brojač poseta

уторак, 15. децембар 2009.

Kamere prate Beograđane

Gotovo svaka prodavnica, banka, kladionica, menjačnica ili običan ulaz u stambenu zgradu ima svoj video-nadzor. Vlasnici privatnih uređaja nemaju obavezu da ih prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova

1

Ako vam se nekada u šetnji gradom učini da vas neko posmatra - verovatno ste u pravu! Prosečnog Beograđanina "oko" kamere snimi nekoliko desetina puta svakog dana, a niko ne može da garantuje u kakve će svrhe ti snimci biti upotrebljeni jer vlasnici privatnih uređaja za video-nadzor nemaju obavezu da ih prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova!

Beogradu, srećom, još ne može da se prikači epitet "orvelovskog" grada u kom sve kontroliše nevidljivi "Veliki brat". U poređenju sa prestonicom Velike Britanije, Londonom, koji važi za "najpraćeniji" grad na svetu sa više od milion kamera, naš glavni grad i dalje čuva svoju "privatnost".

Nema evidencije

Međutim, u njemu gotovo svaka prodavnica, banka, kladionica, menjačnica ili običan ulaz u stambenu zgradu ima svoj video-nadzor, a ukupan broj ovih uređaja se meri desetinama, pa i stotinama hiljada. Nemoguće je utvrditi koliko ih zapravo ima, jer ne postoji nikakva centralna evidencija.

a

TUŽBOM PROTIV POVREDE PRIVATNOSTI

Javni gradski pravobranilac Strahinja Sekulić kaže da se građani mogu obratiti sudu ukoliko se njihovi snimci nađu na internetu bez njihove saglasnosti.

- Nije sporna upotreba kamera u cilju rasvetljavanja krivičnih ili prekršajnih dela, ali bi svakako bio problem kada bi bilo koji snimljeni materijal neko "okačio" na internet sajtove, a da prethodno nije dobio saglasnost ljudi koji se nalaze na tim snimcima. To se može tretirati kao povreda privatnosti i građani bi u tom slučaju trebalo da protiv odgovornih podignu tužbe na sudu - ističe Sekulić.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da imaju nadležnost samo za kamere koje sami postave, a nadzor se vrši iz centra Policijske uprave za grad Beograd.

- Sistem video-nadzora gradskih saobraćajnica i raskrsnica obuhvata 48 kamernih mesta i koristi se u svrhu unapređenja opšte i saobraćajne bezbednosti u gradu, kontinuiranim praćenjem situacije na terenu. Ta mesta su izabrana prema različitim kriterijumima, od rasporeda državnih institucija do frekvencije saobraćaja, sa posebnim akcentom na širi centar grada - navode u MUP-u.

Ove kamere u znatnoj meri pomažu policiji da otkrije prekršioce saobraćajnih pravila, ali i u preventivne svrhe, jer su vozačima već poznate neke "pokrivene" lokacije, pa se oni na tim saobraćajnicama ponašaju opreznije. Takođe, nije tajna da policija koristi snimke privatnih kamera kada se istražuje neko razbojništvo ili drugo krivično delo. Video-zapisi su u tim slučajevima izuzetno značajni, jer brojni pljačkaši bivaju uhapšeni upravo na osnovu analize snimljenog materijala.

Kako bilo ko može postaviti svoje kamere a da to ne prijavi policiji, postavlja se pitanje ko sve ima pristup uređajima za nadzor, i u kakve svrhe se oni mogu koristiti. Zbog nedostatka evidencije, nije nemoguće da snimci padnu u pogrešne ruke, i da, na primer, strasni zagrljaj zaljubljenog para ispred nekog stambenog ulaza već narednog dana osvane na brojnim internet sajtovima. Ovakvu mogućnost dobro ilustruje slučaj jedne devojke iz unutrašnjosti, koja je želela da ostane anonimna.

Snimala je gazdarica!

- Studiram u Beogradu već pet godina, i za to vreme sam kao podstanar promenila nekoliko stanova. Jedan od njih bio je na Karaburmi, a našla sam ga preko oglasa. Stan je iznajmljivala neka starija gospođa, sa kojom sam se lako dogovorila o stanarini, i ubrzo sam se tu uselila. Sve je bilo u redu prvih nekoliko meseci, dok sasvim slučajno nisam pronašla jednu mini-kameru sakrivenu u kuhinji! Pozvala sam ženu koja mi je izdala stan, da bi mi ona bez ustručavanja objasnila da to nije jedina kamera, već da je ceo stan sniman, pa čak i kupatilo! To je, kako mi je rekla, zbog sigurnosti, jer ona ne stanuje tu i mora da zna šta se dešava u njenom stanu. Naravno, odmah sam se iselila, a ko zna ko je sve gledao te snimke - priča ova devojka.

2

1 коментар:

Elena је рекао...

Ne bih se ni ja prijatno osećala da mi se desi ovako nešto kao ovoj devojci. Razumem ja da se stanodavci brinu za njihovu imovinu, ali što je previše previše je.