brojač poseta

уторак, 08. септембар 2009.

Nelegalni taksisti koriste „rupe“ u zakonu

Nelegalni taksisti   koriste „rupe“ u zakonu

Grad Beograd nema efikasno „oružje“ za borbu protiv nelegalnih taksista a najveći problem su „rupe“ u zakonskoj regulativi kojom treba da se uredi taksi delatnost. Iako zakon predviđa mogućnost privremenog oduzimanja vozila taksisti koji vozi bez dozvole, to ne može da se uradi jer je u najvećem broju slučajeva vlasnik vozila neko drugi. Mnogi taksisti žive na fiktivnim adresama pa pozivi na sud najčešće ne stižu do njih. Taksi delatnost prati siva ekonomija, a zbog toga ispaštaju legalni taksisti i država, koja ostaje bez prihoda.

Uređenje taksi delatnosti odnosno rešavanje problema nelegalnih taksista, bila je jedna od glavnih tema na juče održanoj tribini „Taksi - javna služba ili privatna delatnost“ u Hotelu „Hajat“. Iznoseći niz stavova o načinu na koji je uređena taksi služba u Beogradu i Srbiji, predstavnici vlasti i taksi udruženja složili su se da u organizaciji taksi delatnosti treba početi iz početka, izmeniti postojeće zakonske i podzakonske akte koji regulišu ovo polje, kako bi država i lokalne samouprave imale osnov da uvedu red ovu oblast.
Kad gradski inspektori uhvate „na delu“ nelegalnog taksistu oni mogu samo da pokrenu prekršajni postupak protiv njega, ne i da mu privremeno oduzmu vozilo na šta zakonski imaju pravo. To im ne dozvoljava odredba da se vozilo može oduzeti samo od vlasnika automobila jer su mnogi taksisti svoje automobile registrovali za nekog drugog ili poseduju kupoprodajne ugovore. Problem je što će taj isti nelegalni taksista koji je uhvaćen, nakon što mu inspekcija napiše prijavu, nastaviti da vozi. Osim navedenog, postoje i drugi problemi sa kojima se susreću oni koji treba da sprovode zakon.
- Kada dobijemo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka jako je teško izvesti počinioca pred sud. Ta problematika je u poslenjih deset do petnaest godina ne rešiva iz razloga što imate takozvane fiktivne adrese, gde ljudi ne žive na adresama na kojim su prijavljeni. Dakle, najpre treba urediti sistem evidencije prebivališta. Drugo, član 53. Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju kaže da se posle učinjenog prekršaja vozilo može oduzeti samo od vlasnika, a onda se dešava da se čovek koji taksira bez dozvole, legitimiše kupoprodajnim ugovorom. Suština je da on nije vlasnik vozila i da onda ne može da se sprovede mera izvršenja, odnosno zaštitna mera oduzimanje vozila. Jedina mogućnost je provera tog kupoprodajnog ugovora ali to već usložnjava postupak - kaže Zoran Pašalić, starešina gradskog sudije za prekršaje.
Da država i Grad u postojećem pravnom sistemu nemaju efikasan način borbe protiv nelegalnih taksista potvrđuje i Dejan Mali, član gradskog veća zadužen za saobraćaj.
- Ljudi koji obavljaju tu delatnost vide da mi nemamo snažan mehanizam borbe protiv nelegalnih taksista. Mi čak nemamo ni mehanizam za uređenje legalnog dela taksi prevoza. Dve godine se bavim taksi službom u gradu i moram priznati da teži posao u životu nisam radio. Ipak, mislim da je taksi prevoz u Beogradu znatno bolji nego što je bio pre četiri ili pet godina - rekao je Dejan Mali.
Iako savršeni zakoni ne postoje, taksisti koji ne plaćaju porez i voze bez dozvole obilato koriste „zakonske rupe“ a štetu trpe legalni taksisti i država. Rad nelegalnih taksista bitno smanjuje mogućnost zarade onima koji legalno rade, dok je sa druge strane država oštećena jer „divlji“ taksisti ne plaćaju porez i tako podstiču razvoj sive ekonomije.
- Taksi delatnost prati nelegalnost tj. siva ekonomija. Mnogo je taksista koji nemaju nikakva odobrenja za vršenje te delatnosti a samim tim je i država uskraćena za dobar deo prihoda - kaže Mile Nikitović, šef republičke inspekcije za drumski saobaćaj u Ministarstvu infrastrukture i najavljuje da će se i država uključiti u rešavanje ovog problema. Konkretno, danas će biti održan sastanak na kome će svi kompetentni ljudi iz različitih ministarstava pokušati da iznađu okvir kako bi se država uključila u uređenje taksi službe u Beogradu i Srbiji. Stručnjaci smatraju da to može i treba da se uradi pre svega promenom zakonskih i podzakonskih akata. Nije nemoguće reagovati i pre nego što se to dogodi, a Grad Beograd od naredne nedelje uvodi trećeg dežurnog sudiju za prekršaje, koji će sedeti u upravnoj zgradi u Ulici 27. marta.
- Možemo samo da ubrzamo postupak izvođenja taksiste pred sudiju za prekršaje. Korekcijom zakona treba omogućiti izvršenje pre pravosnažnosti. Narodski rečeno, plati pa se onda žali. I pored toga što je Zakon takav kakav je, mi smo odlučili da otvorimo jednu dežurnu službu koja će jednim delom pokrivati i taksi oblast. To znači da će lice koje bude zatečeno u nelegalnom obavljanju taksi prevoza biti privedeno sudiji i odmah dobiti rešenje. Međutim, samo izvršenje novčane kazne je pitanje za Ministarstvo finansija, odnosno upravu javnih prihoda. Suština je da onaj ko bude uhvaćen u prekršaju treba da plati kaznu što pre. Tek kada se tako stvari postave onda možemo pričati o nekim ozbiljnim rezultatima - zaključuje Zoran Pašalić.

Nesloga među predstavnicima taksista
Predstavnici taksi udruženja još jednom su svojim stavovima potvrdili koliko su podeljeni po pitanju toga kako treba da funkcioniše taksi prevoz u gradu. Na tribini u Hotelu „Hajat“ mogli su se čuti razni aspekti i viđenja taksi službe, jedni misle da cena treba da bude jedinstvena, drugi da nju treba da diktira slobodno tržište, a razlike postoje i u ocenama koliko trenutno taksista radi na beogradskim ulicama kao i u stavu da li je taksi javna ili privatna delatnost.

Нема коментара: