brojač poseta

среда, 02. септембар 2009.

Policiju zovu i zbog muzike, beba i komšinice u klompama

NOVI SAD - Nošenje klompi, usisavanje u kasne sate, beba koja plače, bučno dete u stanu iznad ili deca na igralištu samo su neke od pojava koje će toliko izbaciti iz takta pojedine Novosađane da će pozvati patrolu policije i zatražiti kažnjavanje prekršilaca javnog reda i mira. Policajci iz stanice Stari grad bar nekoliko puta nedeljno izađu na teren samo da bi se podsetili koliko je Novosađanima lako da zaborave da tolerancija mora biti obostrana i da život u zgradi ponekad zahteva i strpljenje.

Buka, bilo da dolazi iz lokala, nečijeg stana ili sa igrališta, ubedljivo je najčešće prijavljivano remećenje javnog reda i mira. Četvrtina poziva koja stigne stanici Stari grad, stigne od stanovnika koji ne mogu da spavaju zbog bučnih lokala ili studenata podstanara koji su napravili žurku. Ubedljivo najčešće prijave stižu iz Ulice Modene, a u poslednje vreme i iz Svetozara Miletića.
Iako je na desetine ovakvih poziva, za koje se najčešće ispostave da su opravdani, pa uslede i prekršajne prijave, ne mogu se porediti sa nekolicinom onih koji u smeh nateraju i same policajce. Kako kažu, duže se pamte i prepričavaju upravo ti pozivi koji ukazuju na loše međuljudske odnose.
- Tek sam bio izašao iz srednje škole i uvek su me slali da proverim opravdanost poziva stanara koji se žale na buku. Ovoga puta kolege su mi dodelile sledeći zadatak - mlade žene tridesetih godina koje komšinica prijavljuje čak i po nekoliko puta nedeljno. Bilo je tri ujutro i pomislili smo da je ovoga puta sa razlogom, ali smo u stanu iznad zatekli samo dve devojke koje su uveliko bile spremne za spavanje i koje su se kikotale. Sišao sam kod komšinice koja ih je prijavila i pitao da li su možda stišale muziku, a ona me je zapanjila kada je rekla da nisu ni slušale muziku, već su se smejale cele noći. Pa, kome još smeta smeh - priča mladi policajac Branislav K.


Kako potvrđuje zamenik komandira stanice Stari grad Predrag Veličković, događa se da Novosađani izgube toleranciju, pa počnu da prijavljuju komšije koje nose klompe, one koji udare u radijator "pa zvoni cela zgrada", decu koja trče po stanu ili su glasna... Događalo se i da policajci izađu na teren zbog studenta koji pravi žurku, a da onda otkriju da su mladić ili devojka zaspali uz upaljen televizor. Izlasci na teren zbog proslave rođendana i slava uopšte nisu retkost ako komšije ne pokažu toleranciju.
- Kada je lepše vreme česte su prijave zbog okupljanja dece na igralištu ili graje grupe dece na putu do škole - ističe Veličković.
Po pravilu, ovakve stvari prijavljuju stariji sugrađani, dok su prijavljeni uglavnom mladi ljudi ili mladi bračni parovi.
Nekada se dogodi da ovakvi blagonakloni saveti policije budu i drugačije protumačeni. Tako se redakciji "Blica" nedavno obratila i sugrađanka B. P. (67), tražeći da intervenišemo kod policije, jer se nisu odazvali na pet njenih poziva. Ona je prijavljivala mlade komšinice iz stana iznad koje na stolicama u kuhinji nemaju zaštitnu gumu ili plastiku, zbog čega je prilikom svakog povlačenja stolica po pločicama doživljavala nervni slom.
- Često objašnjavamo da živimo u gradu, da suživot u stambenoj zgradi podrazumeva toleranciju kod svih, da policija ne može da izlazi na teren zbog plača bebe koja je gladna ili zbog upaljenog televizora. Zaista, život u gradu ima svojih prednosti, ali i mana, i treba da poštujemo jedni druge. To ne znači da treba da remetimo red i mir, već da činimo ustupke jedni drugima - poručuje Veličković.

Zbog sukoba dolaze i u policijsku stanicu
Nekada se policajci nađu i u komšijskom ratu, pa im na iste adrese stižu pozivi i po nekoliko puta mesečno. Policajci tada pokušaju da apeluju na toleranciju sugrađana.
- Ukoliko utvrdimo da je u pitanju komšijski spor dubljeg karaktera, pozovemo obe strane i razgovaramo sa njima. Najčešće ovakve intervencije imaju uspeha, mada ne uvek - priča Veličković.

Нема коментара: