brojač poseta

среда, 06. јануар 2010.

Božićni običaji Pravoslavaca

Sa pojavom prve zvezde na nebu, u Rusiji se jede specijalna božićna vecera bez mesa, a glavno jelo se zove "kutja". - U Ukrajini je najvažniji deo proslave vecera na Badnje vece, koju Ukrajinci zovu "Svjata vecera". - U Gruziji se Božić proslavlja litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma "Alilo"

badnje vece
b

Pored Srpske pravoslavne crkve, julijanski kalendar koriste i Jerusalimska i Moskovska partijaršija, Gruzijska pravoslavna crkva, grcki starokalendarci i monasi Svete Gore, pa Badnji dan i Božić proslavljaju 6. i 7. januara po novom kalendaru.

Za ovaj praznik vezani su razni obicaji koji se razlikuju od zemlje do zemlje.

U Rusiji je obicaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje vece, a zatim sledi specijalna vecera bez mesa. Nakon posta, koji prestaje sa pojavom prve zvezde na nebu, sledi specijalna božićna vecera bez mesa, a glavno jelo se zove "kutja".

hristov hleb
b

Vecera se priprema od razlicitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra "Svetom vecerom", a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju.

U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.

U Ukrajini je najvažniji deo proslave vecera na Badnje vece, koju Ukrajinci zovu "Svjata vecera". U seoskim domaćinstvima obicaj je da glava kuće donese snop pšenice koji se zove "diduh", što znaci "dedin duh", što simbolizuje pretke i naglašava želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, "diduh" je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.

U Gruziji se na Badnje vece ceka da sat otkuca 12 puta, a zatim pocinje vecera uz tradicionalno gruzijsko vino. Božić se proslavlja 7. januara litijama na kojima se peva tradicionalna božićna pesma "Alilo". Deci se daju bombone i kolacići.

U Makedoniji "kolede" (decije pevanje božićnih pesama od vrata do vrata) "pada" 5. januara. Dan kasnije sledi Badnje vece, kada se na kućno ognjište donosi božićno drvo - "badnik". Drvo se pre toga isece na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unosi otac. Sin ili drugi clan porodice delove drveta stavi u vatru a zatim se razmene cestitanja: "Dobra vecer i vesel badnik".

badnjak
b

Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najcešće kataif. Pošto se ove godine Božić pada u vreme muslimanskog Ramazana, palestinski hrišćani taj obicaj dele sa svojim susedima muslimanima. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.

Ostale pravoslavne crkve i zemlje već su proslavile Badnje vece i Božić 24. i 25. decembra.

Grcki obicaji nalažu da na Badnje vece deca u selima idu od kuće do kuće gde domaćinima požele sve najbolje i otpevaju božićnu pesmu (na grckom "kalanda"), a zauzvrat budu pocašćeni bombonama ili novcem.

Za veceru koja se priprema za Badnje vece karakteristican je "Hristov hleb" ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni razlicitih oblika, na cijim korama su dekoracije koje obicno predstavljaju poslove kojim se porodica bavi. Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grckoj se za veceru na Badnje vece služi meso, i to jagnjetina i prasetina.

U grckim domovima sve donedavno nije bio raširen obicaj kićenja jelke. Ono što za Božić krasi gotovo svaki grcki dom je bosiljak omotan oko malog drvenog krsta, pricvršćenog žicom iznad drvene posude sa svetom vodom. Jednom dnevno, obicno majka, umoci drveni krst sa bosiljkom u svetu vodu i njime osveti sve prostorije u kući. Na taj nacin, kažu, teraju se zli duhovi - "kilancaroi", koji žive u središtu zemlje, a u kuće ulaze kroz dimnjak.

U Bugarskoj, na Badnje vece priprema se posebna vecera od 12 jela bez mesa, koja simbolizuju 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolac - "banica". Nakon vecere, važno je da svi clanovi porodice od stola ustanu u isto vreme.

U Rumuniji, narodni božićni obicaji u selima pocinju 20. decembra, na dan svetog Ignjatija, kada se žrtvuje prase koje će biti pripremljeno za veceru na Badnje vece. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje. Vecera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne nacine, sarme, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino. Posebnost rumunske božićne trpeze cini "kozonaći" - kolac sa suvim grožđem i lešnicima.

Нема коментара: