brojač poseta

недеља, 20. септембар 2009.

Leče bez odmora, spavaju sa kobrama!

Šestočlani lekarski tim VMA bori se za živote ranjenika u preteškim uslovima, pod pretnjom naoružanih razbojnika, u bolnici bez vode. Kampom šetaju divlje životinje i zmije otrovnice

srpski lekari, misija UN u Čadu

Čuvaju ugled Srbije... Šestočlani lekarski tim VMA profesionalnim uspesima dostojno brani čast srpske trobojke

Šestočlani lekarski tim Vojnomedicinske akademije već nekoliko meseci uspešno učestvuje u mirovnoj misiji UN u Čadu, boreći se za živote ljudi u preteškim uslovima, pod pretnjom naoružanih grupa, ali i otrovnica i divljih životinja koje im dolaze u kamp!

srpski lekari, misija UN u Čadu

Sa čime se sve susreću, najbolje govori deo njihovog izveštaja, koji Press ekskluzivno objavljuje:

„Samo što smo prvog jutra započeli predviđene vežbe, u našu improvizovanu bolnicu pod šatorom uneli su prave ranjenike. Pred nama su bila dva lokalna pacijenta sa teškim opekotinama, kojima se moglo pomoći samo hitnom transplantacijom kože. Samo što smo završili prvu operaciju, suočili smo se sa novim problemom: javili su nam da dovoze petoro ranjenika sa obližnjeg ratišta i da se brzo pripremimo. Iščekujući prve pacijente, planiranu operaciju smo odložili za naredno jutro. Nažalost, zbog jake oluje, ranjenici su dovezeni kasno po podne, oko šest sati. Rekli su nam da je reč o povređenim policajcima koje su napali pobunjenici u Grijedi, u jugoistočnom delu Čada. Jednog su ubili, druge teško ranili. Odmah smo započeli hirurške intervencije, koje su trajale do same zore. Zbog izuzetno teških rana jednom pacijentu smo amputirali nogu. Njegove kolege su imale nešto više sreće i nešto lakše povrede. Posle operacije su zbrinuti u lokalnoj bolnici. Umesto na počinak, požurili smo da pomognemo nesrećniku koga smo juče zanemarili. Nažalost, s njim nismo završili prethodni dan, samo smo započeli novi. Dan u kome nas je čekala armija bolesnih, ranjenih, izgorelih, izujedanih, teško povređenih... Učinilo nam se da je vreme u ovoj afričkoj zemlji zauvek stalo..."

Otprilike ovim rečima članovi srpskog hirurškog tima, hirurg Boško Milev i anesteziolog Ivo Udovičić, lekari beogradske VMA, opisuju prve trenutke svog rada u Africi, gde borave kao članovi mirovne misije MINURCAT u Čadu i Centralnoafričkoj republici. Zajedno s njima, od 23. juna tamo su i instrumentarke Danijela Ivković i Ljiljana Čupović, medicinski tehničar Boban Kaličanin, a nešto kasnije, krajem jula, pridružio im se i ortoped Aleksandar Radunović. Svi oni su deo norveškog kontingenta mirovne misije, a ono što su tamo doživeli teško da se može naučiti iz bilo kog medicinskog udžbenika. Mirovnu misiju u Africi su uspostavile UN u junu prošle godine, kako bi zaštitile civile od nasilja u istočnom Čadu. Skoro pola miliona izbeglica je napustilodomove, ali su i dalje izloženi svakodnevnom maltretiranju, napadima, razbojništvima, silovanju...

Nigde bez pancira i oružja

Broj povređenih osoba svakodnevno raste, a još goroj slici doprinose i surovi uslovi života. Nažalost, osim lokalnom stanovništvu, život je često ugrožen i pripadnicima UN.

- Svakodnevno, na putu do lokalne bolnice, prolazimo kroz centar grada, putem prepunim nepredvidljivih okolnosti - izveštava član našeg tima. - Pri povratku u kamp mimoišli smo se sa kamionom punim naoružanih razbojnika ali, srećom, nije bilo incidenata. Inače, naredili su nam da za svako kretanje van kampa koristimo pancire i lično naoružanje spremno za upotrebu.

srpski lekari, misija UN u Čadu

Najveće nevolje medicinskom osoblju sa VMA stvaraju krajnje neobične okolnosti u kojima žive. Kamp je prepun zmija otrovnica, a samo u blizini njihovog šatora do sada je uhvaćeno dvadesetak kobri. Česte su i „posete" divljih životinja, a problem su i vremenske neprilike, pustinjske oluje koje dolaze bez najave i ruše sve pred sobom. Ali za to kao da i ne haju. Najvažnije je spasti život, a prilike za to se javljaju svakog časa.

- Jutros je primljena devojčica stara desetak godina, sa velikim i bolnim otokom na glavi, koji joj je potpuno izobličio levu stranu lica - piše naš doktor. - Reč je o procesu koji traje najmanje sedam godina, a poslednjih desetak dana bol je postao neizdrživ. Jedino rešenje je bio hirurški zahvat. Trebalo je najpre uspostaviti poverenje njenih roditelja i same pacijentkinje, koja je prvi put u životu videla belog čoveka. Srećom, uspeli smo. Posle uspešne tročasovne operacije, koju je izveo doktor Milev, svi smo odahnuli.

Pohvale kolega iz celog sveta

Za uspehe u radu naši stručnjaci svakodnevno dobijaju pohvale kolega iz svih krajeva sveta. Ipak, najsrećniji su kada u očima pacijenta vide zahvalnost, jedno veliko „hvala" izgovoreno na ko zna kojem i ko zna kakvim jezikom. Zbog njih im ne smeta i paklena vrućina, još manje epidemija stomačnog gripa koji je prosto desetkovao medicinsko osoblje u kampu. Stomačne tegobe su mimoišle naše medicinare, ali su im višestruko uvećale posao. Ipak, najteže im pada kišni period, koji vlada u ovom delu Afrike. Obilne kiše padaju svakog dana, a često ih prate i oluje snažnog intenziteta. I pored toga, prosečna dnevna temperatura ne pada ispod 40 stepeni.

- Smešteni smo u jednom klimatizovanom šatoru gde nas desetak spava u zasebnim platnenim kabinama površine oko tri kvadrata - piše u izveštaju srpskog hirurškog tima. - Srećom, barem za sada niko ne hrče! Problem je i hrana, jer svežeg mesa odavno nema. Uglavnom se služe suvi dnevni obroci u kesicama. Nadamo se da će se uskoro i to nekako rešiti.

srpski lekari, misija UN u Čadu

U međuvremenu, grad Abeše, u čijoj blizini rade, ostao je i bez vode. Jedini vodovod koji je snabdevao bolnicu prestao je da radi. Zbog toga se očekuje i epidemija crevnih zaraznih bolesti, trbušnog tifusa i kolere. Kao da nevolja i bez toga nije bilo dovoljno. Ipak, naši lekari ne kukaju. Moral im je i dalje na visokom nivou, srećni što i u ovakvim uslovima mogu da pomognu, a još više što zemlju iz koje dolaze na pravi način mogu da predstave. Doduše, na to ih obavezuje i srpska trobojka, koja se ponosno viori usred kampa.

Нема коментара: