brojač poseta

понедељак, 19. октобар 2009.

Patike od 16.000 dinara kao statusni simbol

Ukoliko mi ne kupite „erke“, ja ću se obesiti! Ovo je samo jedan od načina na koji stariji osnovci i srednjoškolci pokušavaju da ubede roditelje da im kupe patike „najk er maks“, čija je cena i do 16.000 dinara. I dok pojedini roditelji bespogovorno pristaju da za to zadovoljstvo izdvoje novac, i to ne za jedne patike, već i za nekoliko pari, drugi se hvataju za glavu jer taj novac ili nemaju ili neće da ga daju za jedan par obuće.


Fenomenologija „er maks“ patika na našim prostorima prvi put je zavladala pojavljivanjem čuvene „najk dvojke“ 90-ih godina, kada su ove patike postale zaštitni znak dizelaša, opasnih momaka i njihovih devojaka. Te patike koštale su nekoliko stotina maraka. Mnogi nisu mogli da odvoje toliki novac, a oni koji su ih nosili neretko su bivali prebijani i izuvani na ulici. Završetkom 90-ih pale su u zaborav, a tržište su preplavile patike raznih robnih marki.
I taman kada su svi pomislili da je vreme „er maksa“ zauvek prošlo, prošle godine na tržištu se ponovo pojavila „najk dvojka“. Zaluđenost mladih za ovim patikama sada poprima potpuno drugu dimenziju. Mnogi tinejdžeri primenjuju razne metode ubeđivanja roditelja da im ih priušte, od obećanja da će biti bolji u školi, do pretnji da će se obesiti ili na neki drugi način nauditi sebi. Neki u školi ne jedu jer džeparac od užine štede za kupovinu patika, a drugi su se letos odrekli mora i prihvatali sezonskih poslova ne bi li prikupili novac za „erke“.
Do koje mere doseže obožavanje ovih patika, govori podatak i da je na „Fejsbuku“ osnovana grupa obožavalaca „erki“, gde posetioci glasaju za najbolji model, kače slike, poziraju u novim modelima koji se isprobavaju u radnjama…
- Ko o čemu, moje dete o „erkama“. Ali meni ne pada na pamet da joj par patika plaćam 16.000 dinara. To je ogroman novac! - kaže mama jedne Milice.
Ova tinejdžerka sada sa drugaricama obilazi radnje gde isprobava patike, slika se u njima i fotografije kači na „Fejs“ kako bi odala utisak da ih ipak poseduje.
- Nije mi jasno šta vidi u njima kada na tržištu ima toliko lepih patika, jeftinijih pet puta - kaže njena majka.
Potreba tinejdžera da nose skupu firmiranu odeću i obuću, kako objašnjava Nebojša Jovanović, psiholog, karakteristična je za taj uzrast, u kojem je važno kakav spoljni utisak se ostavlja na okolinu. Ta potreba posebno raste sa ekonomskom krizom, jer u kriznim vremenima nije važno ko si, već šta imaš. A na odabir utiču i reklame.
- Tako je bilo i 90-ih. Mladima je najvažnije kako izgledaju jer to što imaju i što drugi vide stvara sliku o određenom statusu. U mlađem dobu se dokazuju kroz igrice koje poseduju, a kasnije se dokazivanje nastavlja kroz patike, mobilne telefone, garderobu. To im je važno da bi bili prihvaćeni od druge dece - kaže Jovanović.
Međutim, to često prerasta u stvaranje lažne slike o sebi, a roditelje stavlja u veliku dilemu da li da ih podrže u kupovini.
- Deca bi trebalo da dobiju ono što zaslužuju. Ako je dete dobro u školi i lepo se ponaša a roditelji imaju novca, onda tom detetu treba da priušte „najk“ patike. S druge strane, oni roditelji koji nemaju novca, ne treba da se žrtvuju i odvajaju od usta da bi ih kupili, jer je to put stvaranja lažne slike o statusu - kaže Jovanović.
Da li će roditelji pristati da kupuju skupe stvari deci, kako smatra Vesna Janjević-Popović, psiholog u OŠ „20. oktobar“, isključivo zavisi od vrednosti koje se neguju u samoj porodici.
Dok je nekima prioritet hrana, drugima automobil, trećima je to obrazovanje. Stav dece da se ljudi prepoznaju ne po kupovnoj moći, već po drugim karakteristikama gradi se, prema upozorenju naše sagovornice, do petog-šestog razreda, i ta deca se mogu odupreti vršnjačkom pritisku.
- Ali ako smo mi, kao roditelji, spremni da se takmičimo ko ima veći automobil ili da za cipele damo 15.000 dinara, onda ni od dece ne možemo očekivati ništa drugo - kaže Janjević-Popović.
Da bi deca imala predstavu o vrednosti novca, savetuje naša sagovornica, potrebno ih je što ranije uvesti u kućni budžet i način na koji se njim raspolaže. Tako, i kada se odbije njihova želja za kupovinom određene stvari, neće to doživeti tragično, jer će shvatiti da odbacivanje društva ukoliko ne poseduju određenu stvar traje samo kratko, dan ili dva.

Ne žale novac za brendove
Radnje za koje mladi ne žale novac jesu i „Zara“, „Berška“, „Espri“, „Mango“, „Njujorker“, „Springfild“, „Mis siksti“... Iako se roba ovih robnih marki na sniženjima može pazariti za pristojan novac, mladi garderobu najčešće kupuju u jeku sezone, kada su cene prilično visoke.
- Moja sestra je pre nekoliko dana otišla u kupovinu i za jaknu u „Stradivarijusu“, čizme u „Bati“ i suknju u „Tom Tejloru“ dala ukupno 31.000 dinara. Ona je te pare prikupljala tokom poslednjih godinu dana - kaže Marina J.

1 коментар:

Анониман је рекао...

Dvojka u USA kosta od 55$ - 85$, al' su kombinacije boja uzasne. Koliko sam mogao da vidim, u obrtu su 3-4 kombinacije i sve to kozne patike. Nema varijante sa platnom.

Na ove cene treba dodati porez od 9%.:)