brojač poseta

петак, 11. децембар 2009.

Obama primio Nobela: Sila je nekad neophodna

Američki predsednik primio Nobelovu nagradu za mir i - ocenio da je sila nekad neophodna!

Nobelova nagrada za mir predsedniku SAD

Barak Obama primio je u Oslu Nobelovu nagradu za mir za 2009. godinu.

"Prihvatam ovu počast sa dubokom zahvalnošću i velikom poniznošću", rekao je Obama na svečanosti i naglasio da nagrada govori o tome da ljudi nisu zatočenici sudbine i da "naša dela imaju uticaja i mogu da skrenu istoriju u pravcu pravde".

Obama je u govoru ponovio ono što je rekao pre ceremonije: da uviđa da su u poređenju sa nekim velikanima istorije, dobitnicima te nagrade, kao što su Albert Švajcer i Martin Luter King, njegova "dostignuća mala".

On je takođe ponovio da ima mnogo ljudi zaslužnijih od njega da dobiju tu počast. Ali, rekao je, možda je nakontoverznija stvar oko dodele ove nagrade baš njemu to što je on vrhovni komandant zemlje koja vodi dva rata.


Kao odgovor na to, Obama je rekao da se nekad mora ratovati protiv zla u svetu i da bi se osigurala bezbednost SAD, ali je izrazio žaljenje zbog gubitka ljudskih života.

"Moramo da počnemo da priznajemo tešku istinu da nećemo iskoreniti silovite sukobe tokom našeg života. Biće trenutaka kada će zemlje, delujući samostalno ili zajedno, smatrati da je upotreba sile ne samo potrebna, nego i moralno opravdana", rekao je Obama.

On je rekao da, iako veoma ceni miran otpor, kao šef države koji se obavezao da štiti i brani, ne može da se rukovodi samo time, niti da skrštenih ruku prati pretnje američkom narodu.

"Jer nemojte se zavaravati: zlo postoji u svetu. Pokret nenasilja ne bi mogao da zaustavi Hitlerovu vojsku. Pregovori ne mogu da ubede vođe Al Kaide da odlože oružje. Reći da je sila nekad neophodna nije poziv na cinizam - to je priznavanje istorije, nesavršenosti čoveka i granice razuma", rekao je on, dodajući da sve zemlje moraju da se pridržavaju međunarodnih standarda o primeni sile.

Američki predsednik je naglasio da se stabilan mir može postići ako svet postavi nekoliko uslova. Kako je rekao, međunarodna zajednica mora da uvede sankcije protiv zemalja kao što su Iran ili Severna Koreja koje se suprotstavljaju međunarodnim zahtevima da prekinu nuklearne programe, ili zemljama kao što su Sudan, Kongo ili Mjanmar koje ugrožavaju sopstvene građane. "Oni režimi koji kršse pravila, moraju da odgovaraju", rekao je Obama.

Predsednik SAD je rekao da će SAD uvek biti uz one koji se bore za slobodu u Iranu, Mjanmaru, Zimambaveu. "Svedoci smo mirnog dostojanstva reformatora kao što je Aung San Su Ći, hrabrosti Zimbabveanaca koji su glasali uprkos nasilju i hrabrosti stotina hiljada ljudi koji su mirno protestovali u Iranu", rekao je Obama. On je rekao da su režimi tih zemalja pokazali da više strahuju od želje svojih građana, nego od strane sile. "Odgovornost je svih slobodnih ljudi i slobodnih zemalja da jasno kažu tim pokretima da su nada i istorija na njihovoj strani", rekao je Ombama.

Norveški Nobelov komitet iznenadio je svet kada je 9. oktobra saopštio da je Obama dobitnik nagrade za mir, samo devet meseci od dolaska u Belu kuću, sa dva rata koje SAD vode u Iraku i Avganistanu, i bez značajnih diplomatskih dostignuća.

Pre nego što je Obami uručio nagradu, predsednik Nobelovog komiteta Torbjern Jagland je pokušao da odgovori na kritiku da je to priznanje isuviše rano dodeljeno Obami. "Mnogi smtraju da je nagrada stigla prerano. Ali istorija je prepuna izgubljenih prilika. Sada i danas imamo priliku da podržimo ideje predsednika Obame", rekao je Jagland i naglasio da je nagrada "poziv na akciju za sve nas".

Na konferenciji za novinare uoči dodele nagrade, Obama je u Oslu rekao da ne sumnja da ima mnogo zaslužnijih kandidata od njega za tu prestižnu nagradu. "Ne sumnjam da ima drugih koji su mnogo zaslužniji", rekao je Obama, odgovarajući tako na kritike da mu je to priznanje suviše rano dodeljeno.

On je kazao da želi da nastavi rad na pitanjima koja su važna za SAD i izgradnju trajnog mira i bezbednosti u svetu poput zaustavljanja širenja nuklearnog naoružanja, borbe protiv klimatskih promena i stabilizacije situacije u Avganistanu.

"Cilj nije pobeda na testu popularnosti ili dobijanje nagrade, čak i tako prestižne kao što je Nobelova nagrada za mir. Cilj je promovisanje američkih interesa", istakao je predsednik SAD i dodao da ako ne uspe u tome, onda ni svi komplimenti i nagrade sveta ne mogu da to prikriju.

Norveški premijer Jens Stoltenberg je ocenio da je ovogodišnja nagrada za mir "zaslužena i važna". "Ne mogu nikoga drugog da se setim ko je više uradio za mir tokom protekle godine", rekao je Stoltenberg.

Britanski dnevnik "Tajms" danas postavlja pitanje na koji način američki predsednik Barak Obama može da zasluži Nobelovu nagradu.

Prema pisanju lista, Obama je bio potpuno u pravu kada je u oktobru, na odluku Nobelovog komiteta da mu dodeli tu nagradu, odgovorio da je ne zaslužuje.

List ističe da se preuranjena odluka očigledno nije odnosila na njegova dela, već nadanja, i da bi dobila istorijsko opravdanje, Obama mora da uradi nešto konkretno.

"Tajms" konstatuje da je ironično to da će Obama primiti Nobelovu nagradu za mir samo sedam dana nakon saopštenja da će u Avganistan, u ratnu zonu, poslati još 30 000 vojnika.

"Stabilni Avganistan bi donekle poslužio kao opravdanje, baš kao i stabilni Irak, ili, možda napredak u rešavanju izraelsko-palestinskog sukoba. Ništa od svega toga, međutim, nije realno. Obamina promena politike prema Mjanmaru (Burmi) ili odnosa sa Rusijom možda su svet učinili bezbednijim, ali nisu vredni Nobeleve nagrade. Ako američki predsednik zaista želi da tu nagradu i zasluži, vreme je da svoje tople reči zameni odlučnom politikom", zaključuje "Tajms".

Нема коментара: