brojač poseta

петак, 14. август 2009.

Politika: Beograd u očima američkog novinara


Dunav, najlepši zalazak sunca na Kalemegdanu, "mućkalica", bombardovana vojna zgrada koja još nije obnovljena i pijaca - prve su asocijacije američkog novinara Džeka Hita na Beograd.

U naš glavni grad došao je kako bi razgovarao sa ljudima koji su poznavali misterioznog Dragana Dabića. Šta je saznao u priči sapripadnicima "nadrilekarskog" prestoničkog miljea -napisao je u članku "Nju ejdž avantura Radovana Karadžića", koji je krajem jula objavljen u prestižnom "Njujork tajms magazinu".

"Ovde kod ljudi postoje različiti stavovi o Karadžiću i upravo zbog toga sam došao u Beograd. Potičem sa Dubokog juga, dela Sjedinjenih Američkih Država koji ima tešku istoriju.

Tamo su moji preci do 1865. godine držali robove, pa me je oduvek zanimalo kako se drugi ljudi suočavaju sa neprijatnim aspektima sopstvene istorije.

Ovde ima različitih mišljenja o Karadžiću, da je nefer optužen, da je najbolje ne pričati o njemu, zatim da bi Hag trebalo da obavi svoj posao, te da Srbi treba da se pomire sa onim što je on uradio u njihovo ime. Ni o jednom od ovih stavova nije lako diskutovati", otkriva Džek Hit za "Politiku".

Na avanturu zvanu upoznavanje Beograda povela ga je poznata blogerka Jasmina Tešanović.

Budući da po prirodi posla mnogo putuje i sarađuje sa strancima, bila je u stanju tačno da proceni šta u srpskoj prestonici može biti zanimljivo jednom Amerikancu.

"Teško je generalizovati ljude koji dolaze iz inostranstva, a gotovo je nemoguće uraditi takozvani presek jer nisu u pitanju turisti već novinari, pisci i prijatelji.

Mnogi od njih ne žele folklornu autentičnost, već upravo globalizovanu stranu Srbije. Mislim da je svim strancima, koji dolaze u našu zemlju posle tolikih ratova, zajednički izvestan strah.

Očekuju ratna područja, agresivan narod i ko zna kakav odnos prema njima ako su iz zapadnih zemalja, naročito Amerike, s obzirom na to da su njihove zemlje deo NATO alijanse koja nas je bombardovala", objašnjava Tešanovićeva i dodaje da stranci, po pravilu, postavljaju slična pitanja.

Listom su zapanjeni gostoprimstvom, ponekad nametljivim u odnosu na došljake i potrebom domaćina da impresionira. U "oči upada" želja Beograđana da se provedu i dobro obuku, kao i elastičnost sistema u kome je gotovo sve nemoguće i moguće.

Poput većine ljudi s one strane granice, Džek Hit nije imao priliku da sazna mnogo o Beogradu i Srbiji, a sada, kaže, konačno može da ima mišljenje.

"Situacija se promenila, pa i moja deca žele da posete Beograd budući da sada jedno poseduje par opanaka, a drugo džemper iz Sirogojna.

Osobenost grada je specifična vrsta Beograđanki. One su doterane i šetaju bulevarima sa izvesnim samopouzdanjem. Podsećaju me na Njujorčanke i voleo bih da sam posetio Beograd mnogo ranije, pre zasnivanja porodice", komentariše Hit.

Prvi utisak, dolaskom u naš glavni grad, stekao je o arhitekturi - starija je i moderna. Komunistički beton i predtitoistički barok rečito govore o gradu koji je živeo mnogo života.

A da li je Beograd, po njegovom mišljenju, prava metropola i da li je više zagledan u budućnost ili prošlost?

"Metropola je, naravno. Kada je sve dostupno gotovo 24 sata, nalazite se u metropoli. Da ne spominjem mogućnost da se bez problema naručuje burek za doručak...

Sem toga, Beograd je mesto gde se narod "seća" 1389. godine, kao da se desila pre nekoliko nedelja. Tamo odakle ja dolazim, slična godina od značaja je 1861, to jest početak Američkog građanskog rata.

Moji delovi Amerike i Srbije su mesta gde vam u sadašnjosti prošlost sve vreme dahće za vratom", kaže on.

Od svega što bi, eventualno, mogao da "iseče" iz Beograda i preseli u Njujork - odabrao bi dugo šetalište u pravcu Kalemegdana.

"Kao prednosti ovog grada za svetskog putnika svakako bih izdvojio činjenicu da su taksisti uglavnom pošteni. Probao sam različite vrste hrane i uživao u njoj. Prve večeri jeo sam "mućkalicu".

Na pijaci sam pazario sudžuk i njim se častio skoro sve vreme boravka u Beogradu. Kušao sam i odlično slano riblje jelo.

Pretpostavljam da je neka hrvatska riba, a definitivno je bila najukusnija koju sam u životu probao. Naučio sam recept i sad se nalazi na mom stalnom meniju.

Posetili smo, doduše, i jedan lokal gde sam jeo ćevape s kajmakom. Fantastično!", priseća se američki novinar.

Beogradski šarm, međutim, nije samo u jelu i piću. Za vreme kratkog boravka ovde nije primetio neki vidljiv znak potkulture kod nas, ali činjenica je da ona postoji.

Jasmina Tešanović kaže da je upravo takva scena jaka u glavnom gradu.

"Ona je daleko zanimljivija od mejnstrima, koji je kao neka imitacija života i kulture. Razne potkulture, međutim, imaju svoj autentični jezik i kreativnost,ali nisu u dobrom odnosu sa institucijama. Veliki je jaz između centra moći i kreativnosti", zaključuje Tešanovićeva.

Нема коментара: