maja. Pred sudom je podneo tužbu za razvod samo dan nakon što mu je odobreno državljanstvo", naveo je danas Kalinjak.

Posle 10 godina ponovo - DILERI NA ULICAMA!

Pad dinara se ne zaustavlja, srednji kurs danas 99,52, u bankama evro košta 101,8, a na beogradskim ulicama dileri juče 100 evra plaćali 10.000 dinara

1
Devize, devize... Ulični dileri sinoć u ulici 27. marta u  Beogradu
Devize, devize... Ulični dileri sinoć u ulici 27. marta u Beogradu

Dinar nezaustavljivo pada, a koliko je stanje sa domaćom valutom ozbiljno najbolje govori podatak da su se ulični dileri, kao u najgore vreme '90-ih, ponovo pojavili i počeli da trguju devizama. „Ulični kurs" ispred Poštanske štedionice u Beogradu juče je bio 99 dinara za evro, a za 100 evra plaćali su 10.000 dinara!

- Devize, devize! - čulo se juče na nekoliko mesta u centru Beograda. Dileri su sveže odštampanim novčanicama kupovali evre od zainteresovanih građana po kursu nešto malo višem od onog u bankama i menjačnicama, pa su za 100 evra nudili okruglo 10.000 dinara.

Dinkić kritikuje

Šta će biti sa dinarom u ovom trenutku niko ne zna. Nepoverenje u centralnu banku, dugogodišnja precenjenost dinara i visoka inflacija „najzaslužniji" su za istorijski pad domaće valute, smatraju ekonomisti. Oni ističu da dinaru nema spasa i da bi agresivnije trošenje deviznih rezervi, za šta se zalaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić, samo odložilo neminovni scenario - dalje slabljenje dinara. Ministar Dinkić je pre dva dana istakao da je zabrinut za sudbinu domaće valute, posebno u situaciji kada su plate u javnom sektoru i penzije zamrznute.

- Narodna banka bi morala jače da interveniše, pogotovo što imamo visok nivo deviznih rezervi. To je potrebno zbog građana i privrede, koji imaju kredite u evrima - smatra Dinkić.

2

Srednji kurs 99,52

Iako je NBS juče prodala 45 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, nije uspela da zaustavi dalji pad dinara. Prema srednjem kursu NBS, evro danas vredi 99,52 dinara, što je za 17 para više nego juče. U NBS kažu da su intervenisali kako bi sprečili prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i obezbedili nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta. Prodajni kurs evra u bankama juče je iznosio 101,83 dinara, a u menjačnicama do 99,95 dinara. Danas se očekuje i da u menjačnicama evro pređe magičnu cifru od 100 dinara.

NBS je od početka godine prodala 416,5 miliona evra, a devizne rezerve iznose oko 10,6 milijardi evra.

Međutim, guverner NBS Radovan Jelašić se ne slaže sa ministrom ekonomije. On ističe da je centralna banka nezavisna institucija i da ne sme da prihvata sugestije Vlade. Jelašić tvrdi da je zadatak NBS ciljana inflacija i da ona nije ugrožena.

- NBS interveniše na deviznom tržištu u slučaju prevelikih dnevnih oscilacija, malog prometa ili ugrožavanja ciljane inflacije. U januaru je inflacija u odnosu na isti mesec 2009. bila 4,8 odsto, i pri takvoj inflaciji pad životnog standarda biće znatno manji nego što na njega utiče kurs - naglašava Jelašić.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da poslovne banke više nemaju poverenje u politiku guvernera Jelašića.

- To se najbolje vidi u izveštaju NBS o inflaciji, u kom je prikazana devizna likvidnost banaka. Naime, procena banaka je da je bolje da drže devize nego dinare. To znači da one nemaju poverenja u NBS kao instituciju. Dokle god je inflacija visoka, nema poverenja. Ne može ga ni biti kada je NBS dala procenu da će do kraja ove godine evro biti 100,4 dinara, a on je za samo dva meseca prešao tu cifru - navodi Nikolić.

On naglašava da u Srbiji generalno ne postoji poverenje u institucije i ekonomsku politiku.

- Generatori inflacije su javni sektor i javna preduzeća. U 2009. godini inflacija je bila 6,6 odsto, a od toga 60 odsto se odnosi na cene koje kontroliše država - kaže Nikolić.

Crni scenario

On smatra da je kurs dinara slika realnog stanja i prilagođavanja naše privrede. Nikolić, ipak, kaže da bi NBS jačim trošenjem deviznih rezervi samo odložila slabljenje dinara.

- Kada bismo ostali bez deviznih rezervi, morali bismo da sklopimo nov aranžman s MMF-om, koji bi bio rigorozniji i nepovoljniji. Zaduživanje bi bilo otežano, a država ne bi imala odakle da vraća kredite. To bi dovelo do devalvacije dinara, evro bi preko noći vredeo 300 dinara, a u tim uslovima niko neće ništa da uvozi u Srbiju. Takođe, veliki deo rezervi su depoziti građana, a oni ne bi mogli da podignu svoju ušteđevinu - kaže Nikolić.

Ekonomista Ljubomir Madžar ističe da je dinar godinama bio precenjen i da su ga održavale strane investicije, doznake i novac od privatizacije.

3

Dugalić: NBS digla ruke od dinara

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić smatra da je NBS imala priliku da brže reaguje i spreči drastičniji pad dinara, ali da to više nije slučaj.

- Izgleda da je NBS digla ruke od kursa. Kako navodi Jelašić, sad vodi računa samo o uticaju na inflaciju. Stalni tok laganog klizanja dinara je izvestan. Tako domaća valuta svaki dan slabi po malo, za 20 ili 30 para, a tim tempom će za tri meseca evro otići daleko iznad 100 dinara - kaže Dugalić.

- Imali smo slabu privredu, mali izvoz, a jaku valutu. Krajnje je vreme da se dinar vrati na nivo kome pripada. Ali, to će imati dosta loših posledica, a najgora je sve veća obaveza privrede koja je prezadužena u stranoj valuti. Slabljenje dinara odraziće se na bilanse mnogih preduzeća, koja će biti na gubitku - kaže Madžar.

On smatra da dinar mora da depresira, a da bismo trošenjem rezervi na odbranu valute imali dva zla, umesto jednog.

- Agresivnije trošenje rezervi samo bi na kratak rok odložilo pad dinara, a tada bismo došli u još goru poziciju, imali bismo slabu valutu i bili bez rezervi. Izgubilo bi se poverenje investitora, država ne bi imala čime da garantuje zajmove, ni da plaća dospela potraživanja - kaže Madžar.

Trbušna aorta puca bez najave

Dr Lazar Davidović sa Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS-a kaže da je aneurizma (proširenje) trbušne aorte u Srbiji postalo masovna pojava

1
Podmukla bolest... Za  prethodna dva meseca urađeno čak trideset operacija u Kliničkom centru  Srbije
Podmukla bolest... Za prethodna dva meseca urađeno čak trideset operacija u Kliničkom centru Srbije

Lekari Klinike za vaskularnu hirurgiju KCS-a godišnje operišu između 55 i 75 pacijenata kojima je pukla trbušna aorta, a samo u prva dva meseca 2010. na operacionom stolu našlo se čak 30 bolesnika. Direktor Klinike dr Lazar Davidović kaže za Press da je aneurizma (proširenje) trbušne aorte sve češće oboljenje među stanovnicima Srbije.

Proširenje glavnog krvnog suda u trbuhu ili aneurizma abdominalne aorte je podmuklo oboljenje koje nastaje kao posledica postepenog slabljenja aortnog zida. Po broju operisanih aneurizmi trbušne aorte Klinika za vaskularnu hirurgiju KCS-a je sa 900 operacija za poslednjih 20 godina vodeća u svetu.

Za 12 sati pet operacija

Zbog ekspanzije vaskularnih oboljenja lekari ove klinike nemaju odmora. Naš sagovornik kaže da im je posebno bio problematičan prošli vikend, kada su za samo 12 sati uspešno izveli pet operacija.

- Uradili smo operacije aneurizme jedne trbušne i jedne grudne aorte i tri teške povrede krvnih sudova - naveo je prof. dr Davidović.

On objašnjava da pored aneurizmatske bolesti aorte, probleme u vaskularnoj hirurgiji predstavljaju i povrede krvnih sudova i cerebrovaskularna bolest.

a

Aneurizma - Bomba u stomaku

Laici aneurizmu nazivaju bombom u stomaku. Do pucanja (rupture) dolazi postepenim, progresivnim širenjem obolelog krvnog suda. To dovodi do istanjenja zida i na kraju do njegovog pucanja, što zahteva hitnu operaciju. Kada dođe do pucanja, ukoliko se pomoć ne ukaže u roku od nekoliko sati, najčešće se rupture završe smrtnim ishodom. Pošto se nikada ne zna kada će doći do pucanja, važno je redovno raditi ultrazvučne preglede, jer ranim otkrivanjem i hirurškim lečenjem stopa smrtnosti biva manja od pet procenata.

- To su tri najveća problema u vaskularnoj hirurgiji u 21. veku. Zajednička osobina za sva tri stanja jeste da njihov tretman u posebno određenim situacijama ne trpi odlaganje jer neminovno dolazi do najgoreg mogućeg ishoda. Kada je u pitanju aneurizmatska bolest, posle Drugog svetskog rata došlo je do povećanja broja ovakvih bolesnika iz dva razloga. Jedan od njih su dobro poznati faktori rizika poput povećanja telesne težine, hipertenzije, rasta nivoa masnoće u krvi i stresa, koji je posebno karakterističan za zemlje u tranziciji. Drugi je starost populacije. Naime, bolji životni standard i uspešnije lečenje ranije neizlečivih, pogotovo malignih bolesti, produžili su životni vek stanovništva, što je stvorilo uslove za razvoj degenerativnih procesa, koji su najčešći uzrok aneurizmi - objasnio je prof. dr Davidović.

Najteža vrsta zahvata

Za razliku od aneurizmatske bolesti koja uglavnom pogađa osobe srednje i starije životne dobi, povrede krvnih sudova dešavaju se mlađoj populaciji.

- Naša klinika ima izuzetno veliko iskustvo i u zbrinjavanju povreda krvnih sudova. To, nažalost, ima ne samo medicinski već i socijalni značaj, jer se povrede krvnih sudova uglavnom dešavaju kod osoba koje su stare između 20 i 30 godina - kaže prof. dr Davidović.

Operacija aneurizme trbušne ili grudne aorte spada u red najtežih operacija koje se rade.

- Najsloženiju operaciju predstavlja operacija aneurizme koja istovremeno zahvata i grudnu (torakalnu) aortu. Mi smo počeli rutinski da je radimo 2001. godine, i do sada smo operisali više od 140 pacijenata - kaže Davidović.

Jelašić ne zna šta radi! Evro ide na 105?!

Stručnjaci upozoravaju da će, ako NBS hitno ne interveniše, evro već za dvadesetak dana skočiti na 105 dinara. Banke još juče evro prodavale za 101,6 dinara!

1

Vrednost domaće valute iz dana u dan sve više pada, a danas je zvaničan srednji kurs dostigao novi rekord od 99,35 dinara za jedan evro.

Analitičari ističu da će se ovakav trend nastaviti i procenjuju da evro već za 20 dana može da dostigne vrednost od 105 dinara, ukoliko Narodna banka ne počne sa ozbiljnim intervencijama na deviznom tržištu.

Dinar je danas oslabio za 21 paru u odnosu na evro, a centralna banka nije juče pokušala da ga „spasava" intervencijama na međubankarskom tržištu. Banke su juče evro prodavale za čak 101,61 dinar, dok je u menjačnicama kurs bio malo povoljniji, oko 99,7 dinara.

Nema spasa dinaru

Ekonomisti smatraju da je slabljenje dinara posledica loše vođene monetarne politike i veštačkog održavanja valutnog kursa. Član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević kaže da će evro već za 20 dana vredeti 105 dinara, ukoliko NBS ne bude oštrije reagovala.

- Sad se stvarno nalazimo u velikim nevoljama, u jednom začaranom krugu. Ako NBS nastavi ovako slabo da brani dinar, evro će u sledećih 20 dana uveliko premašiti 100 dinara - kaže Kovačević.

Prema njegovim rečima, veštačko održavanje valutnog kursa tokom 2008. godine dovelo je do precenjene vrednosti dinara, i to je uzrok njegovog sadašnjeg slabljenja.

- Sada domaća valuta vrlo teško može da se spase. Guverner može da krcka devizne rezerve, međutim, problem će nastati kroz godinu dana, kad one padnu na dozvoljeni minimum, pa će nam se onda desiti ono što se desilo u Rusiji 1998. i u Argentini 2001, ili na Islandu prošle godine. To je da valuta preko noći mora da devalvira i spadne na 50 odsto vrednosti. A to je strašan šok! Zato je bolje postepeno pustiti da dinar slabi - ističe Kovačević.

Ekonomista Nikola Fabris objašnjava da dinar ne može da bude stabilan i da će gubiti na vrednosti tokom ove, ali i sledeće godine.

2

- Kurs će do kraja godine izgubiti oko 10 odsto vrednosti. To znači da će na kraju 2010. evro vredeti 104 do 105 dinara. Dinar mora da gubi na vrednosti jer imamo inflaciju veću nego u EU i veliki budžetski deficit - rekao je Fabris.

Jelašić: Inflacija nije ugrožena

Za sudbinu dinara zabrinut je i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. On ističe da ga brine slabljenje domaće valute i da NBS mora jače da interveniše na deviznom tržištu kako bi to sprečila.

Međutim, guverner NBS Radovan Jelašić naglašava da je centralna banka nezavisna institucija i da je njen najvažniji cilj održavanje inflacije u planiranim okvirima.

- NBS interveniše na deviznom tržištu uvek kad proceni da je to potrebno. To je u slučajevima prevelikih dnevnih oscilacija kursa, malog prometa ili ugrožavanja ciljane inflacije. Zacrtani nivo inflacije nije ugrožen, u poslednjih devet meseci inflacija je kumulativno iznosila 0,14 odsto - naglašava Jelašić.

Ministarka Diana Dragutinović podržava samostalnost centralne banke u odlučivanju o intervencijama.

- Ono što treba da brine građane je inflacija, a ne kurs dinara. Moja očekivanja su da će u skladu sa privrednim rastom doći do obrnutog trenda, odnosno da će domaća valuta ojačati - smatra Dragutinovićeva.

среда, 24. фебруар 2010.

Novčana nagrada onome ko sam odgleda horor film

Bolivudske filmadžije ponudile su jedinstveni izazov fanovima horor filmova – novčanu nagradu od 7.000 funti dobiće svako ko sam u bioskopu odgleda njihov poslednji natprirodni triler, "Phoonk 2", prenosi "Skaj njuz".

"Phoonk 2", indijskog režisera Rama Gopala Varme, nastavak je istoimenog prvog dela serijala iz 2008. godine, a radi se o zlom duhu koji napada jednu porodicu.

"Svako ko kaže da ga taj film ne može uplašiti biće ostavljen sam u bioskopu", rekao je Varma na promociji filma u Mumbaju. Posetiocima koji prihvate izazov biti zakačeni monitori za praćenje rada srca, a oko njih će biti postavljene kamere, kako bi se osiguralo da su im oči otvorene tokom čitavog filma. Očitavanja sa monitora biće prikazivana uživo na ekranu izvan bioskopa, dodao je Varma, a ako izazivač odgleda film do kraja osvojiće 500.000 rupija, odnosno 7.000 funti.

Varma je sličan izazov postavio i uoči premijere prvog dela "Phoonka", ali je akcija otkazana nakon tvrdnji da je selekcija posetilaca nameštena.

Poslanici traže da im se veruje na reč

Poslanici Skupštine Srbije očigledno nisu spremni da se zakonski odreknu imuniteta u slučaju da budu optuženi za korupciju, kao što to predlaže „Transparentnost Srbija“. Neki od njih nalaze izgovor u Ustavu, pojedini tvrde da je to posao Agencije za borbu protiv korupcije, dok neki traže da im se veruje na reč da će korumpiranim poslanicima sigurno biti oduzet imunitet, mada to nije zakonski garantovano.

U vladajućoj koaliciji tvrde da su predlozi „Transparentnosti Srbija“ u suprotnosti sa zakonom

O predlogu amandmana „Transparentnosti Srbija“ kojim se traži ograničenje prava poslanika na imunitet u slučajevima kada se protiv njih vodi postupak zbog zloupotrebe službene dužnosti ili korupcije, a za koja se može izreći zatvorska kazna u trajanju od tri ili više godina, po svemu sudeći, Skupština neće ni raspravljati.
Predsednik Administrativnog odbora i poslanik DS Nenad Konstantinović kaže za „Blic“ da je takav amandman neprihvatljiv jer nije u saglasnosti sa Ustavom.
- U normiranju smo ograničeni ustavnom odredbom koja kaže da poslaniku može biti ukinut imunitet samo ako je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koji je zaprećena kazna veća od pet godina zatvora. Mi ne možemo derogirati Ustav - tvrdi Vlatko Ratković, predsednik Zakonodavnog odbora i poslanik DS.
Ratković navodi da druga odredba Ustava, kojom se kaže da odluku o ukidanju imuniteta donosi kvalifikovana većina u parlamentu, odnosno više od 126 poslanika, obezbeđuje da se imunitet poslanicima može ukinuti bez obzira na visinu zaprećene kazne. Na konstataciju da vladajuća većina time može da štiti svoje poslanike, Ratković tvrdi da „neće praviti nikakvu diskriminaciju među poslanicima“. Njegovu reč, međutim, ne garantuje nijedno slovo zakona.
Čedomir Jovanović, predsednik LDP-a, kaže za „Blic“ da „Transparentnost Srbija“ treba da se uozbilji, kao i ostale institucije u zemlji, i da shvati da poslanike štiti imunitet samo u slučaju klevete.
- Ovaj problem je rešen Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije. Poslanik nema pravo na imunitet ni za jedno krivično delo, osim za izgovorenu reč za govornicom u Skupštini ili za dela koja su sankcionisana kaznom kraćom od šest meseci zatvora. Izricanje kazne znači i prestanak mandata - tvrdi kategorično Jovanović. „Blic“ je pokušao da u pomenutom zakonu proveri navode lidera LDP-a, ali u njemu nije našao nijednu odredbu koja se bavi imunitetom poslanika.
Nada Kolundžija, šef poslaničkog kluba ZES, smatra da su već predložene odredbe zakona o Skupštini dovoljno oštre u borbi parlamenta sa korupcijom.
- Poslanici više neće moći da se u slučajevima krivičnog dela skrivaju iza poslaničkog mandata - izjavila je za govornicom Kolundžija i naglasila da će Skupština Srbije ubuduće biti potpuno otvorena očima javnosti.
„Transparentnost Srbija“ nije se jedina bavila ograničenjem imuniteta poslanika. Još oštrije odredbe predlagala je predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović, ali ni ona nije nailazila na podršku poslanika. Ona je pre nekoliko meseci predložila da se poslanicima ukine imunitet i za krivična i za prekršajna dela, sa izuzetkom optužbi za klevetu. Dejanovićeva je tada ocenila da bi u tu svrhu vredelo menjati i sam Ustav, za šta je potrebna dvotrećinska podrška poslanika.
Vladajućoj koaliciji, takođe, nije prihvatljiv ni drugi predlog „Transparentnosti Srbija“ kojim se traži da se poslanicima ne verifikuje mandat ukoliko nemaju uverenje Agencije za borbu protiv korupcije da nisu u sukobu interesa.
- To je u potpunoj suprotnosti sa zakonom o Skupštini kojim smo predložili da narodnim poslanicima stupanjem na tu funkciju prestaje svaka druga funkcija koja je nespojiva sa poslaničkom - tvrdi Konstantinović, dok Ratković smatra da bi se ovaj predlog eventualno mogao razmotriti u novom zakonu o izboru narodnih poslanika.
Zanimljivo je da je ova odredba u suprotnosti sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije u kome stoji da poslanici ne mogu da sednu u skupštinske klupe ukoliko već obavljaju funkciju koja nije spojiva sa poslaničkom.
Ni treći amandmanski predlog „Transparentnosti“ kojim se traži da se na skupštinskom internet sajtu objavljuje kako je koji poslanik glasao nije naišao na odobravanje vladajućih struktura. Generalni sekretar parlamenta Veljko Odalović izjavio je za „Blic“ da bi objavljivanje tolikih podataka „mnogo preopteretilo skupštinski sajt“.

Neshvatljivi izgovori
- Mi smo samo dali predloge poslaničkim grupama i mogu da shvatim da zbog nekih krutih ustavnih odredaba pojedini predlozi nisu prihvatljivi. Ne mogu, međutim, da shvatim kako će objavljivanje podataka o glasanju poslanika opteretiti skupštinski sajt kada je za to potreban jedan klik - prokomentarisao je za „Blic“ Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“.

Fantomske firme za deset dana ukradu milione i nestanu

Trećina utajenog poreza u Srbiji, koji se godišnje meri milionima evra, odliva se preko fantomskih firmi. Za milionske pronevere dovoljno im je svega desetak dana. Ako ti slučajevi i stignu do suda, ispostavi se da su vlasnici penzioneri, ili sitni kriminalci, pa čak i preminule osobe.

Presude za krivična dela utaje poreza su često uslovne kazne i to zato što u tužilaštvima ne poznaju ovu materiju: Soba za saslušanje u Poreskoj policiji

U Srbiji je od 2003. godine, sudeći po prijavama koje je podnela poreska policija, utajeno oko 850 miliona evra. Od 9.271 krivične prijave koje je za ovo delo poreska policija podnela od 2003, samo 206 prijava je finalizovano zatvorskom kaznom, od kojih je najveća kazna od šest godina zbog utaje pedeset miliona dinara poreza.
Dobro upućeni sagovornici „Blica” tvrde da je ukupan utajen porez bar četiri, ako ne i pet puta veći od onoga što se otkrije, stoga bi se moglo zaključiti da je u proteklih sedam godina državi ukradeno najmanje tri milijarde evra. Poređenja radi, ovogodišnji projektovani deficit budžeta je nešto više od milijardu evra.
Nikola Altiparmakov, fiskalni savetnik USAID, kaže za „Blic” da je vrlo teško baratati procenama o tome koliko se zaista utaji poreza u odnosu na ono što poreska policija otkrije.
- Moglo bi se pretpostaviti iz podataka o sivoj ekonomiji da je ono što se otkrije tek 20 odsto ukupnog utajenog poreza - navodi Altipamarkov.
Među najčešćim načinima jeste upravo osnivanje fantomskih firmi, koje, kako kaže odlično upućeni izvor „Blica”, „traže povraćaj lažno iskazanog PDV i spadaju u red organizovanog finansijskog kriminala”. Malverzacije se, kako kaže, svode na izbegavanje plaćanja poreza na dodatu vrednost ili, još gore, direktno uzimanje iz budžeta na ime povraćaja poreza. Mešetarenjem se uglavnom bave srodnici: „Otac proda sinu opremu i fakturiše PDV. Cilj je da onaj kome se roba prodaje ne plati ništa, a da onaj koji je prodao traži povraćaj PDV. To je samo jedan primer i to nisu fantomske firme”, objašnjava naš izvor.
Poreska policija utvrdila je da je samo na utaji PDV država izgubila 22,9 milijardi dinara u proteklih sedam godina.
Fantomske firme, preko kojih se najviše izbegava plaćanje PDV, faktični ne postoje i služe kako bi druge firme opskrbile papirima koji su im potrebni.
- Pošto nemali deo naše ekonomije i dalje radi na crno, fantomske firme su tu da bi napravile lažni ulaz ili izlaz za robu. Ukoliko je nekoj firmi potrebno pokriće keša, fantomska firma omogućava da novac prođe preko računa, a ako im pak treba keš, fantomska firma to obezbedi, a onda dalje opere taj novac - otkriva naš sagovornik.
Uredni papiri fantomske firme postoje samo u dokumentaciji preduzeća koja su sa njom poslovala. Zapravo, ne postoje.
- Nemoguće ih je naći na adresi na kojoj se osnivaju, a kada poreski inspektori otkriju da se radi o fantomskoj firmi, ispostavi se da se ona vodi na ime penzionera, čak i mentalno obolele osobe ili mrtvog čoveka. Dešavalo se - i narkomana. Njima daju 100 evra da bi osnovali firmu na njihovo ime, a ko stvarno iza toga stoji, teško je otkriti - objašnjava naš sagovornik.
Za utaju poreza zbog toga tužilac nema koga da procesuira.
Pri tom treba imati u vidu da se firma u Srbiji može registrovati sa svega 500 evra kapitala, a da se PIB odnosno poreska lična karta izdaje u roku od jednog dana. To su prednosti sistema sa stanovišta EU, ali istovremeno i slabosti s obzirom na to da Poreska uprava izdaje PIB, ali ne može istog dana na terenu proveriti da li ta firma zaista postoji na datoj adresi.
- Dok kontrola stigne, njih više nema. Dovoljno im je da rade desetak dana, obrnu velike pare i nestanu - kaže naš izvor.
Porez na dodatu vrednost, ispostavlja se, prepun je rupa. U Srbiji je inače celokupan poreski sistem netransparentan i komplikovan sa velikim brojem raznih oslobođenja i poreskih kredita koje građani i preduzeća i te kako koriste.
- Čim imate dve stope poreza, kao što je to slučaj sa PDV, svi odmah gledaju kako da se prebace na manju - objašnjava naš sagovornik.
Ono što je karakteristično za Srbiju jesu i malverzacije sa PDV i akcizama na robu koja ide na Kosovo. Srbija ne može da postavi carinu, a čak ni sa Unmikom nije napravljen dogovor da se proverava ono što je ušlo na teritoriju južne srpske pokrajine, na kojoj Srbija nema tu vrstu ingerencija. Roba koja odlazi na Kosovo tretira se kao izvoz na koji se ne plaća PDV i akcize. Na osnovu toga je zakonom dozvoljeno tražiti povraćaj poreza i akciza.
U praksi ove rupe kriminalci višestruko zloupotrebljavaju tako što roba zaista uđe na Kosovo, a onda se tovar razbije u nekoliko manjih kamiona koji izađu sa ove teritorije i završe na tržištu Srbije. Prodavac uz to uredno dobije povraćaj PDV ili akcize.
- U 90 odsto slučajeva presude za krivična dela utaje poreza su uslovne kazne i to zato što u tužilaštvima ne poznaju ovu materiju pa stalno traže dopunu predmeta - kaže naš sagovornik.
Srbija je po većini ekonomskih parametara na začelju u Evropi, ali ne i po nivou sive ekonomije koja je na našim prostorima oko 25 odsto BDP, dok je evropski prosek oko deset odsto.

Gube na švercu, a ne rade ništa
Jedan od primera kako država slabo reaguje na utaje koje su joj pred nosom, govori i primer šverca kafe. Slobodan Vučićević, predsednik Uprave „Droga Kolinska”, otkriva za „Blic” da se šverc naročito povećao u kriznoj 2009. Švercovana sirova kafa stiže mahom iz Crne Gore gde se na plaća akciza, ali i iz Makedonije i delom sa Kosova. „Kafa stiže brodom do Bara, a odatle se prevozi kamionima u Srbiju i za to se ne plaća ni akciza, ni ulazni porez, niti carina. Šverca kafe je ranije bilo mnogo, ali je posle zaustavljen i praktično ga uopšte nije bilo do prošle godine. Država vrlo dobro zna da se to ponovo radi i to u velikim količinama, s obzirom na činjenicu da je legalni uvoz kafe opao za 20 odsto. Taj procenat se, zapravo, procenat proturi na crno”, ističe Vučićević. On kaže da država mora da reaguje jer je šteta višestruka kako za budžet tako i za proizvođače iz branše jer roba koja nije oporezovana ima nižu cenu od one na koju su uredno plaćene sve dažbine.

Tolerišu se državni utajivači poreza

Najinteresantnije je to što domaćim mešetarima umnogome pomaže i država koja često fiktivno goni poslodavce koji ne uplaćuju poreze i doprinose na plate. Većina ovih firmi su veliki društveni ili državni sistemi u restruktuiranju ili u procesu privatizacije koji će, između ostalog, sada dobiti i bespovratni zajam od iste te države kako bi radnicima povezali staž. Stručnjaci tvrde da je to anomalija karakteristična isključivo za srpsku praksu započeta još devedesetih. Najviše poreskih utaja, odnosno 52 odsto, jeste na ime poreza po odbitku, to jest poreza na dohodak građana. „Poreska uprava pokreće krivične prijave čim uoči da neko ne plaća poreze i doprinose samo što to nema efekta. Tu je prećutni dogovor kojim se država štiti od socijalnog bunta”, otkriva za „Blic” dobro upućeni izvor.

Poništen dobitak od 30 miliona dolara

Grupa brazilskih igrača nacionalne lutrije razočarala se kada ih je policija juče obavestila da njihov dobitni listić sa nagradom od 30 miliona dolara nije pravilno registrovan.

U izveštajima se navodi da radnja u kojoj je 40 ljudi kupilo dobitni tiket nije registrovala brojeve u sistemu nacionalne lutrije, zbog čega je dobitak nevažeći.

„Mi znamo da je tiket plaćen, a ako on nije pravilno izdat, onda je počinjena prevara“, izjavio je šef lokalne policije Klovis da Silva.

Državna finansijska agencija zadužena za lutriju suspendovala je radnju u južnom gradu Novo Hamburgo, a nesuđeni dobitnici pripremaju se da podnesu krivičnu tužbu.

Kragujevac: Uhapšeni zbog prevare na internetu

Policija je uhapsila dvojicu osumnjičenih iz Kragujevca koji su nelegalno stekli više od pola miliona evra neovlašćenim organizovanjem igara na sreću na internetu i pranjem novca, saopštilo je danas Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP).

Policija navodi da je to prvi put da je u Srbiji otkriven nov način neovlašćenog organizovanja igara na sreću putem interneta.

Osumnjičeni Đorđe Đ. (35) i Dušan J. (35) su od 1. marta 2005. godine registrovali internet domene www.kladionicar.com i www.freebetting.net, na čijim stranicama su omogućili on lajn klađenje na fudbalskim, košarkaškim, teniskim i NFL mečevima, iako nisu posedovali odobrenje za organizovanje igara na sreću.

Osumnjičeni su tako pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu više od 55 miliona dinara, odnosno 550.000 evra, a taj novac primili su na svoje lične račune otvorene kod više banaka u Srbiji, a sa računa nekoliko "of šor" kompanija i nekih od najpoznatijih svetskih kladionica.

Novac su oročili u više banaka.

U akciji je, kako navodi policija, otkriveno a potom i blokirano oko 60.000 evra na bankarskim računima, zaplenjeno 11 računara, dva putnička automobila, kao i dokumentacija koja se odnosi na uplate deviznog novca iz inostranstva. Osumnjičeni su, kako se navodi, uhapšeni u koordiniranoj akciji Službe za borbu protiv organizovanog kriminala i Odeljenja za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

MUP je saopštio da će nastaviti istragu u cilju utvrđivanja svih finansijskih tokova nelegalno stečenog novca i načina na koji je novac ulagan u legalne finansijske tokove u Srbiji, kao i akciju otkrivanja internet sajtova preko kojih se obavlja takva nelegalna aktivnost.

Kladioničari su, preko linkova na tim sajtovima, otvarali naloge na raznim internet kladionicama, a nakon toga platnim karticama uplaćivali depozit za klađenje.

уторак, 23. фебруар 2010.

Poslanicima ograničiti imunitet

Organizacija „Transparentnost Srbija“ podnela je amandmane na zakon o Skupštini kojima se između ostalog predlaže da se na internet prezentaciji objave podaci o tome kako je svaki poslanik glasao za zakone, podatke o prisustvovanju sednicama Skupštine i odbora, što do sada nije bilo dostupno javnosti.

Nemanja Nenadić
Pored toga, „Transparentnost Srbija“ traži i ograničenje prava poslanika na pozivanje na imunitet u slučajevima kada se protiv narodnog poslanika vodi postupak zbog krivičnih dela kojim se krše odredbe o službenoj dužnosti ili izbornim pravima u vezi sa korupcijom za koja se može izreći zatvorska kazna u trajanju od tri ili više godina, kao i da se ne verifikuje ili oduzme mandat poslaniku koji nema uverenje Agencije za borbu protiv korupcije da nije u sukobu interesa.

EU pokrenula projekat podrške civilne avijacije na Kosovu

Evropska komisija danas je zvanično pokrenula projekat za podršku kosovske uprave za civilnu avijaciju, kako bi sprovela sporazum o Zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA), ističe se u sasopštenju dostavljenom KIM radiju.

U saopštenju se navodi da ECAA sporazum zahteva od partnera na zapadnom Balkanu da postepeno sprovode vazdušno zakonodavstvo Evropske komisije, i da postanu u potpunosti integrisani u unutrašnje avio tržište Evropske unije.
"Projekat vredan milion evra, koji će trajati dve godine, podržaće održivi razvoj civilnog aviosaobraćaja na Kosovu ispunjavanjem evropskih standarda za vazdušnu bezbednost i razvoj tržišnog okvira na osnovu principa slobodnog pristupa i pravične konkurencije", kaže se u saopštenju.

Projekat će, putem združenog (tvining) projekta, sprovesti visoko stručni francuski zvaničnici i Generalna direkcija za civilnu avijaciju, koja je imala iskustva sa sličnim projektima u mnogim drugim zemljama.
Šef operacija Kancelarije za vezu Evropske komisije Kjartan Bjornson očekuje snažnu posvećenost svih korisnika, kako na političkom, tako i na tehničkom nivou, da aktivno učestvuju u projektu i obezbede postizanje svih planiranih rezultata.
"Komisija pažljivo prati sprovođenje sporazuma i beleži sva dešavanja u vezi sa razvojem tržišta u oblasti saobraćaja i doslednosti sa propisima o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru", rekao je Bjornson.


U saopštenju se navodi da će se projekat uglavnom baviti obukom i poboljšanjem kapaciteta ključnih institucija odgovornih za kreiranje politike, ekonomske i tehničke propise, bezbednost u avijaciji, i za socijalna i pitanja koja se tiču životne sredine u vezi sa civilnom avijacijom.
Projekat ima za cilj da poboljša upravljačke i tehničke kapacitete Uprave za civilnu avijaciju i Ministarstva za saobraćaj i telekomunikacije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva životne sredine i komisije za istraživanje nesreća.

Vozački po starom do kraja godine

Svi koji nemaju vozačku dozvolu, a žele da polažu vožnju po starom Zakonu o saobraćaju, imaju još vremena. Licenciranje instruktora, predavača i pripadnika MUP-a, zatim obezbeđivanje adekvatnih uslova u auto-školama i donošenje pravilnika produžiće polaganje vozačkog ispita po starom zakonu, najverovatnije do kraja godine.

- Ova godina će biti godina usklađivanja propisa. Svi koji tokom ove godine budu započeli obuku, završiće je po propisima starog Zakona o saobraćaju. Bitno je da svi nauče da voze bezbedno, a ne da žure da završe po starom ili da čekaju primenu novog zakona. Potrebno je vreme da se obezbede tehnički uslovi i da se izvrši licenciranje. Ne možemo reći da je ovo neko odlaganje, ovo je predviđena dinamika kojom idemo. Smatram da je realno da do kraja godine sve bude usklađeno - kaže Demir Hadžić iz Ministarstva za infrastrukturu.
Kada Ministarstvo unutrašnjih poslova donese pravilnik, ostaviće se dovoljno vremena da svi koji su vožnju upisali po starom polažu bez većih problema.
- Od primene novih pravilnika vozači imaju rok od tri meseca da završe obuku pod uslovima starog zakona. Međutim, moraće i da izvoze dodatna tri časa obuke i saslušaju tri časa teorijske nastave po novom zakonu - rekao je Vladimir Rebić iz saobraćajne policije i dodao da će MUP vršiti inspekcijski nadzor svih auto-škola i proveravati kvalitet obuke.
Sa druge strane, u auto-školama su skeptični da polaganje po novom zakonu može početi od januara sledeće godine.
- To praktično znači da se pravilnici moraju doneti do 1. oktobra ukoliko nadležni žele da se od sledeće godine polaže po novom zakonu. Nisam optimista po ovom pitanju, jer ima mnogo toga što je potrebno uraditi da bi ovaj zakon u ovoj oblasti zaživeo. Trenutno oko 70 odsto auto-škola u Srbiji ispunjava uslove za primenu novog zakona, a najveći problem će biti u školama van prestonice. Biće problema i oko usaglašavanja cene, jer sad neke auto-škole u unutrašnjosti obučavanje B kategorije naplaćuju i manje od 25.000 dinara - priča Milenko Jezdimirović, predsednik Udruženja auto-škola Beograda, i dodaje da su gužve u auto-školama sve manje.

Prva pomoć obavezna

Ko je započeo časove za vozača po starom zakonu, a završi ih do donošenja novih pravilnika, imaće pravo da obuku završi po starom nastavnom programu, ali će prilikom polaganja morati da uvažava sve nove saobraćajne propise. Biće organizovana i određena vrsta dodatne obuke - nekoliko časova teorijske i praktične nastave. Sve će to biti precizirano pravilnicima, ali je izvesno da će kandidati morati da polažu prvu pomoć.

Švajcarski biznismen se predao libijskoj policiji

Nekoliko desetina libijskih policajaca opkolilo je švajcarsku ambasadu u Tripoliju posle upozorenja da će Libija preduzeti protivmere ukoliko Švajcarska do podneva ne izruči dvojicu svojih državljana koji su potražili utočište u tom diplomatskom predstavništvu.

Jedan od dvojice biznismena Maks Geldi se predao i s lisicama je prevezen u zatvor. Preti mu kazna zatvora od četiri meseca zbog kršenja imigracionih zakona. Drugom muškarcu Rašidu Hamdaniju, koji je oslobođen krivice, naloženo je da napusti zemlju.
Slučaj protiv ove dvojice poslovnih ljudi smatra se osvetom za hapšenje jednog od sinova libijskog vođe Moamera el Gadafija u Ženevi u julu 2008. Prošle sedmice Libija je prestala da izdaje vize građanima EU, što je izazvalo osudu Evropske komisije.

Skuplji telefon, struja, kablovska

Građane uskoro očekuje poskupljenje pretplate u fiksnoj telefoniji na 388 dinara bez poreza, kao i pretplate za kablovsku televiziju kompanije SBB na 820 dinara. Nove cene pretplata za telefon počeće da se obračunavaju od 1. aprila, dok će SBB nove cene pretplate imati već od 1. marta. Tu, međutim, nije kraj! Od narednog ponedeljka poskupeće i struja za 10 odsto, a grejanje je u mnogim gradovima već poskupelo.

Cene usluga dugo nisu menjane i sad je došlo vreme za naplatu

Upravni odbor Ratela dao je saglasnost preduzeću za telekomunikacije "Telekom Srbije" za povećanje mesečne telefonske pretplate za direktni telefonski priključak za rezidencijalne i biznis korisnike.
- Telekom će od 1. aprila ove godine moći da izvrši promenu cene pretplate na iznos od 388 dinara bez PDV-a, uz obavezu da obavesti svoje korisnike o novoj ceni pretplate 30 dana od početka njene primene, kao i da u okviru pretplate obezbedi 150 besplatnih impulsa mesečno svakom domaćinstvu - navodi se u saopštenju Ratela.
Ovo telo je takođe dalo saglasnost i preduzeću SBB za povećanje cene usluge distribucije radijskih i televizijskih programa u svojim mrežama. SBB će od 1. marta ove godine moći da izvrši promenu cene usluge na iznos od 820 dinara, uz obavezu da obavesti svoje korisnike najmanje 14 dana pre početka primene nove cene.
Izvršni direktor Ratela Milan Janković potvrdio je za "Blic" da je razmotrio finansijske izveštaje "Telekoma" u fiksnoj telefoniji i kompanije SBB u kablovskoj televiziji s obzirom na to da ova agencija određuje najviši prag cena operatora sa dominantnim učešćem na tržištu.
U SBB-u potvrđuju da će biti poskupljenja i kažu da su oni jedini kablovski operator čije cene odobrava ili ne odobrava Ratel.
- Zbog promene kursa dinara doći će do promene cene pretplate sa sadašnjih 745 na 820 dinara. Poskupljenje važi samo za kablovsku televiziju, a ne i za one koji imaju kablovski internet - objašnjavaju u SBB.
Međutim, rastu cena koje su pod direktnom kontrolom države tu nije kraj. Pored stalnih skokova cene benzina, još jedan energent će uskoro poskupeti. Već od ponedeljka struja će biti skuplja za 10 odsto u proseku, dok se očekuju i poskupljenja grejanja i eventualno gasa od aprila.
Prve račune sa novim cenama električne energije građani će dobiti tokom aprila. Najjeftiniji kilovat u zelenoj zoni koštaće oko dinar, dok će najskuplji kilovat u crvenoj i dnevnoj zoni koštati čak 13,1 dinar. Ostaje da se vidi da li će struja još jednom u toku ove godine poskupeti s obzirom na to da je Elektroprivreda Srbije najavljivala da će tražiti još jedno poskupljenje od 10 odsto od 1. jula.
Kada je grejanje u pitanju, ono je već poskupelo u nekim gradovima Srbije, dok se od 1. marta u prestonici očekuje i poskupljenje od čak 20 odsto.
Aleksandar Stevanović, saradnik centra za slobodno tržište, kaže da će sva ova poskupljenja uticati na inflaciju.
- Energenti imaju veliki udeo u proizvodnji i što je veći input, više će uticati na rast cena. Ipak, neke cene su dugo bile socijalna kategorija, nismo ih podizali i to kad-tad dolazi na naplatu - ističe Stevanović.
Ostaje da od aprila sačekamo proizvođače i trgovce koji baš i nemaju preterani razlog za podizanje cena jer je kupovna moć građana drastično pala. S druge strane, skok evra je već obezvredio kućne budžete, tako da su odricanja neminovnost.

Šta će poskupeti
Struja – 10 odsto
Telefonska pretplata – 388 dinara plus PDV
Kablovska pretplata SBB – na 820 dinara
Daljinsko grejanje – od 8 do 20 odsto
Gas – još nema saglasnosti Vlade

BIA bez sudskog naloga prati ko, s kim i odakle razgovara

Bezbednosno-informativna agencija može da prikuplja podatke o tome ko s kim, kada, koliko često i sa koje lokacije razgovara telefonom bez ikakve odluke suda ili ma kog kontrolnog tela. Isto važi i za praćenje imejl komunikacije. Za tako nešto potrebno je samo da direktor BIA, u ovom slučaju Saša Vukadinović, izda rešenje i da nalog svojim operativcima.

Sve dok ne zadire u sadržaj telefonskih razgovora, BIA za ove operacije ima zakonsko pokriće. Prema postojećem Zakonu o BIA, prikupljanje podataka o ostvarenoj telefonskoj komunikaciji i lokaciji, bez uvida u sadržaj, ne smatra se zadiranjem u privatnost građana.
Saša Janković, ombudsman, u svom izveštaju nakon prve kontrole BIA navodi da je prilikom izrade novog zakona o BIA potrebno temeljno razmotriti uporedna pravna iskustva i ustanoviti da li je održivo trenutno zakonsko rešenje.
- Agenciji je već izdata ova preporuka jer smatram da sadašnji zakoni po ovom pitanju ostavljaju isuviše širok prostor službi. BIA je već krenula sa radom na nacrtu novog zakona, a ja ću se zalagati da primenu ovih mera prati odluka suda ili da je kontroliše neko drugo telo. Svojevremeno sam se, kada je pravljen zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, zalagao da se bar Savet za nacionalnu bezbednost izveštava o primeni ovih mera. Videćemo koja će, od rešenja poznatih i u drugim zemljama, biti iskorišćena - kaže Janković.

Saša Vukadinović i Rodoljub Šabić


On dodaje da o ovom pitanju očekuje stručnu debatu i napominje da ista ovlašćenja kao i u BIA, imaju i direktori Vojnobezbednosne agencije, kao i policije.
Izveštaj ombudsmana sadrži mnoštvo drugih preporuka za unapređivanje rada i smanjivanje prostora za kršenje ljudskih prava u radu tajne službe i njenih pripadnika, za koje Janković kaže da ih „nikada i nigde nije moguće u potpunosti isključiti”.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog interesa, kaže da nema dovoljno podataka da bi pouzdano ocenio da li je procedura za prisluškivanje koju primenjuje BIA puna nedostataka koji omogućavaju zloupotrebu.
- U svakom slučaju, mislim da se zloupotrebe ne mogu isključiti i da imamo mnogo toga da uradimo i na pravnom, i na tehničkom, i na organizacionom planu da bismo njihovu mogućnost sveli na što manju meru - kaže Šabić za „Blic”.
Na pitanje da li sama činjenica da BIA može bez odobrenja da prati ko s kim komunicira telefonom i imejlom a da ne traži odobrenje suda, predstavlja značajan izvor informacija koji treba ograničiti Šabić odgovara:
- To je nasleđeno rešenje koje i danas imamo.
Šabić podseća da se ovo ovlašćenje, koje po važećim zakonima imaju ne samo BIA nego i VBA i MUP, zasniva na shvatanju da je ustavnom garancijom tajnosti sredstava komuniciranja obuhvaćena samo sadržina telefonskih razgovora i elektronskih poruka, a ne i takozvani podaci o saobraćaju. Poverenik napominje da se, shodno tome, smatra da samo za uvid u sadržinu komunikacije treba odobrenje suda, a ne i za podatke o tome s kim, kad i sa koje lokacije neko komunicira.
- Lično smatram da su i „podaci o saobraćaju” deo komunikacije koji je obuhvaćen ustavnom garancijom. Mišljenje zasnivam i na odlukama Evropskog suda za ljudska prava, na primer u slučaju Maloun protiv Velike Britanije, gde je sud eksplicitno zauzeo takvo stanovište. Naravno, bez obzira na sve, bitnije je šta o tome misle ili će misliti Narodna skupština i u krajnjoj liniji Ustavni sud - ističe Šabić.
Skupština bi mogla da se pozabavi još najmanje jednom stavkom kada je reč o ovlašćenjima BIA. Agenciji se, prema sadašnjem zakonu, ostavlja prostor od četiri dana da primenjuje mere bez odluke suda, ali sa pismenim odobrenjem ovlašćenog sudije. Agencija nakon primene mere ta četiri dana može i da ne podnese zahtev sudu.
Šabić napominje da je u ovom slučaju reč o zakonom predviđenoj, izuzetnoj situaciji koja bi trebalo da je rezervisana za izuzetno hitne slučajeve i ne misli da ona predstavlja neki poseban problem.
- Naime, iako za primenu te mere nije neophodna formalna odluka suda, već samo pismena saglasnost predsednika suda, ipak je neka sudska kontrola prisutna. Imajući u vidu tu činjenicu, to rešenje ne otvara mogućnost velikih zloupotreba. Ipak, u vreme elektronskih tehnologija, mislim da bi trebalo zahtevati, da od samog početka postoji odluka suda. Jer, objektivno, nije pretežak uslov da postoji od samog početka odluka suda za primenu mera koje pretpostavljaju odstupanje od ustavom utvrđenih garancija ljudskih prava - dodaje on.
S druge strane, ombudsman je ocenio da je potrebno unaprediti elektronski sistem za kontrolu sadržine komunikacija. I to tako da ne samo da beleži svaki pristup i korišćenje sistema već da sprečava zloupotrebu koja može nastati, na primer, unosom nepostojećeg broja naredbe za primenu mere od strane zlonamernog operatora - uvođenjem dvostrukog ključa.
Šabić kaže da se, hipotetički, zloupotrebe nikada ne mogu isključiti. Zato, kako kaže, treba preduzeti sve da bi se što efikasnije štitila privatnost građana, a mogućnost zloupotreba svela na najmanju moguću meru.

Član 9 Zakona o BIA
Prikupljanje podataka o uspostavljenim i pokušanim telefonskim razgovorima i lokaciji korisnika uređeno je Zakonom o BIA, članom 9. U njemu piše da se „omogućava direktoru Agencije da svojom odlukom naredi primenu operativno-tehničkih sredstava i metoda u cilju prikupljanja informacija o telefonskom saobraćaju određene osobe, pri čemu se ne zadire u sadržinu komunikacije već se identifikuju telefonski brojevi i lokacija pozvanih i uspostavljenih veza”.

Pitanje privatnosti otvarano i ranije
Pitanje zaštite privatnosti, kada je reč o telefonskoj i internet komunikaciji, bilo je otvarano još pre dve godine. Sada je najavljeno usvajanje zakona o elektronskim komunikacijama što ombudsman i poverenik vide kao pravu priliku da se rasprave i u skladu s kriterijumima demokratskog sveta, urede otvorena pitanja u vezi sa presretanjem komunikacija.

четвртак, 18. фебруар 2010.

Grčka će zbog niskih cena ovog leta napraviti turistički bum!

Sezona zimovanja još uvek traje, ali u turističkim agencijama uveliko nude aranžmane za letnju sezonu

s
Grci izbacili  povoljne ponude za leto

Očekuje se navala srpskih turista... Grci izbacili povoljne ponude za leto

Po onome što smo čuli, srpski turisti ove godine će najviše putovati u Grčku na more. Ponuda za ovu destinaciju nikada nije bila jeftinija, pa se polupansion u dobrom hotelu do kraja maja može pronaći za samo 19 evra po osobi!

U Agencijama kažu da je interesovanje za Grčku već poraslo za oko 30 odsto, jer osim nižih cena ovog leta će se prvi put putovati i bez šengenskih viza. Interesovanje vlada i za letovanja u Turskoj, Španiji, Egiptu, Tunisu i Bugarskoj. Upućeni tvrde da će srpski turisti daleko manje letovati u Crnoj Gori, koja ima najmanje povoljne cene.

U agenciji „Džoli travel" ističu da je buking za Grčku krenuo jako dobro, i da 30 do 40 ljudi dnevno rezerviše neki od aranžmana za ovu zemlju.

- Grčka će sigurno biti bum, pogotovo severni deo, u koji ljudi mogu da otputuju kolima. Ponuda za Halkidiki, mesto Kasandra, na dva kilometra od Kalitee, je ultrapovoljna. U maju košta 19 evra, i to je dnevni polupansion. Hotel ima tri zvezdice i cena tog aranžmana u špicu sezone je iznad 50 evra. Imamo ponudu i za hotel sa četiri zvezdice od 24 evra, pa i za pet zvezdica hotel „Imperijal palas" od 49 evra - navodi za Press Đorđe Šibalić iz marketinga „Džoli travel".

b
b

On kaže da se građani interesuju i za Tursku, Španiju, Bugarsku.

- Zovu i raspituju se i za Tursku, Egipat, Tunis, a te ponude će biti istaknute na Sajmu turizma od 24. do 28. februara, možda i nešto malo ranije - tvrdi Šibalić.

a

Loša zimska sezona u Srbiji!

Interesantno je da je ovogodišnja zimska sezona na planinama u Srbiji jako loše prošla. Jovan Pavlović iz Turističke organizacije „Zlatibor" kaže za Press da je ovu planinu u januaru posetilo 20 odsto manje turista u odnosu na isti period prošle godine.

- Popunjenost smeštajnih kapaciteta nije najbolja, iako su na snazi vansezonske cene. Na Zlatiboru trenutno boravi oko 3.500 gostiju, a u ponudi je 15.000 kreveta - objašnjava Pavlović.

Situacija nije ništa bolja ni na Kopaoniku, gde prema nezvaničnim procenama boravi oko 3.000 gostiju, što nije ni polovina kapaciteta.

Aleksandar Vučković iz „Argus tursa" objašnjava da će na osnovu prvih pokazatelja Grčka definitivno biti zemlja koju će ove godine posetiti najviše srpskih turista.

- Za maj su skoro rasprodati aranžmani, a verujem da će i za špic sezone biti tako. Posle Grčke, srpski turisti žele da putuju i u Tursku, Španiju i Bugarsku. Takođe, činjenica je i da se Grčka uvek bolje prodavala od Crne Gore, a sada kada nema viza turisti će verovatno radije da se opredele za neku od evropskih zemalja nego za Crnogorsko primorje - smatra Vučković.

Podsećamo, crnogorski ministar turizma Predrag Nenezić nedavno je ocenio da su cene apartmana u Grčkoj suludo niske.

- Očigledno je da je kriza učinila svoje. Cene su atraktivne turistima, ali i pogubne za te destinacije na duži rok - rekao je Nenezić.

Propali bankari kao špijuni

Britanska tajna služba MI-6 regrutuje novu generaciju tajnih agenata iz redova bankara, inženjera, advokata i kompjuterskih stručnjaka, koji su ostali bez posla za vreme ekonomske krize

s1
Poželjni bankari  koji su izgubili posao

Prototip novog MI-6 agenta... Poželjni bankari koji su izgubili posao

Britanska tajna služba, poznatija kao MI-6, pronašla je novi način za ragrutovanje tajnih agenata. Ova agencija britanske vlade novu generaciju špijuna traži među bankarima, inženjerima, advokatima i kompjuterskim stručnjacima, koji su usled finansijske krize ostali bez posla, piše britanski list „Dejli telegraf".

Prema navodima tog dnevnika, prednost da postanu novi agenti, u odnosu na ostale zainteresovane, imaju kandidati koji govore ruski, mandarinski kineski, korejski i arapski jezik.

Traže se fini maniri

Šef regrutnog centra tajne službe MI-6, u britanskim medijima nazvan pseudonimom Džon, rekao je da su bankari najpoželjniji prilikom zapošljavanja novih agenata jer imaju iskustva u međuljudskim odnosima, a na prethodnom poslu putovali su u veliki broj zemalja i upoznali kulture drugih naroda.

- Bankari poseduju upravo one veštine i iskustva koje tražimo. Pored njih dobrodošli su ljudi otvorenih pogleda i finih manira, načitani, obrazovani, koji govore strane jezike i koji su prijateljski nastrojeni prema drugim kulturama - rekao je Džon i dodao da ima puno zainteresovanih za rad u službi MI-6.

s2
Pirs Brosnan igrao je čuvenog agenta 007 i vozio  „aston martin"

Svi bi da budu Džejms Bond... Pirs Brosnan igrao je čuvenog agenta 007 i vozio „aston martin"

Džon je naglasio da jedini uslov koji svi konadidati moraju da ispune jeste da su državljani Velike Britanije. On je naveo još jedan razlog velikog interesovanja za posao špijuna:

- Uprkos maloj plati koju bi imali kao tajni agenti, poslovne ljude na konkurs za posao špijuna najviše navode predrasude vezane za lik i delo čuvenog filmskog tajnog agenta 007 Džemsa Bonda. Tačno je da agenti putuju po svetu o trošku države, ali šanse da će u garaži imati „aston martin" i da će vreme provoditi na koktelima u društvu lepih žena gotovo su nikakve - zaključio je Džon.

a

Neodgovorni agenti

Britanska tajna služba godinama je na meti kritika javnosti zbog neodgovornog ponašanja njenih čelnika i njihovih porodica. Na primer, jedan od šefova MI-6 Džon Sovers mogao je prošle godine da izgubi posao zahvaljujući nepromišljenosti supruge Šeli Sovers. Ona je objavila porodične fotografije na društvenoj mreži „Fejsbuk" na kojima je bračni par bio sa svoje troje dece. Pored slika koje je postavila na svom profilu, Šeli je objavljivala i informacije gde stanuju, letuju, kao i podatke o njihovim prijateljima. Ona se na „Fejsbuku" hvalila i prijateljstvima sa brojnim diplomatama i slavnim ličnostima.

Inače, MI-6 je prošle godine na svojoj zvaničnoj internet stranici objavila konkurs za posao tajnog agenta. U njemu su bili pozvani ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije, dobrom memorijom i eksperti u raznim oblastima da se prijave ukoliko žele da budu špijuni. Na internetu su tada objavljeni testovi inteligencije i snalažljivosti koje potencijalni tajni agenti treba da reše.

Lagani testovi

Test snalažljivosti kandidati rade u vremenskom roku od dva minuta. Cilj je da u tom vremenskom roku osoba zapamti lažni identitet koji joj je dodeljen. Takođe, kandidat treba da zapamti i nekoliko ključnih detalja o izmišljenoj ulozi da je na tajnom zadatku u stranoj zemlji. Potom, prilikom ispitivanja, potencijalni špijun mora uverljivo da odgovori na seriju pitanja bez preteranog razmišljanja.

Objavljivanje ovog testa, ali i samo postojanje zvanične internet stranice veliki je napredak u odnosima s javnošću službe MI-6, čije je postojanje britanska vlada do pre desetak godina, svim silama poricala. Ujedno su testovi postali i predmet ismevanja, jer su pojedina pitanja bila toliko trivijalna da je britanska javnost nazvala svoju tajnu službu neozbiljnom. Tome u prilog išlo je i to što je kandidatima na MI-6 internet stranici savetovano da o svojoj prijavi i planovima za budućnost ne pričaju nikom osim roditeljima ili supruzi.

Savremeno prosjačenje

Prosjaci u SAD više ne sede na ćoškovima prometnih ulica sa lončićima i šeširima, već od kuće, preko interneta, mole da im se na račun uplati neki dolar. Pojedini među njima zabeležili su zavidan uspeh u količini prikupljenih para

s
Prosjaci više ne moraju da  „ćoškare", već jednim klikom na tastaturi mogu da traže novac

Nema više mučenja... Prosjaci više ne moraju da „ćoškare", već jednim klikom na tastaturi mogu da traže novac

Vreme limenih lončića i šešira za skupljanje para, kao i ćoškarenje za američke prosjake uskoro će biti prošlost. U SAD je, naime, sve popularnije prosjačenje preko interneta, pa tako veliki broj sajber prosjaka ima otvorene svoje stranice na globalnoj mreži, na kojima od ljudi dobre volje traže sitnu donaciju.

Svojevremeno su prosjaci u SAD sedeli na uglovima prometnih ulica i sa limenim lončićima ili šeširima i uz sviranje ili pevanje tražili od prolaznika neki dolar. To vreme je izgleda prošlo.

Prosjaci više ne moraju da  „ćoškare", već jednim klikom na tastaturi mogu da traže novac

Izvesna Karin Bosnak je, na primer, dug od 20.000 dolara, napravljen kreditnom karticom, otplatila nakon što su potpuno nepoznati internet posetioci na njenom veb sajtu, koji je vapio „spasite Karin", uplatili ukupno 13.000 dolara.

Ukupno 51 sajt u kategoriji „e-prosjačenja"

Sada, nakon što je namirila svoj dug, gospođa Bosnak je postala „distributer" i počela da veb surfere upućuje na druge „sajberprosjake".

Istovremeno, Karin Bosnak je novostečenu slavu unovčila, jer je na lokalnoj televiziji dobila da vodi emisiju uživo, a najavila je i knjigu o sajber prosjačenju.

Kompanija „Jahu", koja je lansirala jedan od najvećih pretraživača interneta na svetu, otvorila je kategoriju „materijalnog milosrđa" još 1996. godine. Poslednji nagli uspesi prosjaka, međutim, primorali su kompaniju da kategoriju preimenuje u e-prosjačenje.

Sada već postoji 51 sajt u kategoriji „e-prosjačenja", počev od onih koji besramno traže gotovinu ne navodeći zašto, do onih koji tvrde da im je novac potreban za lečenje ili kao depozit za dobijanje kredita, odnosno za pomoć pri plaćanju studija ili za časove operskog pevanja.

Izvesni Piter Šmit izjavio je da je za njega internet kreativna anarhija.

- Nisam se u tome prevario. Na moj sajt s pozivom „pošalji mi dolar" za kratko vreme uplaćeno je 4.800 dolara - naveo je Šmit.

On sada vodi specijalni program na internetu sa nazivom „Pejpal", neku vrstu servisa za elektronsko plaćanje, koji predstavlja najlakši način za prikupljanje novca preko interneta.

Šmit je najavio da će ovih dana početi kampanju sakupljanja novca za kupovinu minibusa za svoju porodicu.

a

Bogatstvo preko interneta

Na pitanje zašto se potpuno nepoznati ljudi odlučuju da, takođe nepoznatoj osobi, sajber prosjaku, pošalju novac, iskusni u traženju para za sopstvene potrebe kažu:

- Mislim da u trenutku kad ljudi pročitaju tekst na sajtu, oni pomisle da je ideja dovoljno blesava da zaslužuje dolar, pa ga i pošalju. U ovom trenutku svako može da priušti sebi da se odrekne jednog dolara. Budući da ima više od 700 miliona korisnika interneta, ukoliko samo 0,1 odsto njih pošalje po dolar, sajber prosjak može da bude bogat čovek.

Amerikanka Peni Hokins se, s druge strane, nada da će sakupiti dovoljno novca da završi školu za bolničarke, ali i da plati advokatu za usluge prilikom razvoda braka. Za samo tri dana na njen sajt stiglo je 1.500 dolara i mnogo poruka podrške.

Traže novac da ne bi morali da rade

Postoji i sajt mladog bračnog para iz Sijetla koji moli za emocionalnu i finansijsku podršku u sakupljanju 12.000 dolara, koliko košta veštačka oplodnja.

Možda najluđu poruku poslala je „princeza Natali od Vestvuda", upozorivši:

- Prosto ne mogu da zamislim da neko talentovan kao ja mora da radi i izloži se riziku da pokvari manikir!

Ma koliko poruka zvučala šašavo, ona je već sakupila 1.473 dolara, dvojica udvarača su joj poslala prsten, dobila je desetak telefonskih kartica, knjiga, ali i pet pretnji smrću.

Amerikanac oslobođen optužbi za ubistvo posle 17 godina

Amerikanac Greg Telor je posle skoro 17 godina u zatvoru zbog ubistva danas proglašen nevinim i pušten na slobodu, pošto ga je istražna komisija u Severnoj Karolini oslobodila svih optužbi

Tejlor je u aprilu 1993. godine osuđen da je 1991. ubio prostitutku Žaketu Tomas, ali je sve vreme tvrdio da je nevin.
"Istina je konačno pobedila", rekao je Tejlor pošto je izašao iz zatvora, prenela je agencija AP.
Tročlano sudsko veće, koje je imenovao predsednik Vrhovnog suda SAD, šest dana je saslušavalo svedoke i razmatralo dokaze, na predlog Komisije Severne Karoline za ispitivanje nevinosti, osnovane 2006, čiji je zadatak da razmatra dokaze osuđenika koji tvrde da su nevini.
Posle oslobađajuće presude, okružni tužilac Kolon Vilugbi, čija je kancelarija vodila slučaj protiv Tejlora, prišao mu je i izvinio se zbog nepravedne osude.
Tejlor je na suđenju tvrdio da je sa prijateljem Džonijem Bekom otišao u slepu ulicu da bi konzumirali kokain i da su, dok su izlazili iz ulice, videli nešto za šta su mislili da je telo, ali nisu pozvali policiju.
U prilog Tejloru je najviše išlo njegovo uporno odbijanje da prizna krivicu, kao i nepristajanje da svedoči protiv Beka u zamenu za blažu kaznu.