brojač poseta

субота, 22. август 2009.

Otmičari opet vrebaju

Bizarne otmice dvoje dece usred bela dana, pred roditeljima, uznemirile su javnost. Iz policije kažu da nema mesta panici, dok psiholozi poručuju da treba da se prisetimo saveta kako da pazimo na svoju decu

Otmičari opet vrebaju

Najveći deo otmica se nikad ne prijavi... Praksa je pokazala da kidnaperi uvek imaju dobre veze u policiji

U poslednjih mesec dana dve bizarne otmice potpuno su uznemirile javnost. Prvo su trojica mladića u Brodarskoj ulici u Beogradu otela trogodišnjeg Roma, da bi samo nekoliko dana kasnije u Sutomoru pokušana otmica tri devojke. Obe otmice dogodile su se naočigled njihovih roditelja.

U prvom slučaju policija je brzo pronašla dečaka na splavu u Obrenovcu, dok su u Sutomoru roditelji uz teške batine uspeli da sačuvaju svoju decu. Našoj redakciji od tada se javljaju čitaoci koji prijavljuju razne otmice, nestanke u tržnim centrima i druge uglavnom neproverene priče. Iz policije saznajemo, ipak, da nema mesta panici, da je od početka godine bilo šest slučajeva prijavljenih otmica i da su svi slučajevi rešeni.

Otet na kamatu

- Jedan deo otmica dešava se zbog dugovanja. Početkom godine policija je imala slučaj kada su na Dedinju petorica otela mladića, tukla ga i maltretirala jer im je bio dužan nekoliko stotina evra, a oni su mu na konto kamate potraživali osam hiljada evra - kaže ekspert za ovu oblast kojeg nam je obezbedio SUP, a koji je insistirao na anonimnosti.

I on, ipak, priznaje da podaci nisu konačni, jer uplašene porodice često ne prijavljuju nestanak, već otmičarima isplaćuju traženu sumu. Na meti otmičara su najčešće deca, stariji ljudi, kao i devojke.

Često se otmicama samo preti, kako bi se iznudio novac od imućnijih ljudi. Na taj način su pripadnici nekadašnjeg „zemunskog klana" zaradili milione. Marko Nicović, bivši šef beogradske policije, smatra da porast slučajeva otmica u poslednje vreme ukazuje da će mafija ići na organizovan pristup kidnapovanja i predviđa da će najugroženiji biti članovi bogatih porodica u Srbiji. Pri tom, ne isključuje se i mogućnost da se ponovi repriza onoga što su radili „zemunci".

- Za kriminalce su otmice dobar biznis, jer se tako na lak način dolazi do novca. Time se, ujedno, pravi i preraspodela bogatstva, jer u zemljama gde su ekonomski lomovi, kao što je kod nas, raste i broj otmica - objašnjava Nicović.

Rade sa policijom

Praksa je pokazala da kidnaperi imaju dobre veze u policiji. Veliki broj policajaca iz Državne bezbednosti i JSO je otišao u penziju ili je isteran iz službe, ali još imaju dobre veze za ljudima u policiji. Samim tim dobro poznaju policijski posao, što će biti veliki problem za sve policijske zahvate kada je reč o otkrivanju počinioca, smatra Nicović.

To potvrđuje i Slobodan Pajić, vlasnik detektivske agencije „Diza" i bivši pripadnik policije, koji je radio kao šef obezbeđenja Nebojše Čovića. On kaže da veliki deo odgovornosti zbog učestalih otmica snosi policija i da su vrlo često i ljudi iz službi umešani u otmice. Kako drugačije objasniti činjenicu da su „zemunci", koji su otimali uspešne i imućne ljude po Srbiji, najčešće posedovali i službene legitimacije. Nažalost, do danas niko nije odgovarao zbog toga. Pajić otkriva da su i Čoviću pretili otmicom sina u vreme kada je bio potpredsednik Vlade.

U otmicama i lideri DOS-a

Pripadnici „zemunskog klana" zaradili su milione od otmica, a navodno je većinu tipovao upravo Milorad Ulemek Legija. Marko Nicović podseća da su „zemunci" imali spisak ljudi koje su planirali da otmu. Većina sa spiska je platila otkup unapred, samo da ne bi bili oteti.

- U tome su učestvovali i članovi DOS-a, ali ne bih da navodim imena - kaže Nicović.

Svedok saradnik Dejan Milenković Bagzi je u svom svedočenju na suđenju za otmicu vlasnika „Delte" Miroslava Miškovića rekao da su planirane i otmice Dragana Džajića i njegove supruge Branke, Filipa Ceptera, članova porodice Karić, Miodraga Kostića i Željka Mitrovića. Oni su navodno planirali da u jesen 2001. godine, otmu i Ružicu Đinđić, kako bi naterali vlast da iz zatvora pusti Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma.

- Plasirana mu je informacija da će mu sin biti otet preko jednog bliskog prijatelja, koji nije imao čistu prošlost, i to baš u trenutku kada je trebalo da donese važnu političku odluku. Tu informaciju mu je plasirala Služba kako bi ga uznemirila. Ceo slučaj je bio"providan". Taj njegov bliski prijatelj je najpre došao i meni saopštio, a pri tom tajna služba, koja je u to vreme bila dužna da brine o obezbeđenju, uopšte nije kontaktirala sa mnom kao sa šefom obezbeđenja potpredsednika Vlade. Rekao sam čoveku da Čoviću ne govori ništa, kako ga ne bismo uznemirili, dok sve ne proverimo. Međutim, on je odmah otišao kod Čovića i ispričao mu da hoće da mu otmu dete. Čovek je pao u histeriju i rekao mi da mu odmah nađem ljude koji će mu čuvati klinca - priča Pajić.

On navodi i slučaj žene koja mu se obratila za pomoć pošto joj je oteta ćerka. Žena je saznala da njenu ćerku drže u jednoj javnoj kući u Novom Pazaru. Podnela je prijavu policiji zbog otmice i obavestila ih o svemu što zna, ali su joj u policiji rekli da ne mogu ništa da urade?!

- Kada bi službe radile svoj posao, otmičarima bi se znatno lakše ulazilo u trag. Ovako imamo razgrađen sistem u kojem je dobar deo ljudi iz službi umešan u prljave poslove, pa možemo svašta očekivati - kaže Pajić.

Osim ogromnih suma koje uzimaju za otkup, na otetima se može zaraditi i tako što se prodaju. Tako, na primer, žrtve često završavaju u lancu trgovine ljudima, uzimaju im se organi, a žene i devojke se koriste za prostituciju. Poznato je i to da se romska deca otimaju kako bi se bavila krađama i da većina njih završi u Italiji. Otmičari su dobri psiholozi i odlično informisani o svojoj žrtvi i znaju praktično sve - od ličnih podataka, pa sve do toga gde se kreće.

Otmičari opet vrebaju

Roditelji: Osamostaljivanje dece ide korak po korak

Gordana Mijalković-Stojiljković, dečji psiholog sa Klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu, daje nekoliko saveta kojih bi roditelji i deca trebalo da se pridržavaju kada je dete samo u parku, na putu do škole, kao i u susretima sa nepoznatim osobama.

- Kada je dete samo na ulici, treba da se ponaša prirodno i pristojno i da svojim ponašanjem ne skreće pažnju na sebe.

- Dete bi, kada se recimo vraća iz škole ili prodavnice, trebalo da ide uobičajenim putem i nikako da skreće sa utvrđene maršrute.

- Roditelj bi u svakom momentu morao znati gde se dete nalazi, a dete bi trebalo povremeno da se javi telefonom i obavezno najavi ako će promeniti lokaciju.

- Decu treba naučiti da izbegavaju mračna mesta, već da se kreću u blizini javnih prostora, gde ima više ljudi, da se kreću u društvu i izbegavaju osobe upadljivog ponašanja.

- Deca nikako ne smeju prihvatati ponude nepoznatih osoba, bilo da im nude bombone ili „hoće nešto da im pokažu". Nikako ne treba da sedaju u auto, na motor ili bicikl nepoznate osobe.

- Deca ne treba da daju nepoznatim osobama lične informacije o sebi i svojoj porodici.

- Ukoliko je sagovornik na ulici suviše radoznao i postavlja suviše lična pitanja, dete treba direktno i učtivo da prekine razgovor i nastavi svojim putem.

- Ako dete primeti da ga neko prati, neka uđe u prvu prodavnicu ili kiosk i obrati se za pomoć prodavcu, osobi ili policajcu na ulici.

- Prilikom kretanja ulicom deca treba da izbegavaju mesta gde je preglednost smanjena i gde nema ko da pritekne u pomoć, kao i mesta koja imaju lošu predistoriju i gde se skupljaju neprimereni grupe ljudi (alkoholičari, narkomani).

- Dok se kreće ulicom, dete ne treba da se kreće suviše blizu kolovoza, jer tako neko može vrlo lako da ga uvuče u kola.

- Dete nikada ne bi trebalo ostavljati potpuno samo u parku, već uvek uz prisustvo neke poznate odrasle osobe ili sa društvom.

- Kada su prave godine kada smete ostaviti samo u parku i dopustiti da se vraća i ide u školu samo zavisi od detetove zrelosti i procene roditelja o stepenu rizika u samoj sredini. Osamostaljivanje u ovom smislu kreće od osme godine, ali korak po korak.

Нема коментара: