brojač poseta

понедељак, 18. јануар 2010.

Imovina vraćena crkvama

Zgrade, poslovni prostori i hiljade hektara šuma, i građevinskog zemljišta ponovo su u rukama crkava, kojima je ta imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata.

Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ostalim crkvama i verskim zajednicama za poslednje dve godine vrađeno je ukupno 26.000 hektara zemljišta i 39.500 kvadrata poslovnih i stambenih objekata.

Građevine u centru Beograda, Novog Sada, Pančeva, Subotice i drugih gradova imaju sada nove-stare gazde, a manastiri ponovo upravljaju bogatim metosima. Vraćanje imovine verskim zajednicama posao je Direkcije za restituciju, koja je, od kada se primenjuje Zakon o restituciji imovine crkvama i verskim zajednicama, rešila 456 zahteva.

"Do isteka roka, krajem septembra 2008. godine, stigla su nam 3.049 zahteva. Svi su bili nekompletni, teško je bilo pribaviti dokumentaciju za imovinu oduzetu pre 60 godina. Prvo rešenje odnosilo se na povraćaj 850 hektara oranica manastiru Kovilj“, kaže direktor Direkcije za restituciju Vladimir Todorović.

"Do danas imovina je vraćena na osnovu 303 zahteva. Odbačeno je 126, odbijena su dva, u 25 slučajeva su same stranke odustale. Svi ostali su i dalje u proceduri“, kaže Todorović.

U kvadratima i hektarima najviše je nadoknađeno SPC, koja potražuje 90 odsto od ukupne imovine navedene u zahtevima. Samo Braničevska eparhija ponovo upravlja sa dodatnih 6.000 hektara šume.

Raško-prizrenskoj je vraćeno oko 4.500, arhiepiskopiji i patrijaršiji oko 4.000, sremskoj 3.000, žičkoj i šabačkoj eparhiji po 2.000 hektara šuma.

Velikim parcelama upravljaju ponovo i fruškogorski manastiri - Fenek (255 hektara), Hopovo (745), Krušedol (213), Jazak (746), Grgeteg (124) i Velika Remeta (141). Kao vlasnik šume od 800 hektara na padinama planine Kozjak nedavno se upisao manastir Prohor Pčinjski.

"Crkvi je vraćeno ogromno bogatstvo. Zvanično, nemamo nikakve veze sa tim kako će oni njom dalje da upravljaju. Mada, do sada nigde nije bilo problema. Bratstvo Kovilja, na primer, koji je prvi dobio svoju zemlju natrag, organizovalo se već i obrađuju svu vraćenu zemlju - objašnjava sagovornik "Novosti“.

"Naša je ideja da se uključimo i pomognemo verskim zajednicama da osmisle kako da imovinu iskoriste na najbolji način. Dobar primer je Šabačka eparhija, koja je sa 2.000 hektara vraćenih šuma osnovala uspešno preduzeće "Manastirske šume", kaže direktor Direkcije za restituciju.

Samo u nekoliko najvećih vraćenih zgrada SPC je uknjižila hiljade kvadrata stanova i lokala. U Beogradu je reč o desetinama stanova u centru, lokalima na Terazijama, u Balkanskoj, na Bulevaru kralja Aleksandra.

U Novom Sadu, na primer, vraćena je zgrada u Zmaj Jovinoj 4 površine 3.000 kvadrata. U Senti je država vratila objekat od 844 kvadrata.

Katoličkoj crkvi kvadrati i hektari vraćeni su na osnovu 23 zahteva, ukupno 9.500 kvadratnih metara prostora i 62 hektara zemljišta. Između ostalog, Štapska zgrada u centru Pančeva, površine 3.000 kvadrata i oko 3.500 kvadrata u Novom Sadu.

Najvrednije što je vraćeno jevrejskoj zajednici, na osnovu 70 zahteva, jeste 91 ar zemljišta i 632 kvadrata prostora u beogradskoj Ulici kralja Petra. Evangelistička je, prema 51 zahtevu, dobila, na primer, dva hektara zemljišta i 1.500 kvadrata u Bačkom Petrovcu.

Adventistička crkva sada gazduje sa 754 kvadrata zemljišta i zgradom površine 3.000 kvadrata u Radoslava Grujića 4, u beogradskoj opštini Vračar.

Svi ovi objekti do odluke o restituciji bili su uknjiženi kao vlasništvo države. Većinu je država izdavala, pa su zakupci morali da se isele. U nekim od stanova živeli su i ljudi sa stanarskim pravom, ali ne i vlasništvom. Nijedna državna institucija nije iseljena iz nekog od prostora.

Sabornoj crkvi vraćeno je 25 stanova na Studentskom trgu 8, površine skoro 900 kvadrata.

Crkva svetog Marka ponovo upravlja delom parka na kome se bogomolja i nalazi (24 ara) i zgradom na Bulevaru kralja Aleksandra, u kojoj je donedavno bila poslovnica "Jat ervejza", sa 800 kvadrata poslovnih prostora i dva stana.

Нема коментара: