brojač poseta

понедељак, 04. јануар 2010.

Banke postaju vlasnici Srbije?!

Privreda nam je na veštačkom disanju, mnoge firme ne mogu da servisiraju obaveze, pa se može desiti da veliki deo zemlje preuzmu banke

s
Branislav Grujić

Država je obezbedila novac za infrastrukturne projekte, a oni nisu počeli... Grujić kaže da je to isto kao da vam je neko namestio loptu na penal, golmana nema, a vi nećete da pucate

Ako Srbija ne uvede nove podsticajne mere za privredu, bojim se da će ona u ovoj godini potpuno pokleknuti. Isto tako, ukoliko veoma brzo ne počnu velike infrastrukturne investicije, za koje je već obezbeđen novac, nemamo čemu da se nadamo, jer je naša privreda već na veštačkom disanju, kaže u intervjuu za Press nedelje Branislav Grujić, predsednik kompanije "PSP Farman", jedne od najvećih građevinskih firmi u Rusiji.

- Ceo naš bankarski sistem je, što je logično, u stresnom stanju, ali loša je taktika koja kaže: "Ne davati novac nikome, već ga držati na sigurnom". Bez svežeg novca i dugoročnih investicija u Srbiji nema napretka. Veliki broj firmi ne može da servisira svoje obaveze, pa se zbog toga može desiti da banke postanu vlasnici velikog dela Srbije. Cela naša zemlja ima negativnu profitnu stopu, a samo bankarski sistem pozitivnu. Profit se prelio iz privrede u bankarstvo. Ta disproporcija nije dobra. Takođe, u ovoj godini neophodni su nam veliki infrastrukturni radovi, jer je to posao za desetine hiljada ljudi koji bi trebalo da počnu da rade, čime bi se zavrteo ceo krug potrošnje, potražnje i svega ostalog - ističe Grujić.

Kada ste još početkom aprila kazali da je kriza u svetu dotakla dno, rekli ste i da bi bilo najgore kada bismo mi na kraju 2009. i dalje koristili krizu kao izgovor.

- Mislim da smo u prošloj godini postigli veliki politički uspeh, jer je ukinut vizni režim, što je Srbiji dalo potpuno novu razvojnu perspektivu. Međutim, u sferi biznisa sebi zabijamo autogolove, ne shvatajući da ne postoje univerzalna rešenja za krizu, već svaka zemlja mora da je prevaziđe na svoj način.

O kojim autogolovima govorite?

- Smatram da politika NBS nije u redu. Ova kriza se pretvorila u krizu potražnje, a dokle god politika centralne banke bude takva da se smanjuje potražnja, srpska privreda će biti u velikom problemu. Banke ne finansiraju potražnju, veliki nivo obaveznih rezervi komercijalnih banka i plasmana u sigurne državne zapise blokirali su ceo bankarski sistem, izgubljen je interes za investiranje u privredu. Ako Barak Obama javno poziva da banke finansiraju privredu, jasno je da taj problem postoji i u mnogo kvalitetnijim ekonomijama od naše, ali ovde se slabo čuje da je taj podsticaj važan. Bez njega nema potražnje za stanovima i potrošnim dobrima i nećemo moći da se izvučemo iz krize. Očekujem da ćemo i u 2010. imati mali pad, da bi blagi uspon krenuo tek početkom 2011. Ipak, nekadašnje velike uspone ne treba očekivati.

Nedavno su privrednici kritikovali guvernera NBS zbog kursa dinara. Kakav je vaš stav o tome?

- Smatram da guvernera ne treba napadati, nego uspostaviti komunikaciju. Mnoge centralne banke na svetu se, nažalost, ponašaju slično. Taman kada su naučili magare da ne jede, ono je crklo. To će se, bojim se, desiti i u Srbiji. Sa ovakvim merama NBS, gde je najisplativije ništa ne raditi, već plasirati novac u državne obveznice, dolazimo u situaciju da nam bankarski sistem bude sređen, a da privrede više nema.

a

Ova godina biće teža od 2009.

Jesu li veliki svetski biznismeni raspoloženi da investiraju u Srbiji?

- Oni su generalno vrlo zabrinuti i sa dozom lošeg iščekivanja ulaze u 2010. Procenjujemo da će ova godina biti mnogo teža za privredu od prošle u celom svetu, pa i u Srbiji. Biće utoliko teža jer se balon ispumpao do kraja i ukoliko ne uđe barem malo vazduha, ostaćemo na dnu.

Kako se dodaje taj vazduh?

- Podsticajem tražnje. Da nije autoindustrija subvencionisana, imali bismo njen kolaps u celom svetu. Da nije urađen projekat "staro za novo" stotine hiljada ljudi ostalo bi bez posla. Tako je i u ostalim segmentima. Srbija mora da podstakne ono što ima. Nisam za to da podstiče uvoznu robu, već prvenstveno onu proizvedenu kod nas.

I kako to onda rešiti?

- Oslobađanjem dela obaveznih rezervi, smanjenjem privlačnosti obveznica, odnosno smanjenjem njihovih kamata. Zbog svega toga cela srpska privreda je napravila gubitak u 2009.

Da li je kočnica samo u bankarskom sektoru?

- Ne. Suočili smo se tim da je država prvi put obezbedila neophodan novac za infrastrukturne projekte, a oni nisu počeli u prošloj godini. To je isto kao da vam je neko namestio loptu na penal, golmana nema, a vi nećete da pucate. Tu grešku ćemo osećati dugo godina.

Ko je kriv za to?

- Mislim da je zakon o izgradnji, koji je potpuna greška, blokirao jednu od najvećih industrijskih grana, građevinarstvo. Uz njega se blokiraju i druge grane, manje se koriste domaći proizvodi koji svoju primenu nalaze upravo u građevini. Kada to zakočite, imate u državi manji obrt od nekoliko stotina miliona evra svakog meseca.

Šta je konkretno problem u tom zakonu?

- Teško mi je da komentarišem zakon posle čijeg usvajanja mora da se donese nekoliko uredbi da bi funkcionisao. Zakon o investicionoj gradnji osnova je za bilo koji dalji biznis. Ako ne napravimo prohodan sistem, gde se znaju vlasnici imovine, na koju bi banke davale kredite, nema poboljšanja. Ne treba praviti zakon koji zakoči celu industrijsku granu.

Ko je, po vašem mišljenju, najveći krivac što je propuštena još jedna godina da se u velikom obimu pokrenu infrastrukturni radovi?

- Svi mi. Privrednici moraju da nađu dijalog sa političarima, a oni moraju da pruže ruku privredi. Niti mi u ovom trenutku imamo bolju političare, niti oni druge privrednike. Zato moramo da se dogovorimo. Ovo razdvajanje privrede i politike, koje postoji duže vreme, ne vodi progresu.

Na koje razdvajanje mislite?

- Stvorena je atmosfera da je sramota biti bogat i zarađivati. Pritom ne mislim na kvazibogatsvo koje se pokazuje, nego govorim o ljudima koji stvaraju novu vrednost i vuku društvo napred. U svetu više nema ideoloških podela, jer su svi za sistem koji je miks države i liberalnog kapitalizma. Pobeđuju one države u kojima je na sceni dogovor države, preduzetnika i radnika.

Ali, kriza se najviše prelomila preko radnika, onih koji su najmanje imali i pre kraha finansijskog sistema.

- Prošla godina je počistila nekoliko hiljada milijardi bogatstva u celom svetu. Svi su izgubili i niko nije na dobitku. Merenje ko je koliki gubitnik je nepotrebno. Podvukli smo crtu i svako je podneo neki teret. Držimo se principa - treba preživeti. Idemo u novi dan. Nije ni prvi, a ni poslednji put da se podvuče crta i krene dalje.

Da li su napravljeni mehanizmi da se u budućnosti ne ponovi slična kriza?

- Ljudsko pamćenje je strašno kratko. Mislim da veliki pomaci nisu napravljeni i da će morati da se i dalje razgovara, da se upravo ove godine stvori bezbednost celog sistema. Koliko će politički uticaji to uspeti da blokiraju ili ne, teško je reći. SAD je zemlja sa jakom valutom, a u Kini se proizvodi ono što se u SAD izmisli. To su dve ključne zemlje, od kojih će zavisiti arhitektura novog svetskog poretka. Nažalost, Evropa i Rusija će se o tome vrlo malo pitati.

Kako je Rusija prošla u krizi?

- Stabilizovala je svoj energetski sistem, ali ima probleme u realnom sektoru. Rusija se nalazi u dilemi, ili će početi snažno da ulaže u realni sektor, koji čine mala i srednja preduzeća, ili će imati samo jedan deo industrije, a ostalo će biti samo njeni servisi.

Kakva je šansa da Rusija ulaže u Srbiju?

- Rusija se sprema da pozajmi 17 milijardi dolara na spoljnom tržištu novca, tako da je vrlo teško od njih očekivati da investiraju. Ono što je već dogovoreno sigurno će biti ispoštovano, jer je to već određeno i budžetom za ovu godinu. Važno je da mi sami sebe ne kočimo u realizaciji tih projekata. Svima koji žele da ulažu, treba maksimalno otvoriti vrata.

Нема коментара: