brojač poseta

субота, 24. октобар 2009.

Harač na svaku notu

Ugostitelji najavili bojkot plaćanja „muzičkog dinara" zbog nerealno visokih nameta. Država dozvolila organizacijama SOKOJ i OFPS da same određuju visinu nadoknada

Ugostitelji kivni na visinu „muzičkog dinara"

Ko ne plati, mora da gasi muziku... Ugostitelji kivni na visinu „muzičkog dinara"

Unija poslodavaca pozvala je sve ugostitelje u Srbiji da od 1. novembra prestanu da plaćaju naknade za puštanje muzike organizaciji SOKOJ i Organizaciji proizvođača fonograma (OFPS) kako bi ih naterali da spuste visine nameta. Ugostitelji tvrde da ih ove dve organizacije „deru" i da je „muzički dinar" nerealno visok.

Više za muziku nego za struju i vodu

Velo Mandžić, vlasnik jednog kafića i pekare na Vračaru, kaže za Press da ga „muzički dinar" mesečno košta više od 70 evra!

- Imam kafić i pekaru na Vračaru. Kafić ima 34 kvadrata sa pet stolova, a pekara je 73 kvadrata. Za kafić mi mesečno ove dve organizacije uzmu oko 5.500 dinara! I plus za pekaru po 570 dinara. Znači, koštaju me više od 70 evra mesečno!!! Iako je pekara veća, oni su to podelili po nekoj njihovoj metodologiji, pa je kafić u prvoj klasi po važnosti, a pekara, frizerske radnje i ostalo u drugoj klasi. A tu metodologiju oni drže u svojim rukama i kroje nam koliko ćemo da plaćamo. Objasnili su nam da ovu uslugu navodno plaćamo zato što puštanjem muzike povećavamo pazar. Pa zašto nam onda naplaćuju po metru kvadratnom prostora umesto po tome koliko smo zaradili?! I napišite da me više koštaju nego što plaćam komunalije i struju - ljutito nam je objasnio Mandžić.

Zakon o autorskim pravima iz 2004. godine omogućio je SOKOJ-u i OFPS-u da sami određuju i naplaćuju naknade za javno puštanje muzike - u elektronskim medijima, ugostiteljskim objektima, trgovinama i u uslužnoj delatnosti, pa čak i u autobusima i taksijima!

Skupo i nerealno

Unija poslodavaca zahteva da se od Nove godine kao osnov za obračun naknade koje se naplaćuju uzme ukupan promet ugostitelja u prethodnoj poslovnoj godini.

- Nedopustivo je da jedan mali kafe-bar u Kruševcu ili Bačkoj Palanci mesečno plaća više od 5.000 dinara SOKOJ-u i OFPS-u, dok kao „paušalac" izdvaja 2.000 do 3.000 dinara mesečno za porez. Pod hitno treba umanjiti vrednost osnovnog boda za obračun naknada za autorska prava koje naplaćuje SOKOJ, sa sadašnjih osam dinara na četiri dinara. To znači da bi, primera radi, ugostiteljski objekat od 100 kvadrata, koji sada plaća 10.400 dinara, ubuduće plaćao 5.200 dinara mesečno. Za isti objekat kada bi se smanjila tarifa OFPS-u za korišćenje fonograma (zvučnog zapisa) za 75 procenata, ugostitelji koji trenutno plaćaju 23.000 dinara mesečno plaćali bi 5.750 dinara - navodi za Press portparol Unije Dragoljub Rajić, i dodaje da poziv na obustavu plaćanja neće biti povučen sve dok SOKOJ i OFPS ne otpočnu pregovore kako bi se pronašlo rešenje.

- Ne može se naplaćivati nešto na osnovu kvadrata prostora, jer jedan ugostitelj u Beogradu ili ugostitelj u Bačkoj Palanci imaju sasvim različiti promet i različite cene. Zbog toga isti „muzički dinar" plaćaju vlasnik kafića u centru Beograda, koji ima više cene hrane i piće i desetostruko veći promet, i vlasnika kafića iste kvadrature u centru Bačke Palanke, Subotice ili Zrenjanina - navodi Rajić.

U SOKOJ-u kažu da ugostitelji koji ne žele da plaćaju mogu da isključe muziku.

- Autori muzike, kao vlasnici svojih muzičkih dela, nemaju obavezu da vode državnu politiku tako što će se odricati svojih prihoda radi stimulisanja bilo koje privredne delatnosti. Za period za koji su koristili muziku ugostitelji moraju da je plate, i to po važećoj tarifi, koju su sami autori odredili i koja je zakonski važeća. Muzički autori su u skladu sa zakonom odredili cenu svoga rada i uslove pod kojima SOKOJ, kao organizacija muzičkih autora, u njihovo ime može izdavati dozvole za korišćenje muzike - ističe za Press Marija Cvijanović iz SOKOJ-a.

Neprofitna organizacija?

- Zbog ekonomske krize loše je ugostiteljima, ali zbog ekonomske krize loše je i autorima. Važeća tarifa je na granici ispod koje se ne može ići. Mi izlazimo u susret korisnicima tako što primenjujemo plaćanje na rate, otpis kamate... - tvrdi Cvijanovićeva, i dodaje da je SOKOJ neprofitna organizacija i da se sredstva dele autorima na osnovu Plana raspodele, pravnog akta koji su sami autori doneli.

Predstavnica ove „neprofitne" organizacije juče nije želela da saopšti podatak o tome koliko je SOKOJ prošle godine naplatio na ime „muzičkog dinara".

U Uniji kažu da u Srbiji radi više od 22.000 ugostiteljskih objekata koji svakog meseca SOKOJ-u i OFPS-u naplate stotine miliona dinara zahvaljujući bezobrazno visokim naknadama.

Za koga sakupljaju pare?

Organizacija muzičkih autora Srbije SOKOJ štiti prava kompozitora, tekstopisaca, aranžera muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova. SOKOJ je osnovan 1950. godine i najstarija je i, donedavno, jedina organizacija za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih muzičkih i srodnih prava u našoj zemlji. SOKOJ je udruženje fizičkih lica, za razliku od OFPS-a, koje je udruženje pravnih lica i štiti prava proizvođača fonograma, odnosno izdavačke kuće.

- S druge strane, udruženja estradnih i muzičkih umetnika, takođe okupljena u Uniji poslodavaca Srbije, žestoko negoduju zbog monopolističkog položaja SOKOJ-a i navode brojne pritužbe da se i pored naplate stotina miliona dinara godišnje najpoznatijim domaćim muzičkim umetnicima i izvođačima uplaćuju simbolične nadoknade, daleko manje od zastupljenosti ovih autora na tržištu - kažu za Press u Uniji poslodavaca.

Široj javnosti nije poznato ni po kom aršinu druga organizacija OFPS određuje visinu naknada koje se naplaćuju privredi.

- Po Zakonu o autorskom i srodnom pravu njih određuje Upravni odbor OFPS. Planiramo da te naknade korigujemo u vidu popusta, većeg broja rata, ali samo za one koji poštuju zakon i pribave dozvolu za javno saopštavanje ili javno emitovanje fonograma. Sredstva koja se naplate za korišćenje fonograma se dele izvođačima po takozvanom planu raspodele koji donosi Skupština OFPS-a - kažu u ovoj organizaciji.

Нема коментара: