brojač poseta

четвртак, 31. децембар 2009.

Počinje primena Zakona o zaštiti tajnih podataka

Novi Zakon o zaštiti tajnih podataka, koji će omogućiti otvaranje tajnih dosijea i dokumenata koji su decenijama skrivani od očiju javnosti, eliminisanje zloupotreba i kontrolu stavljanja oznaka poveljivosti počinje da se primenjuje od prvog dana nove godine

To znači da će svi državni organi od 1. januara 2010. godine imati obavezu da "prođu" kroz sve svoje dokumente i procene na kojima će oznaka poverljivosti ostati, a na kojima ne.
Za svaki dokument ponovo će biti doneta odluka o poverljivosti tako da tajni dosijei neće automatski biti zapečaćeni, odnosno na hiljade starih dokumenata uskoro će biti moguće otvoriti.
Prema prvim procenama ministarstva pravde, sa preko 80 odsto svih tajnih dokumenata u Srbiji biće skinuta oznaka poverljivosti.
Sve državne tajne sa datumima do 1. januara 1980. godine mogu da budu otvorene, osim onih dokumenata za koje država proceni da treba da ostanu zapečaćeni.
Zakon propisuje rokove u kojima poverljivi dokumenti prestaju da budu tajne, koji su određeni prema stepenu tajnosti i kreću se od dve godine za niže stepene do 30 godina za "državnu tajnu" kao najviši stepen tajnosti.
Zakon uvodi kontrolu na stavljanje oznake poverljivosti, koju će obavljati Ministarstvo pravde, koje je ovlašćeno da u svakom trenutku može da obavlja kontrolu svih organa i da kontroliše sva dokumenta, uključujući i službu bezbednosti, i to bez prethodne najave rukovodiocu organa.
Ukoliko utvrdi da oznaka poverljivosti nije stavljena u skladu sa zakonom, može da donese rešenje kojim se nalaže skidanje oznake poverljivosti, a može i da naloži stavljanje oznake nižeg stepena tajnosti.
Taj zakon predviđa strogu proceduru za klasifikaciju dokumenata po stepenu poverljivosti, pa propisuje četiri stepena tajnosti podataka - "interno", "poverljivo", "strogo poverljivo" i "državna tajna".
O stavljanju oznake "državna tajna" i "strogo poverljivo" odlučuje Vlada Srbije, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a kriterijume za "poverljivo" i "interno" vlada određuje na predlog nadležnog ministra, odnosno "rukovodioca organa javne vlasti".
Zakon o tajnosti podataka propisuje da "kao tajni podatak može biti označena informacija koja je od interesa za Srbiju, čije bi otkrivanje neovlašćenom licu moglo prouzrokovati štetu, kao i u slučaju u kome je zaštita interesa Republike pretežnija od interesa za slobodan pristup informacijama od javnog značaja".
Pristup tajnim podacima se, shodno novom Zakonu, dozvoljava samo ovlašćenim licima, pa tako predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i predsednik vlade imaju pristup tajnim podacima bez odobrenja.
Oni mogu koristiti podatke bilo kog stepena tajnosti na osnovu svoje funkcije i u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti.
Pristup tajnim podacima bez bezbednosne provere omogućen je i drugim državnim organima i njihovim rukovodiocima koje bira parlament, ali samo radi obaljanja poslova iz njihove nadležnosti. Oni su zakonom obavezani da čuvaju tajnost podataka.
Tako će pristup tajnim podacima ubuduće imati poslanici Skupštine Srbije, zaštitnik građana, poverenik za informacije od javnog značaja, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, republički javni tužilac, predsednik i sudije Ustavnog suda, potpredsednik vlade, generalni sekretar predsednika republike.
Pristup tim podacima imaće i generalni sekretar vlade, ministri, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, sudije, tužioci i njihovi zamenici, republički javni pravobranilac, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost, direktor kancelarije tog Saveta, guverner Narodne banke, državni revizor i Agencija za borbu protiv korupcije.

Нема коментара: