brojač poseta

недеља, 23. август 2009.

Obamin lek za zdravstvo

Amerikanci se protive reformi zdravstva, koju pokušava da sprovede prvi čovek SAD kako bi obezbedio osiguranje za 46 miliona ljudi koji ga nemaju

Barak Obama

Planovi američkog predsednika Baraka Obame da reformiše zdravstveni sistem u zemlji i tako obezbedi zdravstveno osiguranje za čak 46 miliona ljudi koji ga nemaju naišli su na oštre kritike. Na iznenađenje mnogih, pogotovo demokrata i medija, veliki deo građana je uplašen i besan zbog toga.

Naime, SAD, uprkos tome što su bogata i moćna industrijska zemlja, nemaju osiguranu zdravstvenu zaštitu za sve svoje građane. Amerika ima najviše cene zdravstvenih usluga i za zdravstvenu zaštitu troši mnogo više od drugih, što predstavlja ogroman teret privredi. Troškovi zdravstva godišnje iznose oko 2,26 triliona dolara ili 7.439 dolara po osobi. Od te sume, 1.000 dolara se odnosi na administrativne troškove zdravstva.

Barak Obama

Porodica plaća 11.000 $

Prema ocenama analitičara, troškovi zdravstvene zaštite rapidno rastu i već iznose više od 11.000 dolara godišnje po porodici. Od te sume, iz federalnog budžeta pokriva se 34 odsto, kroz privatno osiguranje 36 procenata, iz sopstvenih džepova građana 15 i četiri odsto iz drugih privatnih fondova.

Prema zvaničnim podacima, samo 27,8 odsto stanovništva SAD ima besplatnu zdravstvenu zaštitu. Najveći broj zaposlenih ljudi, oko 60 procenata, ostvaruje pravo na zdravstvenu zaštitu preko poslodavaca. Najpoznatije vrste osiguranja, koje poslodavci nude su HMO (helt mejntenens organizejšn), koje obezbeđuje lekare i bolnice u sopstvenoj mreži, i PPO (prifrd provajder organizejšn), koje obezbeđuje jeftinije zdravstvene usluge u svojoj mreži ili skuplje van mreže.

Državno zdravstveno osiguranje koristi oko 83 miliona stanovnika. Za njih se iz federalnog budžeta izdvaja oko 150 biliona dolara godišnje. To osiguranje obuhvata nekoliko specifičnih programa. To su „Mediker", program za osobe starije od 65 godina i mlađe nesposobne za rad, zatim „Medikejd" za decu, trudnice i nesposobne s niskim dohotkom, program koji obuhvata zdravstvenu zaštitu dece koja ne mogu da se kvalifikuju za „Medikejd", kao i program za zaposlene u federaciji i ratne veterane.

2,26 triliona dolara iznose troškovi zdravstva u SAD godišnje
7.439 dolara godišnje košta zdravstveno osiguranje po osobi
11.000 dolara godišnje košta porodično zdravstveno osiguranje
27,8 odsto stanovništva SAD ima besplatnu zdravstvenu zaštitu
83 miliona stanovnika koristi državno zdravstveno osiguranje
46 miliona Amerikanaca (oko 16 odsto) nema nikakvu zdravstvenu zaštitu

Sredstva za „Mediker" obezbeđuju se sa 2,9 odsto takse koju plaćaju radnici i njihovi poslodavci. „Medikejd" programi postoje na državnom i lokalnim nivoima. Preko njih, zdravstveno osiguranje koristi 39,6 miliona Amerikanaca s niskim dohotkom.

Za zdravu Ameriku

Oko 46 miliona Amerikanaca (oko 16 odsto) nema nikakvu zdravstvenu zaštitu. Broj Amerikanaca bez zdravstvenog osiguranja je u stalnom porastu, jer je ono veoma skupo, tako da je radikalna reforma zdravstvenog sistema, prema mišljenju mnogih analitičara, neophodna.

Novi predsednik Barak Obama ocenio je, međutim, da sadašnji sistem zdravstvene zaštite predstavlja mnogo veliki teret za ekonomiju zemlje. On i potpredsednik SAD Džozef Bajden pokrenuli su „plan za zdravu Ameriku", prema kojem će poslodavci moći da obezbede efikasnije osiguranje za svoje zaposlene, i to bez povećanja taksi. Prema novom planu, osiguravajuće kompanije će moći osiguranicima da obezbede izbor lekara i zaštitu bez uticaja i nadzora vlade, što znači da njihov izbor lekara neće biti blokiran i ograničavan. Malim poslodavcima bi trebalo da se obezbedi povoljan „taksa kredit" za zdravstvenu zaštitu njihovih radnika.

Zaposleni neće da plaćaju osiguranje socijalno ugroženima

Protest... Zaposleni neće da plaćaju osiguranje socijalno ugroženima

U nastojanju da sagleda sve moguće pristupe problematici zdravstvene reforme predsednik Obama je nedavno u Beloj kući okupio 120 stručnjaka iz svih oblasti koji imaju veze sa zdravstvom. Obama se zalaže za osnivanje univerzalnog državnog fonda zdravstvene zaštite u okviru postojećeg sistema. U tom kontekstu, njegov cilj je da se do kraja 2009. godine usvoje kompleksne sveobuhvatne mere za unapređenje i promenu zdravstvenog sistema. Obama veruje da će ulaganjem u zdravstvenu informacionu tehnologiju, prevenciju i bolju koordinaciju smanjiti troškove zdravstvene zaštite po porodici za 2.500 dolara. Novi lider SAD želi da dobije saglasnost američkog Kongresa za povećanje takse i smanjenje cene „Medikera", kojima bi se obezbedio deo sredstava za zdravstveno osiguranje neosiguranih Amerikanaca.

Iako se čini da predsednik Obama ima jake i humane razloge da izmeni zdravstveni sistem, građani Amerike ne misle tako.

- To nije reforma zdravstva, to je pokušaj uspostavljanja kontrole. Političari žele da kontrolišu naše živote - vikao je na sav glas jedan građanin na javnoj raspravi u Ajovi.

Takva atmosfera je slična širom zemlje.

Pada poverenje u zdravstveni sistem

Poverenje Amerikanaca u budućnost njihovog zdravstvenog sistema opada, posebno među starijim ljudima. Mesečno istraživanje o stavu korisnika prema pitanjima zdravstvene zaštite pokazalo je da je poverenje Amerikanaca u zdravstveno osiguranje, pristup lečenju i mogućnost da ga priušte opalo u julu za više od pet poena, posle blagog rasta u junu.

Maksimalni rezultat u istraživanju bio je 200, a minimalni nula. Prema tim parametrima, u julu je broj građana SAD koji imaju poverenje u zdravstveni sistem svoje zemlje opao sa junskih 102,3 na 97,2 poena.

Demokratski senatori i kongresmeni pokušavaju da smire ljutite građane u svojim izbornim jedinicama, a građani žele da znaju koliko će koštati taj najavljeni „socijalistički zdravstveni sistem", kako ga nazivaju.

I republikanci protiv

Obama je, možda prvi put od kada je stupio na položaj, primoran da se brani, jer se pored građana, tome protivi i Republikanska stranka.

Aktuelni predsednik tvrdi da je opozicionim republikancima jedino stalo da blokiraju reformu, a ne da poprave sistem koji je i skup i nedelotvoran.

Konzervativni protivnici Obaminog plana ne odustaju od kritika i tvrde da bi novi sistem zdravstvene zaštite za sve bio preskup, a da bi kvalitet zdravstva opao kada bi se u njegovu organizaciju umešala država. Oni takođe smatraju da predložene reforme nisu fer prema zaposlenim Amerikancima.

- Ti ljudi žele da svi mi svakog dana idemo na posao kako bismo, umesto njih, plaćali njihovo zdravstveno osiguranje - smatraju mnogi.

Neki čak dodaju da ne žele da se Amerika pretvori u Rusiju, da se pretvori u socijalističku zemlju.

Нема коментара: