brojač poseta

понедељак, 18. јануар 2010.

Ko je elita u Srbiji: Intelektualce su zamenili eksperti revolveraši

Peticija protiv NATO-a, koju je potpisalo dve stotine srpskih intelektualaca, ponovo je u Srbiji pokrenula pitanje intelektualne elite i to koliko i kada sme da se meša u društveni život Srbije

s
Intelektualci protiv NATO

Ko jedini sme da vas pogleda u oči... Intelektualci protiv NATO

Jedan od potpisnika peticije, poznati novinar Slobodan Reljić, „demantuje da je intelektualac" i kaže da samo istorija može nekog tako da deklariše, iako se kod nas to „često svodi na samoproglašavanje".

- Mene su zvali da potpišem peticiju kao građanin koji bi trebalo nešto da zna o toj temi, ali sebe sigurno ne doživljavam kao nekog čije je delo na nivou Dobrice Ćosića ili Matije Bećkovića. Živimo u društvu koje je slabo intelektualno. Kada je na čelo Srbije došla demokratska vlast, bila je okružena intelektualcima, a danas smo u situaciji da su ih zamenili takozvani eksperti, za koje niko nikada nije čuo da su stručnjaci. I eksperte i intelektualce odlikuje znanje, samo što su ovi prvi kao plaćeni revolveraši - rade za potrebe korporacija, političkih stranaka, za one ko ih angažuje. Intelektualci, s druge strane, nastupaju kao pojedinci i na sopstveni rizik. Zato demokratija mora da se zasniva na slobodnom mišljenju, a ne na ekspertskom - kaže Reljić.

Stvaranje društvene klime

Naš sagovornik kaže da intelektualna elita u Srbiji nije za potcenjivanje i da je mnogo jača nego u novonastalim državama u regionu. Reljić smatra da je ovo društvo bilo sposobno da vaspita ljude koji su postigli nešto u raznim oblastima, dobijali svetska priznanja, ali dodaje da postoji problem odsustva ozbiljne rasprave.

- Uloga intelektualaca se ogleda u stvaranju društvene klime. Ne mogu oni ništa da promene u državi, jer je ona suviše operativna stvar. Ali, kada je vlast u problemima, treba imati društvo u kome će se sukobiti različita mišljenja, kada će se ukrstiti različiti pristupi koji mogu da proizvedu neko rešenje. Intelektualci nikada nisu realna opasnost za vlast. Više su to oni „intelektualci" koji sebi seku prste i koji direktno osećaju stvarnost. Vlasti nikada nisu bile u velikoj ljubavi sa njima. Toga nije bilo ni u vreme socijalizma. Uloga disidenata je u to vreme bila mnogo više društveno utemeljena i njihov glas se jače čuo - navodi Reljić.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Nikola Hajdin kaže za Press nedelje da, prema njegovom mišljenju, ta institucija ima veliki ugled u našem narodu, ali i u svetu.

a

Zverska inteligencija

Kao definiciju intelektualca Raša Popov pominje onu koju je koristio gvinejski predsednik Seku Ture: „Intelektualac je svaki čovek, žena ili dete koji u trenucima krize pronađe ispravno rešenje". Ali, Popov ističe da postoji nekoliko tipova intelektualaca.

- Jedni su samorodni, oni koji bez dovoljno škole stvaraju dela. Oni sa diplomom se dele na ljude humanizma i na svirepe, proračunate egoiste. Kod nas se onaj ko je pun para smatra za vrednost. Oni očigledno poseduju lukavstvo i inteligenciju višeg reda, ali za lovu. To je zverska inteligencija. Kod nas se ne cene intelektualci, dok u Francuskoj, na primer, intelektulac postaje jedna vrsta plemenitog Francuza - objašnjava Popov.

- Nauka nije trivijalna stvar, jer čovek mora da je razume da bi o njoj nešto govorio, ali u principu, moj utisak je da se u običnom narodu veoma ceni mišljenje akademika. Ali, akademija se ne bavi tekućim stvarima političke prirode. Ona je, po Zakonu o akademiji, najviša naučna ustanova i njen zadatak je da se brine o razvoju nauke u društvu. Ako to ne shvatimo, onda ne znamo njen pravi smisao, jer akademija nije sindikat. Pojedini akademici se izjašnjavaju o određenim pitanjima, ali to je njihovo pravo kao slobodnih građana. Pokušaja da se unizi značaj akademije je bilo, ali odavno toga nema. Možda su to činili izvesni intelektualci koji nisu ušli u SANU, govoreći da akademija nije potrebna. Ali i to je u prirodi čoveka - govori Hajdin.

Pobesneli gospodin

Pesnik Raša Popov, koji je bio i novinar, književni kritičar, pisac, glumac, pripovedač, scenarista, ali i uspeo da nauči čak 12 jezika, kaže da ne bi smeo da se nazove intelektualcem kako „ljudi ne bi pomislili da je pobesneli gospodin".

- Imamo takozvanu pobesnelu gospodu, koja za sebe tvrdi da su intelektualci. Oni su gornja srednja klasa, samoživi egoisti koji ne priznaju demokratiju, nego smatraju da je ona suvišna. Njihova politika je uvek snobovska. Trebalo im je pola godine da priznaju da je došla kriza. Naravno da nije dovoljno da se završi fakultet da bi čovek bio intelektualac, već on mora da ima i fino osećanje za sutrašnjicu. Tradicionalizam je lepa stvar, ali imamo puno zatucanih tradicionalista koji još ne žive ni u 19. veku. Kad čitamo naše intelektualce s kraja tog veka, divimo se njihovoj mudrosti i analitičnosti. Jedan od tih velikih intelektualaca bio je Jovan Ristić, namesnik maloletnog kralja Milana, koji je svoju doktorsku tezu iz književnosti branio na nemačkom. Bio je veliki i mudar čovek, a imali smo još takvih, poput pesnika Vladislava Petkovića Disa i Vojislava Ilića. Možemo da se divimo i našoj inteligenciji između dva svetska rata, među kojima je i naš nobelovac Ivo Andrić. Pa i Milorad Pavić je bio kandidat za Nobelovu nagradu, kada ga je predložilo Udruženje književnika Argentine, ali ga niko nije predlagao odavde, jer Beograd ne ceni svoje intelektualce - ističe Popov.

Нема коментара: