brojač poseta

уторак, 22. децембар 2009.

„Šel" najveći profiter američke invazije na Irak

Naftni gigant „Rojal dač šel" najviše je profitirao od američko-britanske invazije na Irak 2003. godine. Ta multinacionalna kompanija je potpisala koncesiju za dva najveća naftna polja u zemlji, što će joj dati priliku da eksploatiše više od četiri miliona barela nafte dnevno u narednih nekoliko decenija.

1
Povratak ... „Šel" dobio koncesije na najvrednija naftna polja u Iraku
Povratak ... „Šel" dobio koncesije na najvrednija naftna polja u Iraku

„Šel" je, naime, pre nekoliko dana u saradnji sa malezijskim „Petronasom" dobio koncesiju na jedno od najvećih iračkih naftnih polja, Majnun. Dnevna proizvodnja na Majnunu trenutno je samo 46.000 barela što „Šel" planira da podigne na 1,8 miliona barela dnevno. Procenjuje se da to naftno polje krije čak 13 milijardi barela nafte.

a

Kompanija koja seje smrt

„Šel" je rešio da odustane od poslovanja u Nigeriji i namerava da proda deo licenci za eksploataciju nafte iz više velikih nalazišta te afričke zemlje. Ta kompanija očekuje od prodaje licenci pet milijardi dolara. Za nalazišta su zainteresovane državne korporacije Kine, kao i više manjih britanskih petrohemijskih kompanija. „Šel" je kompanija koja je odgovorna za 20 milijardi dolara štete načinjene prirodi i ljudima u delti reke Niger. Mediji toj kompaniji pripisuju zasluge za ubistvo pesnika Kena Saro Vive i osam ekoloških aktivista 1995, koji su se borili protiv prljavih tehnika vađenja nafte u Nigeriji.

To međutim nije jedini izvor „crnog zlata" koji je „Šel" uzeo Iračanima. Samo mesec dana pre potpisivanja koncesije na Majnun, kompanija je u saradnji sa američkim „Ekson mobilom", potpisala koncesiju za naftno polje „Vest kvurna", zvano dragulj iračkih naftnih polja. „Šel" će proizvodnju nafte na tom polju povećati na 2,25 miliona barela dnevno.

Dobijanjem ove dve koncesije naftni gigant se na velika vrata vratio u Irak iz kojeg je proteran nacionalizacijom naftne industrije 1972. godine.

Inače, „Šel" je kompanija koja se prva namerila na iračku naftu, još 1925. naftni supergigant se izborio za 75-godišnju koncesiju na izvore u Iraku kao vlasnik 23,75 odsto konzorcijuma u kojem su bile i britanske, američke i francuske kompanije. Već 1930. koncesija je proširena na 100 odsto iračke nafte, a stvari su se zgodno poklopile i s tim što je 1932. Velika Britanija dopustila Iraku nezavisnost pod kraljem Faisalom I, koji je prijateljima sa Zapada dopustio zadržavanje britanskih vojnih baza. Naftna idila vladala je do vojnog udara i pada monarhije 1958. Tri godine kasnije koncesije iz 1925. ograničene su na samo one izvore koji su se već eksploatisali, a 1972. započeta je nacionalizacija najvećih iračkih prirodnih bogatstava. Kada je 1979. na vlast u Iraku došao Sadam Husein, američki vojni saveznik, „Šel" nije imao pristupa toj zemlji sve do invazije 2003.

Нема коментара: