brojač poseta

недеља, 13. септембар 2009.

Srpski klub ljubitelja Kine

Udruženje „Daleki istok" uradilo je mnogo toga na odnosima dve zemlje i pre državnika. Kako su kineske diplomate igrale kolo u srpskim nošnjama

Srpski klub ljubitelja Kine

Zbližila ih ljubav prema istoku... Supružnici Goran i Marina sa tradicionalnim kineskim šeširima

Kada je Marina Pop Cenić 1980. godine poželela da studira korejski jezik, u Beogradu nije bilo katedre na kojoj se izučava. Odlučila je da znanje potraži u Koreji, ali je ubrzo otišla u Kinu, u kojoj su, kaže, uslovi za studiranje bili mnogo bolji. Na pitanje zašto baš kineski i korejski jezik, Marina odgovara jednostavno: „Zato što je interesantno". Studentski dani u Kini doneli su joj mnogobrojna prijateljstva i upoznavanje sa dalekom civilizacijom, pa je po povratku u zemlju želela da duh istoka prenese i Beograd.

Novi Beograd u Pekingu

Šangaj je naselje iz 22. veka, ističe Goran. Brzina kojom se razvija taj grad od 23 miliona stanovnika zadivio je i naše državnike prilikom nedavne posete Kini.

- Šangaj je grad sa najviše oblakodera na svetu, a nedavno je izdata dozvola za gradnju još 2.000. Od 300 najvećih svetskih kompanija, čak 270 ima predstavništvo u Šangaju. U velikom delu Kine uopšte nema kuća, samo zgrade. Nedavno smo saznali da je jedan deo Pekinga građen po uzoru na Novi Beograd, koji se jako dopao njihovim arhitektama U kvartovima, ispred zgrada, mogu se videti stanari koji u velikom broju ujutro i uveče vežbaju uz muziku - priča Goran.

Sa grupom zaljubljenika u taj deo planete 1989. godine osnovala je klub „Daleki istok", koji je nekoliko godina kasnije prerastao u društvo koje danas ima 75 članova. Tu je i upoznala svog sadašnjeg supruga Gorana Vasiljevića, sa kojim je nastavila da putuje po istočnoj Aziji, prepustivši mu funkciju predsednika udruženja, dok je ona u društvu i dalje aktivna, ali i angažovana kao profesor korejskog i kineskog jezika na „Kolarcu".

Nezvanične diplomate

- Godinama nas nazivaju nezvaničnim diplomatama Srbije u Kini. Organizovali smo mnogobrojne kontakte između naših zemalja, a upravo smo pre nekoliko dana potpisali memorandum o saradnji sa bibliotekom Šangaja, drugom po veličini u svetu. Za vreme bombardovanja 1999, Marina je bila deo ekipe kineske centralne televizije, a prvi snimci njihovih reportera montirani su baš kod nas u stanu. U originalu naše udruženje se zove „Istočna porodica" i sve grupe jezika iz tog dela sveta tako tumače naš naziv, koji se odnosi i na Vijetnam i Koreju, iako smo 90 odsto rada usmerili ka Kini. Imamo odlične odnose sa ambasadom te zemlje u našoj zemlji, pa smo čak i za doček Nove godine uvežbali diplomate da igraju srpska kola kako bi nastupili na hepeningu ispred Savezne skupštine. Kec u kolu je bio vojni savetnik, jer je bio najniži, a jedan diplomata koji nikako nije uspeo da nauči korake bio je toliko razočaran da smo ipak morali da ga stavimo na scenu, ali malo iza ostalih. Nastup u našoj narodnoj nošnji bio je više nego uspešan, a diplomate su pobrale ovacije nekoliko hiljada prisutnih - priča Goran.

Marina podseća da je diplomatsko predstavništvo Kine u Beogradu prisutno od proglašenja Narodne republike 1949. godine, ali da su u većem broju Kinezi počeli da pristižu tek devedesetih, otvarajući restorane i manje prodavnice. Na opasku da je savezništvo sa Kinom tokom vladavine Slobodana Miloševića imalo pežorativnu konotaciju, dok sa munjevitim rastom kineske ekonomije sadašnji partnerski odnosi nailaze na gotovo nepodeljeno odobravanje u ovdašnjoj javnosti, Marina kaže da se njihovo društvo prema svojim dalekim prijateljima uvek odnosi na isti način - s ljubavlju, nevezano za političke odnose.

Goran Vasiljević i Marina Pop Cenić uživaju u vijetnamskom čaju

Istok i u domu... Goran Vasiljević i Marina Pop Cenić uživaju u vijetnamskom čaju

- Kinezi koji su došli u Srbiji potiču iz provincije Džđang. To su praktično dva sreza, južno od Šangaja, ali sa nekoliko miliona stanovnika. Ljudi iz te pokrajine odavno se bave proizvodnjom tekstila, a poznati su kao imigranti i ima ih na svim kontinentima. Nikada se ne presele definitivno, nego decu, kada stasaju za školu, vraćaju u Kinu, da bi naučila jezik koji je specifičan. Ako ga ne savladaju na vreme, nikada neće moći u potpunosti da ovladaju njime. Oni ipak pripadaju nižim slojevima, manje obrazovanim, pa je pogrešno samo na osnovu kontakta sa njima donositi zaključke o celoj Kini - ističe Marina.

Oprezno sa jezikom

Ona tvrdi da je učenje kineskog jezika teško, ali i zanimljivo. Za taj jezik je specifično, kako kaže, da je početak lagan, a kasnije biva sve teže, dok je kod drugih jezika suprotno. Nikada niko nije naučio sve kineske karaktere, kojih ima oko 80.000, ističe Marina. Obrazovanima se smatraju oni koji znaju od 3.000 do 5.000 karaktera, koliko je potrebno naučiti da bi se mogle čitati novine, dok oni koji se bave književnošću savladaju maksimalno do 9.000 znakova.

„O, bela ćao" srpska pesma

Malo ko od običnih Kineza zna za Srbiju, pričaju Goran i Marina, dodajući da se, kada pomenu Jugoslaviju, svi osmehnu i sete filma „Valter brani Sarajevo". Pored „Valtera", Kinezi obožavaju još jedan film Hajrudina Krvavca - „Most", a za italijansku pesmu „O, bela ćao", koja se čuje u tom filmu, ubeđeni su da je srpska.

- Znam da vole i „Otpisane", a nedavno sam u jednoj njihovoj prodavnici spazio i DVD sa filmom „Dvoboj za južnu prugu". Kada odu u Sarajevo, razočarani su što tamo ne postoji gigantski spomenik Valteru. Kinezi, naravno, znaju za Tita, ali i za Crvenu zvezdu. Nisam siguran šta bismo mi mogli da ponudimo njihovom tržištu. Možda maline, jer to voće nemaju. Ali, ono što bismo im mi izvezli, oni bi mogli da prodaju u jednoj mesnoj zajednici - šali se Goran.

- Ne bih mogla da kažem koliko tačno karaktera poznajem, ali znam da učenje traje celog života. Kada se uči kineski, moraju da se memorišu i tonovi i karakteri, jer u drugom kontekstu imaju različito značenje. Interesantno je praviti različite kombinacije, pa tako, na primer, reči vatra i planina daju vulkan, struja i reč znače telefon, a reč, struja i mašina telefonski aparat. Umetnost je i pisanje karaktera četkicom. U Kini postoji mnoštvo dijalekata, ali svi govore jednim zvaničnim jezikom. I program kineske televizije je titlovan, kako bi svi razumeli, pa zato nema „živih" emisija - objašnjava Marina.

Goran dodaje da se ne usuđuje da govori kineski, iako ga razume, a čak na tom jeziku i peva uz gitaru. Ustručava se da komunicira na kineskom jer, kako ističe, razgovor Kineza sa nekim ko slabije poznaje jezik može da skrene u neželjenom pravcu.

- Kineski se govori u tonovima, a onaj ko ih loše izgovara, može da napravi kiks koji često dovodi do neprijatnih situacija. Pet različitih varijanti se dobije od jedne reči samo zahvaljujući jednom tonu. Nekada to liči na psovke ili uvrede, pa se treba pripaziti. Za svaki slučaj, konverzaciju sa Kinezima prepuštam Marini - smeje se Goran.

Nastup Kineza na dočeku nove 2009. godine u Beogradu

Odakle si, sele... Nastup Kineza na dočeku nove 2009. godine u Beogradu

1 коментар:

igor је рекао...

Iskreni pozdrav iz Svedske.Svakako da je prijateljstvo izmedu Kine i Srbije vrlo korisno i sa ljubavlju ga treba odrzavati.Kinezi su jedan divan narod kojeg sam oduvek voleo i cenio.Sto se tice Kineskog jezika znam dve reci a ostalo je tabu za mene.Kako je gospodin naveo da onaj ko ne pozna kineski dovoljno dobro nikad se ne treba upustati u razgovor sa Kineezima.Imam licni primer.Ovde u Svedskoj stekao sam mnogo kineskih prijatelja na moje veliko zadovoljstvo.Medutim jednom prilikom u toku jedne Kineske zabave na kojoj sam i ja bio prisutan sam ne promisljeno izustio rec tip "sin song".Za mene je to bilo nista znacajno medutim te rekao bih "beznacajni zvukovi" su moje prijatelje duboko povredili.Ming,moj veliki prijatelj je imao muke da ubedi svoju familiju da ja nisam nista lose mislo i da sam to rekao iz neznanja da to sto sam rekao je bila greska.Dakle,naucio sam lekciju za zivota,da nikad amam bas nikad se covek ne sme igrati sa izgovorima pogotovu kada je u pitanju tako savremen i tezak jezik.Kod njih svako izgovoreno slovo ima neko znacenje zato oprezzzzz.Kineski narod se treba postovati zbog njihove velicine i njihove kulture osim toga je mnogo ljubavan i ne agresivan narod sa kojim se moze graditi vecito prijateljstvo.Igor.