brojač poseta

среда, 02. септембар 2009.

Pasoši samo za ranoranioce

Bačka Palanka - U pet sati ujutro pred plavom zgradom policije u Bačkoj Palanci u redu čeka pedesetak ljudi. Već je došao ko je mislio da dođe. Mladić sa naočarima pravi spisak, a ta čast ga je pripala samim tim što je u dva sata ujutro prvi stigao i upisao se na list trgovačkog papira. Potom se na taj list upisuje redom kako ko stiže, što je već uhodan sistem samoorganizovanja građana pred šalterom za lične karte i pasoše.


Nema pardona, u redu su i baba Jovanka Štefkov, koja sa svojih 80 godina hoće pasoš, ali i mlada žena Ana u poodmakloj trudnoći bdi nekoliko sati takođe radi putne isprave. Jovanka kaže da je iz Neština u Sremu i da joj samo zbog toga treba pasoš jer često dolazi u Palanku kod ćerke.
- Bolje je izvaditi jednom pasoš, nego svake godine obnavljati malograničnu dozvolu - kaže još dobrodržeća baba. Mnogo više nade u novi biometrijski pasoš polaže Monika Nemet, studentkinja Fakulteta za poslovne studije koja želi da konačno „vidi inostranstvo“.
- Na pitanje da li ima neki plan za prvo putovanje preko grane, tajanstveno odgovara da ne zna, ali da „jedva čeka“.
Farmaceutkinja Vesna Bikar priča da još od studentskih dana nije imala tako veliko društvo u redu kao ovu noć i dodaje da su se lepo zabavljali.
- Ipak starijim ljudima to teško pada - dodaje Vesna. - Čim se ukinu vize putovaću kod rodbine u inostranstvo, do sada nisam htela, nije mi se išlo u redove pred ambasadama. Čim putuješ, srećeš ljude, više vidiš, više znaš i imaš veće šanse - kaže Vesna i dodaje da je najgore kad se zatvoriš u svoje selo ili grad, svejedno.
U redu je dosta izbeglica ili prognanika iz Bosne koji kažu da im pasoš treba da bi skratili putovanje za zavičaj, umesto da putuju uz Drinu, preseku preko Slavonije za svoje odredište. Jedna od njih je Vera Gavrić, koja često putuje za Teslić. Kad dobije pasoš, skratiće putovanje za čitava tri sata.
- Lepo bi bilo da nam ukinu vize jer često putujemo kod dece koja rade u Slovačkoj - kažu dobro raspoloženi Ana i njen suprug Mihal Kevenski.
Mladi i veseli grafičar bez zaposlenja Jovica Čubrilo kaže da menja ličnu kartu.


- Uzeću i pasoš, ali ne znam što će mi kad sam praznih džepova. Ne može mi pomoći ni ćale dok sam ne zaradim neke pare.
Andrea Nemet je optimista, misli da će odmah posle ukidanja viznog režima za građane Srbije priuštiti sebi neko zanimljivo putovanje jer nije mrdnula iz Bačke Palanke 20 godina.
- Tako prođe ceo život - kaže gospođa Nemet sa uzdahom. Drahoslav Buđavi je po zanimanju keramičar, ne može da nađe posao pa će potražiti šansu negde u svetu, može u Slovačkoj, jer ima radnu vizu te zemlje.
U 6.30 sati dve službenice otvaraju vrata i prozivaju prvih deset sa spiska. Ostali negoduju. Svi će oni doći već sutra, ali sad znaju da to mora da bude još ranije. Neki su vrlo ljuti, gunđaju, padne i po neka psovka, a neki su već oguglali, sležu ramenima.
Sredovečni čovek sa bosanskim akcentom koji je bio najglasniji celu noć praveći šale najviše na svoj račun kaže svojim novim poznanicima da se samo ne treba sekirati.
- Nego, idemo mi negde na kafu - kaže optimistički.

Нема коментара: