brojač poseta

понедељак, 07. децембар 2009.

Ruske tajne službe krive za curenje i-mejlova o klimatskim promenama?

Ruske tajne službe krive za curenje i-mejlova o klimatskim promenama?
Vest o tome da je određen broj i-mejlova, u kojima se moglo saznati da su visoki klimatski naučnici manipulisali podacima, bila je dovoljno šokantna sama po sebi, ali sada priča postaje još zanimljivija, otkriva britanski Indipendent.

"Napad" na kompjuter, prema rečima visokog člana Međuvladinog panela o klimatskim promenama, nije bio amaterski posao, već veoma prefinjena, politički motivisana operacija, dok su drugi otišli još dalje. Naime, oni optužuju da je "mozak" čitave operacije potekao iz ruskih tajnih službi.

I-mejlovi koji su procureli, a za koje se tvrdi da pružaju dokaze da je šef jedinice, profesor Fil Džons, radio u dosluhu sa kolegama kako bi manipulisali podacima i sakrili "štetna" istraživanja od kritičara nauke o klimatskim promenama, prvobitno su postavljeni na server u sibirskom gradu Tomsk, u firmi Tomcity.

Veruje se da bezbednosne službe FSB (potomku KGB-a), investiraju velike sume novca u hakere, a u kancelariji u Tomsku je zabeleženo nekoliko saopštenja u kojima čestitaju lokalnim studentima na "hakovima" uperenim na antiruske glasove, nazivajući ih "izrazom njihove pozicije kao građana vredne poštovanja". Kremlj je takođe optuživan da vodi koordinisane sajber napade na sajtove iz susednih zemalja kao što je Estonija, sa kojom Kremlj ima zamrznute odnose, iako te optužbe nikada nisu dokazane.
"Veoma je uobičajeno da hakeri u Rusiji budu plaćeni za svoje usluge", kaže Žan Paskal van Iperse, potpredsednik Međuvladinog panela za klimatske promene.
"To je pažljivo obavljena selekcija imejlova i dokumenata koja nikako nije bila nasumična. To su podaci iz poslednjih 13 godina, i to nije posao amatera". Ti i-mejlovi, će prema njegovim rečima, podgrejati skepticizam o klimatskim promenama i mogu dovesti do toga da teže dođe do dogovora u Kopenhagenu.
Međutim, postavlja se pitanje zašto bi Rusija imala interes da "pokopa" razgovore u Kopenhagenu? Ovog puta, ukoliko iza curenja stvarno stoji FSB, to mogao biti deo smisalice da se odlože pregovori ili da se obezbede dalji ustupci za Moskvu. Rusija je, zajedno sa Sjedinjenim Američkim Državama, optužena da je odložila Kjoto, a signali koji i dalje stižu iz Moskve nastavljaju da zaprepašćuju aktiviste za zaštitu životne okoline.

Većina ruskih ogromnih rezervi nafte i gasa leže u nepristupačnim delovima zemlje na dalekom severu. Jedni misle da Rusija, za razliku od većine zemalja, nema zašto da se plaši globalnog zagrevanja, jer bi njihove zalihe odjednom postale lakše dostupne i jeftinije. Upravo to je, misle jedni, ono zbog čega Kremlj ima ambivaletni stav prema globalnom zagrevanju i zašto ostaju mlaki na nauku o klimatskim promenama, znajući dobro da ukoliko globalno zagrevanje zaista menja svetsku klimu, na milijarde dolara od prirodnih izvora će postati dostupno.
Još jedan mogući faktor mogao bi da bude taj da Rusija jednostavno ne želi da potroši veliku sumu novca koja bi bila neophodna da se modernizuju i "pozelene" stare fabrike. Ali, smatraju naučnici, globalno zagrevanje takođe donosi zastrašujuću pretnju za Rusiju, za led koji se topi, a koji pokriva veliki deo teritorije zemlje. Gradovi u Sibiru, kao što je Jakutsk sagrađeni su na ledu i ukoliko bi se on istopio, njima preti kolaps, zajedno sa prugama i ostalom infrastrukturom. Međutim, mnogi ruski naučnici ostaju skeptični po pitanju pretnji od globalnog zagrevanja, dok samo 40 odsto Rusa veruje da su klimatske promene ozbiljna pretnja.

Нема коментара: