brojač poseta

субота, 31. октобар 2009.

Jovana Pavlović









Učesnica “Velikog Brata”, Jovana Pavlović poznata i kao starleta iz Kraljeva publici show-a pokazala je mnogo. Portal Opera17 došao je do fotografija na kojima je starleta potpuno gola!























































Amerikanci u panici

Zbog proglašenja vanrednog stanja usled širenja svinjskog gripa, građani SAD počeli su da opsedaju apoteke i da formiraju redove ispred zdravstvenih centara da bi primili vakcinu

1
Svi na vakcinaciju... Građanima SAD nisu smetale ni jaka kiša ni niske temperature da bi stali u red za vakcinu

Svi na vakcinaciju... Građanima SAD nisu smetale ni jaka kiša ni niske temperature da bi stali u red za vakcinu

U Americi je zavladala panika od širenja svinjskog gripa, nakon što je američki predsednik Barak Obama pre nekoliko dana proglasio vanredno stanje u zemlji. Građani SAD počeli su da opsedaju apoteke i da stoje u redovima ispred zdravstvenih ustanova kako bi primili vakcinu.

Dodatnu zabrinutost stanovništva širom SAD izazvala je i prognoza Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da će do 2011. godine od virusa tipa A (H1N1) oboleti čak dve milijarde ljudi.

Najmlađi na udaru

Stručnjaci su, naime, i ranije predviđali da će s dolaskom jeseni broj obolelih na severnoj Zemljinoj hemisferi naglo početi da raste, a ispostavilo se da to naročito važi za SAD. U Americi je broj zaraženih dostigao 153.697, a od komplikacija umrlo je 3.406 ljudi. Virus A (H1N1) prisutan je u skoro svim državama SAD, a u mnogima je broj zaraženih premašio nivo potreban za proglašenje epidemije.

2

Zemlja broj obolelih broj umrlih

Afrika 12.456 70

Amerika 153.697 3.406

Ist. Mediteran 13.855 90

Evropa više od 61.000 najmanje 207

Jugoistočna Azija 39.522 530

Zapadni Pacifik 118.702 432

Ukupno više od 399.232 najmanje 4.735

Zvaničnici su naglasili da su epidemijom teško pogođeni najmlađi. Naime, deca čine više od deset procenata svih osoba preminulih od posledica svinjskog gripa u SAD.

Predsednik Centara za kontrolu bolesti u Atlanti Tomas Friden rekao je da je iznenađen brzinom širenja bolesti u SAD.

- Neobično je da već u oktobru imamo brojke kao na vrhuncu sezone gripa. Pri tom, broj zaraženih svakim danom raste - naveo je Friden.

Mnogi Amerikanci su pravi strah od svinjskog gripa počeli da osećaju tek nakon proglašenja vanrednog stanja na nacionalnom nivou.

Traži se „tamiflu"

Iz Bele kuće, međutim, poručuju da je alarmantno stanje proglašeno zbog formalnosti, kako bi olakšalo procedure bolnicama i lokalnim vlastima da lakše zbrinu zaražene. Time je omogućeno i da se centri za lečenje obolelih brzo uspostavljaju izvan bolnica u slučaju potrebe.

3

Građanima SAD to, međutim, nije dovoljno. Prema navodima tamošnjih medija, oni su počeli da opsedaju apoteke u potrazi za „tamifluom" i zaštitnim maskama. Iako su u početku bili skeptični prema novoj vakcini protiv gripa, Amerikanci su posle proglašenja vanrednog stanja pohrlili da se vakcinišu. Mediji prenose da su ispred zdravstvenih centara formirani dugački redovi ljudi koji čekaju da prime vakcinu.

Do sada je u SAD obezbeđeno najmanje 40 miliona doza vakcine protiv virusa H1N1.

Hakerski napadi iz ministarstva

Iza letošnjeg napada na veb stranice u Južnoj Koreji i SAD stoji vlada Severne Koreje, javljaju mediji u Seulu.

Mediji prenose da je istraga pokazala je IP adresa sa koje su krenuli napadi na veb strane zapravo IP adresa Ministarstva pošte i telekomunikacija Severne Koreje.

Tu IP adresu Ministarstvo je iznajmilo od Kine, kazao je, kako prenosi list "Jung Ang Ilbo", Von Sei-hun iz Nacionalne obaveštajne službe Južne Koreje. Isto je javila i novinska agencija Južne Koreje Jonhap.

Obaveštajna agencija nije želela da potvrdi navode medija, a u Ministarstvu za ujedinjenje koje nadgleda Severnu Koreju, kazali su da ne komentarišu obaveštajna pitanja.

Julski "sajber" napad, tokom kojeg veliki broj kompjutera nastoji da istovremeno uđe na neku veb stranu čime zaguše server, za posledicu je imao prekid rada važnih vladinih sajtova u SAD i Južnoj Koreji.

Pogođeni su bili i sajtovi Bele kuće, kao i predsednička Plava kuća u Seulu, a za napade je odmah osumnjičena Severna Koreja.

Međutim, u tom trenutku nije bilo dovoljno dokaza.

Mediji u Južnoj Koreji u to vreme su javljali da Severna Koreja vodi internet rat nastojeći da "upadne" na američke i južnokorejske vojne sajtove, prikupi poverljive informacije i sruši te stranice. U taj posao bilo je uključeno između 500 i 1.000 hakera.

Kompjuterski stručnjaci kažu da napad na veb strane poput julskog nije teško organizovati i da svako ko ima nešto para može da unajmi hakere da napadnu.

Severna Koreja je napala veb strane da "prikupi kvalitetne informacije" od Seula ili da izvrši psihološki pritisak na Južnu Koreju", kaže ekspert sa Dongguk univerziteta u Seulu Kim Jang-hun.

петак, 30. октобар 2009.

Najveća srpska vojna baza

Na površini od 35 hektara u Kopnenoj zoni bezbednosti završena najveća srpska vojna baza. Ekipa Pressa s ministrom odbrane Draganom Šutanovcem bila u nenajavljenoj inspekciji pred svečano otvaranje

1

Vojna baza „Cepotina", nadomak Bujanovca u Kopnenoj zoni bezbednosti, posle sedam godina konačno je završena i svečano će biti otvorena sredinom novembra. Ministar odbrane Dragan Šutanovac, zajedno sa ekipom Pressa, nenajavljen je posetio ovaj centar u poslednjoj inspekciji pred otvaranje. Press je imao ekskluzivno pravo da prvi pregleda i snimi ovaj najveći vojni objekat koji je u proteklih 20 godina izgradila Srbija, vredan 1,6 milijardi dinara.

2
Parking i heliodrom... Sve spremno za brze intervencije na jugu Srbije
Parking i heliodrom... Sve spremno za brze intervencije na jugu Srbije

Baza „Cepotina" je u stvari mali grad u kome će živeti oko 960 vojnika. Na površini od 35 hektara nalazi se sve što je potrebno za funkcionisanje Četvrte brigade Kopnene vojske. Vojska u ovoj bazi mogla bi nekoliko meseci da funkcioniše bez spoljnog dotoka hrane, vode, struje, benzina. Poslednjih nedelja ovde se već uselio 700 vojnih profesionalaca.

Kupatilo za svaku sobu

Ispred ulaza u bazu je osmatračnica, a posle kontrole na kapiji kreće glavna saobraćajnica srpskog „Bondstila" (pogledaj grafiku). S leve strane su parkinzi, a pored njih šest stambenih objekata od po 2.000 kvadratnih metara. Ispod svakog od njih su magacini i kućice za pse. Ulazimo u jedan od stambenih objekata koji ima tri sprata i može da primi 180 stanara.

3
Šutanovac: Ponosan sam, ali ovo nije sve!
Ministar odbrane Dragan Šutanovac kaže da je ponosan na ovaj najveći vojni infrastrukturni projekat, ali mu je još bitnije da su zadovoljni oni koji će koristiti bazu. Međutim, on otkriva da zapravo nije kraj izgradnji u ovom regionu, jer mu je namera da bazu dvostruko uveća.
- Ideja je da se baza proširi za još 65 hektara, taj prostor nam je potreban za pripremu vojnih profesionalaca za učešće u mirovnim operacijama. Osim što naši mirovnjaci neće putovati negde daleko na obuku, kod nas bi mogli da se obučavaju i mirovnjaci drugih zemalja. Iako dinamika izgradnje ove baze nije bila kako je planirano, najvažnije je da je kvalitet vrhunski i da će Vojska živeti i raditi u najboljim mogućim uslovima - kaže za Press Šutanovac.

Svaka soba ima četiri kreveta, isto toliko ormana i komoda, ali i svoje kupatilo, što je san za sve ostale baze i kasarne širom Srbije. Krišom smo zavirili u jedan od ormana i zatekli uredno rasklopljenu pušku, šlem i ostalu opremu.

Svaka zgrada ima i odeljenje za pranje i sušenje veša i TV salu. Kad izađete iz ove zgrade i pređete ulicu, dolazite do kuhinje, odnosno vrlo savremene menze u kojoj će vojnici, kao na traci, uzimati hranu, od hleba do deserta.

4
Stadion... Kapacitet 810 sedišta, trava kao na engleskim stadionima

- Kuhinja ima kapacitet 2.000 obroka, a za sat vremena treba svima da posluži ručak. Preko puta je kantina, površine 550 m2, gde će vojnici moći da kupe sve što je neophodno - raportiraju oficiri ministru Šutanovcu.

Trava bolja od Vemblija

Idemo na drugu stranu i prelazimo pešački prelaz usred vojne baze da bismo došli do mini-bolnice u kojoj može da se obavi 80 pregleda i sedam zubarskih intervencija dnevno. Ovde će moći da bude stacionirano šest pacijenata, a postoji i izolacija u kojoj mogu da budu smeštena dvojica vojnika.

5
Glavni ulaz...U najveću bazu Vojske Srbije može se ući samo sa specijalnom dozvolom
Glavni ulaz...U najveću bazu Vojske Srbije može se ući samo sa specijalnom dozvolom

Zubarska ambulanta opremljena je najmodernijim sredstvima. Ponos ove ordinacije je najsavremenija zubarska stolica, kakva postoji još samo na VMA.

6

Miloje Miletić: Prezadovoljan sam!

Načelnik Generalštaba Miloje Miletić izjavio je za Press da je jako zadovoljan izgledom baze „Cepotina" uoči otvaranja.
- Ovo baza je urađena po najboljim mogućim standardima i pruža Vojsci Srbije nešto što do sada nije imala, a što svakako zaslužuje. Sve izgleda jako dobro i mislim da naša vojska ovako nešto zaslužuje, a činjenica je da sa svojim kvalitetima može da parira i prednjači među sličnim kompleksima u regionu - naveo je Miletić.

- U dogovoru sa lokalnom samoupravom mogli bismo ovde po potrebi i civile da lečimo - predlaže ministar. Baza ima servis za popravku vozila, benzinsku pumpu, heliodrom...

Za trening vojnika izgrađen je pešadijski poligon sa 17 prepreka, a za rekreaciju tereni za košarku, rukomet i odbojku. Najzanimljiviji je fudbalski stadion s tribinama od 810 stolica, koje su ofarbane u boje srpske trobojke. Za travu na terenu oficiri kažu da je bolja nego na Vembliju!

7
Ambulanta... Potpuno opremljena za hitne intervencije, uključujući i stomatološke usluge
Ambulanta... Potpuno opremljena za hitne intervencije, uključujući i stomatološke usluge

Noć je uveliko pala kada smo napustili ovaj vojni kompleks, kada smo se uverili i da baza ima odlično osvetljenje, najsavremenija sredstva komunikacije, razglas... Sve u svemu, Srbija može da bude ponosna na ovu vojnu bazu.

8
Spavaonica...U svakoj sobi četiri ležaja i kupatilo
Spavaonica...U svakoj sobi četiri ležaja i kupatilo


9
Trim staza... Za vojnike jutarnja gimnastika na 17 prepreka
Trim staza... Za vojnike jutarnja gimnastika na 17 prepreka

среда, 28. октобар 2009.

Kacin: Ukidanje viza od 1. januara, Hag uslov za sporazum

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin očekuje ukidanje viza građanima Srbije, Crne Gore i Makedonije za putovanja u EU, ali je ukazao da je za odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma EU-Srbija potrebna puna saradnja sa Haškim tribunalom.


"Očekujemo da će konačna preporuka omogućiti odluku da od 1. januara 2010. godine Makedonija, Srbija i Crna Gora same sebi ukinu vize, jer su ispunile sve obaveze koje su preuzele predlogom takozvane 'mape puta' za ukidanje viza", rekao je Kacin u intervjuu agenciji Beta.
Slovenački poslanik u Evropskom parlamentu je objasnio da se sada još samo čeka predstavljanje završnih ocena koje su stručnjaci napravili tokom poslednjih poseta Crnoj Gori i Srbiji.
Kada je reč o Prelaznom trgovinskom sporazumu EU-Srbija koji sada jednostrano primenjuje Beograd, Kacin je ukazao da je za deblokadu tog sporazuma potrebna puna saradnja sa Haškim tribunalom.
"Da bi on stupio na snagu i na drugoj strani, na strani EU, moraju za to biti stvoreni preduslovi, a to je puna saradnja sa Hagom", rekao je evropski poslanik i podsetio da "neke zemlje u ovom momentu nisu zadovoljne stepenom te saradnje".

Kacin ukazuje da sve zavisi, pre svega, od procene glavnog haškog tužioca Serža Bramerca s jedne strane, a s druge strane, od Srbije i njenih uspeha u naporima da uhapsi preostale haške begunce.
"Ako Srbija kontroliše svoju teritoriju onda mora znati gde se nalazi (Ratko) Mladić. Ako na to pitanje nema odgovora onda ne kontroliše svoju teritoriju i javljaju se velike poteškoće sa odgovorom na pitanje da li je, a ako jeste, u kojoj meri to pravna država", rekao je Kacin.
Govoreći o šansama BiH za ukidanje viza, Kacin je ukazao da se "BiH na osnovu svih glasanja koja su obavljena u Evropskom parlamentu nalazi i na 'beloj' i na 'crnoj' listi".
"To znači da ima pravo na ukidanje viza kada ispuni uslove, ali se ujedno kaže i da još nije ispunila sve uslove zbog čega se ukidanje viza za BiH odlaže do implementacije obaveza iz 'mape puta'", objasnio je Kacin.
Kad je reč o Kosovu, Kacin je kazao da je "Evropska komisija pristala da i Kosovu ponudi predlog vizne liberalizacije što je prvi korak koji u sledećoj fazi vodi do ukidanja viza".
Govoreći o budućnosti Evropske unije, Kacin je rekao da "samo firma koja raste i ima budućnost".
"U eri finansijske i ekonomske krize pitanje preživljavanja i daljeg razvoja jeste pitanje budućnosti i zato EU želi, hoće i mora da se širi u prvoj fazi na zemlje zapadnog Balkana od kojih jedna pregovara, druga je blizu dobijanja datuma za početak pregovora, a imamo još jednu zemlju na istočnom Balkanu, koja pregovara ali to ide sporo - Tursku", rekao je Kacin.
Kacin koji je vatreni zagovornik širenja EU, rekao je da Uniju u budućnosti vidi "kao uspešnu političku tvorevinu iz koje niko ne izlazi, a mnogi žele da u nju uđu".
"Vidim je kao političku i privrednu tvorevinu, giganta koji pokriva sve teritorije od Islanda preko Norveške pa do Vladivostoka, i koji u svom sastavu ima milijardu potencijalnih kupaca, korisnika usluga i proizvoda", rekao je Kacin.
Slovenački evroposlanik dodaje da EU vidi kao "domaće tržište i kao jednog od najuticajnijih 'igrača' u svetskim dimenzijama zajedno sa s jedne strane Kinom, Indijom iz tog dela sveta i Severnom Amerikom s druge strane, i Brazilom na jugu". "Znači, kao jednu od najvećih ekonomija, orijentisanu na budućnost i veoma ambicioznu", dodao je on.

недеља, 25. октобар 2009.

7 ljudi povređeno u pucnjavi u Čačku

Sedam ljudi je teško povređeno u pucnjavi u Čačku od kojih troje teško, saopštila je danas policija u tom gradu.

Dve osobe su životno ugrožene i nalaze se na Odeljenju intenzivne nege bolnice u Čačku. Sukob se dogodio oko dva časa posle ponoći u čačanskom kafiću "Roksi". Među četvoro lakše povređenih su i dve devojke.

U pucnjavi i tuči u tom čačanskom kafiću učestvovalo je više osoba, a policija je privela sve učesnike, osim jednog za kojim se traga.

Pet osoba je u policijskom pritvoru, a na teret im se stavlja pokušaj ubistva i nedozvoljeno držanje oružja. Uhapšeni će uz krivičnu prijavu biti izvedeni pred istražnog sudiju Okružnog suda u Čačku.

Neograničeni vek nuklearne nanobaterije

Američki naučnici su konstruisali prototip džepne nuklearne baterije, koja može bez problema da radi više decenija, a moguće i nekoliko stotina godina.

"Kada ljudi čuju reč 'nuklearna' odmah pomisle na opasnost", rekao je doktor Dži Van Kvon, glavni konstruktor ove baterije sa neverovatnim svojstvima, dodajući da napajanje sa nuklearnim baterijama već ima široku primenju u mnogim uređajima - od savremenih kardiostimulatora do satelita i pomorskih navigacionih sistema.

Tim naučnika koji predvodi dr Dži Van Kvon iz američkog univerziteta Misuri napravio je prototip takve baterije koja bi trebalo da bez prekida radi gotovo neograničeno, preneo je ruski dnevnik "Izvestija".

Ova baterija ima jednu elektrodu - od izotopa, dok se druga elektroda - pločica, vremenom haba zbog neprekidnog bombardovanja jonizirajućim zracima.

Kako bi se obezbedila električna energija u trajanju izotopa, pločica bi morala da bude velika, ali su naučnici univerziteta Misuri koristili novi materijal, tečni poluprovodnik koji im je omogućio da radikalno smanje dimenzije baterije. Dr Dži smatra da ona može da bude tanja od vlasi ljudske kose.

Američko otkriće, kako se prognozira, primeniće se u minijaturnim mehaničkim uređajima, proizvedenim najverovatnije po porudžbini vojske.

Vraćeno 700 automobila na lizing

Prema nezvaničnim procenama, za prvih devet meseci ove godine klijenti lizing kompanija vratili su oko 700 automobila jer nisu bili u mogućnosti da redovno plaćaju mesečne rate. To na prvi pogled nije mnogo - nešto više od 2,5 odsto ukupno prodatih putničkih vozila na lizing, ali je problem što se tokovi rapidno pogoršavaju. Jer prošle godine za devet meseci je vraćeno oko 250 automobila, a pre krize godišnje je u proseku vraćano tek 150-200 vozila.


tržište lizinga značajno je ugroženo usled nelikvidnosti privrede, a ukupan broj ugovora (ne samo za automobile), od početka godine, vrednosno je manji za 70 odsto u odnosu na isti period lane. Imajući u vidu da su lizing ugovori prilično kratkoročni, prosečno oko 55 meseci, i da novih poslova nema, ovakva dinamika razvoja za dve-tri godine dovela bi lizing pred gašenje, kažu za "Novac" u Asocijaciji lizing kompanija u Srbiji.
Prelivanje krize u realni sektor, a indirektno i u novčanike građana, dovelo je do rapidnog rasta broja vraćenih i oduzetih automobila. Ulje na vatru dodale su i kamate koje su danas od devet do jedanaest procenata, a koje su realno veće nego ranije, jer rate prate vrednost evra, a plate u dinarima ostaju iste.
Vraćenih vozila u pojedinim kompanijama za devet meseci bilo je značajno više nego u celoj prošloj godini. Najproblematičnija su pravna lica koja čine i najveći deo lizing tržišta, a od kojih potiče oko 80 odsto vraćenih i oduzetih automobila.
"Situacija je alarmantna. Zvaničnih podataka nema, ali se procenjuje da je ove godine 2,5-3 puta više vraćeno automobila nego prošle godine. U 'S-lizingu' ih na prodaji imamo 50-60, među kojima ima i vozila vraćenih prošle godine. Kakav trend će biti naredne godine zavisi od platežne sposobnosti klijenata, ali se procenjuje da broj vraćenih vozila ne bi drastično trebalo da raste", kaže za "Novac" Bojan Baša, direktor "S-lizinga" i predsednik Asocijacije lizing kompanija u Srbiji.
Naš sagovornik dodaje da pravila nema. Vraćaju se automobili i male vrednosti, ali i luksuzni.
Sve veće probleme imaju i u "Hipo lizingu", inače najvećoj lizing kući u Srbiji.
"Ove godine nam je vraćeno oko 200 automobila, što je duplo više u odnosu na isti period u 2008. Broj dobrovoljno vraćenih vozila je veći od 80 odsto", kaže Svetlana Martić, član uprave "Hipo lizinga".
U ovoj kući značajno je smanjen i broj novih ugovora. Od početka godine, zaključno sa septembrom, sklopljeno je oko 900 novih ugovora, dok je u istom periodu prošle godine taj broj iznosio oko 6.000.
"Prilično smo oprezni i nije nam interes da u ovakvim, izmenjenim okolnostima po svaku cenu plasiramo sredstva. Sa druge strane, svakako da je znatno manje zahteva za finansiranje", kaže Martićeva.
U "Rajfajzen lizingu" oduzeto je i vraćeno ukupno oko 40 vozila.
Direktorka te kuće Ana Ružić kaže za "Novac" da je oduzimanje poslednji korak na koji se odlučuju, jer predstavlja najnepovoljniju opciju i za klijenta i za lizing kuću.
Prema procenama u "S-lizingu", jedan automobil na placu lizing kuću mesečno košta oko stotinak evra. Dodatni problem je što danas prodaja vozila stoji i što su male mogućnost da lizing kuća i proda vraćeno vozilo.
Zakon propisuje da davalac lizinga ima pravo da oduzme predmet ako korisnik ne plati dve rate. U praksi je moguće naći kompromisno rešenje: produžiti rok finansiranja, obezbediti dodatnog žiranta ili naći zamenu, na primer, supružnika ili bliskog rođaka koji bi preuzeli ugovor.
U praksi opominjanje traje oko tri meseca. Posle toga klijent može da očekuje obaveštenje da je u obavezi da vrati vozilo, kao i instrukcije o mestu i vremenu. Ako se u međuvremenu uplati dug, proces oduzimanja se obustavlja.

Oprema se dobro drži
Za razliku od automobila, klijenti skoro da ne vraćaju opremu i mašine. "Do sada smo imali samo dva slučaja i to onih koji više nisu mogli da izmiruju obaveze", kažu u "Hipo lizingu". Inače, ove godine, u strukturi finansiranja, mašine i oprema su na približno istom nivou kao i prethodne. Njihovo finansiranje čini četvrtinu ukupnog domaćeg lizing tržišta.

"Sitroen C1" od godinu dana 7.500 evra
Cena vozila vraćenih lizing kompaniji se određuje na osnovu procene vrednosti vozila i ostatka duga po prethodnom lizingu. Svake godine cena je niža jer se uzima u obzir godišnja stopa amortizacije. Takođe, uslove diktira i tržište, tako da godišnja stopa amortizacije može, ali i ne mora, da prati aktuelnu cenu polovnog automobila.
Tako, na primer, u "S-lizingu" može da se kupi automobil marke "sitroen C1", star godinu dana, po ceni od 7.500 evra. U ponudi ove kuće stoji i vozilo marke "škoda oktavija A5", staro dve godine, koje se može kupiti po ceni od 14.500 evra.

Slomljena narko-mafija u SAD

U najvećoj akciji u istoriji američkih agencija za suzbijanje narkotika, u Americi je za dva dana uhapšeno više od 300 meksičkih dilera

Slomljena narko-mafija u SAD

Agenti DEA-ja, FBI-ja i još nekoliko agencija upali su pre zore u kuće šefova američkog narko-podzemlja i razotkrili kako funkcioniše i koliko je u rasprostranjena meksička narko-mreža u SAD. U operaciji „Koronado" meta je bila samo „La familija", relativno mlada banda iz meksičke provincije Mičoakan, za koju se veruje da je postala moćnija i brutalnija od ostalih krijumčarskih lanaca u Meksiku. Mapa hapšenja pokazala je da je „La familija" u potpunosti preuzela američko tržište i da uporišta nema samo u državama na jugu, kako se dosad verovalo, nego je svoju mrežu uspostavila i uz samu kanadsku granicu.

U Atlanti su naizgled obične kuće raštrkane po predgrađima otkrivene kao skladišta, laboratorije ili tamnice za otete suparnike i protivnike, a pronađeno je i sofisticirano vojno oružje. DEA je objavila da je da su članovi bande radili prema načelu o pripadnosti istoj religiji i porodici. Zabranjeno je bilo prodavati drogu Meksikancima i ona je bila namenjena isključivo Amerikancima. Osim toga, kodeks bande strogo je zabranjivao napade na ženu i decu. Ali, izvan toga operisali su bez ikakvih skrupula, pa su tako drogu distribuirali u centrima za rehabilitaciju, mameći stare zavisnike. Zaplenjeno je 62 kilograma heroina, 330 kilograma metamfetamina, 480 kilograma marihuane i velika količina oružja i vozila.

NATO pred bankrotom

Svetska ekonomska kriza prazni i budžet NATO-a. U kasi trenutno nedostaje 50 miliona evra, a na dugi rok čitavih deset milijardi. Ministri Alijanse, na sastanku u Bratislavi, sporili su se oko toga treba li misija u Avganistanu da proguta sav novac, a na štetu potreba zemalja članica

NATO pred bankrotom

Na sastanku se, osim o Avganistanu, razgovaralo i o novom planu za protivraketnu odbranu, umesto štita od kojeg je Amerika odustala.

Za misiju NATO-a u Avganistanu nedostaju i novac i vojnici. Komandant misije, američki general Stenli Mekristal, traži još 40.000 vojnika jer još nije došlo vreme da se Avganistancima prepusti briga o bezbednosti.

Prvi čovek NATO-a objašnjava da bi odlazak značio predati tu zemlju Al Kaidi. Da bi se avganistanska vojska i policija osposobile i opremile, treba još novca.

- Međunarodna zajednica mora da uloži u jačanje Avganistanaca da sami biju svoju bitku i da sprečimo da tamo ponovo procveta terorizam - rekao je generalni sekretar Anders Fog Rasmusen.

Zemlje članice se teška srca odlučuju da šalju vojnike i daju novac. Što se vojnika tiče, većina čeka da vidi da li će ih i koliko još poslati Amerika, ali i ko će biti novi predsednik Avganistana.

Novac je problem za novije članice jer manje ostaje za obnavljanje njihove vojne infrastrukture. Analitičari kažu da je u suštini reč o sporu o prioritetima NATO-a.

Članice iz srednje i istočne Evrope brine bezbednost posle odluke Vašingtona da umesto protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj ponudi postavljanje mobilnih antibalističkih raketa.

- Novi plan stavlja protivraketnu odbranu u kontekst NATO-a. To je dobro i za savez i za solidarnost. Dobro je što ćemo u roku od nekoliko godina imati sistem koji će braniti građane Evrope i Severne Amerike od rastućih pretnji - istakao je Rasmusen.

Prvi čovek NATO-a kaže da bi bilo dobro kada bi novi plan odbrane podržala i Rusija. Neki ruski stručnjaci, međutim, kažu da izmenjeni američki plan protivraketne odbrane, koji je ovih dana na mini evropskoj turneji ponudio potpredsednik Džozef Bajden, nije realan.

U isto vreme, NATO-u prija to što je šef ruske diplomatije rekao da Moskvi ide u prilog uspeh misije u Avganistanu, jer bi suprotno značilo veće probleme sa terorizmom, trgovinom drogom i organizovanim kriminalom. U Rusiji završi oko 80 tona heroina iz Avganistana.

Obama sprema napad na Ruse

Vojni ekspert Konstantin Sivkov tvrdi da će SAD za tri-četiri godine napasti Rusiju, koja neće imati čime da se suprotstavi

Obama sprema napad na Ruse

Ruski vojni stručnjak Konstantin Sivkov tvrdi da Sjedinjene Američke Države pripremaju vojni napad na Rusiju. Prema njegovim procenama, napad bi mogao da se dogodi za najviše tri-četiri godine.

Konstantin Sivkov

Ubeđen da sledi rat... Konstantin Sivkov

U intervjuu za moskovski list „Pravda" on je ukazao da se u SAD događaju slične stvari kao i pred napad na Irak.

- Želeo bih da obratite pažnju na činjenicu da su na američkoj vojnoj akademiji u Vest Pointu nedavno pokrenuti programi za učenje ruske kulture i jezika. Iračku kulturu i arapski jezik počeli su da uče tri godine pre invazije na Irak - rekao je vojni stručnjak Konstantin Sivkov.

Sivkov je za ruski tabloid „Pravda" dodao da broj vojnika u novim američkim bazama na Crnom moru u Bugarskoj i Rumuniji neće biti veliki, ali kaže i da Rusiji niko ne može da garantuje kako se ta brojka neće utrostručiti ili učetvorostručiti. On smatra da će za nekoliko godina Rusija biti okružena bazama u kojima će se nalaziti američki vojnici.

- Šta će Amerikancima baze na Crnom moru? Kako bi se borili protiv terorizma? Pa između Rumunije i Bliskog istoka je četiri hiljade kilometara - kazao je Sivkov i dodao kako je to prevelika udaljenost za slanje trupa u Irak i Avganistan.

SAD premešta vojsku iz Nemačke na istok

Ruska javnost se uzbudila zbog najave da će SAD izgraditi baze u Bugarskoj i Rumuniji, na koje će potrošiti oko 110 miliona dolara. Vojna baza u Bugarskoj trebalo bi da bude u funkciji 2010. godine, dok će za stavljanje u funkciju ove druge biti potrebno još godinu ili dve. Zasad je američki plan da u tim dvema bazama rasporedi oko četiri hiljade vojnika.

Plan za izgradnju ove dve baze izrađen je još 2004, u eri bivšeg američkog predsednika Džordža Buša. U tom planu Pentagon je izneo predlog da se deo od čak 55.000 vojnika smeštenih u Nemačkoj prebaci u baze u zemljama istočne Europe, među kojima su i Bugarska i Rumunija.

Zaključio je kako će te baze poslužiti Amerikancima za osiguravanje dotoka gasa i nafte iz Kaspijskog jezera.

Sivkov je već ranije tvrdio da će SAD biti u stanju da u periodu od 2012. do 2015. unište ruske strateške nuklearne snage nenuklearnim preventivnim napadom.

- Smatram da je mogućnost vojne pretnje sada veća nego ikad pre - rekao je Sivkov.

On tvrdi da su zapadni vojni eksperti nedavno počeli razgovore o mogućnosti napada na Rusiju i aneksije njene teritorije.

- Predviđeno je da se Rusija podeli na tri dela, i to tako što će zapadni deo ići Evropskoj uniji, centralni deo i Sibir SAD, a istočni deo Kini. To je samo grubo rečeno - rekao je on i izneo tvrdnju da ruske oružane snage neće biti u stanju da se uspešno odupru agresiji.

On je dodao da je potencijal vojske, čak i ako se rasporedi, limitiran, čak i u lokalnim ratovima.

субота, 24. октобар 2009.

Pažnja: I keva ima Facebook profil!

Sajt Facebook ne koriste samo mladi. U Nemačkoj, na primer, od 4,3 miliona 'fejsbukovaca' 120.000 stariji su od 50 godina.

Oni objavljuju lične fotografije, pišu poruke svojoj deci i unucima, ostaju u kontaktu sa poznanicima koje su upoznali na letovanju...

Birgit Dojcman, koja ima 54 godine, već nekoliko meseci koristi Facebook, kaže: "Nekako se baš čudim šta sve deca pišu na internetu. Ja samo želim da negujem stara poznanstva".

I stariji od pedest godina koriste socijalne mreže da bi održali kontakte u svetu. "Facebook i druge socijalne mreže nam pružaju utisak da postoji emotivna bliskost i smanjuju realnu distancu", kaže za "Dojče vele" Hajnrih Špek, pedagog iz Kajzerslauterna.


Neki od korisnika imaju i više od 80 godina. "Ljudi ne žele da izgube vezu sa svojom decom. Mnogi su, doduše, nesigurni, jer televizija često izveštava o opasnostima koje postoje u digitalnom svetu. Stariji retko objavljuju privatne informacije", kaže Špek.

Veliki broj penzionera je skeptičan prema velikim internet socijalnim mrežama. Kažu da imaju utisak da ih neko posmatra.

Na portalima zatvorenog tipa, kao što su Bestage24 i Platinnetz osećaju se mnogo sigurnije. Najomiljenija stranica za starije osobe je Feierabend.de sa 150.000 korisnika, koji u proseku imaju 60 godina.

Najnovije istraživanje je pokazalo da korišćenj Interneta može da pomogne u očuvanju mentalne sposobnosti starijih ljudi. Naučnici ističu da samo par dana nakon pretraživnja veba mozak kod njih mnogo bolje funkcioniše.

Strahujem za svoju decu!

Danas je život kao probušeni dolar jer su narušene krucijalne stvari - bezbednost i lični integritet, kaže Haris Džinović, koji je zakazao koncert u „Beogradskoj areni" za 11. decembar

Haris Džinović sa suprugom Melinom

Porodica na prvom mestu... Haris Džinović sa suprugom Melinom

Folk pevač Haris Džinović, koji je zakazao veliki koncert u „Beogradskoj areni" za 11. decembar, za Press kaže da je zabrinut za bezbednost svoje porodice.

- Danas je život kao probušeni dolar jer su narušene krucijalne stvari - bezbednost i lični integritet. Nekad se živelo bezbrižnije, nije te bilo strah da ideš gde hoćeš i spavaš gde stigneš, a danas je to skoro nemoguće. Mada, ne strahujem za sebe, već za svoje potomstvo. Deca idu u francusku školu jer zvanično živimo u Francuskoj. Ali, stalno smo na proputovanjima na relaciji Štutgart-Beograd-Pariz-Sarajevo, pa često menjaju škole. Uključujemo ih u škole kao punjač u struju - kaže Haris, i dodaje:

- Iako delujem strože jer imam dublji glas, supruga Melina i ja podjednako učestvujemo u vaspitanju dece. Apsolutno sam posvećen porodici od 2003. godine kada je ona „utrčala" u moj život. Sve stvari u životu dešavale su mi se baš na vreme - karijera, ljubav, pa porodica. Rasterećen sam jer ne moram ništa da jurim. Radim samo ono što hoću i želim, pa se nikad ne zamaram.

Iako mu je porodica najbitnija, Džinović priznaje da je kafana i dalje „njegova sudbina".

- Kafana mi je omiljeno mesto. Tamo se opuštam, veselim i družim sa prijateljima - kaže Haris.

Haris je ubeđen da će napuniti „Arenu", u kojoj će promovisati novi album.

Ekonomska cena karata

Karte za koncert Harisa Džinovića u „Areni" prodaji se po ceni od 1.200 do 2.500 dinara. Dejan Maksimović, direktor „Mjuzik star produkcije", koja organizuje Džinovićev koncert, ističe da su cene ulaznica u srazmeri sa trenutnom ekonomskom situacijom.

- „Arena" je uvek lutrija, bez obzira na rejting i kvalitet pevačke zvezde koja će održati koncert. Ali, ako sam jedne godine imao koncerte osam dana zaredom u Sava centru, a druge čak devet, zašto ne bih napunio „Arenu"?! CD ću objaviti 1. novembra, pa će publika imati više od mesec dana da se upozna sa pesmama, pa da ih na koncertu zajedno pevamo - kaže čuveni pevač.

Haris kaže da je svesno napravio diskografsku pauzu dužu od pet godina. Njegove nove pesme potpisuje Marina Tucaković.

- Siguran sam da će se album dopasti publici, jer sam od 37 gotovih pesama izabrao samo najbolje. Kad ima mesa - burek je super! Ostao sam dosledan svojoj devizi - pevam o ljubavi i nikome se ne zameram - zaključuje Džinović.

Harač na svaku notu

Ugostitelji najavili bojkot plaćanja „muzičkog dinara" zbog nerealno visokih nameta. Država dozvolila organizacijama SOKOJ i OFPS da same određuju visinu nadoknada

Ugostitelji kivni na visinu „muzičkog dinara"

Ko ne plati, mora da gasi muziku... Ugostitelji kivni na visinu „muzičkog dinara"

Unija poslodavaca pozvala je sve ugostitelje u Srbiji da od 1. novembra prestanu da plaćaju naknade za puštanje muzike organizaciji SOKOJ i Organizaciji proizvođača fonograma (OFPS) kako bi ih naterali da spuste visine nameta. Ugostitelji tvrde da ih ove dve organizacije „deru" i da je „muzički dinar" nerealno visok.

Više za muziku nego za struju i vodu

Velo Mandžić, vlasnik jednog kafića i pekare na Vračaru, kaže za Press da ga „muzički dinar" mesečno košta više od 70 evra!

- Imam kafić i pekaru na Vračaru. Kafić ima 34 kvadrata sa pet stolova, a pekara je 73 kvadrata. Za kafić mi mesečno ove dve organizacije uzmu oko 5.500 dinara! I plus za pekaru po 570 dinara. Znači, koštaju me više od 70 evra mesečno!!! Iako je pekara veća, oni su to podelili po nekoj njihovoj metodologiji, pa je kafić u prvoj klasi po važnosti, a pekara, frizerske radnje i ostalo u drugoj klasi. A tu metodologiju oni drže u svojim rukama i kroje nam koliko ćemo da plaćamo. Objasnili su nam da ovu uslugu navodno plaćamo zato što puštanjem muzike povećavamo pazar. Pa zašto nam onda naplaćuju po metru kvadratnom prostora umesto po tome koliko smo zaradili?! I napišite da me više koštaju nego što plaćam komunalije i struju - ljutito nam je objasnio Mandžić.

Zakon o autorskim pravima iz 2004. godine omogućio je SOKOJ-u i OFPS-u da sami određuju i naplaćuju naknade za javno puštanje muzike - u elektronskim medijima, ugostiteljskim objektima, trgovinama i u uslužnoj delatnosti, pa čak i u autobusima i taksijima!

Skupo i nerealno

Unija poslodavaca zahteva da se od Nove godine kao osnov za obračun naknade koje se naplaćuju uzme ukupan promet ugostitelja u prethodnoj poslovnoj godini.

- Nedopustivo je da jedan mali kafe-bar u Kruševcu ili Bačkoj Palanci mesečno plaća više od 5.000 dinara SOKOJ-u i OFPS-u, dok kao „paušalac" izdvaja 2.000 do 3.000 dinara mesečno za porez. Pod hitno treba umanjiti vrednost osnovnog boda za obračun naknada za autorska prava koje naplaćuje SOKOJ, sa sadašnjih osam dinara na četiri dinara. To znači da bi, primera radi, ugostiteljski objekat od 100 kvadrata, koji sada plaća 10.400 dinara, ubuduće plaćao 5.200 dinara mesečno. Za isti objekat kada bi se smanjila tarifa OFPS-u za korišćenje fonograma (zvučnog zapisa) za 75 procenata, ugostitelji koji trenutno plaćaju 23.000 dinara mesečno plaćali bi 5.750 dinara - navodi za Press portparol Unije Dragoljub Rajić, i dodaje da poziv na obustavu plaćanja neće biti povučen sve dok SOKOJ i OFPS ne otpočnu pregovore kako bi se pronašlo rešenje.

- Ne može se naplaćivati nešto na osnovu kvadrata prostora, jer jedan ugostitelj u Beogradu ili ugostitelj u Bačkoj Palanci imaju sasvim različiti promet i različite cene. Zbog toga isti „muzički dinar" plaćaju vlasnik kafića u centru Beograda, koji ima više cene hrane i piće i desetostruko veći promet, i vlasnika kafića iste kvadrature u centru Bačke Palanke, Subotice ili Zrenjanina - navodi Rajić.

U SOKOJ-u kažu da ugostitelji koji ne žele da plaćaju mogu da isključe muziku.

- Autori muzike, kao vlasnici svojih muzičkih dela, nemaju obavezu da vode državnu politiku tako što će se odricati svojih prihoda radi stimulisanja bilo koje privredne delatnosti. Za period za koji su koristili muziku ugostitelji moraju da je plate, i to po važećoj tarifi, koju su sami autori odredili i koja je zakonski važeća. Muzički autori su u skladu sa zakonom odredili cenu svoga rada i uslove pod kojima SOKOJ, kao organizacija muzičkih autora, u njihovo ime može izdavati dozvole za korišćenje muzike - ističe za Press Marija Cvijanović iz SOKOJ-a.

Neprofitna organizacija?

- Zbog ekonomske krize loše je ugostiteljima, ali zbog ekonomske krize loše je i autorima. Važeća tarifa je na granici ispod koje se ne može ići. Mi izlazimo u susret korisnicima tako što primenjujemo plaćanje na rate, otpis kamate... - tvrdi Cvijanovićeva, i dodaje da je SOKOJ neprofitna organizacija i da se sredstva dele autorima na osnovu Plana raspodele, pravnog akta koji su sami autori doneli.

Predstavnica ove „neprofitne" organizacije juče nije želela da saopšti podatak o tome koliko je SOKOJ prošle godine naplatio na ime „muzičkog dinara".

U Uniji kažu da u Srbiji radi više od 22.000 ugostiteljskih objekata koji svakog meseca SOKOJ-u i OFPS-u naplate stotine miliona dinara zahvaljujući bezobrazno visokim naknadama.

Za koga sakupljaju pare?

Organizacija muzičkih autora Srbije SOKOJ štiti prava kompozitora, tekstopisaca, aranžera muzike i drugih nosilaca autorskih prava na muzičkim delima svih žanrova. SOKOJ je osnovan 1950. godine i najstarija je i, donedavno, jedina organizacija za kolektivno ostvarivanje zaštite autorskih muzičkih i srodnih prava u našoj zemlji. SOKOJ je udruženje fizičkih lica, za razliku od OFPS-a, koje je udruženje pravnih lica i štiti prava proizvođača fonograma, odnosno izdavačke kuće.

- S druge strane, udruženja estradnih i muzičkih umetnika, takođe okupljena u Uniji poslodavaca Srbije, žestoko negoduju zbog monopolističkog položaja SOKOJ-a i navode brojne pritužbe da se i pored naplate stotina miliona dinara godišnje najpoznatijim domaćim muzičkim umetnicima i izvođačima uplaćuju simbolične nadoknade, daleko manje od zastupljenosti ovih autora na tržištu - kažu za Press u Uniji poslodavaca.

Široj javnosti nije poznato ni po kom aršinu druga organizacija OFPS određuje visinu naknada koje se naplaćuju privredi.

- Po Zakonu o autorskom i srodnom pravu njih određuje Upravni odbor OFPS. Planiramo da te naknade korigujemo u vidu popusta, većeg broja rata, ali samo za one koji poštuju zakon i pribave dozvolu za javno saopštavanje ili javno emitovanje fonograma. Sredstva koja se naplate za korišćenje fonograma se dele izvođačima po takozvanom planu raspodele koji donosi Skupština OFPS-a - kažu u ovoj organizaciji.

петак, 23. октобар 2009.

Potraga za još pola tone kokaina!

Urugvajska policija intenzivno traga za pola tone kokaina, koliko je, pretpostavlja se, uspelo da promakne specijalcima tokom spektakularne prošlonedeljne akcije, kada su zaplenjene 2,2 tone ove droge. Potraga za još šestoricom krijumčara, od kojih su dvojica Srbi

Policija u Urugvaju, sedam dana posle zaplene rekordne 2,2 tone kokaina u luci Santjago Vaskez, i dalje traga za pošiljkom od oko pola tone kokaina koja je nekako uspela da promakne specijalcima tokom spektakularne akcije. Ova količina kokaina u stvari objašnjava razliku između prošlonedeljne informacije o zapleni 2,7 tona droge i 2.174 kilograma, o kojoj se govorilo do danas.

PRIPREME POČELE JOŠ U MARTU

Krijumčari su pripreme za ovaj „veliki posao" počeli još u martu kada su iznajmili nekoliko stanova u elitnim delovima Buenos Ajresa i nabavili „land rovere" i „Fordove" kamionete za prevoz droge. Kako se pretpostavlja, kokain je kupljen od jednog moćnog narko-kartela u Kolumbiji za „samo" 1.000 dolara po kilogramu.

Istovremeno, urugvajska policija traga za još šest osoba koje se sumnjiče da su učestvovale u ovom velikom švercu, od kojih su četvorica Srbi, a dvojica Argentinci.

Traži se brod „Bond"?!

Mediji u ovoj zemlji navode da su američka DEA i srpska BIA, na osnovu presretnutih razgovora, imale informaciju o krijumčarenju 2.700 kilograma droge spakovane u 70 kesa, ali je na brodu „Maui", koji je plovio pod britanskom zastavom, pronađeno „samo" 55 paketa kokaina.
Tokom operacije „Balkanski ratnik", do sada je u Urugvaju i Srbiji uhapšeno ukupno 12 osoba i zaplenjeno oko 950.000 evra. Srpska policija je uhapsila osam osoba i zaplenila oko 540.000 evra, dok su u Urugvaju zasad uhapšene četiri osobe, trojica Srba i Hrvat.
Pojedini mediji spekulišu da se oko pola tone kokaina nalazi u drugom brodu, „Bond", koji se, osim jahte „Maui", pominje u presretnutim razgovorima krijumčara. Međutim, prilikom racije taj brod nije pronađen. Zbog toga je istraga koju vodi obalska straža usredsređena na urugvajsku obalu jer policija veruje da, posle akcije policije, šverceri nisu imali ni vremena ni mogućnosti da pošiljku sakriju dublje na kopnu ili da je prebace na neki od brodova koji plove ka Evropi.

Veći deo poŠiljke... Jahta „Maui" na kojoj su pronađene 2,2 tone kokaina

Ipak, policija u Montevideu ne isključuje ni mogućnost da je kokain već na putu ka Evropi, koja je krajnje odredište grupe švercera. Oni su, navode urugvajski mediji, nameravali da ga sa velikih trgovačkih brodova u blizini evropske obale prebace na glisere i distribuiraju u Belgiju, Holandiju, Italiju i Španiju.

Fakti

n U međunarodnoj policijskoj akciji zaplenjene su 2,2 tone kokaina na jahti „Maui"
n Akcija urugvajske policije izvedena je u luci Santjago Vaskez, na ušću reke Santa Lusija
n Uhapšeni su Urugvajac i Srbin kada su pokušali da prebace kokain sa jahte na prekookeanski brod
n Na jahti je pronađeno 55 paketa kokaina, a nedostaje još 15
n Urugvajska i argentinska policija tragaju za jahtom „Bond", na kojoj se nalazi preostalih 15 paketa kokaina

Misteriozni Nastisić

Urugvajska policija sa ovim slučajem povezuje i izvesnog Anastasidija Nastisića, koji je u ovoj zemlji nastupao kao predstavnik velikih investitora iz Evrope. Policija ga opisuje kao uglađenog i veoma pristojnog čoveka, koji se raspitivao o proceduri otvaranja firmi u slobodnoj carinskoj zoni i registraciji motornih brodova. Kod njega je kasnije zaplenjeno oko 300.000 evra.
Poslednji koji su uhapšeni u Srbiji u okviru istrage šverca više od dve tone kokaina iz Južne Amerike su Dragan Labović (36) i Miloš Kragović (33). Labović je zaustavljen dok je vozio svoj džip „BMW X6", a prilikom pretresa njegovog stana u Beogradu pronađeno je 540.000 evra, za koje se sumnja da potiču od prodaje kokaina. Kragović, koji je uhapšen u jednom beogradskom kafiću, važi, kao i Labović, da je blizak beranskoj kriminalnoj grupi.
Na dan kada je zaplenjena rekordna količina od 2,2 tone kokaina na jahti „Maui" u urugvajskoj luci, uhapšeni su u Kragujevcu Željko Vujanović i Marko Vorotović, dok je Nikola Pavlović uhapšen u Beogradu. Vujanović je uhapšen u kafe-klubu „Kazino" u Kragujevcu, gde je radio kao menadžer. Vlasnik tog kluba je poznati crnogorski biznismen iz Pljevalja Darko Šarić.
Istražni sudija Specijalnog suda je svima odredio pritvor do 30 dana, a protiv njih je i pokrenuo istragu.

четвртак, 22. октобар 2009.

Osumnjičeni da su ukrali 65 miliona! Najbolji srpski lekari u zatvoru

Policija zbog milionskih malverzacija uhapsila bivšeg člana beogradske vlade dr Vladana Šubarevića, direktora bolnice „Sveti Sava" dr Milana Savića, bivšeg direktora KBC „Bežanijska kosa" dr Nikolu Milinića i bivšeg direktora KBC „Zvezdara" dr Zorana Ivankovića

Dr Vladan Šubarević bivši gradski sekretar za zdravstvo, radi na Institutu za majku i dete na Klinici za dečju hirurgiju, kao načelnik službe za uvo, grlo i nos. Predsednik UO Instituta „Torlak"

Inspektori SBPOK-a u koordiniranim akcijama u sredu i četvrtak uhapsili su bivšeg člana beogradske vlade dr Vladana Šubarevića i još četvoricu vrhunskih srpskih lekara! Svi oni su osumnjičeni da su prilikom nabavki nameštaja za bolnice i domove zdravlja ukrali čak 65 miliona dinara!

Đilas: Nema više lopovluka

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kazao je juče da će ovaj slučaj komentarisati tek kad se završi policijska istraga. On je naglasio da niko ne može da nanosi štetu građanima prestonice, krijući se pri tom iza stranačkog imena i zloupotrebljavajući svoj položaj.

- Meni je žao što je gradska sekretarka Dragana Jovanović dala ostavku na svoju funkciju, jer je u dosadašnjem radu značajno uticala na poboljšanje zdravstva u glavnom gradu. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti novog kandidata za to mesto - rekao je Đilas, i napomenuo da na njega nije vršen nikakav pritisak da smeni Jovanovićevu.

Kako je saopštila policija, doktor Vladan Šubarević, priznati ORL specijalista i bivši funkcioner DS-a, osumnjičen je da je u periodu od 1. juna 2007. do 1. juna 2008. „organizovao kriminalnu grupu koja je oštetila budžet Beograda za 65.495.224,98 dinara"! Kao članovi „lekarske mafije" uhapšeni su direktor bolnice „Sveti Sava" Milan Savić, bivši direktor KBC „Bežanijska kosa" Nikola Milinić, njegova pomoćnica za nemedicinske poslove Dobrila Vekić, zatim bivši direktor KBC „Zvezdara" Zoran Ivanković i bivši direktor Doma zdravlja Palilula Jasminka Jelić. Uhapšeni su i zastupnici inostranih firmi preko kojih su vršene malverzacije Slobodan Paunović i Đovani Akroljani.

Berisavac van zemlje

Iako je juče u nekim novinama objavljeno da je uhapšen, Iva Berisavac, bivši direktor KBC „Zemun", do zaključenja ovog izdanja bio je i dalje na slobodi. Kako saznajemo, izdat je nalog za njegovo privođenje, ali se doktor Berisavac trenutno nalazi u inostranstvu. On će biti priveden odmah po povratku u zemlju, a ako pokuša da pobegne, za njim će biti raspisana poternica.

Kako saznajemo, obračun sa tzv. „lekarskom mafijom" inicirala je gradska sekretarka za zdravstvo Dragana Jovanović, nakon čega je gradonačelnik Dragan Đilas formirao specijalnu komisiju koja je utvrdila da su u pojedinim ustanovama postojale milionske malverzacije (pogledajte okvir), a SBPOK je počeo istragu početkom ove godine.

Nameštaj u KBC „Bežanijska kosa" plaćan deset puta više

- Garnituru za sedenje „ginevra" (sofa i dve fotelje od bambusa sa jastucima) 805.665,08

- čajna kuhinja 800.000,00

- baštenski suncobran 279.869,14

- sofa 152.636,98

- stolica sa naslonom za ruke 61.804,44

- pisaći sto 42.271,09

- vešalica za odela sa držačem 13.535,34

* cene u dinarima

Kao organizator ove grupe označen je bivši beogradski sekretar za zdravstvo Vladan Šubarević, koji je osumnjičen da je pohapšene direktore povezao sa predstavnicima stranih firmi i podstrekivao ih na bezakonje. U MUP-u Srbije tvrde da imaju podatke da je Šubarević u Skupštini grada sa Slobodanom Paunovićem i Đovanijem Akroljanijem dogovorio „kombinaciju".

- Šubarević je sa Paunovićem i Akroljanijem sve organizovao. Oni su preko svojih firmi bili posrednici italijanske firme „Vernipol", preko koje su nabavljani nameštaj i oprema za bolnice. I Šubarević i neki od uhapšenih su u više navrata išli u Italiju, gde su dogovoreni svi detalji prevare... Prema našim saznanjima, Šubarević je od direktora bolnica i domova zdravlja zahtevao da postupke nabavke medicinskog nameštaja sprovedu što hitnije, on ih je terao da krše Zakon o javnim nabavkama. Pretpostavlja se da su Šubarević, Paunović i Akroljani, koji se inače terete za zločinačko udruživanje, imali veliku proviziju od ugovorenih poslova, dok je direktorima bilo namenjeno nešto manje... - navode u MUP-u Srbije.

Kako Press saznaje u MUP-u Srbije, ove malverzacije odnose se isključivo na nameštaj koji je kupovan za opremanje zdravstvenih centara. Gradski budžet je najviše oštećen u KBC „Bežanijska kosa". Procenjuje se da je ovoj bolnici ukradeno čak oko 50 miliona dinara! Koliko su pohapšeni direktori bili bahati, najbolje pokazuje činjenica da je KBC „Bežanijska kosa" garnituru za sedenje „ginevra", koja se sastoji od sofe i dve fotelje od bambusa sa jastucima, platio čak 805.665,08 dinara, što je tada bilo više od 10.000 evra!

Milosavljević: Rezigniran sam

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević nije hteo da komentariše hapšenje lekara.

- Nije ni u jednom društvu, ni u jednom trenutku srećna i dobrodošla činjenica kada lekari ili rukovodioci ustanova, bilo bivši ili aktuelni, budu privođeni zbog bilo čega, makar to bila sumnja. Ja kao ministar zdravlja ne mogu zbog toga da budem drugačije raspoložen nego, naravno, da budem rezigniran i zabrinut... - rekao je ministar Milosavljević.

- Kada se svi ovi i još neki sitniji artikli pomnože nekoliko puta, brzo se dođe do cifre od 50 miliona dinara, koliko iznose malverzacije u KBC „Bežanijska kosa". Međutim, to je samo za nameštaj, dok se medicinska oprema, nabavka aparata i medikamenata tek ispituju, pa je vrlo realno da bude još proširenja istrage. Realna cena ovih proizvoda je mnogo manja, fakture su naduvavane preko svake mere, predavana je fiktivna dokumentacija, samo je naplata bila stvarna... Kod nekih proizvoda cene su i udesotostručene! - navode u MUP-u Srbije, i dodaju da je ova pljačka najsličnija spornim nabavkama za aerodrom, zbog kojih je pre nekoliko godina hapšena bivša ministarka Marija Rašeta.

Naš sagovornik dodaje da je isti model lopovluka primenjivan i u drugim zdravstvenim ustanovama čiji su direktori takođe pohapšeni.

- Da li je takva praksa zaustavljena zato što je Šubarević smenjen ili su shvatili da je to što rade pogrešno, ostaje da utvrdi istraga, ali su malverzacije direktora drugih bolnica maksimalno od milion do pet miliona dinara. Jasminka Jelić je pod istragom zbog sumnje da je bez znanja nadležnih izdavala prostor pod kiriju u DZ „Palilula" i da je za to u 2008. uzeto 3,6 miliona dinara, kao i da je više od 13 miliona potrošeno za prekovremeni rad, što je budžetska inspekcija ustanovila kao prekršaj. Međutim, ti iznosi će biti predmet dopune istrage... - navode u policiji.

Berisavac: Iznenađen sam

Prema saznanjima Pressa, ovde neće biti kraj hapšenjima, jer se pod istragom nalazi još nekoliko osoba, među kojima i direktor KBC „Zemun" dr Iva Berisavac.

- Ja sam u inostranstvu na službenom putu i zaista ne znam šta se tu dešava. Poznato je šta su nam sve napakovali i kakva je hajka vođena protiv nas. Iznenađen sam... - poručio nam je juče doktor Berisavac.

Ne plaše se gripa!

Meštani sela Milakovac kod Kraljeva, komšije B. Đ. (46), žene preminule od svinjskog gripa, kažu da se ne plaše zaraze, ali i da im nije svejedno kada neko u njihovoj blizini kija ili šmrče

Prazni sokaci... Milakovčani žale za preminulom komšinicom

Prazni sokaci... Milakovčani žale za preminulom komšinicom

Posle smrti pacijentkinje B.Đ. (46), koja je u kragujevačkoj bolnici podlegla posledicama teškog oblika svinjskog gripa, njene komšije, meštani sela Milakovac pored Kraljeva, kažu da se ne plaše zaraze, ali da im ipak nije svejedno kada neko u njihovoj blizini kija ili šmrče!

U Milakovcu je juče po baštama i sokacima bilo jako teško pronaći „živog" čoveka. Meštani na koje smo naišli bili su veoma pogođeni tragičnom sudbinom svoje komšinice, ali kažu da život mora da se nastavi, i za puste sokake krive samo loše vreme i kišu.

Što bismo se plašili?

- Što bismo se mi plašili kad si ti kao novinar smeo da dođeš čak ovde?! Uostalom, vidiš li koga ovde da se šeta sa maskom na licu, a čak nas niko od lekara nije ni pregledao ovih dana - ljutito nam je rekao jedan meštanin, kojeg smo zatekli ispred lokalne prodavnice.

Daleko ljubaznije dočekala nas je Slobodanka Žarevac, koju smo pitali gde je kuća pokojne B. Đ. Ona nam je kao iz topa rekla da ne veruje u priču o svinjskom gripu.

Milosavljević: Spremamo se za najgore!

Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević izjavio je juče da se zdravstveni sistem Srbije sprema za najtežu varijantu toka epidemije novog virusa gripa H1N1, ali da se nada da će ona biti blaga.

- Na celoj planeti zdravstveni sistemi razmatraju scenarija toka te epidemije, pa i mi. Spremamo se za najlošije varijante, a nadamo se da će epidemija biti blaga - kazao je ministar.

- Ne verujem da je u pitanju taj grip, jer koliko znam, ona je i ranije bolovala od pluća i mislim da je to pravi uzrok njene smrti - kaže Slobodanka.

Prema kući B. Đ. uputila nas je Biljana Savić. Kroz suze se prisećala da je nesrećnu komšinicu pre dvadesetak dana videla kako sa porodicom dovozi snaju na veridbu, koju su veselo i kako dolikuje u ovom kraju proslavili.

- Bila je dobra i jaka osoba i nikada ne bih pomislila da tako nešto može da je snađe. Ne plašim se da odem na njenu sahranu i da je ispratim. Ipak, ljudima nije svejedno kada čuju nekoga da kija ili šmrče po selu - kaže Biljana.

Porodičnoj kući pokojne B. Đ. tužno i bez reči prilazili su meštani i izjavljivali saučešće. Rođaci umrle žene juče, međutim, nisu bili raspoloženi za priču sa novinarima.

Posmrtni ostaci B. Đ. podvrgnuti su preventivnoj proceduri kakva se primenjuje u slučajevima infekcija, a koju je propisao Savet nacionalnog komiteta za borbu protiv novog gripa, objašnjava dr Drakče Radovanović, načelnik Urgentnog centra u Kragujevcu.

- Reč je o proceduri koja nije tako stroga kao kod drugih zaraza. Ovaj slučaj zahteva poseban oblik sterilizacije medicinskih aparata, sve sa čim je pacijentkinja bila u dodiru biće upakovano i bačeno u infektivni otpad. Reč je o otpadu koji sadrži patogene mikroorganizme, koji mogu biti u opremi, materijalu i priboru koji je bio u kontaktu sa krvlju i ostalim izlučevinama pacijenata - objašnjava dr Radovanović.

Ne verujem u svinjski grip... Slobodanka Žarevac

Ne verujem u svinjski grip... Slobodanka Žarevac

Epidemiolog i član Radne grupe Ministarstva zdravlja za pandemiju dr Branislav Tiodorović objašnjava za Press da prvi smrtni slučaj od novog gripa znači i promenu u proceni epidemiološke situacije.

- Do sada se epidemiološka situacija ocenjivala kao nesigurna, sa prisutnim efektima rizika, ali posle potvrde prvog smrtnog slučaja ona se menja u „nepovoljnu". Nema mesta za paniku, ali je ozbiljnost u pristupu neophodna. Građanima mogu uputiti poruku da je njihovo zdravlje u njihovim rukama. Lekari i zdravstveni sistem su tu da pomognu. Ako lekar predloži da idete u bolnicu, ne odlažite odlazak. To naglašavam jer postoje ozbiljne pretpostavke da bi žena iz Kraljeva bila živa da je otišla u bolnicu kada su joj lekari savetovali - kaže Tiodorović.

Posebna soba za „sumnjive"

On ističe da građani treba da se obavezno jave lekaru ako imaju temperaturu iznad 38 stepeni, malaksalost, suvi kašalj, kijavicu, a pogotovo ako se javi otežano disanje.

Broj umrlih od novog gripa u regionu

- Srbija 1

- Bugarska 2

- Rumunija 2

- Mađarska 4

- Grčka 7

U svetu je do sada od novog gripa umrlo oko 5.000 ljudi

- Svi domovi zdravlja dobili su nalog da predvide i opreme prostor u koji će doći pacijenti sa povišenom temperaturom i drugim znacima gripa. To će biti potpuno izdvojena prostorija tako da neće biti opasnosti od prenošenja virusa - objašnjava Tiodorović.

Epidemiolog iz Zavoda za javno zdravlje u Kraljevu Vladan Šaponjić kaže da je epidemiološka situacija u tom gradu, kao i u celom Raškom okrugu, stabilna i da nema novih slučajeva infekcije virusom H1N1.

среда, 21. октобар 2009.

Razbojnik sa lažnim brkovima upao u banku i opljačkao dva miliona dinara

Razbojnik maskiran lažnim brkovima, opljačkao je juče Unikredit banku u ulici Ratka Mitrovića u naselju Cerak i odneo dva miliona dinara!

Banka tipovana... Pljačka izvršena 20 minuta nakon što je stigla pošiljka novca

Banka tipovana... Pljačka izvršena 20 minuta nakon što je stigla pošiljka novca

Pljačkaš je ušao u ekspozituru, sačekao da dođe na red na šalteru, a onda iz aktovke izvadio pištolj i zatražio novac. Potom je mirno izašao i pešice pobegao prema Žarkovu!

U policiji kažu da ekspozitura Unikredit banke, pored sigurnosnih kamera, ima i fizičko obezbeđenje, ali da je prepad izvršen profesionalno i da čuvar uopšte nije stigao da reaguje.

- Prema opisu svedoka, pljačku je izvršio mladić star od 25 do 30 godina. Na glavi je imao belu kapu, a na sebi braon jaknu, farmerke i na nogama bele patike. U ruci je držao akt-tašnu. Nije imao klasičnu masku, fantomku ili neku maramu preko lica, već je stavio naočare za sunce i zalepio lažne brkove - kaže Pressov izvor iz policije, i dodaje:

- U vreme pljačke pored tri šalterske radnice i radnika obezbeđenja, koji nije bio naoružan, u banci je bio i jedan klijent. Pljačkaš je ušao u banku, stao u red i sačekao da klijent završi na šalteru, a onda je prišao pultu. U trenutku je izvadio pištolj i uperio ga u radnice. Naredio im je da novac stave u akt-tašnu koju je doneo. Uzeo je oko dva miliona dinara, a onda je mirno izašao i pešice se udaljio prema Jablaničkoj ulici i Žarkovu. Sve je zabeleženo sigurnosnim kamerama.

Opljačkana ekspozitura Unikredit banke otvorena je pre pola godine i nalazi se u prometnom delu ulice Ratka Mitrovića, naspram autobuskog stajališta. Uprkos tome, niko od prolaznika ili radnika iz obližnjih radnji nije video šta se odigrava unutra. Odmah do opljačkane ekspoziture nalazi se i Erste banka, a preko puta i Alfa banka. Policija pretpostavlja da razbojnik nije slučajno opljačkao baš Unikredit banku, već se veruje da je ova banka bila tipovana jer je upad izveden samo dvadeset minuta nakon što je u banku pristigla pošiljka sa većom količinom novca.

- Oko 12.30 sati u ovu banku je stigla novčana pošiljka. Verujemo da je pljačkaš znao kada će stići novac i da je zato opljačkao upravo ovu ekspozituru - kažu u policiji.

Inače, u avgustu prošle godine opljačkana je Alfa banka, koja se nalazi preko puta Uni kredit banke. Tada su dvojica maskiranih maloletnika odnela nešto više od milion dinara. Pljačkaši su utrčali u ekspozituru sa uperenim pištoljima i pored toga što je u banci bilo klijenata. Odmah su razoružali dvojicu čuvara, nakon čega su na brzinu ispraznili kasu banke i s plenom od 7.500 evra i pola miliona dinara pešice pobegli prema Skojevskom naselju.

Ubijen dok je sekao drva!

Nihad Šaćirović (30) ubijen dok je motornom testerom sekao hrast u selu Kneževići kod Novog Pazara. Sumnja se da ga je iz lovačke puške ubio rođak zbog spora oko međe. Policija traga za ubicom

Osumnjičeni je nakon zločina otišao u svoju kuću i ostavio pušku. Porodici je saopštio šta je uradio i zatim je pobegao u šumu ... Salih Karišik, okružni javni tužilac u Novom Pazaru

Tridesetogodišnji Nihad Šaćirović iz sela Čašić Dolac ubijen je dok je sekao hrast u susednom selu Kneževići. Sumnja se da ga je iz lovačke puške usmrtio stariji rođak, sa kojim se Šaćirović sporio oko imanja. Policija traga za ubicom.

Nesrećni Šaćirović ubijen je jednim hicem.

- Prema dosadašnjim saznanjima, ubijeni Šaćirović je na rubu šume motornom testerom sekao hrast. Tada je na njega ispaljen hitac iz lovačke puške - kaže okružni tužilac u Novom Pazaru Salih Karišik.

Prema njegovim rečima, čovek na koga se sumnja da je počinio ubistvo je rođak Šaćirovića. On je nakon zločina otišao u svoju kuću i ostavio pušku. Porodici je saopštio šta je uradio i zatim je pobegao u šumu.

Prema rečima komšija, ubistvo se dogodilo najverovatnije zbog svađe rođaka oko šume.

- Njih dvojica su se najverovatnije sukobila oko međe. Često su se svađali oko imanja. Ipak, niko nije verovao da će se ovako završiti - kaže jedan od suseda.

Prema njegovim rečima, nastradali Šaćirović nije bio oženjen, a izdržavao se radeći fizičke poslove.

- Živeo je teško, a pored fizičkog posla, zarađivao je i prodajući drva. Ovo što se dogodilo sve nas je zateklo, posebno jer je reč o rođacima - kaže ovaj komšija, i dodaje da meštani oba sela s nevericom gledaju na ono što se desilo, jer se ovakav zločin ne pamti u Kneževićima i Čašić Dolcu.

Policijska uprava u Novom Pazaru oglasila se šturim saopštenjem. Ona je potvrdila da je u selu Kneževići pronađeno telo N. Š. (30) iz sela Čašić Dolac. Uviđaj su izvršili istražni sudija Okružnog suda i službenici policije u prisustvu okružnog tužioca. Kako je saopšteno, na osnovu dokaza sa lica mesta utvrđeno je da je u pitanju nasilna smrt, i dodaje se da je policija identifikovala izvršioca i da se za njim traga.

Uhapšena još dva člana narko-mafije, kod jednog nađeno 540.000 evra!

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala saopštilo je da su u nastavku akcije vezane za zaplenu oko 2.200 kilograma kokaina u Urugvaju uhapšeni Dragan Labović (36) iz Berana i Dragan Kragović (33) iz Pljevalja.

Dragan L. uhapšen u džipu „BMW X6" na Mostarskoj petlji. Kod njega je pronađeno pola miliona evra ... Izvor blizak istrazi

Labović i Kragović se terete da su članovi međunarodne organizovane kriminalne grupe koja je nabavljala kokain iz Južne Amerike.

Policija je uhapsila Dragana Labovića na Mostarskoj petlji u „BMW-u X6".

- Dragan je bio sam u džipu. Specijalci su ga bukvalno izvukli iz vozila i stavili mu lisice. Policija je oduzela njegov džip, crnogorskih registarskih oznaka, kao i 540.000 evra koji su kod njega pronađeni - navodi naš izvor blizak istrazi. Dragan Labović poznat je policiji odranije i smatra se jednim od važnijih ljudi u takozvanoj „beranskoj grupi", koja spada u jedan od jačih crnogorskih kriminalnih klanova.

Dragan Kragović je uhapšen u jednom kafiću u Tržnom centru „Piramida" na Novom Beogradu. On je uhapšen u kafiću koji je bio pun gostiju, koji su zalegli na pod strahujući da će doći do pucnjave.

U utorak su u Kragujevcu i Beogradu uhapšene još tri osobe, za koje se takođe sumnja da su članovi ove međunarodne kriminalne grupe koja je švercovala ovu drogu iz Urugvaja. Tokom akcije koju sprovode Specijalno tužilaštvo, BIA i MUP u noći između utorka i srede uhapšeni su Dejan Dakić, Miloš Pandrc i Radan Adamović. Podsetimo, pre nekoliko dana uhapšeni su i Željko Vujanović, Marko Bulatović i Nikola Pavlović.