brojač poseta

недеља, 27. септембар 2009.

sedam milijardi ljudi

Novi izveštaj Kancelarije za istraživanje stanovništva, neprofitne organizacije iz Vašingtona, pokazuje da će za manje od dve godine svetska populacija dostići sedam milijardi ljudi, što je brojka koja nameće nove izazove u pogledu proizvodnje hrane, zdravstva i obrazovanja.

Izveštaj, takođe, pokazuje da su najveće stope priraštaja u nerazvijenim zemljama, naročito među najsiromašnijim segmentima populacije, preneo je Glas Amerike.

„U ovom periodu, svet dobija milijardu stanovnika svakih 12 godina. A ko zna koliko je miliona godina otkako ljudi hodaju zemljom bilo potrebno da se 1800. godine dostigne prva milijarda“, rekao je Karl Haub, koautor izveštaja.

U subsaharskoj Africi, stope rođenja su visoke, a stopa smrtnosti se smanjuje. Kampanje protiv bolesti kao što su virus HIV i sida ili malarija pokazuju rezultate. Prema novom izveštaju, Afrika će dobiti milijardu stanovnika u narednih 40 godina.

„Prema današnjoj stopi rađanja, žene u Nigeru rađaju u proseku 7,4 dece“, ističe Haub.

Osamdeset odsto svetske dece već živi u Africi i Aziji.
Ovom velikom neproduktivnom segmentu populacije, potrebne su usluge, škole, bolnice i na posletku i zaposlenje.

„Ne pomaže vam kada imate veliki broj mladih bez obrazovanja ili jedva pismenih, i mislim da je to najveći izazov za nerazvijene zemlje“, objašnio je Haub.

Demograf u Svetskoj banci Džon F. Mej rekao je da u Africi samo 10 odsto dece završi srednju školu. Samo jedan procenat ode na fakultet.

„Snaga zemlje nije povezana sa brojem ljudi, nego sa brojem obrazovanih ljudi“, krekao je Mej.

Sa druge strane, razvijene zemlje imaju manju stopu priraštaja. Evropa i Azija imaju najmanju. Tajvan ima najmanju stopu priraštaja na svetu, u proseku jedno dete po ženi.

Visoko obrazovanje i migracija u gradove su faktori koji utiču na malu stopu priraštaja, ocenio je Mej.

„Oko 2020. godine, što nije daleko, Indija će prevazići Kinu i postati zemlja sa najvećim brojem stanovnika na svetu“, potvrđuje Karl Haub iz vašingtonske Kancelarije za istraživanje stanovništva.

Proizvodnja hrane je i dalje izazov. Haub međutim kaže da gladovanje u svetu najvećim delom ne izaziva nedostatak hrane, nego siromaštvo:

„Polovina populacije nerazvijenih zemalja živi u uslovima koje Svetska banka definiše kao ekstremno siromaštvo, to jest sa manje od dva dolara dnevno. A to je grupa koja brže raste“.

Demografi se slažu da će rast populacije, naročito u Africi, podstaći migracije u urbana područja. Kao rezultat, gradovi će postati veći, teški za upravljanje, sa velikim džepovima siromaštva i divljih naselja.

Нема коментара: