brojač poseta

петак, 18. септембар 2009.

Tajna Staljinovog bunkera

Skrovište nekadašnjeg ruskog diktatora čini mreža tunela duga 17 kilometara, koji su vremenom pretvoreni u skladišta, ilegalne fabrike, pa čak i bordele

Tajna Staljinovog bunkera

Aleksandar Kuzmin, arhitekta iz Moskve, potvrdio je glasine o postojanju tajnog Staljinovog bunkera u ruskoj prestonici. Kuzmin objašnjava da iz Kremlja polazi tunel dug pet kilometara kroz koji mogu da prođu oklopna vozila, dok se ukupna mreža proteže čak 17 kilometara.

Vojska, u čijem je posedu bunker, proširila je tunele kako bi napravila galeriju u kojoj su izložena umetnička dela iz Staljinovog vremena, a koja su bila zabranjena u svim ruskim muzejima zbog veličanja sovjetske epohe.

Tajna Staljinovog bunkera

Instalacije ispravne

Ovaj bunker sagrađen je početkom Drugog svetskog rata, a u njemu je Staljin imao sobu za odmor, kupatilo, konferencijsku sobu u kojoj je moglo da se smesti oko 115 osoba i radni kabinet u kom je donesena odluka o odbrani Moskve od Nemaca. Sve instalacije, kako električne, tako i za grejanje, i danas rade.

Bunker se, objašnjava Kuzmin, nalazi ispod stadiona „Staljinac", a ne ispod tržnog centra kako se ranije nagađalo.

Stadion kao sigurnost

Ovaj stadion je sa 20.000 sedećih mesta bio najveći u Evropi, a Konstantin Mihajlov, koordinator pokreta „Arhnadzor", objašnjava zašto tunel prolazi baš ispod stadiona.

- Staljin i njegove arhitekte su verovali da će Nemci, ukoliko budu sravnili Moskvu, poštedeti stadion kako bi na njemu organizovali pobedničku paradu - kaže Mihajlov.

Bunker je napravljen uz sam tunel moskovskog metroa, a bio je povezan s punktom protivavionske odbrane. Bunker je nakon rata konzerviran, a slučajno ga je pronašao trgovac koji ga je koristio kao skladište za svoju robu.

Bunker već 20 godina dobija različite vlasnike, a nedavno se na televiziji pojavila reklama u kojoj se prikazivalo da je počela prodaja karata za posete tunelu. Sve donedavno mogla se zakazati poseta po ceni od 270 evra po osobi. Međutim, nakon toga sud je zabranio posete.

Staljinov bunker sastoji se od mreže tunela koji imaju više od deset izlaza u raznim delovima moskovske četvrti Izmajilov. Bunker se sastoji od nekoliko spratova, a u njemu je čak ugrađeno i grejanje.

Mihail Savkin, rukovodilac centra za podzemna istraživanja, tvrdi da su se u medijima godinama pojavljivali članci u kojima se tvrdilo da u bunkerima žive trgovci sa nedavno zatvorene Čerkizovske pijace, ali i da su brojne prostorije pretvorene u skladišta, ilegalne fabrike, pekare, pa čak i bordele.

Tuneli širom Rusije

Početkom 40-ih godina prošlog veka Staljin je Državnom komitetu za odbranu naredio da, pored moskovskog, izgrade i nove bunkere. Neki od otkrivenih bunkera nalaze se u tadašnjem Staljingradu, Saratovu, Jaroslavlu, Gorkom, Kazanu, Samari i drugim gradovima.

Uprkos tome što su bunkeri bili postavljeni u brojnim gradovima, nijedan svojom veličinom nije mogao da nadmaši sklonište u Moskvi, koje se proteže na 135.000 kvadratnih metara.

Staljin

Sklonište u Samari još uvek postoji i napravljeno je tako da ne može da ga uništi ni bomba od dve tone. Ono je bilo opremljeno sistemom za klimatizaciju i imalo je sprovedenu struju. Samara je u vreme napada na Moskvu bila rezervna prestonica Sovjetskog saveza. Staljin je predstavnike vlade slao u bunkere, ali on nikada u njima nije boravio. U Volgogradu (bivši Staljingrad), takođe se nalazi podzemno sklonište. Jedna žena, koja je u njemu boravila kao devojčica, izjavila je da je tu bio smešten veliki broj tenkova. Kada su nemački okupatori 1941. godine počeli da granatiraju Moskvu, Staljin je sve predstavnike vlade uputio u Samaru, ali on sam nikada nije napustio Moskvu.

Takođe, tek nedavno je otkriveno da je Staljin planirao da izgradi tunel i u Kijevu. On je trebalo da prolazi ispod Dnjepra, a prvenstveno bi imao namenu podzemne železnice. Međutim, taj projekat nikada nije završen.

Нема коментара: